Hvala Odbojkaši!

Odbojkaši Srbije su osvojili ZLATNU bronzanu medalju na SP u Italiji pobedivši domaćina.

Juče smo više nego nesrećno ostali bez finala koje smo zaslužili (ali i Kubanci su, to je sport) i koje bi bilo najlepši način da se od reprezentativnog dresa oprosti jedna od najvećih legendi ovog sporta - naš kapiten Nikola Grbić.

Ovo je na neki način i priča o njemu, jer je on nezamenjivi deo reprezentacije koja je već deceniju i po u samom svetskom vrhu.

A kako je sve počelo...

Kad su nam ukinute nepravedne i ničim zaslužene sankcije u sportu, reprezentacija (tada SRJ) je mogla da se takmiči.
Reprezentaciju su tada činili:
kapiten Dejan Brđović - korektor
Nikola Grbić - tehničar,
brat mu Vladimir Grbić i Slobodan Kovač - primači
i blokeri Željko Tansković i pokojni Žarko Petrović (večna mu slava).
Prva utakmica je bila u Danskoj, Danci su dobili prvi set i bolje krenuli u drugom, onda je naš kapiten smečom nokautirao njihovog najboljeg igrača i ostalo je istorija (o kojoj ovde pišem)...

'95 PE - Bronza
Ekipa je imala hemiju, ali ni sami nismo znali koliko smo jaki. U grupi smo imali prejake Italiju i Holandiju, uspeli smo da stignemo do polufinala i da u utakmici za treće mesto pobedimo (ugazimo) Bugarsku sa 3:0 (15:7, 15:2, 15:4 - *svi podaci su iz glave, pa se izvinjavam za eventualne greške, ova utakmica se igrala, otprilike, na moj 18. rođendan).

'96. OI - Bronza
Te godine je uveden libero, što je odlično, jer je drugi bloker bio prilično tanak na prijemu i u polju. Interesantno je da je naš prvi libero bio naš sigurno najtanji igrač na toj poziciji, mlađani Andrija Gerić, tada debitant sa 19 godina. Ali to je bio dobar potez, jer realno tada ligra sa liberom nije ni zaživela, a bilo je jako dobro da Gerić oseti igru i atmosferu, a kao 4. opcija na mreži - posle Đule Meštera, ne bi imao puno šanse da igra. Bronzu smo osvojili pobedom nad Rusijom (sve 4 ekipe u polufinalu iz naše grupe!), poslednji poen je osvojio korektor Đorđe Đurić koji je na toj poziciji menjao kapitena Brđovića koji je zbog porodične tragedije morao da se vrati kući.

'97. PE - Srebro
Prvo naše finale i poraz od domaćina, olimpijskog šampiona Holandije, uz obilatu sudijsku pomoć. To je bila labudova pesma sjajne generacije Holandeza (Van der Melen, Van de Gor, Blanše, Zverver...).


'98. SP - Srebro
Još od prethodne godine počeli smo da dominiramo, tj. iako za naše odbojkaše nikada nije bilo unapred izgubljene utakmice, ipak smo protiv nekih ekipa (Italija, Holandija) bili autsajderi, pa smo prvo počeli stidljivo da im uzimamo po set, a posle i da ih dobijamo. U startnoj postavi se već bio ustalio Goran Vujević - Kvisko, nekada naša zlatna rezerva, igrač koji je ulaskom u igru unosio preokret, a sada već najbolji primač na svetu.
Ono što Nikoli (i našoj reprezentaciji) nedostaje je svetsko zlato, a '98. smo bili najbliži. Interesantno je da su polufinalni parovi bili isti kao i sada (ali ishodi različiti). Mi smo posle rutinske pobede nad Kubom prošli u finale, a u drugoj utakmici su Italijani u 5 setova dobili Brazilce. Mi smo bili apsolutni favoriti, pošto smo u grupi već izgazili Italiju 3:0, a uz to oni su bili umorini (i prilično matori). Međutim u finalu se deslio nešto neočekivano, Italijani su nas neobično lako dobili, a koliko se sećam Pasinato i/ili Rozalba (koji su ulazili u igru) su bili pozitivni na doping testu (ostale ne znam ni da li su testirali, a interesantno je da su stranice na Wikipediji za ovu dvojicu uklonjene pred sam početak ovog SP, a pitanje je da li je išta o tome i pisalo - uglavnom pojeo vuk magarca).

'99. EP - Bronza

2000. OI - Zlato
Uveden je novi sistem zbiranja poena, tj. izbačene su promene i svaki poen se brojao.
U ekipi na mestu korektora posle Đurića i Bateza se ustalio Ivan Miljković, čovek koji je prirodni fenomen, tolika eksplozivnost i elastičnost za čoveka visokog 206 je neverovatna (ko to nije video uživo - ne može ni da zamisli). On je u godinama koje slede redovno bio najbolji poenter na svim velikim takmičenjima. Takođe na liberu je Boškana zamenio Vasa Mijić. Na "srednjacima" je izvršena potpuna smena generacija - Grbić i Mešter su bili neprelazni zid. Vanja i Kvisko su bili na vrhuncu karijere, a Nikola je sve to organizovao. Trener je, naravno, bio Zoran Gajić.
Nije počelo lako, opet smo bili u prejakoj grupi i startovali smo porazima od Italije i Rusjie, ali kako je vreme odmicalo igrali smo sve bolje. U polufinalu nas je ponovo čekala Italija, prvi set starih rivala je bio gust, Italijani su prvi došli do (dve) set lopte, Vasa Mijić je uhvatio jedan smeč, preokrenuli smo i osvojili. U drugom setu slična slika i opet osvajamo i potpuno slamamo otpor protivnika. U finalu protiv Rusa se pamti epski potez Vladimira Grbića. Pobeda 3:0, ali nažalost bez dočeka jer je sam početak oktobra.

2001. EP - Zlato
Potpuna dominacija i egzibicija, sećam se da je protiv Rusa Nikola briljirao, da ovi u 1. setu nisu uspeli praktično uopšte da sastave blok. Isti protivnici kao i na Olimpijadi opet ostavljeni bez seta. Te godine smo bili evropski prvaci u vodi, vazduhu i na parketu :)

2002. SP - 4. mesto
Prvi put od kad učestvuje ova genercija na velikim takmičenjima smo imali sreće sa žrebom (do tada su uglavnom medalje delile ekipe iz naše grupe). Do polufinala smo stigli prakrično bez da se oznojimo (recimo 7 pobeda, a da nam je ozbiljniji protivnik bila Portugalija!?), i onda polufinale protiv Brazila. Mislim da smo bili dosta bolji, ali Brazilci su se ludačkim servisima vraćali i pravili preokret u finišu setova 1:3, time je počela je njihova dominacija (ujedno poslednji put da smo protiv njih bili favoriti). Za 3. mesto smo previše pali i izgubili od nama tada vrlo neugodnih Francuza - prvi put posle 7 godina bez medalje.

2003. EP - 4. mesto
Do polufinala smo se prošetali, a onda opet ti Francuzi. Neverovatno su se branili i grali u polju, što nas je nerviralo. U samo finišu 5. seta kardinalna greška sudija (čini mi se da je bio prestup, nešto kao Tunčeri u košarci onomad), a onda je i Vasi Mijiću iskliznula jedna lopta kroz ruke i izgubismo :( (baš na Miljkovićev i moj rođendan). Opet smo psihički pali. Tu godinu pamtimo po finalu Svetske Lige protiv Brazila u Madridu 2:3 (i petom setu 29:31) - taj meč je proglašen za najbolji u istoriji odbojke!

2004. OI - prvi put bez polufinala.
Ono što je neobično je da su se naši igrači koji su u grupi završili na 1. mestu,  pred četvrtfinale masovno potrovali, pa smo desetkovani ispali od Rusa.

2005. EP - Bronza
Bili smo ko-domaćini, sa Italijom. Mi smo našu polufinalnu grupu igrali u Areni, međutim završnica se igrala u Italiji, a mi smo izgubili od domaćina u polufinalu 2:3.
Te godine se Svetska LIga igrala kod nas i u rekordnoj poseti u Areni smo izgubili finale od Brazila 1:3 (neke setove je kao komentator prenosio Vanja Grbić!).

2006. SP - 4. mesto
U velikoj meri je već bila izvršena smena generacija, te godina je isplivao mladi sredni bloker Marko Podraščanin tako da u godinama koje dolaze on i Dragan Stanković čine strašan par srednjih blokera.

2007. EP - Bronza
Te dve godine je u fokusu bila ženska odbojkaška reprezentacija koja je uzela svetsku bronzu i evropsko srebro - obožavam ih :)

2008. OI - četvrtfinale
Poraz od Amerike u četvrtfinalu je u velikoj meri podsećao na ovaj protiv Kubanaca kada smo ispustili prilično vođstvo u 5. setu (da ne kažem da je podsetio na onaj poraz od Italije '98. po nekim neodbojkaškim stvarima, to su ipak samo nepotvrđene glasine). Mi smo od istog protivnika izgubili i u finalu Svetske Lige mesec dana pre u izjednačenoj utakmici.

2009. EP - 5. mesto
Dva poraza na početku su nas koštala polufinala iako smo po igri zaslužili. Iste godine smo ponovo bili domaćini Svetske Lige i ponovo smo postavili rekord u poseti jednoj odbojkaškoj utakmici 22680 gledalaca i ponovo smo izgubili od Brazila 2:3 u neverovatno izjednačenoj utakmici (interesantno je to prokletstvo domaćina SL koje traje poslednjih 13 takmičenja).

2010. SP - Bronza
Naši reprezentativci su:
1       Nikola Kovačević
4       Bojan Janić     
5       Vlado Petković     
6       Miloš Terzić     
7       Dragan Stanković     
8       Marko Samardžić    
9       NIKOLA GRBIĆ    
10     Miloš Nikić     
12     Milan Rašić     
14     Ivan Miljković     
15     Saša Starović     
17     Borislav Petrović     
18     Marko Podraščanin     
19     Nikola Rosić
Trener: Igor Kolaković

Velika je šteta što zbog divljaka koji ruše naš grad verovatno neće biti priređen adekvatan doček odbojakšima koji su to svojim zalaganjem i igrom više nego zaslužili!