Moderno ropstvo

18. oktobar- Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima
 Ropstvo je šokantna realnost današnjice i trgovina ljudima predstavlja najdublje kršenje ljudskih prava. Međunarodne organizacije saopštavaju da se danas u svetu nalazi više od  dvadeset miliona ljudi na prinudnom radu u nekoj vrsti modernog ropstva pri čemu, najveći broj čine deca i žene, a samo u toku jedne godine preko 700.000 ljudi u svetu budu žrtve trgovine ljudima.   Trgovina ljudima je drugi najunosniji ilegalni posao u svetu odmah posle trgovine opojnih sredstava. Finansijske dobiti koje se pominju kada je ova delatnost u pitanju mere se desetinama i stotinama milijardi dolara godišnje.

  Mnogi će reći: "trgovina ljudima se dešava nekom drugom" i sigurno će pogrešiti, jer je trgovina ljudima naša realnost i svako od nas može biti potencijalna žrtva ili plen trgovaca ljudima. Svako ko putuje, studira ili radi u inostranstvu može biti u opasnosti da postane žrtva trgovine. Statistički gledano najčešće su to: žene i deca iz zemalja u razvoju, lica koja nemaju novaca ili mogućnosti za rad ili studiranje i mladi ljudi koji žele da poboljšaju sopstveni život. Muškarci su najčešće žrtve prisilnog rada, žene i deca žrtve prostitucije, pornografije, prosjačenja i prodaje, a mala deca su najčešći predmet trgovine porodicama bez dece.

Žrtve mogu da budu svesno ili nesvesno uvučene u lanac trgovine ljudima. U svesnu trgovinu upuštaju se osobe koje se nalaze u nekoj vrsti socijalne potrebe ili specifične životne situacije, kada im je potrebana veća količina novca (za lečenje bolesnog člana porodice, dogradnju kuće, vraćanje dugova i sl.) U takvim stanjima primetno je da lica daju oglase sledećih sadržina: "Zdrava osoba želi da proda bubreg", ili "Mlada i atraktivna devojka želi da proda svoju nevinost" i sl. ... motiv ovih ljudi koji se svesno upuštaju u trgovinu je isključivo novac. 
  Nesvesne žrtve uglavnom bivaju deca i mladi koji, željni novih izazova, bez nadzora i kontrole roditelja, sklapaju prijateljstva preko sve prisutnijih društvenih mreža (Facebook-a, Twitter-a, MySpace-a i dr) sa nepoznatim osobama, sa kojima razmenjuju slike i lične podatke i u želji za promenom monotonog načina života, bivaju nesvesno uvučeni u lanac trgovine ljudima. Motiv ove druge grupe "nesvesnih" žrtava je razbijanje monotonog načina života i znatiželja.    

Današnji roditelji, suočeni sa teškim i dugim tranzicionim periodom kroz koje prolazi naša država, u kome su izmenjene mnoge društvene vrednosti, modeli i norme ponašanja i sami u nezavidnoj životnoj situaciji, izuzetno teško ostvaruju pravo i kvalitetno
roditeljstvo, upravo iz razloga jer su i sami preokupirani velikim životnim (zdravstvenim, materijalnim, stambenim, bračnim i sl). problemima. Veliki broj ljudi koji su biološki ostvarili roditeljstvo zanemaruje tu svoju ulogu i prepuštaju vaspitanje svoje dece ulici, vršnjacima, školi i društvu. Odgovornost za neuspešno roditeljstvo skoro da i ne postoji.
Takodje, postoje ne mali broj savremenih roditelja koji smatraju da je za odrastanje njihove dece, dovoljno da obezbede hranu, firmiranu garderobu, sobu i kompjuter sa brzom internet konekcijom, pri tome propuštaju da izvrše nadzor nad upotrebom sve prisutnije tehnike i kontrolu kontakata koje njihova deca ostvaruju preko ovog  sveprisutnog medija.
Ključni problemi roditelja i dece, su svakako sve veće otudjenje, poremećen sistem društvenih vrednosti, nejasni pravci kuda i kako usmeravati decu, i medjugeneracijska NEkomunikacija u kojoj su deca prepuštena sebi, vršnjacima, ulici i novim tehnologijama, koje sa sobom nose, ne samo velike mogućnosti za učenje i napredovanje, već i latentnu opasnost da deca iz toplog porodičnog gnezda odlete pravo u ruke ogranizovanim grupama i pojedincima koje se bave trgovinom ljudima i na taj način postanu plen, odnosno, roba trgovaca ljudima.

 

Razlozi zbog kojih se vrši trgovina i vrste eksploatacije:
- Trgovina ljudima radi sexualne eksploatacije - Za ove potrebe ciljane mete su uglavnom
deca, stariji maloletnici i žene. Vrbovanje žrtava uglavnom se vrši preko raznih oglasa u kojima se nudi dobro plaćeni posao sa obezbeđenim smeštajem i hranom, naročito u ekskluzivnim turističkim mestima i oglasima u kojima se nudi laka i brza zarada bez neke posebne stručne kvalifikacije i potrebnih referenci. Kasnije žrtve od čitave obećane ekskluzive vide jedino zamračenu i zaključanu sobu na nepoznatoj lokaciji u kojoj se jedino smenjuju korisnici seksualnih usluga.

- Trgovina ljudima radi radne eksploatacije - U svetu su poznati primeri Kine i Tajvana gde se upošljavaju deca uzrasta od 10 ili 11 godina u velike proizvode pogone gde rade po više od 10 sati dnevno uz minimalnu nadoknadu, ostvarujući za vlasnika firme enormnu zaradu. Kod nas je ovaj vid trgovine mali, mada se u nekim slučajevima, graniče i mogu da podvedu pod ovu vrstu eksploatacije, aktivnosti nekih poslodavaca koji zapošljavaju ljude na crno, terajući ih na prekovremeni ili teški fizički rad za minimalnu nadoknadu, bez ikakvih prava (koja se stiču zapošljavanjem) uz stalnu ucenu i pretnju nasiljem.

- Trgovina ljudima radi prosjačenja - U ovom slučaju uglavnom se radi o trgovini decom, koju trgovci, tretirajući ih kao roba, neretko obogaljuju, organizuju i teraju na prosjačenje po metropolama ili većim gradovima, uglavnom na prometnim mestima: po železničkim i autobuskim stanicama, u blizini verskih objekata, hipermarketa ili velikih tržnih centara, na benzinskim pumpama, prometnim šetalištima ili po manjim mestima za vreme pazarnih dana, po sajmovima i vašarima.

- Trgovina ljudima radi vršenja krivičnih dela, preprodaje droga, organa, prodaje lažnog novca, oružja, umetničkih predmeta i sl.

- Trgovina ženama radi prinudne udaje - Kod nas se pojavljuje kroz običajno pravo Roma, koje se i do dan danas zadržalo, mada je suprotno Ustavu i zakonu, i kroz dopremanje, tranzit i trgovinu devojaka iz Rusije, Ukrajine, Moldavije, Albanije i drugih zemalja.

 Mehanizam delovanja prema žrtvama uglavnom je: obećanje-pretnje-ucene- fizičko nasilje- a neretko se dešava da je smrt žrtve jedini izlaz iz cele priče.

U trgovinu ljudima može da se posumnja u slučajevima:
- kada postoje nejasne informacija o poslu
- kada se oglašavaju poslovi za koje nisu naznačene reference
- kada se dobije dobro plaćen posao bez prethodno obavljenog razgovora i jasnim
ugovorom o radu, preko nepoznatih osoba i novostečenih "prijatelja"
- kada se pojavljuju potpuno nepoznate firme koje po hitnosti posla traži radnike, dajući velika finansijska obećanja potencijalnim radnicima

Ukoliko vas ipak, znatiželja i životna situacija primora da se javite na neki od ovako definisanih oglasa za posao, zatražite ugovor o zapošljavanju na uvid, raspitajte se o firmi koja je dala oglas, inicirajte razgovor, stupite u kontakt sa poslodavcem i raspitajte se o deteljima vezanim za posao

Radnu dozvolu, ako vam je potrebna za rad u inostranstvo, tražite lično, ne čekajte da to za vas uradi neko drugi i naučite bar osnovu jezika zemlje u koju planirate da idete. Kopirajte sva dokumenta i radni ugovor,  a sve kopije dokumenata ostavite rodbini ili bliskim prijateljima. Pasoš pokazujte samo ovlašćenim licima. 

  Prevencija trgovine ljudima:

- povećanje nivoa svesti o problemu trgovine ljudima kao oblika modernog ropstva - informisanjem
- zagovarajte, apelujte, potencirajte, uvodjenje sistemske edukacije naročito dece i omladine o prevenciji negativnih društvenih pojava, u redovan školski sistem
- neophodno je pooštravanje kazni i dosledno  sprovodjenje kaznene politike prema počiniocima krivičnih dela,
- pomoć i reintegracija žrtvama trgovine
- raditi na smanjivanju faktora rizika putem poboljšanja socijalnih-ekonomskih uslova
- rad na povećanju životnog standarda

Srbija je 2006 godine, usvojila Strategiju borbe protiv trgovine ljudima