Poltroni

Istorija poltronstva u Srbiji ima dugu tradiciju. Samoupravni sistem je bio idealan za usavršavanje poltrona i od tada uvlakačke sposobnosti imaju veću vrednost od znanja i snalaženja u raznim oblastima. Devedesetih godina razvoj poltronstva dobija novu dimenziju. Ostaju upamćeni jedan Milorad i Spomenka, kao najuočljiviji predstavnici ovakvog načina života. Bilo je i uspešnijih, koji su izbegavali kamere, ali su zahvaljujući ovoj veštini ostvarili uspešne karijere i zaradili veće svote novca.

Promena sistema nije omela najuspešnije poltrone u daljem usavršavanju. Pored onih koji su jednu člansku kartu zamenili drugom, postoje i oni drugi, koji su nas, kako sami tvrde, oslobodili. Na koji način, još nisam uspeo da saznam. Prisećam se druženja sa policijom na ulici krajem prošlog veka. S obzirom da ih tada nisam baš viđao, pretpostavljam da su oni bili moderni Prle, Tihi i ostali, što će reći ilegalci zaduženi za specijalne zadatke.

Moram da priznam da sam bio skeptičan po pitanju opstanka poltronstva nakon promene sistema, ali su se ta moja očekivanja pokazala kao totalno pogrešna. Poltronstvo je poslednjih par godina dostiglo svoj zenit, na radost mnogih uživalaca divljenja prema sopstvenoj ličnosti. Raširivši se brže od epidemije gripa, poltronstvo je postala glavna ideologija današnje Srbije.

Međutim, danas je trend da poltroni ovu delatnost obavljaju 24 sata dnevno. Pre nekoliko dana smo sedeli u kafani i pričali o politici. Rekao sam da nisam dovoljno pametan čim sam izlazio na prethodnih par izbora, ali ni toliko glup da to ponovim. I tada se javio gospodin uticajni član jedne od vladajućih stranaka, sa primedbom da će zbog ljudi poput mene na vlast doći oni drugi. Ne želim baš da napišem koje reči je tačno izgovorio za njih, ali za mene je rekao da me nije briga za svoju zemlju čim tako nešto mogu da kažem. Odgovorio sam da sam sada dobro prošao, jer me je isti "oslobodilac" pre 11 godina u istoj kafani nazvao izdajnikom zato što nisam izašao na neki referendum, gde sam trebao da zaokružim jedno od istorijskih ne.

Bez sve šale, mnogo je poltrona isplivalo na površinu. Zauzeli su fotelje i, kako se to kod nas kaže, državne jasle. Kad ih je toliko mnogo, ne može to dobro da se završi po državu. But, who cares?

 

 

 

Ovaj tekst je vec bio objavljen na blogu pre dve godine. Lokalni političari i neki blogeri su me motivisali da ga ponovo objavim.