Čokolada i kakao

Mali, naivan tekst o čežnjama iz detinjstva i mladosti, pisan pre sedam godina

Ne znam šta bi pevačica "Novih fosila" odabrala da ju je neko suočio s dilemom: "Čokolada i(li) kakao ILI Valentino i(li) Renato"... Da meni neko kaže "Čokolada i(li) kakao ILI Valentina i(li) Renata", nisam siguran šta bih odabrao (valjda to zavisi od trenutnog (de)balansa hormona)...  Doduše, imali smo lek i za takve dileme - čokoladu "Dragana" (od pola ili čak celog kilograma, valjda ju je beše promovisala Dragana Mirković), i "Milicu" (koja je posebna priča)... Nejasno široj publici (što gustativnoj, što muzičkoj) ostalo je da li je čokolada "Jami" nazvana po drugoj pevačici (najavljivala se bila tužba zbog prava na ime), ili se svojevremena Milova miljenica nazvala po čokoladi... (Upornim/izdržljivim čitaocima najavljujemo rasplet te uzbudljive intrige, u ovom članku, u neočekivanom kontekstu.) Preko ko zna kojih i kakvih kanala došla je, u ko zna čijoj proizvodnji (verovatno turskoj), i čokolada za lepši pol - "Riki Martin" (kasniji događaji vezani za ovog pevača verovatno delimično menjaju ovu rečenicu od pre sedam godina)...

Manje romantični (a više praktični) oba pola, mogli su da kupe čokoladu s reprodukcijom novčanica od 100 nemačkih maraka ili 100 američkih dolara, a tu je i nezaobilazna, najduže opstala "Dinastija" - 300 grama - 60 dinara (na ulicama je bila do 2005-6.)... Priča o (para) brendovima (bilo je i "čokolada" "Adidas"), pa i samo u ovoj oblasti, zahteva bar jedan poseban prostor... Ali, glavno je da smo, nesporno, završili "Titanikom" - i (skoro) kao on ...

...

Još kao mali, pokazao sam značajne kapacitete za slatkiše... Nisu me odvratili ni povremeni stomačni problemi zbog " predoziranja", iako sam znao šta im je uzrok... neki glodari neće ni da pipnu hranu od koje su imali gastrointestinalne tegobe (recimo, ako prežive neki otrov koji ih, usput, izaziva), odnosno posle konzumacije i negativne reakcije njihovog " probača"  -  zato se za njih prave otrovi sa odloženim dejstvom... E, ali čovek je nešto drugo - ako zadovoljstvo nadjačava kasnije probleme (pa izgleda i ako ne nadjačava), neće se ustručavati... Što ti je moć svesti... Ali, niko nije još sproveo eksperiment s pacovima koji su preživeli mučninu od previše čokolade! Garantujem da nijedan ne bi odoleo!

(Kako sam rastao, i kapaciteti su mi rasli, tako da se 300 grama "Kinder-lade" za sat-dva i nije morao smatrati nekim rekordom... 500 grama (pola kilograma - jače zvuči) "Bajadera" bombonjere (za možda sat-dva više) čini mi se da bi već moglo da dobije to laskavo (interno) priznanje... )

E, onda je došla spasonosna stabilizacija (ko zna inače gde bi završili čokoladožderi), sa sve Milkom Planinc i Brankom Mikulićem. Udarilo se po najvećim raspikućama i trošadžijama deviznih rezervi - deci i svim ljubiteljima čokolade i kakaa (za kafopije me nije baš bilo mnogo briga; za zejtin i deterdžente smo se već snalazili). U panici da će sve poznate vrste pravih čokolada zauvek nestati s lica Zemlje, ustanovio sam nov hobi - počeo sam da skupljam omote raznih varijanti omiljene mi namirnice kad se ponekad pojave u prodavnicama - "Braco" i "Seka", "Osam zlatnih", "Runolist" (i ostale Krašove poznate čokolade bez posebnog imena) , "Tuti-fruti" ("Kandit"? zaboravili ste to ime?),  čak i punjene: "Samo ti", "Volim te" ("Zvečevo")... O uvoznim ili licencnim da i ne govorim... U gradu u kome sam živeo  vrlo ograničene kontingente (možda samo dva puta mesečno) dobijala je Robna kuća ("Beograd"), bez neke pravilnosti, i nas nekolicina drugara uvek je patila kada bi za isporuku saznala post festum (a dešavalo se često - dođu čokolade pre podne, a mi u suprotnoj smeni u školi... ili obrnuto)... Onda sam ja jedne noći sanjao pun raf "Krašovih" čokolada (tamo gde su se jedino mogle i očekivati - u samousluzi Robne kuće)... Jedva sam ubedio svog čoko-saborca da odemo i proverimo - izgubio je već bio svaku nadu, a priča o snu, ocenjena zdravorazumski kao blago sumanuta, više je odvraćala nego ubeđivala... Ipak, moja i kasnije nadaleko čuvena upornost rezultirala je posetom Robnoj kući, a tamo - nadrealni prizor: zaista - pun raf najboljih "Krašovih" čokolada s lešnicima (crveno-bele, za one koji pamte, plavo-bele su bile "klot"), a u velikoj samoposluzi skoro nigde nikoga, sem kasirki i nas. Dakle, mi i nezaštićene čokolade... Ne sećam se koliko smo kupili (i još manje koliko smo pojeli)... mora da je to onaj "prekid filma" u slučajevima ekstatičnih stanja...

U svakom slučaju, hvala Milki (kakvo paradoksalno ime za nekog ko uvodi restrikcije čokolada!) i Branku za buđenje mojih paranormalnih sposobnosti!... "Hvala" i njihovim naslednicima zahvaljujući kojima smo svi razvili - nenormalne sposobnosti...

Elem, u krizno vreme pojavili su se razni surogati - za kafu pre svega, pojavio se i surogat zejtin ("Standard" - sojino ulje koje su domaćice prezirale zbog specifičnog mirisa), ali i, da l' za radovanje il' za plakanje - surogati čokolade - šećerne table...
Najgori u konkurenciji je bio "Wigwam" (sa smehom sam propratio izjavu jednog druga da je to "fina čokolada"... možda je u pitanju samo samozavaravanje, a ne nedostatak ukusa, pravdao sam ga... omot u prilogu je od pre 5-6 godina, u ono krizno vreme bio je drugačiji), svetla tačka bio je " Agrokomercov" "Kremipan" (smejali smo se i paradoksalno nam je bilo da mu je u sastav ulazila i surutka, a on ipak dobar) koji je, kako sam čuo od kasnijeg beogradskog prijatelja, čuda činio u tortama zamenjujući čokoladu, ali najubedljivija zamena bila je šećerna tabla "Jami"! (Pošto Jasna Milenković tada još nije bila javna ličnost, eto najavljenog razrešenja dileme o autorskom pravu!) Tajna uspeha ove table bilo je prisustvo mleka, pa u stvari zaključujemo da se nije štedelo samo na kakau, nego i na mleku, koje se valjda izvozilo, šta li?

A kakao... ni njega nismo nikada imali kvaliteta kakav se zapoveda... Daleko od toga! Nismo čestito mogli ni valjanim da zamenimo čokoladu... Sve dok u vreme krize 90-ih nisam ipak otišao na buvljak u svom rodnom gradu... i pronašao bugarski na kome, za razliku od bilo kog našeg, nije pisalo " bezmasni"/"nemasni", već je pisalo da ima 10-12% masnoće.... Morao sam da probam - miris, pa i ambalaža, iako jednostavna, obećavali su... Ni traga gotovo oporosti i gorčini (pa i kiselosti) našeg tradicionalno nearomatičnog ispošćenog kakaa...

Onda su se, kasnijih godina, pojavila pakovanja poreklom iz Mađarske, sličnog kvaliteta, da bi u finalu (valjda!)  majka jednog prijatelja, koju sam zarazio tom pričom, pronašla neviđeno kvalitetan holandski kakao (doduše i neviđene cene - od kafe je skuplji 3-4 puta! - pre osam godina je bio taj odnos) na Bajlonijevoj pijaci. Svi koji su ga probali  potvrdili su napred iznetu ocenu o njegovoj neprikosnovenosti... 20-22%! (ima i drugih s tom deklaracijom, ali su za klasu ispod) U diplomatskim krugovima (stvarno!) saznali smo da ima samo jedan kakao bolji na svetu od holandskog - nigerijski!

...

Pre neki dan nabasao sam na prodavnicu pića (koja me inače, naravno, ne zanimaju)... Izlog je skupo delovao, mada sadržajem nimalo interesantno (za mene), ali nešto je privuklo pažnju senzibilnog posmatrača!
Čokolada u izlogu, pored sveg pića... Crnog omota, s natpisom "COCOA ....." sadržaj kakaa: 77%... Cene nije bilo, pa sam ušao da se raspitam da li ih zaista prodaju ili je to samo nekakva dekoracija, spreman da u prvom slučaju čujem cenu bar tri puta veću od klasične ponude te vrste... prodavačica je bila zaokupljena mušterijama koji su očito kupovali na veliko, a njeno iskusno oko me verovatno sistemski nije primetilo... ali ja sam takođe sistemski odmah primetio mali odeljak s čokoladama, i ispred jedne vrste nazreo brojku od 680, ispred druge 780 (cene iz 2004!)... Hm, pomislih, moguće je da toliko košta i komad (od 100 grama), ali možda je to nekim slučajem cena za nekakav "komplet" (na primer, "Dinastija" se prodaje samo po tri, pravdam ironično sada i taj minimalni tračak rezervne naivnosti)...

Ljubazno sam upitao zauzetu prodavačicu za tumačenje realnosti - potvrdila je da su to cene za po jedan komad.

"Divno", rekao sam i uputio joj pozdrav.

 Pa, ionako sam se bio malo ugojio u poslednje vreme... (hm, tad je bilo malo :D)

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Epilog 1: Pretraživanje po Internetu pokazalo je da je pomenuta (tada jako skupa) čokolada u bolje situiranom delu sveta - naravno - jeftinija, i to oko 3-4 puta!

Epilog 2: Kupio sam je u međuvremenu po, za nju, normalnoj ceni, na Kaleniću, oko 2006. godine... Sad je ima na raznim mestima... Dobra je, ali ipak malo previše gorka, mada sam se brzo navikao! ;)

Epilog 3: Zahvaljujući internom plasmanu ovog teksta, do mene je došla mala količina (k'o da je neka nedozvoljana supstanca, daleko bilo) nigerijskog kakaa. Ne bih se usudio da kažem ni da je bolji ni da je lošiji od holandskog - prosto, drugačiji je, a i do mene je došla neka instant varijanta, koja možda nije ona prava.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

EDIT:  U komentare sam ubacio sličice omota iz kolekcije stare 25 godina, ovde - poklopac "Bajadera" bombonjere u kojoj se omoti čuvaju ;) :