Kolike su šanse za novu globalnu krizu?

Dragan Pleskonjic

Drugi talas krize je već počeo i samo je pitanje koliko će biti dubok.

штета што се динкић спрема за изборе па глуми опозицију иначе би смо опет имали тумачења о кризи као нашој развојној шанси...

dva uzastopna kvartala sa negativnim rastom

cija privreda se vratila na nivo sredine 2008me?
a ogromno upumpavanje u sve privrede (odakel dugovi inace) vestacki odrzava davljenike iznad "tehnicke" linije davljenja
(neko bi rekao da se jos malo napumpava vec napumpani balon ali da ne sitnicarimo...)

Goran Nikolić

Tehnički recesije nema, i to je pitanje
hoće li je biti tehnički, dva uzastopna kvartala sa negativnim rastom

Da, slažem se da je tehnički nema. Ali biće je. Evo moja prognoza je da će Q3 i Q4 da to pokažu.

Kolike su šanse za novu globalnu krizu?

"Doble deep" je upravo u toku pa ti je i sam naslov netačan

Tehnički recesije nema,

Citat od Cvetkovića ili Dinkića???

Čini mi se neke od prošlih godina si napisao naslov: "nikada nismo živeli bolje" od ovih bisera i srednjoškolce počinje da boli glava.

Nije mi poznato kako srpski "ekonomisti" nazivaju gore spomenuti stručni izraz "double deep" ali svakako bi bilo potrebno proširiti stručnu terminologiju.


cerski

Može se očekivati i rast odbojnosti investitora prema tržištima u razvoju, što bi ugrozilo stabilnost dinara

Pa dragi doktore ja bih se pre plašio odbojnosti stanovništva prema upravljačkom i kapitalistikom sloju nego nekih iluzornih investitora.

Postoji granica trpeljivosti siromaštva stanovništva, koja se po negde naziva egzistencijalni minimum a kada se ta pređe(odavno je dostignuta) važi narodna: "kom obojci, kom opanci."

Priče, bolje rečeno lagarije, o Srbiji kao Evropskom Privrednom Tigru autora ministra Bubala više ne ne upija ni Sunđer Bob.

Kurs dinara oslabio je

Ovde bi bilo na mestu reći da je toliko precenjen da kad se bude survao ni traga od njega neće ostati. Kao Ekonomista mogao bi da objasniš na kojoj se to silnoj privredi održava ovaj veštački kurs koji je Bogu već dosadio a kad dosadi narodu onda neće valjati.

Svi prehrambeni artikli su u Srbiji za 50% do čitavih 100%(šećer) skuplji nego u recimo Nemačkoj, dok je o uveženom luku, belom luku, pasulju iiii... već "štampano" na ovom blogu.

Srpska privreda je zasnovana na neokolonijalnom satelitskom privrednom sistemu koji bez uvoza nije u stanju da prehrani vlastito stanovništvo, a u toj silnoj privredi se skoro sve uvozi od luka, preko paradajza pa do semenki iz bundeva. O uvozu dugova da bi opstala partokratija neću ni da govorim.

cerski

Live coverage of debt crisis and market reactions around the world. - Reuters

ivana23

"Kolike su šanse za novu globalnu krizu?"

aleksanadar

И компјутери криви за кризу

Ево прилике да и домаћин, а и колега Плескоњић кажу нешто о овоме.


P.S.
А колегу javascript:; Плескоњића молим javascript:; и да нам каже javascript:; нешто о феномену "javascript:;".

Prepustiću odgovor drugima koji se bolje razumeju u berzanski softver, kao i JS, recimo Maksi.

И компјутери криви за кризу

Kompjuteri su krivi za krizu kao što je točak kriv za ratove u svetu.

Kompjuteri su krivi za krizu kao što je točak kriv za ratove u svetu.

Мени је у овом тексту занимљиво што, како је описано, један добар део берзанског пословања ради на "аутоматском пилоту", тј. куповина и продаја акција је препуштена специјализованом софтверу. Дакле, ту нема фактора "човек" - машина доноси одлуку (о једној доста важној ствари).

Не знам, а ни у чланку није објашњено, у чему се разликује овакав (електронски) начин доношења одлуке, од онога у којем учествује људско биће?

Дакле, ту нема фактора "човек" - машина доноси одлуку (о једној доста важној ствари).

Да, баш као и у већини твојих коментара.

Мени је у овом тексту занимљиво што, како је описано, један добар део берзанског пословања ради на "аутоматском пилоту", тј. куповина и продаја акција је препуштена специјализованом софтверу. Дакле, ту нема фактора "човек" *- машина доноси одлуку (о једној доста важној ствари).

Mislim da nije baš tako, tj. da mašine još uvek ne donose odluke, nego rade ono što im čovek kaže, samo brže nego što bi on to radio.

Ono o čemu članak piše (ne znam za ostale stvari, ali sačuvajmebože Politikinih članaka o tehnologiji) je automated tj. algorithmic trading. Umesto ljudi koji na nekom floru mašu i viču i tako kupuju i prodaju berze su sada zapravo kompjuteri. Isto tako (uprošćeno) umesto trejdera koji sedi iza nekog ekrana i gleda crveno-zeleno kako šareni i povremeno klikne neko "Buy" ili "Sell" dugme podmetne se softver kome se isprogramiraju pravila (kada-ova-cena-padne-za-.5%-onda-ponudi-100-komada-po-ceni-manjoj-za-0.1%-od-te, npr.) i softver šalje kupi-prodaj naloge berzinom softveru koji ih uparuje sa drugim nalozima. Kompjuter može da generiše mnogo više ovakvih naloga od čoveka, ali ta pravila još uvek postavlja čovek, ili ih postavlja softver koji je opet pravio neki živ čovek.

Не знам, а ни у чланку није објашњено, у чему се разликује овакав (електронски) начин доношења одлуке, од онога у којем учествује људско биће?

Ne razlikuje se, osim što kompjuter to radi brže, a drugi bitan atribut mu je što je imun na strah i pohlepu koji često "voze" žive ljude koji se upuste u tu kocku. Npr. trejder koji vidi neki rapidan pad bi se možda (nasuprot nekoj prvobitnoj dalekosežnoj zamisli) uprpio i prodao tu stvar u panici, dok bi softver ostao 'ladan i izgurao bi početnu ideju (bila ona dobra ili loša) do kraja. Ili (češće) čovek ne bi prodao nešto što treba da proda pošto se "emotivno vezao" za taj ulog i očekuje (zapravo se nada) da će cena da prestane da pada i onda izgubi mnogo više para nego što bi morao. Kompjuter se ne vezuje emotivno za neki ulog nego proda kad prvobitno postavljena pravila kažu da je vreme da se proda da bi se šteta minimizovala.

Drugi momenat koji članak opisuje je tzv. High Frequency Trading koji se svodi na jako brzo algoritamsko trgovanje gde se stvari kupuju i prodaju puno puta u sekundi. Ovo može da napravi lom, npr. Flash Crash ali to kao i uvek ima veze sa ljudima, a ne kompjuterima, i takvi lomovi su mahom lokalnog kratkotrajnog karaktera tj. nemaju neke dalekosežne svetske posledice.

Jedna od razlika između "običnog" algoritamskog trgovanja i high frequency tradinga je npr. i što i "običan čovek" može uz neki sitan mesečni ulog da se bavi algoritamskim trgovanjem, postoji gomila retail softvera za to, tako da uz neko minimalno ulaganje to može da radi ko god hoće (što ne znači i da treba), dok high frequency trading zahteva ozbiljno ulaganje u infrastrukturu koje mogu da si priušte samo institucije.

Sad ću da nabacim nekoliko klišea pa ti izaberi onaj koji ti se sviđa:

“A computer lets you make more mistakes faster than any invention in human history-with the possible exceptions of handguns and tequila” (M. Ratcliffe)

I really hate this damn machine
I wish that they would sell it
It never does quite what I want
Only what I tell it

"A gun is a tool, Marian; no better or no worse than any other tool: an axe, a shovel or anything. A gun is as good or as bad as the man using it. Remember that." Shane

itd. itd.

Ima jedan stari vic iz doba SFRJ:

Zaseda radnički savet fabrike. Tema: loše poslovanje u prethodnom periodu.

Predsedavajući: Drugovi, poslovanje je bilo loše u prethodnom petogodišnjem planu i došli smo do zaključka da su za to krive mašine i da treba da kupimo nove ruske mašine...

(Mile se javlja za reč)

Predsedavajući: Kaži Mile!

Mile: Kada je moja baba pre rata držala kupleraj...

Predsedavajući: Mile, mani nas tvoje babe i kupleraja, ovo je ozbiljan sastanak!

(Nakon 5 godina, održava se sličan sastanak)

Predsedavajući: Drugovi, poslovanje je bilo loše i u ovom petogodišnjem planu i došli smo do zaključka da su za to krive mašine i da treba da kupimo nove američke mašine...

(Mile se opet javlja za reč)

Predsedavajući: Šta je Mile !?!

Mile: Kada je moja baba pre rata držala kupleraj...

Predsedavajući: Mile, opet ti o babi i kupleraju, rekao sam ti da je ovo ozbiljan sastanak!

(Nakon 5 godina, ista priča...)

Predsedavajući: Drugovi, poslovanje je opet bilo loše i došli smo do zaključka da su za to definitivno krive mašine i da treba da kupimo nove nemačke mašine...

(Mile se i ovoga puta javlja za reč)

Predsedavajući: Mile, ti opet o babi i kupleraju? Ajde baš da čujemo šta je tvoja baba radila pre rata!

Mile: Kada je moja baba pre rata držala kupleraj i posao išao slabo, ona nije menjala krevete nego kurve!

It never does quite what I want
Only what I tell it

Ne razlikuje se, osim što kompjuter to radi brže, a drugi bitan atribut mu je što je imun na strah i pohlepu koji često "voze" žive ljude koji se upuste u tu kocku.

Онда се, ипак, разликује. Закључујем, из твог описа, да је рачунар рационалнији, тј. да доноси исправније и боље одлуке од живог човека, који је подложан емоцијама. У људским терминима, рачунар је "хладан" и "трезвен", док је човек слабо биће, склоно грешкама.

Наравно, иза свега стоји човек, као што је познато. Дакле, све добре и лоше последице треба приписати "људском фактору", јер је човек направио рачунар, "нахранио га" подацима и програмима и пустио у рад...

Не дешава ли се, међутим, да техника (генерално) "откаже послушност" и почне да производи непредвиђене и нежељене ефекте? Свеж пример: нуклеарка Фукушима. (Опет је, наравно, могуће рећи да је "људска грешка" у питању.)


Пошто си навео филмски пример (Shane), ево још једног, антологијског:




Dave, this conversation can serve no purpose anymore. Goodbye.





Daisy, Daisy, give me your answer do. I'm half crazy all for the love of you.

Не дешава ли се, међутим, да техника (генерално) "откаже послушност" и почне да производи непредвиђене и нежељене ефекте?

Samo na filmu, u realnom životu takve situacije imaju kratak domet i ne prave globalnu štetu (pričamo o finansijskim tehnologijama sve vreme, ne bih se sad bavio Fukušimama i sl.) Tehnika je u tom domenu mahom projektovana tako da su pouzdanost i dostupnost na vrhu liste prioriteta.

Npr. sve komponente NASDAQ (potpuno elektronska berza) infrastrukture imaju dvostruki backup, tj. sve stvari postoje u triplikatu - svaka stvar ima bekap koji ima svoj bekap + je ceo NASDAQ takav kakav je sa svim tim bekapima repliciran nekoliko stotina kilometara dalje u cold standby konfiguraciji, tj. ako nešto (bomba, diverzija, lokalni clusterfuck) ubije NASDAQ isti takav će se u roku od par sati (vrlo složen sistem) pridići na drugom mestu i nastaviti da radi.

Naravno, desi se i da neko ne uradi domaći kao npr. londonska berza pre neku godinu i onda im od malo jačeg opterećenja sve pukne i imaju celodnevni outage (i Microsoft popije bruku pošto se berza malo pre toga prešaltala na njihovu tehnologiju). Ali ta situacija ne pravi lom na svetskom tržištu, samo neka gomila ljudi i institucija ne uspe da pravi pare tog dana (i budu jako besni zbog toga).

Najveći belaji su se do sada dešavali zato što sistemi nisu imali adekvatnu zaštitu od ljudske pohlepe, straha ili prosto trapavosti (tzv. fat finger trade, gde trejder unese loše podatke, drastičan primer sa tokijskom berzom gde je tip hteo da proda jednu akciju J-COM-a po ceni od 610000 jena i uneo nalog da prodaje 610000 akcija po ceni od jednog jena, a berza to isprocesirala (iako je J-COM imao samo oko 50000 akcija na tržištu sve zajedno) i tako napravio štetu od oko 225 miliona dolara. Direktor tokijske berze je podneo ostavku a berza i brokerska firma su podelile troškove štete.

Tj., da, sistemi pucaju i lome se (prave ih živi ljudi), ali "i kompjuteri krivi za krizu" je tipična Politikina idiotarija.

maksa83

Hvala na informativnom prikazu.
Ali mislim da nisi uhvatio suštinu. Pitanje koje se, čini mi se, ovde pokušava postaviti nije da li tehnika, odnosno kompjuterska obrada, unosi neke nove faktore rizika, nego da li na berzi kao takvoj postoje imanentni rizici-slabosti, koji će napretkom munjevitog softverskog trgovanja narasti do opasnih razmera.

Valjda treba imati u vidu da se broj subjekata na berzi brzo povećava, a još brže se povećava softversko trgovanje. Tu bi bilo neoprezno osloniti se samo na iskustvo iz, na primer, 2010 Flash Crash-a. On je uostalom pokazao da specifična patologija postoji, a realistično je pretpostaviti njen rast.

da li na berzi kao takvoj postoje imanentni rizici-slabosti, koji će napretkom munjevitog softverskog trgovanja narasti do opasnih razmera.

U tako složenom sistemu sa puno učesnika gde su svi naoružani tehnologijom do zuba uvek postoji rizik, ali pošto je sistem centralizovan (ili bar kontrolisano distribuiran) i veštački po svojoj prirodi podložan je kontroli tako da postoje i mehanizmi koji sistem štite od loma, kao što su "osigurači" (npr. NYSE Equities circuit breakers). Doduše moskovska berza njima nije uspela da zaustavi svoj sunovrat čak ni kad su se ugasili na jedan dan da se glave ohlade, ali opet ta šteta je bila lokalnog karaktera (a i nije bila kompjuterski generisana).

Kreditnu krizu nije izazvao high frequency trading, učešće kompjutera u njoj je u tome što su majmuni-u-tenku vrteli na njima matematiče modele neprimerene realnosti (i time opravdavali svoje akcije, kao - "rekao kompjuter da je okej", a sad što je to bilo garbage-in-garbage-out, božemoj, da preživimo do sledećeg bonusa, niko ne voli donosioce loših vesti), ili su ignorisali rezultate analiza ako bi se ovi isprečili na putu ka nečemu što je izgledalo kao laka lova.

Tj., da - rizik postoji, ali postoje i mehanizmi za njegovo minimiziranje i izbegavanje.

Veći problem su specijalna pravila koja važe za najveće, i te stvari npr. omoguće Goldman Sachsu da se igranjem na tržištu energije ubije od para a da kao nusefekat proizvedu glad u siromašnim delovima sveta. To nema veze sa kompjuterima, i to je glavna opasnost tog sveta.

niko ne voli donosioce loših vesti

Да, бонус култура је основни узрок кризе. Јер, најједноставније гледано, банке су по својој природи књиговодствене установе: оне контролишу количину депоновних и позајмљених пара, а зараду праве на разлици у каматама коју плаћају односно која се њима плаћа. И само њихове књиге знају ко је и колико депоновао односно позајмио новца. Е сад, фора је у томе што банке својим депонентима и акционарима у скоро сваком тренутку (ово скоро сваком је битно) могу насликати ружичасту слику која кредитиране слика (најчешће много) бољим него што они то заиста јесу. Депонент (илити sucker) је срећан да чује такав извештај (парице му леже на сигурном месту!!), а банкар онда за награду себи исплати бонус.

И то је тако лепо ишло неко време, банкари су те своје accountant трикове успешно радили свака 3 месеца, све док sucker у једном тренутку није рекао famous last words: Е, чекај да видим нешто...

Јер, најједноставније гледано, банке су по својој природи књиговодствене установе: оне контролишу количину депоновних и позајмљених пара, а зараду праве на разлици у каматама коју плаћају односно која се њима плаћа. И само њихове књиге знају ко је и колико депоновао односно позајмио новца. Е сад, фора је у томе што банке својим депонентима и акционарима у скоро сваком тренутку (ово скоро сваком је битно) могу насликати ружичасту слику која кредитиране слика (најчешће много) бољим него што они то заиста јесу.

Da, taj "d gout uoz left tu kip d kebidž" momenat (Vuk Drašković, viši kurs engleskog zapakovan u izjavu CNN-u oko izborne krađe 1996/97) momenat gde isti entitet i vrti pare i ima u rukama knjigovodstvo se ponavlja u mnogo tih lomova - Nick Leeson, Barings Bank, šteta 1.2 mlrd USD, Iguchi, Daiwa Bank 800 mil. USD, itd., R. Citron, Orange County 1.6 mlrd USD), samo je ovaj bio baš onako poveliki.

Ja bih (za ništanesluteće čitaoce) potcrtao opet da je fail-safe koji je u svim tim slučajevima kiksnuo bio defekt ljudskog sistema, a ne neki kompjuter koji je odlepio i odlučio da postane lenj ili kreativan.

И то је тако лепо ишло неко време, банкари су те своје accountant трикове успешно радили свака 3 месеца, све док sucker у једном тренутку није рекао famous last words: Е, чекај да видим нешто...

:)))))

Misliš: "E, Madoff, je l' možeš samo da mi pokažeš...".
Madoff: "Ček' ček' ... gde mi se dede 56 mlrd.? Pa juče su bile tu, kevemi, e svašta."

Inače, Madoff je celu operaciju do same eksplozije vrteo na nekim kompjuterima iz ranog pleistocena pošto tu niko nije smeo da priđe jer bi odmah ukapirao šta se dešava. Bilo je nemoguće naći nekog da to zameni a da ćuti o svemu.

I baš zato mi se čini da, kako USA uticaj u svetu kopni, tako sve više prisustvujemo tragikomičnim scenama koje su nekad bile karakteristične za jednu drugu propalu imperiju- SSSR.

Da uvek je to tragi komedija kad ne naucis na tudjim vec moras nauciti (uvek bolno)na svojim greskama rusi su imali sistematski pogresnu koncentraciju resursa pre svega zbog prevelikih oslanjanja na magove centralnog planiranja...
Pogresna koncentracija resursa u ovom kontextu znaci da kada odredjena mala grupa ljudi godinu za godinom (sto vrlo lako predje u deceniju)finansira pogresne projekte vrlo brzo se bogatstvo jedne drzave prosvrcka na pogresne stvari.Pogresni projekti su finansirani(ili nisu finansirani uopste) cak i sa Pajicem tamo Ameri su trenutno 38 nacija po internet povezanosti i pad se nastavlja...
Tako ogromne ekonomije su previse kompleksne da bi mala grupa birokrata uspesno vodila naciju van krize jednostavno previse je podataka,previse nepoznanica i previse delova ekonomije koji mogu da opstanu bez kontrole centralnog sistema...
Jedini izlaz bi bio u masivnom paralelnom ekonomskom opunomocivanju (ali moc je cudo) to se nije dogodilo u Rusiji,jos manje su sanse da ce se sad dogoditi u Americi...

Tako ogromne ekonomije su previse kompleksne da bi mala grupa birokrata uspesno vodila naciju van krize jednostavno previse je podataka,previse nepoznanica i previse delova ekonomije koji mogu da opstanu bez kontrole centralnog sistema...

nikome ne odgovaraju nekontrolisane fiskalne krize i bankroti, samo bi nekontrolisano doneli štetu i mnogim zdravim segmentima

Milane, sve je to tačno ali pitanje svih pitanja je koliko se čitava stvar sa dugovima i prispelim obavezama otela kontroli. Što se tiče ECB i kupovanja španskih i italijanskih obveznica, Peston je u pravu kad kaže da je to sve kupovanje vremena, kao što je bio u pravu i 2008. kad je pisao da će državno underwriteovanje bankarskih dugova dovesti do ove krize. I to nije nikakva magija, jednostavno su u pitanju fakti i prezaduženost. Jedino što svet može spasti krize je nova tehnološka revolucija, slična onoj koja se dogodila 90-tih.

Što se tiče ECB i kupovanja španskih i italijanskih obveznica, Peston je u pravu kad kaže da je to sve kupovanje vremena, kao što je bio u pravu i 2008. kad je pisao da će državno underwriteovanje bankarskih dugova dovesti do ove krize.

Ok, ali vreme je značajan faktor. Zamisli da su pustili banke da bankrotiraju u prethodnoj krizi:

- Lavinskim efektom bi toliko toga popucalo da bi većini sveta danas bilo neuporedivo gore. I neverovatna količina "zdravog" bi otišla u kanalizaciju nepotrebno (svi sabrani dugovi, na kraju, uopšte nisu bili onoliki koliko se svet plašio)

- Kupovinom vremena sad se daje šansa i uvrću ruke da se u fiskalno neodgovornim državama stvari postave na pravo mesto na neki relativno pravi način. Počevši od rezanja troškova. Zatim, za Špance donekle radi svet koji izlazi iz krize zbog turizma, i oni su lakši slučaj. Italija je zapuštena, ok, kako će oni povećati svoj rast ja ne znam, ali velika su ekonomija, u većoj ekonomiji i dobro sekvencirane strukturalne promene imaju veći potencijal.

The main US share index, the Dow Jones, has closed down 5.6%, despite US President Barack Obama moving to try to reassure investors.

BBC

Zamisli da su pustili banke da bankrotiraju u prethodnoj krizi:

Neke banke jesu pustili niz vodu. Lehman, na primer.

To i jeste Pestonova teza i osnovno pitanje: da li je bilo bolje pustiti banke da bankrotiraju, pustiti da sistem dozivi kolaps i onda krenuti ispocetka ili je bolje ovako, kicking the can i uvecavati dugove? I mislim da niko nema pravi odgovor na to pitanje.

za Špance donekle radi svet koji izlazi iz krize zbog turizma, i oni su lakši slučaj. Italija je zapuštena, ok, kako će oni povećati svoj rast ja ne znam, ali velika su ekonomija, u većoj ekonomiji i dobro sekvencirane strukturalne promene imaju veći potencijal.

Sve prezaduzene zemlje PIIGS, osim Irske, imaju enormne prihode od turizma (i to cash). Mislim da samo Grcka pravi godisnje negde oko 50 milijardi dolara. Spanija i Italija isto taj red velicine. Iskreno, meni to "bezbrizno" kupovanje njihovih obveznica od strane ECB tokom ranih 2000-ih kao i privremeno tolerisanje fiskalne neodogovornosti veoma lici na zaveru da im se ti prihodi na jedan duzi period konfiskuju.

da li je bilo bolje pustiti banke da bankrotiraju, pustiti da sistem dozivi kolaps i onda krenuti ispocetka ili je bolje ovako, kicking the can i uvecavati dugove? I mislim da niko nema pravi odgovor na to pitanje.

Odgovor je više-manje poznat, ja mislim, pošto ga je potvrdilo vreme posle krize - nije ih trebalo pustiti da bankrotiraju: netting posle krize je pokazao da su ukupni dugovi mali deo onošta što se pre mislilo.

Evo realnog onomad široko prisutnog obrasca u primera koji ja konstruišem kao ilustraciju: Zamisli da su 3 banke, A, B i C bili nelikvidne do pucanja, tj bankrotiranja. I da je banka A bila dužna banci B 501 milijardu, B banci C 500 milijardi i C banci A 500 milijardi.

Ukupan dug je, pošto je sve nelikvidno a i odnosi nisu ovako prosti, ni u broju institucija i ni u tipu finansijskih instrumenata, 1,501 milijardu i tri banke banktrotiraju.

A dug nije toliki nego je samo 1 milijarda i banke su ok.

Karikirano, naravno, ali ovoga je bilo mnogo u kompleksnijem obliku, derivati su prikrili pravu sliku svih odnosa, i bilo ga je toliko da su stvarni dugovi bili više puta manji od onomad projektovanih.

A da je bankrotiralo sve što se onomad činilo da treba da bankrotira sad bi bilo mnogo novih miliona gladnih u razvijenom svetu - bio bi jeziv haos, kao posle rata.

Evo realnog onomad široko prisutnog obrasca u primera koji ja konstruišem kao ilustraciju: Zamisli da su 3 banke, A, B i C bili nelikvidne do pucanja, tj bankrotiranja. I da je banka A bila dužna banci B 501 milijardu, B banci C 500 milijardi i C banci A 500 milijardi.

Ukupan dug je, pošto je sve nelikvidno a i odnosi nisu ovako prosti, ni u broju institucija i ni u tipu finansijskih instrumenata, 1,501 milijardu i tri banke banktrotiraju.

A dug nije toliki nego je samo 1 milijarda i banke su ok.

Не ради то тако. Има ту и нека мултипликација новца, много је то сложеније. И нису проблем банке, нису чак проблем ни државе са њиховим дуговима, него дуг становништва. Average Joe се предуго времена понашао као Грчка (да не кажем као алава свиња) и сад смо ту где јесмо. Само што политички није опортуно да се критикује становништво тј гласачка машина.

Average Joe се предуго времена понашао као Грчка (да не кажем као алава свиња) и сад смо ту где јесмо. Само што политички није опортуно да се критикује становништво тј гласачка машина.

Pa ne bas, kad unistis srednju klasu namernim izvozom postojecih radnih mesta a onda taj income koji si imao zamenis kreiranjem novog duga ne znam bas kolika je tu odgovornost Joe-a?!
Na to dodaj stvaranje opasnih derivatskih investicija od jedno 500-600 triliona dolara, pre bih rekao da je mnogo je manji uticaj Joe-a a mnogo veci parazitskog sistema...



edit: "for greed all nature is too little"-Seneca

Pa ne bas, kad unistis srednju klasu namernim izvozom postojecih radnih mesta a onda taj income koji si imao zamenis kreiranjem novog duga ne znam bas kolika je tu odgovornost Joe-a?!

Па то није уништило средњу него радничку класу. Мануелни рад је пребацио у Мексико и Кину, док је од бивше радничке класе покушао да направи класу рентијера некретнина имигрантима (за кредитну способност је у једном тренутку било довољно само да будеш грађанин УСА, тј гласач на изборима). И све то упорно верујући у сопствену супериорност. На крају им се осветило што су током процеса постали лењи и дебели.

Па то није уништило средњу него радничку класу. Мануелни рад је пребацио у Мексико и Кину, док је од бивше радничке класе покушао да направи класу рентијера некретнина имигрантима (за кредитну способност је у једном тренутку било довољно само да будеш грађанин УСА, тј гласач на изборима). И све то упорно верујући у сопствену супериорност. На крају им се осветило што су током процеса постали лењи и дебели.

Da fair point, samo veliki deo kreativne (srednje ) klase koji je nekada odlazio u USA da studira a onda i ostajao tamo da zivi i radi vise skoro da i ne postoji. Po zavrsenim studijama ogroman deo (barem ono sto ja znam)vratio se u Kinu, Indiju,Brazil i nastavio dosta uspesno svoje karijere kreiranjem novih radnih mesta u zemljama odakle su potekli...Mislim da nisu u pitanju samo manualni poslovi...

A da je bankrotiralo sve što se onomad činilo da treba da bankrotira sad bi bilo mnogo novih miliona gladnih u razvijenom svetu - bio bi jeziv haos, kao posle rata.

A kako ti to znas? Time su bas naplasili svet centralni planeri da bi upumpali 5 triliona USD u sistem. I za to nisu dobili nista. Rast od 1% GDPa, a nezaposlenost se nije pomerila. I ko se okoristio o tih 5 triliona? Korporacije i banke. A ko ce platiti tih 5 triliona? Obicni tax payers. Korporatizacija profita, a socijalizacija dugova...

ECB će podržati Evropu, izgleda da su se "dogovorili", nikome ne odgovaraju nekontrolisane fiskalne krize i bankroti, samo bi nekontrolisano doneli štetu i mnogim zdravim segmentima, a u US je poprilično panika druge prirode, sa značajnom iracionalnom komponentom, koja ne vodi ka zavrtanju likvidnosti, kao u prethodnoj krizi - US ekonomija uopšte nije slabašna i panika će se brzo smiriti.

U USA su problem privatni dugovi, a u Evropi dugovi drzava. Evropa ne moze da se 'dogovori' jer Nemci jednostavno nece da placaju dugove PIIGS zemalja. Prave nove fondove, dok ECB nema kapitala da pokupuje sve sto niko drugi nece. Problem sa Italijom je se vidi u sledecem grafiku

[img][/img]

U naredne dve godine Italija mora da refinansira 700 milijardi EURa suverenog duga.

domazetovic.andrej

A da je bankrotiralo sve što se onomad činilo da treba da bankrotira sad bi bilo mnogo novih miliona gladnih u razvijenom svetu - bio bi jeziv haos, kao posle rata.

A kako ti to znas? Time su bas naplasili svet centralni planeri da bi upumpali 5 triliona USD u sistem. I za to nisu dobili nista. Rast od 1% GDPa, a nezaposlenost se nije pomerila. I ko se okoristio o tih 5 triliona? Korporacije i banke. A ko ce platiti tih 5 triliona? Obicni tax payers. Korporatizacija profita, a socijalizacija dugova...

Ne samo to... To predavanje novca krupnim igracima, da odigraju poslednju partiju, upravo je i dovelo do poskupljenja osnovnih zivotnih namirnica.
Dakle, to sto je trebalo da spase, glad je izazvalo.

Nece gore da mi postavi sliku - resicu to nekako...

Ima tu i jos nesto. Centralni planeri kao da ne vide sto ceo svet vidi - da je uzrok krize previse duga. Oni i dalje koriste mehanizme monetarista koji su dali neke rezultate (diskutabilno) kada su recesije bile 'normalne'. Ne mozete resiti problem dugova tako sto cete se zaduzivati i nadalje po sve gorim uslovima. Nece Grcka na primer privrednim rastom izaci iz svojih problema. Grcka je vec bankrotirala, samo sto joj ne daju da to i objavi. Mozda ne ove godine, ali sledece...

Nece Grcka na primer privrednim rastom izaci iz svojih problema. Grcka je vec bankrotirala, samo sto joj ne daju da to i objavi. Mozda ne ove godine, ali sledece...

Али зато муче своје становништво, на рачун кредитора!

Ne mozete resiti problem dugova tako sto cete se zaduzivati i nadalje po sve gorim uslovima.

То су питали и Кејнса.

Али зато муче своје становништво, на рачун кредитора!

Tu se vec ne bih slozio. To 'mucenje' se zove povratak na zivot u skladu sa svojim mogucnostima.

Tu se vec ne bih slozio. To 'mucenje' se zove povratak na zivot u skladu sa svojim mogucnostima.

И са дозом исплате дуга, за који се зна да не може бити враћен.

И са дозом исплате дуга, за који се зна да не може бити враћен.

Slazem se da "I won't pay" resava problem dugova i likvidnosti istog momenta. Problem je sto Grcka trazi nove kredite, a tada kreditor moze da postavlja uslove kakve hoce... Jos nisu stisli 00 i rekli cao euro, vracamo drahmu, pa da vidimo i taj juris na banke... No, da spremimo kokice i pivo i budemo malo strpljivi doci ce i to....

A kako ti to znas? Time su bas naplasili svet centralni planeri ...

Mali procenat firmi ima dovoljno rezervi da priživi bez banaka.

Čak i u poslovnom smislu zdrave firme - dužnici im prestanu plaćati na vreme u krizi i ako im banka ne da kratkoročne pozajmice eto problema.

Ja mislim da se ovde ne radi o nagađanju nego šire rasprostranjenom znanju da je likvidnost u bankarsto ko struja u industriji automobila, npr.

Ako se puste da bankrotiraju čak i banke koje su na prvi pogled, i na drugi, baš zabrljale, u panici narod ide i kod zdravih banaka da izvlači svoje depozite tako da je na kraju, zbog panike, kompromitovan ceo bankarski sistem.

domazetovic.andrej

И са дозом исплате дуга, за који се зна да не може бити враћен.

Slazem se da "I won't pay" resava problem dugova i likvidnosti istog momenta. Problem je sto Grcka trazi nove kredite, a tada kreditor moze da postavlja uslove kakve hoce... Jos nisu stisli 00 i rekli cao euro, vracamo drahmu, pa da vidimo i taj juris na banke... No, da spremimo kokice i pivo i budemo malo strpljivi doci ce i to....

Што ће рећи, болно, али најбезболније решење.

Ako se puste da bankrotiraju čak i banke koje su na prvi pogled, i na drugi, baš zabrljale, u panici narod ide i kod zdravih banaka da izvlači svoje depozite tako da je na kraju, zbog panike, kompromitovan ceo bankarski sistem.

Уништимо реални, зарад имагинарног, тј. финансијског?

No, da spremimo kokice i pivo i budemo malo strpljivi doci ce i to....

Mislis dok dodje ovako nesto

U USA su problem privatni dugovi

A kod koga se pojedinci zadužuju?

Evropa ne moze da se 'dogovori' jer Nemci jednostavno nece da placaju dugove PIIGS zemalja

Niko ne traži od Nemaca da plaćaju dugove!

Da podrže PIIGS zemalje hoće Nemci, nije da neće, nego se pregovara i uvrću ruke.

Ako dozvole da PIIGS propadnu propadoše im i mnogi klijenti, pa Evro, pa ako se vrate na Marku njoj će naglo skočiti vrednost, pa će Nemačka naglo postati manje konkurentna.

srdjazlopogledja

Уништимо реални, зарад имагинарног, тј. финансијског?

Realnost je, zbilja, precenjena kategorija.

Не ради то тако. Има ту и нека мултипликација новца, много је то сложеније. И нису проблем банке, нису чак проблем ни државе са њиховим дуговима, него дуг становништва. Average Joe се предуго времена понашао као Грчка (да не кажем као алава свиња) и сад смо ту где јесмо. Само што политички није опортуно да се критикује становништво тј гласачка машина.

Ja ne znam šta je to мултипликација новца

Leveraging?

Znam da je prces složeniji, to i sam kažem na nekoliko mesta, ovo moje je osnovna ilustracija obrasca

Banke jesu problem, već sam odgovorio jednom blogeru.

Evo primera (veštakog opet, znam da je složenije, samo da ilustrujem operativne tokove

1. Joe[1..n] svi pozajme previše iz jedne banke i ne mogu više da otplaćuju

2. Banka ne može mnogo da im pomogne pošto je kriza pa likvidnost zasušira u širem smislu

3. Banka nema novca

4. Pera ima firmu i odlično radi ali odjednom dužnici ne plaćaju (kriza)

5. Od u banku, banka kaže Pero ti si cool ali mi nemamo novca.

6. Prestane i Pera da plaća materijal

7. posle nekog vremena mu više ne daju materijal

8. Pa i Pera bankrotira (nije toliko smešno nego krojim primer u šaljivom maniru)

Čudi me da toliko ljudi ne zna osnovni značaj komercijalnog bankarstva.

Ok, razdvojiti razne vidove bankarstva donekle (retail, komercijalno i investiciono) jeste tema ali nije ni to lako bez podrivanja ekonomije.

Lako je pričati o risk managementu dok se ne uvede u kolo i cena tog managementa.

Ok, razdvojiti razne vidove bankarstva donekle (retail, komercijalno i investiciono) jeste tema ali nije ni to lako bez podrivanja ekonomije.

Ако претпоставимо да "спашавање" банака, није још веће подривање економије?

Но, шта су, по Вама, узроци кризе?

Ако претпоставимо да "спашавање" банака, није још веће подривање економије?

Но, шта су, по Вама, узроци кризе?

Krize su inherentne ekonomskom procesu.

Kao u elektronici, npr. Kad je povratna sprega od posledica do uzroka fazno pomerena (kasni) u jednom trenutku imamo oscilator. Kolo osciluje.

Tako osciluje i ekonomija, svet. nemoguće je svim igračima da trenutno procesiraju informacija pa tako imaju povratnu spregu bez kašnjenja, kvalitetnije automatsko upravljanje.

Zamisli:

1. Ako je dobro danas uzeti novac koji sam namenio za penziju, pa kupiti i izdati stan (to mi je bolja penzija nego da dam novac manageru da mi obrće) ja to uradim, npr.

2. Uradim zato što rade mnogi drugi i to daje rezultate.

3. U jednom trenutku to više nije dobra ideja. Ali, i da svi na svetu imamo doktorate iz ekonomije mi ne možemo to na vreme da primetimo.

4. Znači ja kasnim. Kupujem stan a to nije dobra ideja, svi su parametri takvi da će stanu uskoro početi opadati cena.

5. Itd, ja ako uvek budem trgovao svojim penzionim novcem oscilovaću sa nekom periodom (recimo 10 godina)

6. Ovako skoro svi osciluju.

Naravno, ovaj oscilator nije jednostavan, nego je komplekstan u strukturi, ljudskoj gramzivosti, kumulativnom "znanju" svih nas itd.

I ako gledamo neku ekomsku krivu to nije sinusoida.

Ima harmonike.

Ponekad se harmonici slože pa sve grune uvih mnogo više nego što diktira osnovni harmonic.

A nekad se slože da imamo veliku krizu, i takvih je bilo 10-15 poslednjih 60 godina, biće ih još.

E sad, ako su potrebni detalji mogu samo da ih nabacam, ja jesam amater, mogao bih neke i da elaboriram, samo čemu?

- Svet pravi sve više vrednosti (BRIC i ostalo)

- Tako je i sve više novca u opticaju

- Ogroman deo dođe do velikih, razvijenih ekonomija koje su tradicionalno nosioci mnogog odlučivanja i mnogih tokova.

- Što više novca sve ga je lakše dobiti.

- I u pravu su ljudi ovde, pojedinci u US dobijali, gradili drugu kuću, treću, bilo unosno.

- Nisu prestali kad se već video da tolike kuće ne mogu da nađu kupce (osim, što se zeza Warrn Buffet ako ne počnemo da ćenimo i udajemo decu sa 12 godina :)

- A građevina je oooooogroman sektor, i dierktno a u sve što ide uz građevinu, recimo, i do 30% GDP-ja.

- Što se ozbiljnije podrije taj sektor top veća kriza

- Ali taj višak kuća će se polako disipirati

- I "nesinusoida" ponovo krenuti na gore.

A zatvoriti previše banaka je ko donekle isključiti struju - ratosiljati se gramzivosti jeste plemeniti cilj, ali zatvaranje banaka nije put ka tom cilju, druga rešenja nisu toliko laka.

Evo u UK u Barclays, npr, vlasnici akcija dobili pola milijarde dividendi, a isto toliko i samo par stotina zaposlenih kao bonuse.

Ali vlasnici drže te ljude i dalje, i ako UK bude previše petljala sa regulativom banka (vlasnici) će izmestidi domicile iz UK.

itd...

Ако претпоставимо да "спашавање" банака, није још веће подривање економије?

Samo još jedan primer

Zamisli ti pošteno praviš kompjutere, kompetitivan si, izvoziš, zapošljavaš 50 ljudi.

I ima 10,000 takvih firmica u tvom kraju.

I sva struja dolazi samo iz jedne termoelektrane.

Struja ti je samo 3% troškova.

Al tamo neki kreteni u cetrali, gramzivi, podeliše silne bonuse, uložiše rezerve keša u derivate i odjednom treba da bankrotiraju.

Kakav je interes tebe, države, i ostalih firmi da se ovi kazne i puste da bankrotiraju, odoste i vas 10,000 firmi, neko pod led neko u toplije krajeve.

IDENTIČNA osnova obrazca važi i za biznise i bankarstvo.

Milane,

Vi pretpostavljate da ako banka bankrotira da nestaju i usluge bankarstva, a to je pogresno. Lehman je propao i sta? Nista, akcionari pregrmeli stetu a klijenti nastavili da servisiraju svoje obaveze kod novih vlasnika. Kada banka bankrotira, takodje, depoziti su osigurani.

Danas vam banke ne pozajmljuju novac, vec vam prodaju kredit. Ogromna je razlika. Fractional reserve banking znaci da na svakih realnih 100 USD, banka operise i prodaje kredita za 1000 USD (10% reserved). Taj multiplikator radi odlicno kada vlada kreditna ekspanzija koja je vladala u svetu od 1946.e pa do ovamo. Sada vlada recesija usled kreditne kontrakcije i tada vam taj multiplikator mnozi gubitke. Centralni planeri spasavaju vlasnike preeksponiranih banaka tako sto gubitke premestaju na celokupno stanovnistvo. Dok se gomilao profit, tada su vlasnici trljali ruke, a sada vicu 'too big to fail'.

Nista se strasno ne bi dogodilo. Odmah bi se javile druge banke, preuzele bi propale za 10c na 1$ i bio bi business as usual. Ne bi stao tok novca, vec bi samo vlasnici propalih banaka knjizili gubitke. Posle decenija ogromnih profita bio bi i red...

Vi pretpostavljate da ako banka bankrotira da nestaju i usluge bankarstva, a to je pogresno. Lehman je propao i sta? Nista, akcionari pregrmeli stetu a klijenti nastavili da servisiraju svoje obaveze kod novih vlasnika. Kada banka bankrotira, takodje, depoziti su osigurani.

Ne, ja ne pretpostavljam to, da jedna banka bankrotira i da pukne sistem.

Jedan je Lehnam.

Ja pričam o bankarskom sistemu:
- Kad on pukne sve puca, i osiguranje, proizvodnja, usluge, sve.
- Mogu drugi veliki preko noći da raskomadaju i kupe jednu, veliku propalu banku
- Ali ne mnogo njih (10c na 1$ je naivno i implicira da bi trebali da se "otimamo" da kupimo propalu banku:

1. Da li kupujemo i dugove? Ako da posao je daleko od jeftinog i prostog (inače banka ne bi propala)

2. Ako ne šta je sa depozitima kojih nema? Bankrotiralo sve? Ja ili moja firma izgubili novac, dođe novi vlasnik i ja samo kažem ok, sačekajte 20 godina, ja ostajem sa vama i ja ću nadoknaditi izgubljeno, ponovo uštedeti?

Nije to tako, sistemic pucanje sistema je druga, haotična, vanredno destruktivna priča.

- Ovaj leveraging što ti pominješ, npr (fractional reserve)? Da ne komplikujem primere nije ni levearging baš trivijalan biznis na nivou jedne banke. Postoje margine koje moraju da se deponuju, pa postoji CAD (al proći će mi godišnji dok ovde izlistam primere gde su upetljani i retail, i komercijalno i investiciono bankarstvo .

- Na sistemskom nivou, opet, te margine su jedan od prekidača koji su isključili likvidnost.

Centralni planeri spasavaju vlasnike preeksponiranih banaka tako sto gubitke premestaju na celokupno stanovnistvo

Pa nije Tj ima toga ali evo ti primer iz UK.

Vlasnik, ko je to?
- Pa većina građana, između ostalog, indirektno, preko penzionih i osiguravjućih društava.
- Ako država za pomoć uzme 70% akcija banke vlasnici su izgubili 70%. Država im je "spasila" samo 30%. Spasila je i sebi, spasila je sistem, mnoge zaposlene, prihod od poreza, a svoje akcije će posle nekog vremena prodati.

- Na duži rok država radi zdravu stvar, po cenu kratkoročnih fiskalnih problema koje onda, ako je pametna, počne da načinje i rezanjem javne potrošne i podsticanjem produktivnosti (ok, ne mislim na države tipa Grčke ili Italije :)

Ljudi često mešaju vlasnike banaka i management tim koji vodi banke.

Mozemo mi Milane zakomplikovati sistem do besvesti, ali mu je sustina vrlo jednostavna. Ja ne kazem da je propast banaka bezbolna, ali nije katastrofalna. Cak i da sve propadnu, ljudi se vrate barter aranzmanima. Mi smo videli kako je deda Avram 'lako' resetovao ceo propali bankarski sistem. Ja ne verujem u pricu 'too big to fail' kada je ceo US Treasury popunjen ljudima iz Goldman-a.

Vasom logikom trebali bismo da spasavamo i mlekare - jer ne mogu ljudi bez mleka, i pekare - jer ne mogu ljudi bez hleba, i zelezare - jer se gvodzje koristi svuda u industriji, i naftne kompanije - jer se bez benzina ne moze, i elektroprivredu - struja nam svima treba, i gradjevinsku industriju - trebaju nam stanovi, putevi, mostovi, i .... i gle cuda, za cas se nadjemo u socijalizmu i onda lepo komplet propadnemo....

Ne slazemo se Milane i ne vredi da rasirujemo pricu! U zdravlje!

domazetovic.andrej

Ja ne kazem da je propast banaka bezbolna, ali nije katastrofalna. Cak i da sve propadnu, ljudi se vrate barter aranzmanima.

Ajde kad si vec nasao soluciju, opisi nam kako bi to izgledalo u praksi. Navedi neki primer, recimo firma radi software applications. Koliko linija koda za veknu hleba? Hoce li klijent iz Nemacke da ti salje postom stolice (sta li treba postaru?) koje ti onda menjas za internet access? Sta ako zubar prima samo pilice a ti jedva navatao patke? Koliko vremena ce proci dok ljudi ne nadju jednostavniji nacin funkcionisanja? Nesto kao ... hmmm .... novac?
Ne moras ni da se trudis da odgovoris jer ne vidim da postoji ijedan smisleni argument u odbrani ovakve besmislice.
edit: pozdravio te Milosevic i njegova "jescemo korenje" resenja. Da slucajno ne bi zavrsili u nekom imaginarnom socijalizmu, treba da se vratimo u praistoriju.

Ajde kad si vec nasao soluciju, opisi nam kako bi to izgledalo u praksi.

Da si se malo udubila shvatila bi da sam ovo naveo kao teski ekstrem - kada bi SVE banke propale. Poenta je da ako bi NEKOLIKO velikih banaka propalo sigurno ne bi bio kraj sveta. Propadale su banke i ranije... I sada FED preuzima preko 100 banaka godisnje samo u USA. I? Ja sam tipican primer jer nikada nisam imao cekove sa trenutnim logom banke: Otvorio racun, podigao 200 cekova, a sledeci mesec banku preuzela druga banka. Taman potrosio cekove, narucio nove, a banku preuzela neka treca banka. Nigde kraja sveta? Nego su lepo central planeri poceli da vicu kako cemo se vratiti u kameno doba ako oni svojim drugarima ne upumpaju 5 triliona $, a raja je sva razdragana povikala 'pumpaj'! I tako su banke svoje bezvredne papire zamenile za kes, a FED preuzeo te papire i ostavio tebi i meni kao kolateral.... divno....

domazetovic.andrej

Ajde kad si vec nasao soluciju, opisi nam kako bi to izgledalo u praksi.

Da si se malo udubila shvatila bi da sam ovo naveo kao teski ekstrem - kada bi SVE banke propale.

Ne vrdaj. Umesto sto na njihovu tvrdnju "bice kraj sveta" odgovaras sa "e bas nece", kako bi bilo da se nadje resenje da se pravila izmene? A, ne, to je onda strasna REGULACIJA! Povreda kontrakta! KRAJ SVETA! samo iz dugih razloga. Bullshit. Napravite neki Tea Party diznilend pa se tamo igrajte principijelnosti.

Ne vrdaj. Umesto sto na njihovu tvrdnju "bice kraj sveta" odgovaras sa "e bas nece", kako bi bilo da se nadje resenje da se pravila izmene?

Hoces resenje? Zlatna podloga novcu. Usput je to i jedino ustavno resenje. I onda ti ne treba neka preterana regulacija. Radio sistem 6000 godina jako lepo. U tome je sustina mog pljuvanja central planera. Lepo su eliminisali pravi novac, zamenili ga papirnim, pa sada stampaju papire i pljackaju mene i tebe a da to ni ne primecujemo.

Pogledaj sta sam rekao gore - banke danas ne pozajmljuju novac, vec prodaju kredit. Nekad je novac bio potvrda (claim) koji je donosiocu garantovao odredjenu kolicinu zlata (do 1913. za stanovnistvo, do 1971.e za drzave). Danas je novac duznicki papir (legal tender) backed by 'full faith and credit of the United States'. Od kada su ga uveli, matematicki je nemoguce opstati bez duznickih papira - kredita. A kako se istorijski zavrsavao svaki eksperiment za papirnim novcem? Da li si cula izreku 'not worth a colonial'?

1971.a - unca zlata 35$
2011.a - unca zlata 1700$
Sta mislis odakle ova razlika?

1971.a - unca zlata 35$
2011.a - unca zlata 1700$
Sta mislis odakle ova razlika?

Šta ti misliš Andrej?

Pošto je ovo free-form, neobavezna diskusija šta misliš o:
1. Raznim Masters of the Univers što tiho kupuju zlato još od pre prošle krize (još od kad je bilo 400-500 dolara, npr).
2. Pa ga se toliiiiko nakupovalo da sad treba prodati i napraviti profit
3. Ali u vreme "jakog" tržišta nije lako prodati ogromnu količinu zlata, a da mu naglo ne padne cena (šta će nekome zlato ako akcije šibaju na gore, radi se, gradi na sve strane itd)
4. (btw, jel znaš kako se prodaju velike količine nečega, naglo, a da mu ne padne mnogo cena?)
5. Prodaje se "into the strength", u situaciji kad je za tim nečim tolika jagma da se ni ne primeti da neko drugi baš tako mnogo i ima da proda
6. usput, umesto da silna prodaja obara cena silan kupovina je, u stvari, čak pomalo podiže

(npr, šta će US, npr, zlato iz nekih "zdravih" razloga kad imaju hegemoniju dolara i jedini imaju pravo da te dolare štampaju

Poenta je da ako bi NEKOLIKO velikih banaka propalo sigurno ne bi bio kraj sveta

Najcrnji scenarijo vladi je takozvani run-on-the-bank ili bank-run

To ovako ide - nekoliko banaka pukne, ljudi vide da ih država ne spašava, onda svi polete u sve ostale banke, u panici, da podignu svoj novac i eto kolapsa.

Koga mrzi da čita Wikipediju evo nekoliko rečenica:

"A bank run (also known as a run on the bank) occurs when a large number of bank customers withdraw their deposits because they believe the bank is, or might become, insolvent. As a bank run progresses, it generates its own momentum, in a kind of self-fulfilling prophecy (or positive feedback): as more people withdraw their deposits, the likelihood of default increases, and this encourages further withdrawals. This can destabilize the bank to the point where it faces bankruptcy.[1]
A banking panic or bank panic is a financial crisis that occurs when many banks suffer runs at the same time. A systemic banking crisis is one where all or almost all of the banking capital in a country is wiped out.[2] The resulting chain of bankruptcies can cause a long economic recession.[3] Much of the Great Depression's economic damage was caused directly by bank runs.[4] The cost of cleaning up a systemic banking crisis can be huge, with fiscal costs averaging 13% of GDP and economic output losses averaging 20% of GDP for important crises from 1970 to 2007"

Dakle, ovo ume da slomi i najzdraviju banku, koja nije pipnula depozite (ako se ogromnoj banci izvuče sav novac kako će plaćati troškove?).

domazetovic.andrej

Ne vrdaj. Umesto sto na njihovu tvrdnju "bice kraj sveta" odgovaras sa "e bas nece", kako bi bilo da se nadje resenje da se pravila izmene?

Hoces resenje? Zlatna podloga novcu. Usput je to i jedino ustavno resenje. I onda ti ne treba neka preterana regulacija.

Naravno, shoot for the moon po forumima, a u medjuvremenu da neko slucajno nije dirnuo korporacije. Eno, AIG tuzi BofA, otimaju jedni drugima to sto su dobili od nas, a gde je taxpayers class action law suit? E, to onda ne moze zajedno, nego individually, da se ne prepadnu.

šta će US, npr, zlato iz nekih "zdravih" razloga kad imaju hegemoniju dolara i jedini imaju pravo da te dolare štampaju

Ja razumem ovaj rezon ako ste vlasnik stamparije . No, ako mi za robu ili uslugu neko daje papir koji je negde odstampao onda ne razumem ko to zeli da primi? Oh, da, zakon te tera... .

Zlato je vrlo losa investicija, tako da ne verujem u teorije zavere. Veoma inertno. No, ta osobina ga je i kvalifikovala kao najbolji novac koji je potojao tokom istorije.

Da vas nesto pitam: Da danas zelim da vam dam 1000000 eur vrednosti i da vas u isto vreme transportujem 300 godina u buducnost - u kojoj biste valuti zeleli da ponesete to?

Vlasnik, ko je to?
- Pa većina građana,

Ne! Niti su ikada bili.

penzionih i osiguravjućih društava.

Spomenuti su tzv. "institucionalni investitori" dok je u velikom broju vlasništvo nad kapitalom a samim tim i vlasništvo nad spomenutim u rukama banaka.

Građani nemaju ništa sa vlasništvom nad bankama, a u UK čak ni Bank of England nije državna insticija već privatna prćija, baš kao i kod amera.

Ako ćemo pravo ameri su kolonija engleskog krupnog kapitala te i danas obična kolonijalna prćija.

cerski

p.s. takođe "proleteri" u raznim socijalističkim prćijama, baš kao ni u kapitalističkim prćijama, nisu bili vlasnici bilo čega već elita, a u tom "Raju" su umesto vlasništva na bilo čim imali pravo na udarničke nagrade za svoje jedino (one and only), vlasništvo - radnu snagu.

Da vas nesto pitam: Da danas zelim da vam dam 1000000 eur vrednosti i da vas u isto vreme transportujem 300 godina u buducnost - u kojoj biste valuti zeleli da ponesete to?

Za 300 godina, imho, neće biti novca.

Ne mislim ni da će biti neki komunizam kako su ga komunisti zamislili.

Bićemo neki hibridi tehnologije i tkiva, ako i to, možda samo tehnologija ali sa otiskom naših svesti i svesti naših potomaka (skeniraju nam mozgove i stave u komojuter).

Ako ne bude tako onda se hoćemo, ja mislim, dosta pomeriti ka komunizmu (ako ti treba iPhone 4 neće ti više trebati neki novac, nego će ti ga 3D printer odštampati na licu mesta od vrlo jeftinih materijala (par evra, recimo, tj poremićemo se žestoko ka komunizmu ali ga, možda, nećemo još doseći

(na TED-u imaš (nemoj da mi persiraš, pls, to većina ne radi na blogu) video kako ovih dana ink-jet printer "štampa" BUBREG !!!! Praavi, bubreg, umesto mastila u raznim bojama ima ćelije raznog tipa - poludela nauka - nije još kvalitet dovoljan za operacije ali neke druge stvari jesu - bešika, dušnik, delovi lobanje, koža - zamisli ozbiljna oštećenja na kože, dođe printer i na živoj ruci ti doštampa šta fali, od tvojih ćelija koje su uzgajane u laboratoriji).

A ako baš insistiraš da ti kažem:
- Zlato neću nositi sigurno, alhemija će uveliko već biti svepristuna
- Verovatno ću nositi neku kinesku valutu, deo iskoristiti da mi zakose oči, a deo da se skućim na nekom jeftinom mestu na Južnom pacifiku

No, ako mi za robu ili uslugu neko daje papir koji je negde odstampao onda ne razumem ko to zeli da primi? Oh, da, zakon te tera

Ček, šta sad uzimaš za robu ili usluge?

Zlato je vrlo losa investicija

Meni su pre prošle krize, kad je zlato bilo još oko 400 dolara, grupa nadrealno pametnih Amerikanaca, došli i rekli - kupuj, kupuj, kupuj zlato brzo će preći 1,000 dolara.

Ja nisam kupovao, oni jesu i, evo, napravili su oko 325% profit so far

Građani nemaju ništa sa vlasništvom nad bankama

Imaju Dragane!

Nemaju ništa značajno sa cooridnisanom kontrolom nad bankama, ali neki imaju deo vlasništa.

Ako u UK daš deo penzionog fonda da ti obrću Association of British Insurers, Legal & General ili Aviva Investors onda ćeš, skoro sigurno, imati i delić Barclays banke.

Ako daš novac drugim investitorima i osim ako nisi vrlo risk-averse verovatno ćeš i odna završiti sa ponekom akcijom.

To ovako ide - nekoliko banaka pukne, ljudi vide da ih država ne spašava, onda svi polete u sve ostale banke, u panici, da podignu svoj novac i eto kolapsa.

Poverenje građana u "sistem" je bazirano na obećanju banke da će ispuniti svoje obaveze, u slučaju nemogućnosti ispunjenja "obećanje" je ludom radovanje, a graždanin ostaje suvog qrca.

Pogledaj svoju štednu knjižicu pa će ti biti jasnije o čemu ja to.

cerski

p.s. u SFRJ je za štedne uloge građana garantovala država za koju se u svim udžbenicima Ist. Marksizma bukvalno moglo pročitati da odumire, dok pod Slobom nije lipsala.

U drugoj epizodi Državetina se povampirila i jopet obećala da će vratiti staru štednju graždaniji(Mr Dinkić& DS & ostatak politikanata) ali kad bude skupila od tih istih građana potrebnu sumu da te već jednom pojedene pare, pojede i drugi put. Kraj priče je da građani mukotrpno sami sebi otplaćuju svoje vlastite pare. Gluposti nikad kraja.

Ukrakto građani su dva puta opljačkani jednom kada im je pojedena stara štednja i drugi put kada su pristali da putem poreza opljačkani novac sami sebi (uz pomoće države) vrate. To je napriliku sistem € 1.000 (Dinkić/NIS) i kasnije isplaćenih, tačnije rečeno podeljenih skoro bezvrednih 'artijetina u vidu tzv. obveznica NIS u vrednosti od RSD 1.000
Pojeo vuk magarca i .....

class action law suit

Nemoj me samo vuci za rukav . Ovo je Klinton napravio svojim pajtosima advokatima 'laki kes' sistem... Jedina stvar na svetu gde moras da opt-out ako ne zelis. Bio sam clan mislim 4 grupe do sada... Uvek su advokati pokupili milione a class dobio po lizalicu....

u SFRJ je za štedne uloge građana garantovala država

Ovo me uvek odusevi - GARANTUJE DRZAVA... I danas, Republika Srbija garantuje stedne uloge do 50000 eur... Cime?

domazetovic.andrej

class action law suit

Nemoj me samo vuci za rukav . Ovo je Klinton napravio svojim pajtosima advokatima 'laki kes' sistem... Jedina stvar na svetu gde moras da opt-out ako ne zelis. Bio sam clan mislim 4 grupe do sada... Uvek su advokati pokupili milione a class dobio po lizalicu....

Kad pustaju one gde ti phone company mazne 50 centi po racunu, a kad su krupne stvari u pitanju, tu je supreme court da zaustavi.

Za 300 godina, imho, neće biti novca.

Neće vala biti ni ljudi.

Ne mislim ni da će biti neki komunizam kako su ga komunisti zamislili.

Pa postoji i tzv. rani hrišćanski komunizam (Eseni).
A da sam na tvom mestu pročitao bih Edward Bellamy "Equality."

Milan Novković

Građani nemaju ništa sa vlasništvom nad bankama

Imaju Dragane!

Nemaju ništa značajno sa cooridnisanom kontrolom nad bankama, ali neki imaju deo vlasništa.

Ako u UK daš deo penzionog fonda da ti obrću Association of British Insurers, Legal & General ili Aviva Investors onda ćeš, skoro sigurno, imati i delić Barclays banke.

Ako daš novac drugim investitorima i osim ako nisi vrlo risk-averse verovatno ćeš i odna završiti sa ponekom akcijom.

Sam si napisao:"nemaju ništa sa kontrolom nad bankama"

Ljudi često mešaju vlasnike banaka i management tim koji vodi banke.

Statut svake banke naređuje formiranje upravnog odbora a poznato je da u njemu nema "nezaslužnih" građana a građanki još manje.

Posedovanje nekoliko akcija donosi neku dividendu vlasniku a dobar deo toga opali i poreza, a ako propadne država recimo SFRJ, SRJ, ili druge, onda je propao sistem u koji smo svi verovali.

Kontrola nad bankama koje kreiraju ogroman virtuelan novac koji nema svoju osnovu u tzv. realnoj privredi je prioritetni problem reorganizacije bankarstva, samim otkupom dela vlasništva političari ne kupuju vreme već održavaju mrtvaca(finansijski sistem) u životu na račun nas svih, pri tome prisvajajući sebi mamutski deo za ovu medveđu uslugu.

video kako ovih dana ink-jet printer "štampa" BUBREG !!!!

"Ovih dana" je staro već više od tri godine(od kada sam ja video ekperimentalnu fazu)! Možda si ti tek sada video, i da štampanje drugih organa je takođe u razvoju.

Pozdrav tebi,

cerski

p.s.

Krize su inherentne ekonomskom procesu.

Krize(sadašnje) su inherentne finansijskom kapitalizmu a bivše koje su dobro preživane kao i stimorol, žvake su se dešavale na oko 11 godina i bile inherentne klasičnom kapitalizmu i donekle imperijalizmu.

Income Distribution, malo izučavana specijalistička oblast pruža više informacija o sadašnjim dešavanjima mada samo stručnjacima, za laike još nije dostupna(bar meni nepoznato)razumljiva literatura.

Морам признати да је у овој размени аргумената Андреј Домазетовић потпуно разнео своје опоненте. Сад одох да лупам препоруке.

princi

Морам признати да је у овој размени аргумената Андреј Домазетовић потпуно разнео своје опоненте. Сад одох да лупам препоруке.

Princi,

Hvala na podrsci, mada mi nije ovde cilj 'razneti oponente', vec da probamo na normalan nacin da pricamo i sa nekim sa kime se ne slazemo. Ne mora svaki razgovor da vodi nekom zakljucku. Ja ne znam ni jednog libertarijanca da je postao levicar i obrnuto nako sto se 'izdivanio' sa oponentima i rekao 'znas ti si u pravu'. Ovaj razgovor je vise namenjen 'neopredeljenima', da se predstave ideje obe strane i da vide sta im se vise svidja. U Srbiji su sve postojece opcije socijal-demokratske u sustini, razlikuju se samo u tome koja ekipa krade (sto sistem po dizajnu omogucava). Kada pomenes Austrijski skolu ekonomije, neke druge ideje velikih sloboda, prava i odgovornosti, naspram velike drzave koja 'zna sta nama treba' vecina ljudi nema pojma o cemu pricas. Ovi blogovi, pogotovo na temu ekonomije, predstavljaju mogucnost da se ideja pusti u opticaj...

Ovde je pak tema vise bila USA i sistem tamo. Da je sistem degenerisan i da ide u sunovrat je jasno. Pitanje je da li da ga popravljamo pravim kapitalizmom ili socijalizacijom. Izgleda da Obama radi ovo drugo (auto industrija, banke ...). Trenutno je besan na rejting agenciju. Vlada vice da su pogresno racunali. Voren Bafet vice da USA treba da ima AAAA rejting. Sto, naravno, znaci da je rejting realan i da je agencija na tragu necemu .

Jos kada bih imao vremena i volje i da pisem blogove... Za sada sam samo kao oni mapetovci na balkonu sto samo kritikuju

Hvala na podrsci, mada mi nije ovde cilj 'razneti oponente', vec da probamo na normalan nacin da pricamo i sa nekim sa kime se ne slazemo. Ne mora svaki razgovor da vodi nekom zakljucku. Ja ne znam ni jednog libertarijanca da je postao levicar i obrnuto nako sto se 'izdivanio' sa oponentima i rekao 'znas ti si u pravu'. Ovaj razgovor je vise namenjen 'neopredeljenima', da se predstave ideje obe strane i da vide sta im se vise svidja.

Moja pohvala nema ničeg ličnog, jednostavno je argumentacija jača, argumenti se čine valjanim i relevantnim. Oponenti, koji su mi, inače, izuzetno dragi i koje jako cenim, su izneli skroz maglovite ili više vrednosne argumente koji ničim ne doprinose raščišćavanju iznetih pitanja.

Inače, imam ozbiljnih rezervi u odnosu na bilo kakvu ideologiju, pa i libertarijansku. Ideološki sam skeptik, a verujem samo u realne sisteme koji zaista postoje i koji daju neke rezultate. Sigurno je da su Srbiji potrebni elementi slobodnog tržišta u nekim segmentima ekonomije (na primer, retail sector), ali nisam siguran da je libertarijanizam odgovor na sva moguće probleme s kojima se suočavaju srpska ekonomija i društvo.

Da je sistem degenerisan i da ide u sunovrat je jasno

Ja mislim da nije jasno i da ne idu.

Kako je tebi jasno? Daj nam neke indikatore, pa neke trendove za koje oni nemaju jednostavan instrument da trend promene ako ime se hoće.

Trenutno je besan na rejting agenciju

Nije besan, s "njegovim" znanjem su promeni rating pošto se polako menja fiskalno-monetarno-javno potrošački kurs. (ako ne mariš da i ja tek tako navodim tvrdnje bez da ih objašnjavam

Voren Bafet vice da USA treba da ima AAAA rejting. Sto, naravno, znaci da je rejting realan i da je agencija na tragu necemu

Zašto to to znači? Jel možeš da nam daš potvrdu da su reči Voren Bafeta u negativnoj korelaciji sa srednjoročno+ ekonomijom US.

Jos kada bih imao vremena i volje i da pisem blogove... Za sada sam samo kao oni mapetovci na balkonu sto samo kritikuju

Šta konkretno kritikuješ?

Daj nam malo više logike iza ovih tvdnji o propadanju, Vorenu itd, pa neke cifre kojima logiku podržavaš.

Ps: Ja sam levo od centra, btw, ali sam u UK glasao za Kameruna, konzervativca pošto su laburisti bili fiskalno neodgovorni, podigli javnu potrošnju za 10% GDP-ja a život nije bio ništa bolji, nabildovali pravilnike i administraciju, doneli fašisoidnih pre-kursora koliko hoćeš.

Ja znam mnogo ljudi koji menjaju strane.

Šale radi - jel znaš ti neke značajne leveičare na vlasti većih država koji se po mnogo merila nisu više ponašali kao konzervativci od konzervativaca?

ali sam u UK glasao za Kameruna

Морам признати да је у овој размени аргумената Андреј Домазетовић потпуно разнео своје опоненте

Hajde pojasni nam u ime kvalitetnije diskusije, pls

Pošto smo se dotakli više tema i u širem maniru koji su ti argumenti bili najupečatliviji?

Pošto se ovde ne radi o formalnojh logici nego modalnoj jel bi mogao da potkrepiš svoje mišljenje nekim ciframa, verovatnoćama i logikom iza tih cifara i verovatnoća?

Please!

antioksidant

ali sam u UK glasao za Kameruna

Za koga bi ti glasao i zašto?

Šta ti misliš o value-for-money dodatnih 10% GDP-ja što su pod laburistima otišli u javnu potrošnju? (Recimo šta misliš o policiji, zdravstvu, obrazovanju, samo 3 teme, da ne preterujemo)

Za koga bi ti glasao i zašto?

Ma šalim se Milane.
Ne mogu sebe ni zamisliti kao glasača u Velikoj Britaniji.
Samo sam se nakačio na "stereotip" o konzervativcima kao oličenju zla (mada je posle Blera ovde u Srbiji ta priča proširena i na druge partije)
A kad već pitaš, meni je Gordon Braun odavao utisak čoveka koji bar zna sa brojevima (kad sa ljudima ništa nije umeo)...
A vreme je takvo da sada svi moraju da krešu potrošnju (čak i tamo gde su levičari na vlasti - uzmi Španiju i Grčku kao primer (možda ne baš najbolji)).
Kresali bi po Britaniji i laburisti da su zadržali vlast

Milan Novković

Морам признати да је у овој размени аргумената Андреј Домазетовић потпуно разнео своје опоненте

Hajde pojasni nam u ime kvalitetnije diskusije, pls

Pošto smo se dotakli više tema i u širem maniru koji su ti argumenti bili najupečatliviji?

Pošto se ovde ne radi o formalnojh logici nego modalnoj jel bi mogao da potkrepiš svoje mišljenje nekim ciframa, verovatnoćama i logikom iza tih cifara i verovatnoća?

Please!

Mилане, прво се морају разјаснити основни појмови, па се тек онда прелази на цифре, квантификацију, трендове. Цифре не лете у ваздуху независно од смисла. Андреј вам управо горе објашњава основне појмове (на пр. пише горе о фракционим резервама), то су основе банкарства. Што се тиче саме снаге аргумената, можда најбоље да се поново прочита и покуша ухватити неки смисао. Ако има неких тешкоћа онда опет, и тако редом, итеративно, док једном не кврцне. Нема другог рецепта, please ту слабо помаже.

Што се тиче саме снаге аргумената, можда најбоље да се поново прочита и покуша ухватити неки смисао. Ако има неких тешкоћа онда опет, и тако редом, итеративно, док једном не кврцне. Нема другог рецепта, please ту слабо помаже

Ček, zašto nema drugog recepta?

Zar nije dokaz jakog karaktera i integriteta da ako te ja nešto lepo zamolim da objasniš ti to i uradiš, a ne da ovako okolišiš oko teme dajući savete?

Mislim kad si već došao na blog.

Андреј вам управо горе објашњава основне појмове (на пр. пише горе о фракционим резервама), то су основе банкарства.

Nisam to najbolje raumeo pa sam postavi potpitanje i Andrej više nije išao na tu stranu.

Jel možeš ti, ti, pls, da dovršiš objašnjavane: banka ima 100 dolara i hoće drugima da pozajmi hiljadu (veruj mi, ne može tebi (da ne persiramo, pls) ili meni tek tako da da 1000 dolara).

Ali kako to tačno onda radi? Kako se počinje i kako se zatvara krug na nekom svetskom nivou?

(nadam se da je jasno da ne može tek tako da se "odštampa" (elektronski, ok) 10 puta više novca, a inflacija drži ne jednocifrenom, dvocifrenom, nego trocifrenom)

mada je posle Blera ovde u Srbiji ta priča proširena i na druge partije

Blair je bio konzervativac !!! (ovo nije zezanje) Samo učlanjen u Labor.

Priznanje mu je odala i Tačerovka

Nisam to najbolje raumeo pa sam postavi potpitanje i Andrej više nije išao na tu stranu.

Jel možeš ti, ti, pls, da dovršiš objašnjavane: banka ima 100 dolara i hoće drugima da pozajmi hiljadu (veruj mi, ne može tebi (da ne persiramo, pls) ili meni tek tako da da 1000 dolara).

Evo, ovde objašnjenja i pojma fractional-reserve bankinga i run on bank i zašto se čitav sistem zasniva na poverenju i zašto je loše kad se to poverenje prokocka. Ovo je ključno za razumevanje:

The nature of modern banking is such that the cash reserves at the bank available to repay demand deposits need only be a fraction of the demand deposits owed to depositors.

Na tragu si. Ne može tebi ili meni, ali može i tebi i meni (i još milionima drugih, to joj država dozvoljava). Drugim rečima, banka pozajmljuje pare najširem publikumu. Na računu mora da drži samo obaveznu rezervu koju propisuje Centralna banka (obično 5%-10% depozita kod BoE, kod nas čak 20-25%)- to je zarobljen cash s kojim banka ne može ništa da radi. Kad mašina dobro radi (Blair years), nikom ni ne pada na pamet da para u bankama zapravo i nema. Kad mašina stane (Brown year), međutim (vidi onaj moj post ispod Maxe), onda počinje ono čuveno: A di su naši novci? I onda imaš Northern Rock. Ostalo je istorija (ili sadašnjost, :)).

Milane,

Mnogo pitanja, a nemam bas prostora da na sve dajem detaljan odgovor. Probacu da krenem od laksih, ne nekim redosledom ...

Šta konkretno kritikuješ?

Obicno kritikujem levicarske stavove - 'world improvers' koji imaju mnogo fantasticnih i plemenitih ideja kako da potrose tudj novac. Sve bi da rade, ali ne vade svoj novcanik vec gledaju u tudj.

Ja mislim da nije jasno i da ne idu.

Kako je tebi jasno? Daj nam neke indikatore, pa neke trendove za koje oni nemaju jednostavan instrument da trend promene ako ime se hoće.

Sistem je postao dagenerisan jer se sav razvoj, pogotovo u poslednjih petnaestak godina zasnivao na povecanju duga. Znaci phony growth. USA trenutno imaju 50 do 75 triliona USD unfunded liabilities (zavisi cije procene posmatras). Takodje, debt/GDP im je oko 100%, a kada se predje magicna brojka od 90% to je istorijski uvek znacilo put bez povratka. USA su po mom misljenju presle u fazu imperije, a svaka je istorijski zavrsila bankrotom. Ja ne mislim da ce propasti, kako mnogi vole da kazu, jer je to jos uvek najzilavija i najelasticnika ekonomija na svetu. Polako je pocinju gusiti centralni planeri sa socijalizovanjem celih grana privrede (auto, banke, ...) Sve veci broj ljudi dobija i ocekuje cek od US Treasury. Blizi se broja od 50 miliona primalaca food stamps-a... Ima mnogo indikatora koji pokazuju da ovo nije obicna business kriza, vec mnogo dublja - delevarage type depression - tip gde imate pad GDPa i rast inflacije istovremeno.... hint: pogledati Japan od 1990.e do danas....

Jel možeš da nam daš potvrdu da su reči Voren Bafeta

"Warren Buffett immediately condemned the downgrade and insisted that the U.S. is still a AAA credit, if not a "quadruple A" credit. Treasury Secretary Tim Geithner also blasted S&P's downgrade -- citing the rating agency's "terrible judgment" and "stunning lack of knowledge about basic U.S. fiscal math."
Buffett's reaction typifies the billionaire's intellectually dishonest public commentary of recent years. S&P is, of course, the same rating agency that stripped Berkshire Hathaway of its AAA rating last year. S&P is also the firm that changed its rating outlook this morning on Berkshire from "stable" to "negative." Buffet's opinion, in other words, reflects more than a little self-interest.

jel znaš ti neke značajne leveičare na vlasti većih država koji se po mnogo merila nisu više ponašali kao konzervativci od konzervativaca?

Ja ne znam primer konzervativca koji se u poslednjih 30ak godina nije ponasao kao levicar. Kada si politicar, i kada imas stamparsku masinu iz koje ispadaju pare, tesko je odoleti iskusenju. Zbog toga je zlatna podloga savrsena kocnica fiskalno/monetarnim eksperimentima....

, a inflacija drži ne jednocifrenom

Prvo, u posednjih 30ak godina su u USA nekoliko puta menjali formulu kako racunaju inflaciju. Pogledaj shadowstat da vidis kolika je inflacija kada koristis originalnu metodu.
Drugo, inflacija zavisi od Kolicina_novca X brzina_novca - od ovog proizvoda. Brzina novca je koliko puta novac promeni 'ruke' u jedinici vremena. Kada privreda stoji, kada ljudi ne trose novac, onda je ovaj deo mali i bez obzira na kolicinu upumpanog novca inflaciju ne vidis. Kada krene oporavak i kada pocne da se trosi - tada ocekuj probleme.

Princi,

Razumemo se

Inače, imam ozbiljnih rezervi u odnosu na bilo kakvu ideologiju, pa i libertarijansku. Ideološki sam skeptik, a verujem samo u realne sisteme koji zaista postoje i koji daju neke rezultate.

Ja ideologiju navodim cisto kao skup ideja koje su mi najblize. To ne znaci kultsko prihvatanje svih stavova - naprotiv. Sve je podlozno kritici, pa i kada vidim da se moji stavovi poklapaju sa stavovima mnogih ljudi odmah mi se pale lampice da ih preispitam .

Na zalost - ekonomija nije nauka u klasicnom smislu. Eksperimenti nisu ponovljivi i kontrolisani. Jedan sistem ako je u jednom vremenskom trenutku dao rezultate u jednoj zemlji ne mora da da iste rezultate u drugoj zemlji, a ni u toj istoj u nekom drugom vremenskom trenutku. No, postoje neka pravila koja su empirijski dokazana:
1. Manji porezi -> veci rast GDPa. Ovo uzeti kao posledicu da multiplikator privatnog investiranja je oko 2 do 3, dok je multiplikator drzavnog investiranja 1 ili manje od 1 (zavisi cije studije citirate).
2. Vise ekonomskih sloboda -> veca inovativnost -> rast produktivnosti -> rast GDPa.
3. Veca regulacija trzista rada -> rast nezaposlenosti
i tako ....

Meni se sviđa ona definicija ekonomije kao nauke o racionalnom alociranju ograničenih resursa. Ali ovo o čemu pričamo/pišemo nije ekonomija, već finansije. Iako utiče (izuzetno) na ekonomiju, nije ista stvar. Jasno je da je neophodno i dobro osloboditi sredstva i omogućiti stvaranje nove vrednosti. Ali kako odrediti tananu granicu između spekulacije i investiranja? Mislim, kad bankar odredi svoj rate, on je predodredio i neki ekonomski rast. A ko može garantovati da će rast biti zaista toliki? I zašto bi bankar koga isključivo zanima bonus bio taj koji određuje šta je racionalna alokacija resursa?

Malo preciznija definicija:
Ekonomija se bavi optimalnom alokacijom ogranicenih resursa koji imaju alternativne namene.

Spekulacija je strategija investiranja. Obicno se koristi kada je moguce mnogo zaraditi u kratkom vremenu usled poremecaja sistema. Vlade i planeri su cesto oni koji sistem poremete, pa spekulanti zarade i onda ovi prvi ospu paljbu po ovim drugima - otud negativna konotacija...

Bankar ucestvuje na trzistu kapitala. Ako je potraznja velika, banka dize kamate i margine do uspostave balansa. Oni koji imaju najvece sanse da taj kapital umnoze pristaju na vece kamate i margine od onih sa manjim sansama. I na biznisu i na bankaru je da procene te sanse. Ako se neko od ove dvojice prevari normalno dolazi do gubitaka. Sa druge strane, ako se trziste preplavi kapitalom isti postaje jeftin i neminovno je da dodje i do onih koji taj kapital upropaste... Tada bankar ne proverava trazioca kredita, a onaj koji trazi kredit ne haje mnogo jer ce ga sigurno dobiti. Zbog toga je potrebno da se kredit ne pravi od 'thin air'... Bankar ako pravi gubitke dobija otkaz, a ne bonus.... Zato treba da ga je briga....

domazetovic.andrej

Jel možeš da nam daš potvrdu da su reči Voren Bafeta

"Warren Buffett immediately condemned the downgrade and insisted that the U.S. is still a AAA credit, if not a "quadruple A" credit. Treasury Secretary Tim Geithner also blasted S&P's downgrade -- citing the rating agency's "terrible judgment" and "stunning lack of knowledge about basic U.S. fiscal math."
Buffett's reaction typifies the billionaire's intellectually dishonest public commentary of recent years. S&P is, of course, the same rating agency that stripped Berkshire Hathaway of its AAA rating last year. S&P is also the firm that changed its rating outlook this morning on Berkshire from "stable" to "negative."

Pa to su iste te rating agencies koje su davale AAA ratings svim onim fondovima punim toxic assets! Lehman je imao A+ sve do dana dok nije najavio bankrot, a tada su ga spustili na junk bond level. Neko je gore pominjao, milsim princi, kako su bonus kultura i racunovodstveni marifetluci uzrok krize. I to je dobrim delom tacno. Konflikt interesa je postojao gde god se okrenes. CEO's ima golden parachute, dobija pare po ugovoru bez obzira kako firma posluje, loan broker dobija commission bez obzira da li je borrower credit worthy or not, etc., etc. Tri godine nakon svega - nikom nista, sve isto. A to se sve da popraviti, barem one najocitije transgresije, by tweaking and fine tuning the system, ali onog momenta kad se krene u osinje gnezdo, neko krene da vice "ua socijalizam".

Lepo je to sto Domazetovic ima tako korenite i sveobuhvatne predloge poput povratka na zlatnu podlogu ali koje su sanse da se to u skoroj buducnosti desi? Rekla bih ravne nuli. A sta da radimo u medjuvremenu? Lepo je i sto stoji na principu kapitalizma da tones sa svojim finansijskim brodom ali zbog onih gore pomenutih racunovodstvenih sibicarenja, svi smo i te kako vezani za taj brod. On kaze, neke banke bi bankrotirale, neke bi preuzeli drugi, i sve bi bilo u redu. Pa to se i desilo, neke bankrotirale, neke preuzeli drugi (Chase took over WaMu, na primer), i opet nije bilo dovoljno, ajd bailout, i ni to nije popravilo stvar. A i kako ce kad je sve isto? Opet ce nas drzati kao taoce.

A sto se tice ovde iznesene argumentacije, sve redom - od A do Sh - je argumentacija Ron Paul-a pa ako je iko "razduvao protivnike", onda je to on. Njegov libertarijanizam se zasniva na veri: veri u boga i veri u free market. Ako ove dve pretpostavke postoje, nema tog logickog argumenta koji se ne da pobiti ili, pak, nelogicnog koji se ne da prezentovati. All bets are off. Razumem klince koji se pale na RP jer nisu dalje krocili od "dude, we can smoke weed" ali iole dublje analize, neminovno dovedu do neophodnosti apsolutne vere u nepogresivost bica i sistema. Biblija sa ekonomskim programom. There, I said it.

princi

Морам признати да је у овој размени аргумената Андреј Домазетовић потпуно разнео своје опоненте. Сад одох да лупам препоруке.

Globalno velika preporuka za Andreja

domazetovic.andrej

Hoces resenje? Zlatna podloga novcu. Usput je to i jedino ustavno resenje. I onda ti ne treba neka preterana regulacija. Radio sistem 6000 godina jako lepo.

Na ovo sam htela da se osvrnem jos ranije pa zaboravila. Objasni ovih 6000 godina. 6000 godina zlatne podloge, novca, postojanja sveta? Sta je to radilo uspesno 6000 godina?

Nina

Izuzetno volim pevacicu ciji nick koristis tako da me nekako iracionalno iznenadjuje ovakav arogantan i ispitivacko/pljuvacki ton kojim mi se obracas i pokusavas da diskreditujes sve ideje i stavove koje iznosim. Naravno da nisam originalan, kao sto ni Ron Paul nije originalan. Postoji linija sto ekonomskih sto filozofskih mislilaca kroz istoriju koji su negovali ideje ljudskih sloboda. Ideje se prenose, prihvataju ili odbacuju. Suprotnost libertarijanizmu je autoritarizam (da li drzave, da li licnosti...)

Resenje - da je moguce ga dati u tri posta na blogu krize ne bi ni bilo. Pokusaj ukazivanja na problem i na pravac resavanja je najvise sto covek moze da ocekuje.

Sa druge strane, od tebe do sada nisam cuo ni jednu konkretnu ideju, osim imaginarnog demagoskog filantropa (koga zovemo 'drzava') koji sedi i donosi nove regulative koje ce resiti sve probleme finansija i ekonomije. I to po sistemu ('yes we can') osini po zlim korporacijama i odvratnim CEO-vima (obican fol, a upravo je tim istima oprao trilione dolara gubitaka). Sa druge strane, ovaj filantrop rutinski inflatornim metodama finansira svoje ideje iz sveobuhvatne brige za siromasne, dok je inflacija po svojoj sustini porez koji najvise pogadja upravo te najsiromasnije.

Sta je to radilo uspesno 6000 godina?

Dugujem objasnjenje, vise zbog drugih citalaca, za ovih 6000 godina. Nisam bio precizan na sta se odnosi, a u principu nije ni bitno da li je 1000, 6000, 10000... Meni je poznata ova vremenska distanca kao period u kome se koristio 'hard money' (ili vrednost-za-vrednost) novac u ljudskoj civilizaciji. Negde se pominje i 9000 godina BC kao pocetak, ali nemam te podatke. No, ponavljam to nije toliko ni bitno.
Prvi novac je bio stoka - ovce, krave, kamile.... i tu se podaci razlikuju da li je 9000 BC ili je 6000 BC ili je manje...
U Kini je oko 1200 BC uveden 'Cowrie Shells' kao novac (retke skoljke)
Prve kovanice se javljaju oko 1000 BC takodje u Kini

"The earliest currency used in commercial transactions appears in Egypt and Mesopotamia by the third millennium BC. It consists of gold bars which need to be weighed to establish their value each time they are exchanged. Later they are supplemented by gold rings for smaller sums. In about 2500 BC an extensive trade, at Ebla in modern Syria, is based on currency of this kind in silver and gold"
Zlatni novac se koristi i oko 700 BC u Lydia-i (danasnja Turska) i to traje uslovno i do danas - znaci ako me pitas konkretno za zlato, oko 4500 godina....

Zlatna podloga ili gold standard pretpostavlja da je papirni novac 'claim' na vrednost (fizicko zlato u sefu banke) - potvrda o posedovanju. Zabelezeno je da 1696 Bank of England propada, Isaac Newton resava problem papirne valute uvodjenjem zlatne podloge. Ubrzo vecina zemalja zapada prelazi na isti standard.

Ovde smo pricali o USA pa da navedem: USA de facto prihvataju gold standard 1834.e godine. 1 unca zlata = 20.67$. I to traje do 1.og svetskog rata. (Novac 80 godina nije gubio vrednost!!!) U tom periodu je zabelezen neverovatan ekonomski rast. 1913. se osniva FED. Ruzvelt 1933.e konfiskuje svo monetarno zlato od stanovnistva USA (zasto?). Bretton Woods ga uvodi ponovo na medjudrzavnom nivou: 1 unca = 35$. Nixon 1971.e ovo ukida. Pocinje era 'soft money' gde je novac 'duznicki zapis' (vise nema vrednost). Danas 1 unca = 1780$!!!

Za Srbiju, kao resenje, je dovoljno i vezati dinar za euro (ako ne mozemo da uvedemo euro). Reforma Ante Markovica: 7 dinara = 1 DEM. Reforma Avramova, takodje preporod vezivanjem za cvrstu valutu. Pitajte privrednike da li bi vise voleli euro ili dinar? Znam, nije zlato ali je nesto sto NBS ne moze da stampa. Za nas je i euro dovoljna kocnica fiskalnoj neodgovornosti (1 Telekom godisnje se zduva). Za USA i EU to bi trebalo da bude zlato.... Nije nezapamceno da su se drzave vracale na zlatnu podlogu i nije nezamislivo. U skorije vreme? Sigurno ne... Ko je lud da dobrovoljno preda stampariju para?

Njegov libertarijanizam se zasniva na veri: veri u boga i veri u free market.

Ja vidim da ovo tebe jako muci. Da li ti je problem Bog? Ili free-market? Ili i jedno i drugo? I ti imas neke moralne norme u koje verujes i u skladu sa kojima delujes. Ja bih mogao to prepotentno formulisati kao: vera u kosmicku pravdu i u drzavom kontrolisano/regulisano trziste. (levicarske ideje, ne konkretno tvoje).

BTW, sto se ekonomije tice sama ova konstatacija ti nije tacna. Postulati su: slobodni ljudi slobodnom voljom na slobodnom trzistu deluju u skladu sa svojim interesima, ne narusavajuci slobodu drugih ljudi. A ovakav sistem distribuirane kontrole zovemo free market. Uloga drzave je jasna i taksativno navedena u Ustavu.

Idealno drustvo ne postoji. Pitanje je trenda - kom idealu se vise tezi. Da li imamo vise ili manje ekonomskih sloboda? Da li imamo vise ili manje drzave u svakodnevnom zivotu? Da li o svom zivotu odluke donosim ja ili sve vise neko u moje ime? Da li svojim novcem vise raspolazem ja ili drzava?

I dosta od mene ...

Evo, ovde objašnjenja

A, ok, nismo se onda najbolje razumeli, tj ja sa Andrejom pa onda svi zajedno.

Tih 1000 evra stvarno postoji, ja sam mislio da Andrej podrazumeva da oni ne postoje, da postoji samo 100 (nije bitno čiji su)

A i vi često dotičete jednu-dve banke, a ja mislim kako je to poseban slučaj od šireg bankarskog sistema.

I ja uporno pričam o tom širem sistemu, gde stvari mogu donekle da se naduvaju, ali ne previše, a pogotovo ne toliko da se katastrofalno odraze na ceo svet na duži rok.

Kod prošle krize sam i ja u jednom trenutku mislio da su derivati naduvali stvar višestruko preko granice do koje sam ja "mislio" da je moguće. Mislim, "mislio", ja jesam amater i frljam se, ali meni je kroz razne netting i reconciliation fragmente softwarea prošlo na trilione dolara. Nema nikakve veze, naravno, mogu da stavim test podatke pa da "obrnem" svet sledećih 100 godina, nego na mnogim mestima sam naletao na razne margine, rezerve, pravila i poluge.

Prosto, ne mogu svi da krše sva pravila do bile koje granice, ne mogu u proseku.

Nije čudo što je zlato prestalo da bude neka osnova - sa više informacija i civilizacijom uopšte osnova se, "logično", pomera ka onome što pravimo i nudimo - proizvodnja, usluge, informacije.

I sad, baš sam nešto "objašnjavo" i na FB - nekoliko milijardi ljudi nešto radi, "pravi", ili nudi sam rad, proces nad delovima već napravljenim.

Finansijksi sistem je, ja mislim, "filozofski", nemoguće previše odvojiti od realne vrednosti, stvaranja te vrednosti, brzine i ubrzanja u stvaranju vrednosti.

Iako je, nadam se, jasna zdrava strana kredita ja ovde uvodim brzinu i ubrzanje stvaranje vrednosti da podržim i kredit kao kompleksan entitet.

Ako je finansijski sistem (opet, globalni, mala, srednja pa neka ponekad bude i veća država su posebna priča) relativno blizak "opipljivijoj" ljudskoj aktivnosti, on ne može da pukne.

I sigurno neće pući, ja mislim i verujem, meni je ovo logično kao što je logično da ako praviš greške i kompromituješ familiju, u proseku, kao jedan od milijardu familija, ti u jednom trenutku moraš da staneš, koriguješ se i počneš da rešavaš neke strukturalne probleme.

Gledam na FB i klip koji ilustruje probleme. Ok je, ali tendenciozan, potpuno ignoriše, ne spominje dve stvari:

- Otrežnjenje ljudi kad probelmi dođu do kritične granice. Klip pretpostavlja da propadamo i ništa na tu temu ne radimo. Kao u većoj firmi kad se stvarno važna osoba naljuti,d a otkaz i misli da je posle nje potop, a nije.

- Rast u proizvodnji, lokalnijoj i globalnijoj (odjednom i Kinezi kupuju američke patike, nemačka kola itd, mimo da pre 10 godina "razvijenog" sveta da nas ima 100 milijardera).

Prosto, sistem je posto živ.

Može da se samoubije, kao što Sartr kaže da mi možemo da skočimo sa litice, i hladnokrvno smo svesni da možemo da skočimo, ali ne skačemo (u proseku).

Evoluirali smo da ne skačemo, tako i svet.

Neke stvari imaju vanredno ekplozivan potencijal što se tiče samounuštenja sveta (virusi, atomsko naoružanje), ali meni tu finansijski sistem nije, on je u stanju da nas uspori nekoliko godina.

Tj, oscilovanje je sistemu ionako inherentno, zbog povratnih veza s kašnjenjem, nego mi samo ponekad te vrhove i dna prenaglasimo, budalastim ponašanjem, ok, ali nema pucanja.

Evo, na globalnoj bazi, i ja Andreja ohrabrujem da o tome piše, primer:

- Npr US subprime - uz državnu podršku rani Faniji i Frediji su tu prepakovali kreditno loše u AAA i prodali, recimo Kinezima.

- I došla kriza, silni dolari u pitanju

Ali to je i dalje samo glitch na globalnom i višegodišnjem nivou, osim ako nećeš minirati te napravljene kuće pre nego što dođu oni koji su odobrili hipoteke i dali novac.

A Kinezi su zaradili novac.

I kuće postoje.

Svega i svašta je izgubljeno, uključujući nekoliko godina, ali na širem planu svet ide dalje.

Posle 4 godine neki klinci koji su imali 17 godina imaju 21, odu od kuće, dada, baba, roditelji živi i kupe svoju kuću.

Građevina ponovo stupa na scenu, ogromna industrija, na ovaj ili onaj način povalči preko 30% GDP prometa, počinje da zapošljava ubrazano, rast raste.

Kao što si i sam negde gore rekao US neće, možda, tako se pre mislilo i za Japan da će preteći US, biti prvi na svetu za 20 godina, ali nije toliko bitno ako će biti bogatiji nego što su sad.

Tih 1000 evra stvarno postoji, ja sam mislio da Andrej podrazumeva da oni ne postoje, da postoji samo 100 (nije bitno čiji su)

Ja odem u banku A i ulozim 100$. Ako je 10% obavezna rezerva, banka A polozi tih 100$ kao kolateral i pozajmi jos 900$ od FEDa. FED tih 900$ stvara od 'thin air' (kako se obicno kaze). U praksi to biva da neko dodje do banke A i trazi kredit, pa se tek onda 'generisu' pare po osnovu depozita. I tvojih 100$ u banci je dodalo 900$ u opticaju. Ono sto je potrebno je da neko hoce da uzme tih 900$ ili banka A nema interesa da ih 'stvori'. Banka stvara 900$ kreditnog novca na bazi tvojih 100$.

Novac je i dalje duznicki zapis - nema vise vrednost.

U proseku je svetski rast GDPa oko 2%. Toliko se u proseku povecava i masa zlata (novo iskopano). Istorijski se zlato pokazalo kao najbolji poznat novac. Nije savrseno, daleko od toga, ali je najbolji koji covecantstvo poznaje. Zlato ima sve karakteristike koje se od novca traze. Papir nema (nije store of value). Hiljade godina ljudske istorije je izabralo zlato.

Tvoje argumente da zlato koci razvoj su koristili svi vladari kada su u istoriji sklanjali zlatnu podlogu. To je UVEK dovodilo do inflacije i na kraju do kolapsa valute.

Ocena agencija za kreditni rejting je LAGGING indikator. Ovo treba razumeti. Dok su ljudi placali kredite za kucu, MBS su stvarno imale AAA osobine. Kad su ljudi prestali, postale su junk. Ne branim agencije - stvarno su tu zeznule stvar.

Andrej dao sam ti jednu preporuku, a zavredio si Avogadrov broj njih,
Na žalost kriptokomunisti i nadriskojevci , i slični lelemudanani razna urbana djeca koja su odrastla u tuđim kućama po Dedinju mrzit će te . Kakvo zlato ,kakav kapitalizam ,kakvo slobodno tržište.Oni su za EU i NATO jel će O.bama da uvede zdravstveno za crnce i dozvolit gey brakove i u njihovom pogledu na svet to je ispunjenje kosmičke pravde, drugi dolazak Gospodnji i ponovo rođenje Josipa Broza u Kumrovcu odjednom.

Nego hteo sam nešto da te pitam drugo
Ne ulazeći u unutrašnje uređenje i ekonomsko političku situaciju
Rusija ima neke zalihe zlata , a i ogromne carske je uskoro spremna da izvuče na svetlo dana.Šta bi se desilo sa rubljom da joj uvedu zlatnu podlogu iz realnog straha od "Mikulićevog dolara i Fikretabdićevskih obveznica"

Ja odem u banku A i ulozim 100$. Ako je 10% obavezna rezerva, banka A polozi tih 100$ kao kolateral i pozajmi jos 900$ od FEDa. FED tih 900$ stvara od 'thin air' (kako se obicno kaze). U praksi to biva da neko dodje do banke A i trazi kredit, pa se tek onda 'generisu' pare po osnovu depozita. I tvojih 100$ u banci je dodalo 900$ u opticaju. Ono sto je potrebno je da neko hoce da uzme tih 900$ ili banka A nema interesa da ih 'stvori'. Banka stvara 900$ kreditnog novca na bazi tvojih 100$.

Ok, to je jedna banka. Hajde opet da probamo širu sliku. Ja ću malo da je proširim a ti mi objasni na širem planu.

Pre toga, ja mislim da je kredit biznis do neke mere u redu. Stvari što će se desiti u budućnosti imaju neku NPV (net present value). Ako ti kineska vlada kaže, i znač da su ozbiljni, ili nemačka, da će ti dati 100 evra za godinu data ti ćeš im dati neki keš sad. Ako im potpuno veruješ daćeš im 95 evra, npr, ako u banci ne možeš da dobiješ 5 evra kamate za godinu dana, a ne misliš da trošiš novac. Kopjuteri iz Kine, ili kola iz nemačke za godinu dana imaju neku vrednost i danas.

To je donekle, naravno, ako se ne slažeš kaži.

Primer sad: Ti si dao primer banke A. Ja ti kažem sledeće:

- Da bi mi banka dala pozajmicu ona mi traži koalteral. Obično ih interesuje nekretnina i kao obična "raja" ne mogu da priuštim mnogo veću fleksibilnost.

- Kolateral mi priznaju samo 60-75% od tržišne cene nekretnine.
- kako smo kao sistem u nezavidnom polođaju, ili bankrotirali, kad je sve to i dalje oko nas:

- Novac sam potrošio, otišo znači drugima, ali je tu
- A kuću nisam minirao, cela je, samo je banka preuzme ako nema nikakve šanse da se ja oporavim i platim dug.

Dakle, novac i vrednost su u nekom razumnon odnosu gde ja u vrednost računam i NPV nekih budućih dobara, u razumnoj granici.

Čemu je potrebno zlato?

Ili, pošto sam ja amater, zamisli da je svet informacija u nekoj bliskoj budućnosti takav da neke agencije imaju preciznu sliku u svakom ekonmskom entitetu u smislu ballance sheeta, cash flowa i credit ratinga? Ako bi mogao da se propita takav sistem čemu bi služilo zlato. Ili bar čemu bi služilo na značajno superioran način u odnosu na takve informacije.

Tvoje argumente da zlato koci razvoj su koristili svi vladari kada su u istoriji sklanjali zlatnu podlogu. To je UVEK dovodilo do inflacije i na kraju do kolapsa valute.

Da, ja smatram da bi bez kredita svet danas bio mnogo siromašniji i nazadniji.

Ti misliš da krediti mogu da se daju samo iz depozita?! ja mislim da je to vrlo konzervativno i extremno risk-averse razmišljanje i da svetski GDP danas ne bi bio ni približno ovoliki koliki je da je tako.

Ocena agencija za kreditni rejting je LAGGING indikator. Ovo treba razumeti.

Pa razumem, to i ja pričam, o fazama u ekonomiji kao inherentnom delu ekonomskog procesa koje postoje zbog faznog kašnjenja raznih informacija (tvoj LAGGING).

Nadam se da mi domaćin i ostali blogeri, koji vrlo ozbiljno diskutuju na ovom blogu, neće zameriti ako ovde postavim jedan vic na temu berze:

Kako funkcioniše berza?

U malo afričko selo, došao jednom jedan gospodin, lepo obučen, odseo u jedinom hotelu koji je postojao u selu i objavio na celoj stranici lokalnog lista da kupuje majmune i plaća za svakog ulovljenog majmuna 10$.

Seljaci koji su znali da je šuma puna majmuna pojuriše da love majmune i čovek ih je uredno isplaćivao, kako je i objavio. Kad je ostalo malo majmuna i kad je postalo teško da ih ulove, seljaci su prestali da mu ih donose.

Gospodin je tada obećao 20$ za majmuna i seljaci su ponovo potrčali da ih love. Opet je ponestalo majmuna i gospodin je povećao cenu na 25$, a lovci su ulovili onih nekoliko preostalih, ali i tome je došao kraj.

Sad je gospodin obećao 50$, ali majmuna više nije bilo....

On je otputovao i njegov partner se uputio seljacima i rekao: Pogledajte ove kaveze, puni su majmuna koje je moj šef kupio za svoju kolekciju. Predlažem vam da ih kupite za 35$ i kad se šef vrati on će vam ih kupiti za 50$, što je bila poslednja cena. Seljaci skupiše ono što su uštedeli celog života i kupiše hiljade majmuna koji su bili po kavezima, očekujući povratak gospodina.

Od tog dana nisu više videli ni jednog ni drugog. U selu su ostali majmuni, oni u kavezima i oni izvan njih.

Imate li sad jasniju viziju kako funkcionišu finansijske berze?

P.S. Slobodno obrišite ovaj komentar, ako smatrate da nije u skladu sa diskusijom.