GAS, naš pas

GAS, leto 2010.

GAS, naš pas

GAS, naš pas, vragolasto se ušetao u naše živote leta 1995. On je nas izabrao, a ne mi njega.

Vreme leti, naravno! Ali, zahvaljujući Gasu, imalo je baš veliki raspon krila.

Proteklih 16 godina Gas nas je branio od metafizičke studeni, razblaživao gorak talog iskustva, osmišljavao korake i šetnje u glibu kretenizujuće svakodnevice, razvedravao i razmrdavao epohu loših vesti...

U Gasovom pasošu, gde su potvrde o vakcinacijama, piše:

Ime psa: Gaston - Gas

Datum rodjenja: 08. 05. 1995.

Rasa: EPANJEL BRETON

Boja: Oranž - bela

Poreklo bretonskog epanjela obavijeno je misterijom. Neki kinolozi smatraju da se radi o autohtonom francuskom psu: "epagneul" ne znači da potiče iz Španije, već se to ime odnosi na "s espaignir", što na francuskom znači "spljoštiti se", tipično za ponašanje  ovog psa ptičara, kad naiđe na divljač.

Prema drugoj hipotezi bretonski epanjel (bretonski dugodlaki ptičar)  nastao je ukrštanjem belo-narančastog setera s nekim francuskim psima.

Činjenice govore da je bretonski epanjel prvi put javno prikazan 1896. godine na jednoj izložbi pasa u Francuskoj, a priznat je 1938. godine. To pokazuje da je ova pasmina prošla kroz razne teškoće dok konačno nije utvrđen njen standard.

Idealna visina za mužjaka je do 48 do 50 cm, za ženke 47 do 49 cm. Deluje elegantno i snažno, inteligentne fizionomije. Njuška je tamnija ili svjetlija u skladu s bojom dlake; oči boje ćilibara, izraženije; uši kraće, donekle zaobljene prema vrhu, s manje ili više resa. Leđa kratka, greben istaknut, ramena i bedra mišićava. Dlaka je gusta i fina, glatka, lagano  valovita. Boja dlake: bela i narančasta, bela i smeđa, bela i crna.

Epanjel Breton je inteligentan, lako odgojiv, po prirodi veselog ponašanja. Veoma blag, radoznao, mazan, zaigran. Uvek je aktivan, oduševljen, neumoran. Vragolast! Mada je sportski pas, lako i brzo se prilagodjava  životu u stanu.

Šesnaest godina i, evo, 4 meseca privilegije da stvarnost merimo i proživljavamo zajedno sa Gasom u našem malom stanu jednog od novobeogradskih paviljona učinili su nas boljim, lepšim i smirenijim.

A pomisao da uskoro našeg Gasa više neće biti sa nama i boli i razbešnjuje zbog glupih bioloških zakona.

Zahvaljujući Gasu, našem psu, saznali smo i doživeli da je ljubav zapravo hotel u kome se traži i nalazi soba sa pogledom na - sebe.

Divota ima dve krajnosti: nebo i more. Gas je zlatna sredina.

Gas, naš pas.