Letnje teme, kad im je vreme...

Bolesti vena nogu i karlice spadaju danas u najrasprostranjenije bolesti savemenog čoveka. Ogroman broj obolelih od različitih poremećaja venskog sistema upućuje na zaključak da varikozni sindrom ( proširene vene nogu) nije samo medicinski već i socijalni i ekonomski problem u svetu pa i kod nas. Smatra se da oko 15% ukupne naše populacije boluje od proširenih vena nogu.Iako se i kod nas prate svetska dostignuća iz ove oblasti , organizacija službe , počev od nivoa ambulante lekara opšte prakse pa do specijalističkih ordinacija , nije organizovana najbolje , te ne čudi podatak da smo među vodećim zemljama u svetu po broju odsustvovanja sa posla i procentu invaliditeta zbog venskih poremećaja.

 

Pošto je oblast patologije vena nogu i karlice velika i ne može se obraditi na adekvatan način na ovom mestu, postaraćemo se da Vam približimo problematiku onih obolenja koja su najčešća i koja, u osnovi, brinu najveći broj postojećih ili potencijalih pacijenata.

Proširene vene nogu (varikozni sindrom) primarnog ( urođenog porekla ) ili sekundarnog porekla ( kao posledica dugotrajonog sedenja, stajanja, prekomerne težine, povreda ili kao posledica ranijih epizoda upale vena) je, kao što je napred pomenuto, najučestalija pojava obolenja vena. Pored vidljive „ šare" proširenih vena buta i /ili potkolenice, pacijetni, u glavnom, imaju primedbu da su im noge „ teške" na kraju dana, otečene, bolne, da imaju često noćne grčeve,... Ovi simptomi naročito su izraženi tokom toplih letnjih meseci. Jako je važno da pacijenti na vreme uoče ove tegobe i da zatraže stručnu pomoć na vreme! Dijagnostički, danas, metoda izbora je kolor dopler pregled  kojim se , bez dileme utvrđuje uzročnik problema, nivo na kome se javlja, stepen oštećenja venske mreže i na kraju zaključak vaskularnog hirurga koji treba da predoči pacijetu problem, prognozu bolesti i najbolje rešenje za otklanjanje iste.Zavisno od intenziteta i ekstenziteta bolesti vena, vaskularni hirurg se odlučuje na konzervativni ( saveti tipa; odmor sa podignutim nogama, izbegavanje dugotrajnog sedenja ili stajanja, redukcija telesne mase, što više hodanja i plivanja, nošenje specijalnih kompresivnih čarapa, davanje venotonične terapije,..) ili hirurški tretman ( čitav niz različitih hirurških ili interventih postupaka kojima se venska bolest leči na najprikladniji način).

Tromboza površnih vena nogu - često obolenje, kako na terenu proširenih vena nogu ( najčešći uzročnik- zbog sporog protoka venske krvi kroz izmenjene vene što u nekom trenutku može da dovede i do zastoja ) tako i kao posledica povrede, dugotrajne imobilizacije, nakon porođaja i sl. Tipični znaci koji se tom prilikom mogu uočiti su: bol u zahvaćenoj regiji, crvenilo kože duž vene koja je zhvaćena trombozom, otok noge i otežano i bolno kretanje. Najbolja samopomoć, dok se ne konsultuje lekar koji će dati adekvatnu terapiju, je apsolutno mirovanje, podići obolelu nogu i staviti hladnu oblogu na deo noge na kome su uočene promene. Ukoliko se reaguje na vreme, komplikacije ove bolesti su izuzetno retke i pacijent se relativno brzo oporavi. Posebno treba imati u vidu da su varikozne vene ( proširene vene) uvek sa pojačanim rizikom od nastanka tromboze a naročito ako je reč o osobama koje su već prebolele ovu bolest , sa mogućnošću da se ista ponovi u ranije zavaćenoj regiji ili u neposrednoj blizini.

Duboka venska tromboza -DVT- kao što joj i ime kaže, nastaje, u glavnom, u mreži dubokih vena nogu i takođe predstavlja ne tako retko obolenje venskog sistema.Mehanizmi nastanka DVT su različiti; povrede, dugotrajna imobilizacija, nakon porođaja, kod pacijenata sa malignom bolešću, kod poremećaja faktora koagulacije krvi, poremećen broj i kvalitet trombocita (krvnih pločica), u uslovima zastojne srčane insuficijencije, .. i dr. Tipični znaci koji se ispoljavaju kod DVT su: otok i bol u nozi, promena boje kože ( crvena do lividne), otežano i bolno kretanje. Za razliku od tromboze koja se javlja u površnoj venskoj mreži, kod koje se pojava plućne tromboembolije izuzetno retko može dogoditi, kod DVT rizik od nastanka ove vrlo ozbiljne plućne komplikacije je znatno češći, te je samim tim i potreba za brzom i kvalitetnom dijagnostikom i stručnim tretmanom izuzetno važna. Plućna tromboembolija je najvažnija i potencijalno fatalna komplikacija venske tromboze.Plućna embolija se obično ponavlja u seriji sa embolusima ( komadići trombozirane krvi) koji kroz sistem duboke venske mreže stižu do „ desnog srca" a odatle do plućnih arterija, gde u zavisnosti od veličine embolusa, mogu da izazovu ispad u plućnoj funkciji manjeg ili većeg značaja.

 

Pri pomisli na prisustvo DVT, samopomoć , dok se ne pruži stručna pomoć , je od izuzetnog značaja. Potrebno je strogo mirovanje, sa obolelom nogom lako podignutom na oslonac ispod pete i menjati hladne obloge nad bolešću zahvaćenom nogom. Potrebna je hitna konsultacija vaskularnog hirurga , koji u slučaju da se sumnja na prisustvo DVT potvrdi, između ostalog, uključuje u terapiju i davanje antikoagulantnih sredstava sa ciljem da se uspori ili zaustavi proces stvaranja novih tromba. Faktor vreme je od izuzetnog značaja jer se kod slučajeva DVT, kod kojih se brzo i adekvatno odreagovalo, može očekivati relativno brz i apsolutno kvalitetan oporavak sa minimalnim ili potpuno odsutnim problemima u dubokoj venskoj cirkulaciji obolele noge.