Drama je ženskog roda, preživeće

Milan Nikolić

nastavak razgovora sa Jelenom Bogavac

Šta u kontekstu savremenosti smatrate hrabrim gestom u pozorištu?

Baviti se pozorištem danas u Srbiji je skup hobi, dokazuje istrajnost sna, žilavost želje i sklonost melodrami: Ako je ovo melodrama i ako je o meni – onda ću napraviti predstavu, bez obzira na budžet.

Kakav utisak imate o aktuelnim repertoarima beogradskih scena?

Šizofreni su, nepromišljeni i ad hok. Što bi rekao naš narod – kako se zalomi.

Pročitao sam jedan vaš tekst koji me inspirisao da vas pitam šta je ono što, pre svega, zamerate dominantnom ukusu vremena?

Ne zameram ništa 21. veku, on traje i još će trajati bez obzira na sumnjičave posmatrače. Ako sam rekla da je drama mrtva, nije mrtva postdrama. Pozorište je sve i uvek. Umiru žanrovi i stilovi. Ali, pozorište živi zauvek.

Šta znači biti „nasukan na provincijalizme“?

Ne odustajati od preživljenih formi i sadržaja ni po koju cenu. Makar vas vreme gazilo i gasilo, a vi samo jedno te isto u beskraj. Dok svi ne poludimo. Ovaj nasukan citat moj odnosio se na pozorišni život Beograda, zar ne?

Upravo. Ako pod  pojmom sudbina prvenstveno mislimo na opstanak i kvalitet opstajanja, kako doživljavate budućnost drame, pozorišne umetnosti uopšte?

Kao što rekoh i drama mora da se presvuče u neki moderniji kroj. Hoće da se presvlači. Drama je dama. Tekst hoće/mora da se oslobodi od pradavno postavljenih uzusa. Reče mi još pokojni profesor režije: “Može da se režira i telefonski imenik“.

Drama je tekst predstave ili zapis duše. Njegov oblik je plutajući i amorfan, dramsko je ameboidno a život dramatičan. Ma kako zapisan. Drama nije rob osamnaestovekovne definicije. Ona je živa, zdrava, debela i vesela. Drama je ženskog roda – preživeće. Teška joj je sudba, varljiva, klizava i nedokučiva.

Ima li teatar i dalje mogućnost da deluje etički?

Ima. Teatar ima neslućenu snagu. Sve je teatar. A etika je teatralna. Lako se prima za pozorište. Ona prijanja za život, poput suknje. Nalik rukavici.

Srećan brak. Umetnosti i medija. Rodila se medijska umetnost i umetnost medija. Gde ćeš lepše?

Mnogo toga se podvodi pod pop kulturu, ali šta ona zaista jeste?

Ono što se okruni od hleba ili nagazi u igri tancajući štiklom po floskuli “hleba i igara”.