Crevovod

Magnetnu privlačnost umreženog kibernetičkog prostora teško mogu da razbucaju rasejani moždani fanatici koji uvek jadikuju zbog nečega, ili imaju gadan običaj da svakog nesrećnika koji im pretrči preko Noda bombarduju bezbrojnim, besmislenim porukama u kojima opisuju kako se osećaju, kako misle da treba da se osećaju (još gore), ili kako drugi osećaju da treba da se osećaju (najgore). Debatna katastrofa nastupa kada gomila naduvenih tipova počinje da šalje besne, protestne poruke u desetinama redova, na koje se nadovezuje druga gomila još bešnjih tipova koji emituju lavine svojih poruka u kojima se žale na dužinu prethodnih poruka, što obavezno ima za posledicu poplavu beskrajnih poruka kako svi treba da prestanu sa slanjem beskrajnih poruka. 

CREVOVOD

Kada je Alvin Tofler u "Šoku budućnosti" definisao naučnu fantastiku kao sociologiju budućnosti, biće da je pored fantastičnih predviđanja imao u vidu i sindrom zaparložene babe, užasnute pred neizvesnošću novog. Jer, to je karta na koju računaju svi kojima je balsamovanje stvarnosti način opstanka.

Kada grupica svetskih vlastodržaca u romanu Filipa Dika "Pretposlednja istina" drži ljudsku rasu u podzemnim skloništima prostim emitovanjem lažnih vesti, gde svaki izveštaj opisuje beskonačne ratove koji se odvijaju na površini zemlje - ni ovca se ne pita da li je to moguće. Naravno da jeste.

Potčinjavanje vesti veliko je uživanje raznim strukturama, od reklamnih agencija, do zagovornika ovog ili onog poretka. Dramaturgija svakodnevnog života, u kojoj kljukanje gledalaca poput guske u sanduku funkcioniše manje-više besprekorno, dobija novi vid: stvarnost mnoge sve više zanima, a četvrti medij - Mreža - okuplja milione fanova ornih za surfovanje po necenzurisanim informacijama.

Život unutar vlastite mentalne čaure i elektronsko zezanje nova su realnost čije odmotavanje donosi pravi provod. Ali, "na ovom svetu sve se plaća, a naročito uživanje", napisao je Anatol Frans u mračno predinformatičko doba.

Danas, biti zauzet surfovanjem kroz naizgled beskrajne prostore Mreže, pa još seiriti "jo, čoveče, kakav trip!", stalna je zanimacija posvećenih "netlandera", koje ni okrutna količina gluposti i beskorisnih komentara (u kobajagi svetu simbiotičke veze ljudi i kompjutera) ne destimuliše da uživaju u novom mediju socijalizacije.

Pretvaranje tehnologije ministarstva odbrane u unosan tok-šou biznis telefonskih kompanija i investitora kompjuterskih interzona omogućilo je milionima kiberpankera demokratsku zabavu, informatičku penetraciju i interaktivna cunjanja po još neistraženim Nodovima.

"Velika stvar u vezi sa virtuelnom realnošću jeste što smo sada u poziciji da pravimo pravila", naslađuje se Toni Eš, predsednik Stray Light Corp. Kada se tome doda da kompanije sa specijalizacijom u području vojnih VR aplikacija sada stiču nova iskustva kao učesnici u kreiranju interaktivnih igara, razumljiva je i sreća Džefa Edvansa, menadžera firme Evans đ Sutherland: "Godinama smo bili u biznisu koji je zahtevao kreiranje modela realnih svetova. Sada smo u biznisu kreiranja svetova fantazije i naši kreatori imaju svoj bal."

Magnetnu privlačnost umreženog kibernetičkog prostora teško mogu da razbucaju rasejani moždani fanatici koji uvek jadikuju zbog nečega, ili imaju gadan običaj da svakog nesrećnika koji im pretrči preko Noda bombarduju bezbrojnim, besmislenim porukama u kojima opisuju kako se osećaju, kako misle da treba da se osećaju (još gore), ili kako drugi osećaju da treba da se osećaju (najgore). Debatna katastrofa nastupa kada gomila naduvenih tipova počinje da šalje besne, protestne poruke u desetinama redova, na koje se nadovezuje druga gomila još bešnjih tipova koji emituju lavine svojih poruka u kojima se žale na dužinu prethodnih poruka, što obavezno ima za posledicu poplavu beskrajnih poruka kako svi treba da prestanu sa slanjem beskrajnih poruka.

Sasvim dovoljno da vam se vijuge raspadnu od frustracije, ili da zapadnete u komunikacijski suicid, ako sve primite k srcu ili ne daj bože, ozbiljno.

U suprotnom, lepo lice kontrakulture kompjuterske ere pokazaće vam svu svoju žilavost spram policajaca informacija, gospodara rata, ksenofobičnih komšija, rigidnih tipova i ostalih poklonika dirigovanog društva.

Naravno, dosadne debate na Mreži lakše se preživljavaju, ili čak preobraćuju u čisto uživanje, ako se pre uključenja u neku od bilion gnjavatorskih diskusija - tipa da li je "in-a-gada-da-vida" bolja stvar od "šubi-dubi-daba-du" - dopingujete onim što moderator dajdžesta ljubitelja SF-a sa Ratgers Univerziteta preporučuje pod zgodnim imenom Crevovod.

Ovo piće za mladiće, kojim se postaje fuckman slobodne zemlje Mrežonije, spravlja se na sledeći način: izmešajte jednake delove džina, viskija, votke, viskija od raži, ruma, burbona i brendija. Dodajte šolju piva koja je bila ostavljena na tri dana u ormariću svlačionice teretane. Na ovo dodajte pet pilula probavina, jedan valijum, dva aspirina i pola šešira trave. Dobro izmućkajte u mikseru, zatim dodajte jedno pokvareno jaje, gupiku koja se raspada, žuč od deset sveže ubijenih žaba i otprilike jednu punu šaku kozjeg mozga. Ponovo izmešajte sve sastojke. Zatim stavite celokupnu smešu ispod mrtvog konja da odleži 37 sati. Kada napitak sazri, profiltrirajte ga kroz desni bubreg lame obolele od besnila i servirajte ga u blago nakvašenoj noši sa jednom maslinkom. Nije loše napitak Crevovod obogatiti i samlevenim prekršiocima saobraćajnih propisa; moderator tvrdi da su ovi dodatni sastojci davali napitku punoću ukusa i aromu koja mu je nedostajala.

ps: Tekst Crevovod napisala sam pre 15. godina, tj 1997. godine za rubriku "Uživanje" u nedeljniku "Vreme".