Planeta

Председник из мог сокака

omega68 RSS / 16.10.2012. u 16:09

или

Од бараке до Барака

Не рекох ли ја  једном колеги да ће, некад,  неки мој друг  да буде оно што је тада био његов?

Недеља, тачно половина периода између два изборна круга мајских председничких избора ове године. Кренуо у продавницу. Треба да пређем малу бочну уличицу. Бацим поглед ка обданишту и видим гужву испред једне од последњих барака Старе радничке колоније.

 

Да није неко умро, прво је што ми прође кроз главу.
Једва да сам прешао на другу страну ломећи се да ли да приђем ближе кад поред мене пролете црна лимузина и заустави се испред оног окупљеног народа. Аплаузи, љубљење. Човек из аута скреће поред пољсих нужника који су у склопу бараке и праћен народом одлази да обиђе стан у коме је одрастао.
Томислав Николић честитао златну медању, Председник Николић примио тога и тога, Барак Обама рекао да је он са Томом стари другар...
А на почетку?
На почетку никад не изгледа бајно.
Први висестраначки избори у Србији су протекли у борби између, много касније неки ћемо схватити сценарио са потписом тајне службе, комуниста и ''четника''. Слоба и Вук. Остали су били мали, слаби и за њих су чули само они лудаци који су као и ја демократизацију схватали есенцијом свог постојања. Испред моје зграде је једног јутра на бандери освануо летак. Бедне израде, на сиротињском папиру, оскудног садржаја. Било је то представљање кандидата Народне радикалне странке за моје насеље. Тома Николић, комшија. Сећам се да нисам гласао за њега. Сећам се да је, добио незнатан број гласова док смо запенушано продужавали незавршени други светски рат.
Једном ми се обрато. Била је деведесет прва у јесен. Нисам га препознао са оног предизборног летка. Одговорио сам неутрално чудећи се што неки незнанац уопште започиње разговор. Другар са којим сам био у друштву ми је само кратко добацио да је то ''неки добровољац''.
Питање које ми је поставио било је безазлено, класично сокачарско интересовање шта се ради преко плота. Личило је на ''службину'' потребу да се зна све о свакоме. За не дај Боже. Или је могло да се једноставно подведе под сељачки менталитет. Одлучио сам да је ово друго у питању.
Кад је убрзо та његова Народна радикална прерасла у Српску радикалну странку и кад су на њено чело Маја из Новог Сада и Тома из Крагујевца поставили Војислава Шешеља, постало ми је сумњиво да је мој комшија обичан грађевински техничар и нижи руководилац у погребном предузећу. Тада сам решио да за њега никад не гласам јер ту нису чиста посла а принцип ми је постао : за удбаше – ни мртав.
Годинама је био други човек странке и словио је за неког ко нема харизму да поведе ни честити општински одбор.
...А тко доли гори устаје, велика је истина коју изрече један велики и паметан Србин. То може да се примени и на Томислава. Уз малу помоћ пријатеља постаде председник странке а на послетку и свих грађана.
Човек који је, где је одрастао, имао мизерних неколико гласова, после четрнаест година добио је у првом кругу највише гласова за Председника. У целој држави.
Мало ли је?
Чињеница да су се пред други круг удружили сви да би он изгубио само додатно појачава феномен. После четири године - исто. После осам година је напокон победио. Тома ''коска'', ''ждрале'' или ''гробар''. Доказ да је у животу све могуће и да постоји и српски сан.
Престонички кругови су га максимално понижавали и изругивали руглу његово порекло, образовање, манире, не желећи да прихвате да је он у престоници одрастао. У првој правој престоници модерне Србије, напајајући се државотворношћу сваким гутљајем шумадијске изворске воде. Правили су вицеве, најурбанији међу нама, потомци србских сељака који су данас ноблес, пропали саветници и продавци муда за бубреге о изјави да је имао тешко детињство. Да, тешко је било кад ти главни проблем није у коју ћеш гимназију да се упишеш или да створиш имиџ да ти татица не помаже у животу. Сигурно је много лакше да у једном дану, у неколико минута, останеш без мајке, рођеног брата и ујака. Вероватно је врхунац људскости зајебавати човека који није уписао факултет јер је морао сам себе да издржава пошто је пре двадесете остао и без оца. То је тешко детињство мудросери снобовски. А величина је не причати о томе да би се изазивало сажаљење.
За разлику од политичара који ''не знају волу реп да убоду'', Тома је и као техничар научио шта је ситуација, шта је набвка, шта је понуда или завршни рачун.
Обрнуто од лезилебовића који су научили само да троше не створивши у свом животу било шта вредно пажње, садашњи Председник је домаћински, шумадијски и српски водио своју кућу што је некакав залог да ће тако и земљу. Доста је овом народу експеримената са белосветским агентима страних служби, са грађанима других држава, са онима којима је Југославија милија од Мораве.
Желим да мој председник буде више Милош него Тома. Желим да се врати у моду обичај да предводник осим политике има још неки занат у животу. Да има неку струку. На крају, да зна да испече ракију.
Што да не.
Нико није пророк у свом селу. Победи ти па ћу да те гласам - каже чувена гружанска мудрост.
То је Србија. Коме се не свиђа нек' му је далеко лепа кућа.

 

 

А оно : ни мртав за удбаше!
Хммм, рекао бих данас, а ко није?

 

 



Komentari (103)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

milisav68 milisav68 23:51 18.10.2012

100

freehand freehand 00:05 19.10.2012

Re: 100

milisav68

A - prc?!
milisav68 milisav68 00:29 19.10.2012

Re: 100

freehand
milisav68

A - prc?!

Ma to se podrazumeva - kod nas Srbijanaca.

Inače, treba da bude - prc - moje!.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana