Gost: G. Cross
Kako se evo približavamo kraju i ove 2012 godine pomislio sam da ne bi bilo loše da neko napiše Izveštaj o stanju moje (jugoslovenske) nacije.
Elem, ja sam otišao iz Jugoslavije 7.og Aprila 1992. Još se secam kako sam sedeo 6. tog Aprila u Cvijinoj kancelariji u Energoprojektu i gledao na CNN početak rata u Sarajevu. Pucali su oko Holidej Ina. Ja sam ustao i rekao: Odoh ja odavde. Ujutru sam seo u voz za Budimpestu i odatle avionom za London. Godinama kasnije mnogo, mnogo puta sam bio na Ferihegy aerodromu i svaki , baš svaki put se setio tog jutra kako sam sedeo na aerodromu, pio kafu i mislio: Gospode, šta ja to radim sa svojim životom?
Moj mozak nikako nije mogao da nadje odgovor, moj stomak je rekao: Briši odavde.
Eto , 20 godina kasnije, u avgustu ove godine, odlučio sam da svojoj ženi i sinovima od 7 I 12 godina (imam i divnu ćerku u Beogradu iz prvog braka) , pokažem svoju postojbinu. Jugoslaviju. Oni je nikada nisu videli, a ni njene delove.
Isplanirali smo put kolima iz Francuske gde sada živimo , kroz Italiju, Sloveniju, Hrvatski, Bosnu, Crnu Goru do Srbije i posle toga do Rumunije.
Ovaj kratki osvrt je o tom putu koji je trajao 10 dana.
Pošli smo ujutru i prošli kroz Italiju.
Naveče smo stigli u marinu u Portorožu. Prvi put u životu sam bukirao hotele preko Interneta I bio prijatno iznenadjen efikasnošću sistema.
Spavali smo u apartmanima u marini, lepo , čisto.
Moj mladji sin se nije osećao dobro tako da smo odlučili da večeramo u sobi. Ja i stariji sin otisli smo do restorana da kupimo večeru.
Na terasi je tip svirao "live" na električnom klaviru. Repertoar: Djordje Balašević, Zdravko Čolić, Josipa Lisac...
I to prvo veče shvatih da su kelneri bolji nego ijedna research agency. On je znao sve. I koji ministar je ukrao koliko, I ko ce biti sledeći Predsednik Vlade. I tu je započela tema koja se provlačila sve te dane, " Ko koliko krade".
Hrana je bila super.
Kada smo ulazili u marinu na recepciji je bila devojka od oko 20 godina. Rekao sam joj: Ja ne govorim Slovenački, hocete li da govorimo Srpski, Francuski ili Engleski? Engleski ,rekla je ona, potpuno prirodno. Verovao sam joj. Ona se rodila van Jugoslavije. I nema tu nista loše.
Onda smo krenuli za Hrvatsku. Na granici, malo zadržavanja, hteli su da izvadimo sve iz prtljažnika (mnogo toga), nisu nas maltretirali, na kraju sam shvatio da je tip proveravao broj šasije itd, da kola nisu ukradena. Prodjosmo i to. Prva pumpa u Hrvatskoj i Burek (jeee!) koji moji klinci nisu hteli da probaju , ali se onda desilo veliko otrkrovenje za njih: Cockta !!!
Zaljubili su se u nju . I ja sam je stalno pio.
Onda novi auto put kroz Hrvatsku. Apsolutno fantastično, sa sve onim prelazima za divlje životinje.
I onda Split. Prvi put posle vise od 20 godina. Ja sam bio od onih koji si godinama letovali u Komiži na Visu u mladosti . Split je bio naše mesto polaska u Slobodu.
Pitao sam se kako ću se osećati. Hotel (opet preko Interneta) je bio od onih relativno malih, privatnih , malo izvan grada iznad plaže. Jako dobar, osoblje veoma uljudno I prijatno.
Navečer smo šetali uz more, maestral i sve kako treba.
Večera u hotelu , Paški Sir, Loza, Riba, Vino, opet Loza (ok, morao sam pokažem deci kako se živelo u moje vreme) I naravno kelner koji kad mu kažem da je autoput super, počne da objašnjava ko je tu koliko ukrao i kako sve to "mi" moramo da placamo.
Sutradan ujutro sam sreo potencijalnog poslovnog partnera, super porodični biznis, I onda njegov otac počne da objašnjava ko je koliko krao.
I kupali smo se u Jadranu...Priceless.
Dan posle, krenemo za Mostar, preko brda. Udjemo u Bosnu nekim prašnjavim putem, pa posle preko Medjugorja za Mostar. Bilo čudno videti u Medjugorju bilborde za concert Miroslava Ilica. Opet, nista loše ni tu.
Mostar, grad mog detinjstva, u mom secanju najlepši grad na svetu. Opet hotel. U Fejića ulici, jako lep I prijatan. Naravo prvo veče šetnja Fejićevom i Kujundjilukom do novog Starog Mosta. Klinci su bili oduševljeni.
Dok jedemo ćevape pod Starim Mostom, pitam kelnera: A gde je ona stara Košćela, ispod koje smo ko momci celu noć jeli vruće lepinje i ukradene paradajize i pričali o Mariću, Bajeviću i Kulji Vadiću , jesu li je bombe raznele?
Nisu bombe , rece on, srusila se koscela od starosti, pa smo posadili novu. E pa to je u svim ovim godinama bio najbolji odgovor koji mi je pokazao kako ja stojim sa svojim godinama.
Ujutro sam ustao rano, otišao i kupio, burek, sirnicu, krompirušu, zeljanicu i najvažnije, buredjike. I manje više pojeo sve sam.
Sreo sam stare drugare, razgovor se uglavnom završavao o svim ovima koji kradu, to se više izdržati ne može. Ja sam pokušavao da saznam gde su sada sve one divne devojke naše mladosti , a oni o lopovima. I sve tako.
Otišli smo do stare Pravoslavne Crkve. Lepo je videti da je obnavljaju. To je bila divna gradjevina. Tako da cemo u Mostaru posle novog Starog Mosta imati I novu Staru Pravoslavnu Crkvu.
I da ne dužim, isli smo i do vrela Bune i svuda gde treba.
I došlo vreme da se podje. Nekim novim putem , kojim nisam pre išao otišli do Stoca, pa onda ušli u Republiku Srpsku, pa prelaz sa Crnom Gorom. Za mene koji se jedino sećam puta do Budve Jadranskom magistralom, preko Dubrovnika, ovaj put je bio veoma prijatno iznenadjenje.
Na granici 4 automobila, ali smo čekali oko 20 minuta jer su Bosanski Carinici štrajkovali (zasto li carinici štrajkuju?) . Na prelazu je pisalo velikim slovima Stop korupciji.
I onda smo prošli. Iznenadjenje je bilo što je ulaz u Crnu Goru oko 5 kilometara posle izlaska iz Bosne. Čije li je ono izmedju? Ulaz u CG je trajao 10 sekundi.
I onda hotel u brdima iznad Svetog Stefana.
Moj mladji sin opet dobije visoku temperature. Ujutru odemo kod doktora. Ja mu objasnim da smo bili kod lekara u Francuskoj da je ona napravila test i rekla da nisu bakterije nego virus itd; itd. Slusaj - kaze Doktor - Hoces li da ga lecimo po evropski ili da ga izlecimo? Ja ti verujem, rekoh, radi sta treba.
OK - rece on - Sestro daj (ne secam se kolicine) veliku dozu kristalizovanog penicilina. I dosli smo na kontrolu posle 3 dana I sve je bilo u redu. Sin zdrav.
Budva za mene izgleda isto kao kad sam bio poslednji put, bese li to 1991, kad sam posetio pokojnog strica, I slusao momke ispred tvrdjave kako sviraju "Wind of Change". Tog istog dana svet se pitao gde je Gorbačev a na Dedinju slavilo.
Gazda hotela, divan čovek, pokloni mi flašu loze, ja njemu flašu rakije sa propolisom koju sam dobio u Splitu. I on kaze: Čovječe, kako se ovde krade, to je neverovato.
I u Budvi kao i u Nici ili Monaku, jelovnici u restoranu su prevedeni na Engleski I Ruski.
I onda na put. I kod Kolašina stanemo i jedemo kačamak od sira i krompira, za mene prvi put posle vise od 30 godina, od kad je moja baba Danojla umrla. Čudan, veoma čudan ali jako lep osećaj.
I onda opet jebeni granični prelaz. Iz Crne Gore izadjemo za 5 minuta i onda kod Brodareva počne red od nekoliko kilometara. Verujem da je većina od vas prošla kroz isto maltretiranje pa da ne dužim.
Put Prijepolje - Beograd. Hvala Bogu eto preživesmo.
Beograd, grad moje mladosti, hteo sam da sve pokažem svojoj deci, Knez, Crkvu Svetog Save, Ušće, Beogradjanka, ali sta ih je najviše impresioniralo je Beogradski Zoološki Vrt.
Oni su videli i Londonski, I ZOO Bronks, i druge ali su se zaljubili u Beo ZOO Vrt.
I ja mislim da su ljudi koji su u svemu ovome uspeli da ga sačuvaju i drže tako lepog zaslužuju svaku hvalu. Evo I ja kažem: Hvala za divno poslepodne moje dece, Hvala vam.
I naravno sretoh mnoge drugare, manje ili više javne licnosti I čuh mnoge priče o lopovima.
Posle toga odoh za Rumuniju .
Moja familija je bila malo sita putovanja pa odluče da se vrate kući avionom. Ja se složim, sednem sam u kola i sam nazad. Jedan kilometar od Djerdapa neki rumunski rezervni policajac pretičući preko dve pune linije zapuca se u moja kola.
Sve se završilo lepo, evo , sledeće nedelje posle 4 meseca dobiću kola popravljena nazad.
Zaključak :
Kad god me pitaju odakle si, ja kazem iz Jugoslavije. Uglavnog , ljudi kazu: I see , vecina i onako pojma nema.
Oni drugi , koji kao nesto znaju, pitaju me: Iz kog dela Jugoslavije?
Iz cele ja im odgovaram.
Divno je ne imati Predsednika , Vladu etc. Bolje da je zemlja mrtva nego ja.
Divan je osećaj, sada kada pričam deci o svom detinjstvu I mladosti, o mostarskim Liskama, Kantarevcu , Gimnaziji, ili o Kalemegdanu oni znaju o čemu govorim.
Zajednički imenitelj mojih razgovora u Jugoslaviji.
- Muzika
- Lopovi
- Klopa
A šta je život ako ne to?
Blogovi autora
- Čojstvo i krvna osveta (26)
- Tri musketara (22)
- Pozivam (30)
- E (56)
- Od mene toliko (12)
- Spaljivanje knjiga (650)
- Sve same sitnice (30)
- Vrt sa stazama što se ne račvaju (9)
- Empatija (48)
- Kako do sreće? (28)
- Pod utiskom (36)
- Ponavljam (41)
- Prepiska (11)
- Pustinja (13)
- Ne (31)
- Osećaj (25)
- Stranac (6)
- Starac i more (17)
- Duša (34)
- Priča smeha i nezaborava (27)
Najnovije VIP blogeri
- Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Život (4)
- Društvo (3)
- Zdravlje (2)
- Literatura (2)
- Eksperimenti u blogovanju (2)
- Muzika (2)
- Hobi (1)
- Gradjanske inicijative (1)
- Umetnost (1)
- Gost autor (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org