Mljet

Jesi li bio...?

Jesam, više puta...

Gde?

Na Mljetu.

Kako si znao da ću te to pitati?

Ne znam kako ali sam znao.

Dobro, dobro...i kako ti je bilo...mislim kako si se provodio?

Odlično...uvek kad sam bio...možda ću opet otići ako prodam sliku ili dobijem lovu na...ovog puta sa ženom.

Sećaš li se kad je kamp bio u borovoj šumi...?

Sećam, između Goveđara gore u brdima i Babinih kuća na obali Velikog jezera, levo od puta...

A brod je pristajao u Polačama...

Iz Dubrovnika je polazio tačno u jedan.

Sećaš se sigurno i onog drndavog autobusa?

Kosti je lomio!

A pamtiš li koga...?

Naravno, moju dragu gazdaricu Slavku...devojačko joj bilo Vojvoda...koliko se sećam njeni su dalekim poreklom bili sa vrela Bune... i Vicka njenog muža i sina Stjepana...ćerki sam zaboravio ime...u dnevnoj sobi su na zidu držali staru čađavu ikonu Svetog Nikole...

?

Onaj mladi pop, katolički, koji bi drugi, dolazio im je na slavu, oni su je shvatali samo kao tradiciju...ništa više. Odavno su njihovi preci prešli u katoličanstvo. Slavka i Vicko su bili više ne, nego religiozni. Uskrs i Božić su im bili prilika da se svi okupe...

A kažeš pop ništa...nije zamerao?

Ne. Igrao sam s njim fudbal, išao je često s Vickom i samnom da dižemo parangale.

Pop?

Bio je prijatan momak...desetak godina stariji od mene...sad kad razmislim, bio je pravi pastir...svaki dan s ljudima, obrazovao ih je nenametljivo, pomagao im u radu, ribao, igrao se s decom...rekoh već, igrao je s momcima fudbal...e sad, neko bi rekao da je perfidno uvlačio ljude u veru...

Mani me popa...a Hotel Melita?

Kasnije si ti došao, u moje vreme na ostrvu je bila ruina Benediktinskog manastira, doduše prilično očuvana...odlazio sam čamcem ponekad na ceo dan, nareže mi Slavka pršute i sira a ja iz konobe nalijem u demižon crnog oporog vina, izležavam se na kamenim pločama mola, pecam na potegu, klopam...a oko mene sve zaraslo u kupine, ruzmarin...porasli borovi i čempresi...

Pričao si mi o onoj Slovenki...

Bile su dve, Mojca i Irena, Irena je bila Mojci tetka, stanovale su u kući iznad Polača...

I kako je to bilo?

Imao sam običaj da lunjam Mljetom, bos, samo u kupaćim gaćama, nosio sam sa sobom vino, kruh, pršut i blok i tempere, tuš i pera...bila jedna mala plažica naspram Polača, morao si da se strmekneš brat bratu stotinak metara naniže ali Raj na zemlji...

Čekaj a Slovenke?

Mojca nije imala više od sedamnaest godina a Irena...pa, negde oko tridesetdve, tri...zateknem ih jednom na plažici, sunčaju se gole, hteo sam da se neopaženo vratim ali odroni se kamenje...

A one?

Trgle su se ali se nisu panično pokrivale peškirima, Irena me pozdravila sa Dobar dan...

Uh jebote, a ti?

Odvratio sam, sišao i seo pored njih...pružila mi je ruku i predstavila Mojcu...skinite se i vi rekla je.

Pa jesi li...?

Jesam, bilo mi sasvim prirodno. Izbegavali smo da se gledamo...znaš već gde, Mojca me svojim kao trava zelenim očima gledala pravo u oči. Bila je riđka...i dole...jebi ga slikar sam, u sekundi sve snimim. Ponudio sam ih klopom i vinom, prekrstili smo noge kao Turci i jeli sa peškira koji je Irena prostrla. U jednom trenutku sam počeo da smejem kao lud! Gledale su me iznenađeno! Kad sam došao do daha, rekao sam im da sam se setio reči mog drugara Šomija: Tako mlada a već Slovenka! A žena mu je bila Slovenka.

Kako one...jesu li se naljutile?

Smejale su se, Mojca se valjala od smeha.

I šta bi?

Kad je počeo da se prišunjava sumrak, pozvale su me na večeru kod njihovih gazda. Bilo je skoro neopisivo, kamena terasa, drveni grubo tesani astal, iste takve klupe, pršuta, sir, paradajz, masline, zubatac na gradele...iznad zvezdama čipkano tamno ljubičasto nebo, ispod se čuo šum obalu umivajućih talasića...

Udavi me klopom i talasićima...jel' bilo ono?

Zini da ti kažem!

E jebi ga!

Irena je...bilo je posle ponoći, odlučila da me otprati deo puta, mesec je bio ogroman i pun, sve oko nas je bilo obavijeno plavičastom svetlošću...

O Poeta..canta lunam et stellas, nego bi li šta s Irenom?

Paaaa...

Šta bre paaa...jel' bilo ili nije?

Malo smo se vatali, ljubili, stomak uz stomak...imala je lepe čvrste sise...

Opa...!

Neću više ni reč...

Kako je mala...Mojca beše, kao je ona...?

Samo jednu rečenicu i šlus! Slavka mi je dala kućicu na obali, ulaz je bio sa zadnje strane, ulazio sam i izlazio a da me niko ne vidi...posle nekoliko dana, pričao sam im o tome, ulazim u sobu a u krevetu Mojca, samo u gaćicama...

Aaaaha!

Ništa aha! Obukao sam je i otpratio do pola puta...poljubio sam je u obraz a ona se pripila uz mene kao bršljan, plakala je i upinjala se da mi se dohvati usana. Nego nisam ti pričao o jastozima...

E jesi serator, dve ribe, Slovenke a on će da mi kenja o jastozima...

Ispred Slavkine kuće rasle su tri debele stare palme...urme, koliko se sećam, Vicko je na njih okačio sijalice a ispod su bila tri stola, tu sam večeravao...

Čekaj bre...

Jedno veče a pričao sam mu o Mljetu godinama, pojavi se moj drug Žile sa Vanjom, sveže venčani i s njima  B. P. s tadašnjom devojkom, Vanjina koleginica, šta li...izljubimo se, sedite da večeramo...kad eto ti Slavke: Roko, tako me prozvala, kako hoćeš da ti spremim jastoga...? Na salatu kažem a i ovim mojim prijateljima...ja ću doneti vino...

Udavi me...i to je tebi Mljet?

Šta bi ti, pornografiju...nađi nekog drugog...odem ja u konobu po vino, naspem, vratim se, Stipe doneo čaše, ubrzo i Slavka, nosi ogromne pjate, u sredini belo jastogovo meso, okolo kuvana jaja isečena na kolutove, svaki sa trunkom domaćeg majoneza, ukrašen listićima ruzmarina i kriške limuna...kaže Žile: I ti svaki dan ovako? Jebo te, ti k'o Lukul, reče B. P. Ma ne, odgovaram, jedem svašta, zubaca, list, dagnje, prstace...obožavam grancigule ali ih ulovimo jednu, dve na deset dana...

Šta ti je to...te grancigule?

Rak...ima veliko telo i tanke krakove bez klješta...izgleda kao pauk, ako uloviš velikog, u njemu ima mesa...ponekad i pola kile.

Odlično! Sad kad sam savladao podmorsku zoologiju, da te pitam...šta bi dalje s Irenom i Mojcom?

Šta bi, šta bi...ti ne odustaješ...lepo nam bilo...mislim Ireni i meni...e odoh ja, čekaju me, nastavićemo drugi put...