Korak napred, dva koraka nazad

Međutim, ako govorimo o ispravnosti mleka, toliko toga je već rečeno po raznim blogovima, da smatram da je jasno da su obe vrednosti (0,5 i 0,05) samo pitanje standardizacije određenih zemalja a ne pitanje ispravnosti mleka za ljudsku upotrebu

kako ono bješe u "1984" : sa 50 grama ... "dnevno sledovanje čokolade povećano je na 30 grama."

To ti je isto kao kad Svetska Astronomska Unija, ili kako se već zove, naprasno odluči da Pluton više nije planeta. Promenili standarde, i samim tim se Pluton više po njima ne kvalifikuje da se zove planetom. Međutim, ima li tog kamena tamo negde i zovemo li ga Pluton i dalje? Jašta.

Pluton je svrstan u planete na osnovu dostupnih informacija ... kasnije je to postala tradicija ... u nekom trenutku su se proširila naša saznanja pa je samim tim i Pluton, morao da se svrsta u objekte koji su mu slični a to nisu planete ...

Astrolog si i znaš da namesto 12 sazvežđa i znaka treba da je 13 ... ali kao i kod 12 meseci, 12 apostola i sl. to su simboličke vrednosti koje su utkane u tradiciju ... astronomija je danas relevantna nauka i drži se činjenica a ne tradicija, te je Pluton morao da "ode" u nižu kategoriju kojoj i pripada.

Astrolog si i znaš da namesto 12 sazvežđa i znaka treba da je 13 ...

Ne treba da bude vise sazvezdja nego treba da se pomere periodi pojavljivanja sazvezdja za nekih 20 dana. Sadasnji raspored je stimao pre 2000 godina.

grebostrek.lurker

Astrolog si i znaš da namesto 12 sazvežđa i znaka treba da je 13 ...

Ne treba da bude vise sazvezdja nego treba da se pomere periodi pojavljivanja sazvezdja za nekih 20 dana. Sadasnji raspored je stimao pre 2000 godina.

Poenta je bila na tradiciji ... zodijački znaci nemaju baš pravu vezu sa sazvežđima u astronomskom smislu ... možda tu i grešim jer mi astrologija nije jača strana ... 13-o sazvežđe jeste u ekliptici po važećem astronomskom rasporedu sazvežđa ali da li astrologija uzima iste reference za zodijačke znake ? ... veličine sazvežđa nisu iste i ne mogu se definisati u 12 jednakih ... prosto su drugačije reference ...

Svejedno moja je poenta bili da smo često spremni da ignorišemo struku (u ovom slučaju to jeste astronomija) zarad tradicije ... ali da tradicija ne može u struci da bude merodavna (povodom Plutona).

Da li je dobro 0.05 ili 0.5 o tome ne bih pričao. Ovde je reč o tome da je jedno vreme po pravilniku mleko bilo neispravno. Odatle je inspekcija morala da reaguje bez toga da ih Ješić ganja po novinama. Tu sad imamo dve mogućnosti

1. Inspekcija nije radila svoj posao kako treba, slede prekršajne i krivične prijave protiv inspektora koji nisu radle svoj posao

2. Inspekcija je pokušavala da radi svoj posao, ali su trpile pritisak od nekoga (npr. ministar ili podministar ili podpodministar), sledi krivična prijava protiv te osobe zbog zloutrebe službenog položaja.

Naše društvo može da napreduje samo ako se kreiraju institucije. Ovo pokazuje da u ovom segmentu nemamo institucije, nego može i ovako i onako i nikom ništa. Ovo je dobar trenutak da se institucije u ovom segmentu osnaže. To može jedino prijavama protiv inspektora i/ili onih koji su vršili pritisak na njih. Time bi inspektori bili podržani da rade dobro i odgovorno svoj posao, i teže bi se ovo moglo desiti.

Što se tiče odgovornosti, ministar jeste odgovoran zbog načina upravljanja ovom krizom. Ponašao se kao malo dete. To je u redu ako vodi svoj biznis ili porodicu. Ali on upravlja jako velikim sistemom i time je njegova odgovornost mnogo velika. Šta bi bilo da je u pitanju neko mnogo veće trovanje? Dok je došao da nekog rešenja, prošlo je desetak dana. Za to vreme smo mogli svi da pomremo. Lakše je mogao da se bori sa problemom da postoje institucije na koje može da se osloni. Umesto toga imamo nešto sasvim suprotno.

Ipak, nije sve tako crno! Taman sam pomislio da ništa ne može da me iznenadi i nasmeje na političkoj sceni. Da je Nušić živ pucao bi od muke što stvarnost prevazilazi njegovu maštu.

zemljanin

Ne treba da bude vise sazvezdja nego treba da se pomere periodi pojavljivanja sazvezdja za nekih 20 dana. Sadasnji raspored je stimao pre 2000 godina.

Poenta je bila na tradiciji ...

Мислим да је grebostrek.lurker мислио на прецесију коју астролози у својим прорачунима занемарују.

Hansel

zemljanin

Ne treba da bude vise sazvezdja nego treba da se pomere periodi pojavljivanja sazvezdja za nekih 20 dana. Sadasnji raspored je stimao pre 2000 godina.

Poenta je bila na tradiciji ...

Мислим да је grebostrek.lurker мислио на прецесију коју астролози у својим прорачунима занемарују.

Jeste!

U stara vremena na pocetku nove ere astrolog (ujedno i astronom) je gledao u nebo - u kom sazvezdju je sunce to je bio znak, koje sazvezdje izlazi na istoku to je podznak. U nekom trenutku fiksiran polozaj sazvezdja na ekliptici i svako sazvezdje - znak zodijaka je dobilo svojih 30 stepeni neba. U medjuvremenu precesija uradila svoje pa su se znaci pomerili za neki ugao - kaze vikipedija za 50.3" godisnje.

Zabavna prica kad se zakuva neki razgovor o astrologiji

To što astronomi vazda insistiraju da mi astrolozi verujemo da su sazvežđa i znaci iste stvari služi samo da bi nas u javnosti obeležili kao neobrazovane. A oni su prvi koji ne znaju kako su znaci nastali.

U okviru astronomije se uči istorijat nauke (u moje vreme je to bilo kroz Milankovićevu "Istorija Nauke" ) i period kada su astrologija i astronomija bile jedno ... kasnije (mnogo kasnije) je došlo do pravog odvajanja ... po informacijama koje imam o astologiji, a ogradio sam se da to nije puno, astrologija je nastavila sa istim pristupom koji je imala i u periodu Vavilona, Haldejaca, Helena, pa čak i iz bronzanog doba ... astronomija se okrenula onom što je njeno polje istraživanja ... samo zato sam naveo da je u pitanju tradicija koje se astrologija drži i dan-danas ... ipak je astronomija u ovom primeru struka i koliko znam astrolozi koriste astronomske efemereide.

Nema potrebe da proširujemo priču na osnovanost ili neosnovanst astrologije jer je poenta bila baš na tradiciji a kako se spomenuo Pluton, napravio sam paralelu ... nije mi bila namera da nipodaštavam ničije vrednosti

Е, Кру, пошто сам се ја с тобом не једном испричао на тему астрологије па, надам се да моје ставове и мишљења (боље речено: размишљања) знаш, бићу слободан да се нашалим и питам да ли се може на основу датума и места производње млека установити колико афлатоскина има, тј. да ли је штетно или није?!

Krugolina Borup

A pitanje ti je u istom fazonu ko i kad meni neka trudna klijentkinja postavi pitanje o polu bebe. "Jeste bili na ultra zvuku?" "Jesam." "Pa, jesu li vam rekli pol bebe?" "Jesu." "Pa što onda pobogu mene pitate?"

Krugolina Borup

Što se aflatoksina u mleku tiče - ene superanaliza po svetu, ne treba astrolog za to.

A za šta treba astrolog?

inco

Krugolina Borup

Što se aflatoksina u mleku tiče - ene superanaliza po svetu, ne treba astrolog za to.

A za šta treba astrolog?

Pa da ti gleda u šolju kaćeseženiš, to svi znaju.

Krugolina Borup

A pitanje ti je u istom fazonu ko i kad meni neka trudna klijentkinja postavi pitanje o polu bebe. "Jeste bili na ultra zvuku?" "Jesam." "Pa, jesu li vam rekli pol bebe?" "Jesu." "Pa što onda pobogu mene pitate?"

Па, сад, не знам зашто те та жена питала, али да сам те ја питао за своју жену, питао бих да проверим да ли астрологија то може, баш како сам питао и за афлатоксине. (А има случајева да и ултразвук није добро прочитан, чак и да се не види близанац -- као, крио се... )

Али, морам да приметим да на питања о астрологији одговараш као политичар(ка) -- те не зна се датум, те што питаш кад знаш, те...

Још једном:

Ееее, па то ти следује после (оне) "мале пропаганде".

Ја те у сваком случају проверавао нисам.

Причао бих ја још, али се самосвесно заустављам!

Kod mene u zavičaju se koristi jedan drugi organ za ovo mlaćenje. Tuđ, dakako.

A u mom i drugi organ i druga biljka.

bolje žena bez brkova
nego muškarac bez muda

Jelica Greganović

Kod mene u zavičaju se koristi jedan drugi organ za ovo mlaćenje. Tuđ, dakako.

A u mom i drugi organ i druga biljka.

i ne mlati se nego se sadi

Moja pokojna baba je jedino guzicu pominjala

Možda ali ne verujem da se o mlaćenju gloginja radilo.
Tuđa guzica sluzi da se njome sedne na vruć šporet (lako je tuđom guzicom na vreo šporet sesti) a drugi, za to podesniji, organ služi da se njime mlate gloginje.
Tuđim rukama se hvata za vrelo gvožđe, i tako...

A što se mleka tiče, nisi u pravu, al ajd, već se o tome pričalo.

Priča ide ovako: pošto je bio jedan od nutricionista koji je imao za zadatak da reši problem neuhranjenosti kod filipinske dece, rešili su da je biljni protein jeftiniji od životinjskog i pristupačniji

hrana biljnog porjekla i inače je višestruko jeftinija nego meso.

docsumann

Priča ide ovako: pošto je bio jedan od nutricionista koji je imao za zadatak da reši problem neuhranjenosti kod filipinske dece, rešili su da je biljni protein jeftiniji od životinjskog i pristupačniji

hrana biljnog porjekla i inače je višestruko jeftinija nego meso.

S tim što u mesu ima više procentualno proteina nego u većini namirnica sem kikirikija, soje i još par leguminoza. Ostale biljne hrane treba da se baš dosta najedeš da bi dobio dovoljno proteina. Problem je i što biljnu hranu većinom moraš dugo da prerađuješ (dok dobiješ tofu ili seitan npr.) što mislim da i poskupljuje proizvod i smanjuje druge nutritivne vrednosti, a životinju koju nahvataš u šumi samo nakačiš na ražanj i odmah pečeš.

Poenta ove priče je da aflatoksin nije naivan toksin. To je zaista opasna karcenogena materija, ako izaziva rak jetre kod dece koja uglavnom nikad ne oboljevaju od raka jetre, onda možete da zamislite.

sve u svemu - strašno

Ostale biljne hrane treba da se baš dosta najedeš da bi dobio dovoljno proteina.

Meso jeste bogatije proteinima ali zabluda je da ti proteina treba u ogromnim količinama. Evo ti tabela dnevnih potreba proteina sa CDC websajta:

Grams of protein needed each day
Children ages 1–3 13
Children ages 4–8 19
Children ages 9–13 34
Girls ages 14–18 46
Boys ages 14–18 52
Women ages 19–70+ 46
Men ages 19–70+ 56

Znači ja kao žena srednjih godina mogla bih da podmirim svoju dnevnu potrebu od 46g proteina sa:
100g pasulja (17g proteina)
100g kikirikija ili badema (7g)
100g sočiva (18g proteina)
100g spanaća (4g proteina)

tabela dnevnih potreba proteina sa CDC websajta: ...

nije bas tako jednostavno. nema to veze ni sa godinama, koliko sa metabolizmom, nacinom zivota (sportistima i fizicki aktivnijim ljudima treba vise proteina da bi ocuvali misicnu masu), a gde su trudnice, ili bolesni...
osim toga, aminokiselina ima mnogo vrsta pa je i tu potrebno uspostaviti ravnotezu u njihovom unosu kroz ishranu...

Dr.Kempbel

FDA slučaj sa najopasnijim aflatoksinom:

"In a deliberate suicide attempt, a laboratory worker ingested 12 ug/kg body weight of aflatoxin B1 per day over a 2-day period and 6 months later, 11 ug/kg body weight per day over a 14-day period. Except for transient rash, nausea and headache, there were no ill effects; hence, these levels may serve as possible no-effect levels for aflatoxin B1 in humans. In a 14-year follow-up, a physical examination and blood chemistry, including tests for liver function, were normal."

BBB - Aflatoxins

nije bas tako jednostavno. nema to veze ni sa godinama, koliko sa metabolizmom, nacinom zivota (sportistima i fizicki aktivnijim ljudima treba vise proteina da bi ocuvali misicnu masu), a gde su trudnice, ili bolesni...
osim toga, aminokiselina ima mnogo vrsta pa je i tu potrebno uspostaviti ravnotezu u njihovom unosu kroz ishranu...

Lavanda, tačno je da postoje različite potrebe za trudnice, decu i stare ("bolesne" ?)), ali realnost govori da ljudima na biljnoj ishrani apsolutno ništa ne manjka osim vitamina B12 koji se nalazi u mesu, mleku, iznutricama, ali i u zemlji. Kad proizvodite sopstvenu hranu u bašti, i pojedete i koji mikrogram zemlje zajedno sa povrćem, unećete dovoljno vitamina B12 kroz bakteriju u zemlji koja proizvodi B12.

Još jednom, ne zagovaram ovde vegansku ishranu, ali svaki od nas bi trebalo da preispita koliki je odnos životinjskih produkata naspram biljnih u sopstvenoj ishrani. Nauka nam govori da čovek današnjice koji živi uglavnom u razvijenim zemljama (ali se trend proširuje i na zemlje u razvoju) jede previše narmernica životinjskog porekla, i da taj višak šteti zdravlju.

Lavanda, tačno je da postoje različite potrebe za trudnice, decu i stare ("bolesne" ?)), ali realnost govori da ljudima na biljnoj ishrani apsolutno ništa ne manjka osim vitamina B12 koji se nalazi u mesu, mleku, iznutricama, ali i u zemlji. Kad proizvodite sopstvenu hranu u bašti, i pojedete i koji mikrogram zemlje zajedno sa povrćem, unećete dovoljno vitamina B12 kroz bakteriju u zemlji koja proizvodi B12.

Još jednom, ne zagovaram ovde vegansku ishranu, ali svaki od nas bi trebalo da preispita koliki je odnos životinjskih produkata naspram biljnih u sopstvenoj ishrani. Nauka nam govori da čovek današnjice koji živi uglavnom u razvijenim zemljama (ali se trend proširuje i na zemlje u razvoju) jede previše narmernica životinjskog porekla, i da taj višak šteti zdravlju.

slazem se sa vama. shvatam i da ne zagovarate vegansku ili vegetrijansku ishranu, iako ni takvoj ishrani nista ne fali pod uslovom da je coveku zaista sve od biljne hrane zaista dostupno (jer najcesce na zalost zaista nije, kao sto je na primer slucaj sa raznim vrstama pecuraka od kojih su mnoge i veoma lekovite, osim sto su hranljive i veoma ukusne...).

iako moram i da napomenem, da kod savremenog coveka ipak ne tako retko postoji povremeni nedostatak nekih vaznih aminokiselina... upravo zbog neizbalansirane (neraznovrsne) ishrane.

nevenb

Podaci PKS-a pokazuju da Srbija ima suficit u spoljnotrgovinskom bilansu mleka, mlečnih proizvoda i sireva, odnosno izvezeno je 2012. godine tih proizvoda u vrednosti od oko 70 miliona dolara i to najviše u zemlje potpisnice CEFT-a sporazuma, dok je vrednost uvoza bila oko 50 miliona dolara.

Ko će sad da uvozi mleko iz Srbije? Kolika će biti šteta?

Uvoziće sve zemlje van EU ... a izvoz u EU, nema razloga da to ne čine firme koje mogu i iskažu EU standard kroz određene sertifikate i kontrole ... standrad propisuje gornju granicu ...

Bolje pitanje je kako misle da su ovime spasili mističnog ugroženog srpskog seljaka? Pa sad će lepo svo mleko koje ne odgovara domaćim standardima u Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj... i koje bi inače bacili jer ne smeju da ga prodaju, prodati u Srbiji za smešno niske novce kojima taj seljak, za koga se dušebrižno zalažu, neće nikad moći da parira. Ovo solomonsko rešenje je samim tim nanelo nesagledivu štetu istom tom seljaku za koga se, kao, zalažu.

S druge strane, prerađivači mleka ima da skaču od sreće, em dobiju džaba mleko, em im takva pozicija omogućava da nastave da ucenjuju iste te ugrožene seljake. A ko beše ono najveći prerađivač kod nas? Da ne beše Salford? A da ne beše iza Salforda izvesni gospodin proglašen genijem od strane Jorgovanke, a nešto pre toga isti taj beše i Tomi držao ručicu na isposničkoj postelji u privatnom KBC-u? Ne tvrdim ništa, samo se pitam...

i koje bi inače bacili jer ne smeju da ga prodaju, prodati u Srbiji za smešno niske novce kojima taj seljak,

Prodati za bilo kakve novce je ipak bolje nego baciti.

Ali nije u tome ni poenta a ni moj motiv da se javim ovde.
Motiv je prevenstveno molba da nas više niko ne brani i da se ne sekira za seljake.
Što se više brinu nama sve crnje.
A inače, smečno mala cena mleka je bila i dokje važila granica 005, tako da...

Ih, pa i ja to pričam već mesecima od kako videh da je ova Vlada bacila Sauronovo oko na IT - ako krenu da nam pomažu će pocrkamo. Nego vid'li gde je čista para, pa će sad kao da nam pomognu, pa će onda da pričaju o nekakvom vraćanju duga društvu... Već viđeno.

To da je mala cena mleka bila, to stoji, pogotovo sirovog mleka i pogotovo u uslovima naše produktivnosti... Al' sad više seljaci neće imati načina da konkurišu, sem ako lepo ne plate sami istraživanja i sertifikate pa direktno teraju za EU, ako im država uopšte dozvoli (setićemo se primera sa pšenicom kad je država zabranila izvoz da bi održala veštački nisku cenu unutar Srbije)...

Ala su ga opravili, svaka im čast!

Uvoziće sve zemlje van EU

Naravno i ne znam šta je tu sporno?. Nije u Srbiji zabranjeno proizvoditi mleko sa 005.
Pa nije nivo aflatoksina jedina stvar kod koje se razlikuju standardi zemlje izvoznika izemlje uvoznika.
Ako hoćeš da izvezeš mleko, ili bilo šta drugo, tu nisu bitni tvoji standardi već onoga ko kupuje, ako ih ispuniš možeš da izvezeš bez obzira kakvi su strandardi u tvojoj državi.
Znači, ako imaš mleko sa 005 može da ide u EU i ako je u Srbiji dozvoljeno 05.

Uvoziće sve zemlje van EU

Nije to baš tako jednostavno. Evo šta kažu na sajtu makroekonomija.org:

Srbija je imala stabilan rast izvoza zbirne vrednosti ove grupe proizvoda (HS 04), sa 33,4 miliona evra u 2007 na 58,3 miliona evra u 2011 godini. Ipak, njen udeo u svetskom izvozu bio je identičan njenom udelu u svetskom stanovništvu – 0,1%. Najviše je vredeo izvoz sirovog mleka (23 miliona evra) sireva (16 miliona) i jogurta (10 miliona). Više od polovine izvoza išlo je u Crnu Goru, a gotovo 90% u bivše jugoslovenske republike. U 2011 godini došlo je izvoza ovih proizvoda u Rusku Federaciju u vrednosti od 3 miliona evra, dok je u 2010 godini vredeo samo 47 hiljada, a pre te godine nije ga ni bilo. I u Nemačku je povećan sa simboličnih 50 hiljada, u 2007, na 1,8 miliona u 2011 godini. Više od 100 hiljada evra izvoz je iznosio u Ukrajinu, Albaniju, Austriju, Italiju i Kazakhstan.

a crnogorci najavili da neće uvoziti mleko iz Srbije (postovao sam već gore). Osvojiti nova tržišta je dug i težak posao. Štete će biti i to velike.

Štete će biti i to velike.

Prilično paušalna ocena.
A ako se već tvrdi da će biti velike štete, valjalo bi reći koliko velike ili makar uporediti tu štetu sa štetom koja bi nastala da je ostala granica 005, a to podrazumeva i bacanje mleka, obeštećenje seljaka, kupovina drugog skupog kukuruza...
Zanimnjivo je da oni koji su u poslu sa mlekom, od seljaka pa nadalje, svi do jednog kažu da je ovo dobar potez kojima se umanjuje šteta, a oni koji sa tim poslom nemaju veze kažu da će ovako nastati ogromna šteta za mlekare.

Da li su to svi koji rade sa mlekom glupi pa ne znaju šta je u njihovom interesu?

A ako se već tvrdi da će biti velike štete, valjalo bi reći koliko velike

U ovom momentu tačnu procenu štete je teško dati. Ali ako je izvoz bio cca 60 miliona evra, može se osnovano pretpostaviti da će biti jaaaako umanjen. Koliko-videćemo. Kolika bi šteta bila da se nije menjao standard, iskreno - ne znam...Kako god bilo šteta nam ne gine...

nevenb

A ako se već tvrdi da će biti velike štete, valjalo bi reći koliko velike

U ovom momentu tačnu procenu štete je teško dati. Ali ako je izvoz bio cca 60 miliona evra, može se osnovano pretpostaviti da će biti jaaaako umanjen. Koliko-videćemo. Kolika bi šteta bila da se nije menjao standard, iskreno - ne znam...

Da će biti štete to je nesporno.
Bilo bi je i u jednom i u drugom slučaju, ali pošto oni kojima je upravo to, ekonomski interes, motiv da se bave mlekom kažu da je ovo, sa ekonomskog aspekta, opravdan potez logično je pretpostaviti da se ovako šteta umanjuje.

Verujem da i oni znaju da će izvoz iako moguć biti otežan, da su i oni svesni svega o čemu ovde pričamo oko gubitka tržišta i ostalog, a da i pored svega odobravaju ovaj potez.

Napadati ovaj potez vlade je moguće isključivo sa političkog aspekta (ebeš zakone, menjaćemo ih kako vetar duva i kako nam trenutno odgovara)

Nije ga moguće ozbiljno osporavati ni sa ekonomskog niti sa stručnog, zdravstvenog aspekta, jer oni kojima je zdravlje struka kažu da nema skoro nikakve praktične razlike između 005 i 05, a oni kojima je ekonomski aspekt veoma važan kažu da je ovo potreban potez kojima se šteta umanjuje.

Ja bih da sam u poziciji onih koji potez osporavaju izbegavao i aspekt zdravlja i ekonomski sapekt jer su tu argumenti na strani vlade.

Osuo bih samo po politici jer tu ima jačih argumenata a ni politika nije nevažno polje.

A ako se već tvrdi da će biti velike štete, valjalo bi reći koliko velike

U ovom momentu tačnu procenu štete je teško dati.

Da će biti štete to je nesporno.

Da, biće mnogo ljudi sa tumorom na jetri zbog aflatoksina, samo pitanje je koliko

Da, biće mnogo ljudi sa tumorom na jetri zbog aflatoksina, samo pitanje je koliko

Isto, kaže struka.

Edit: to je zbog kumulativnosti. Logično i matematički lako dokazivo.
Što se najbolje vidi na primeru Bugarske.

Da, biće mnogo ljudi sa tumorom na jetri zbog aflatoksina, samo pitanje je koliko

Što reče fri, ako je struci verovati biće isto, a ako je verovati nekome drugom biće ih 10 puta više jer je sada dozvoljeni nivo deste puta veći od ranijeg.
Ja sam sklon da verujem u prvu tvrdnju, ovi drugi mi ne ulivaju neko poverenje.

10 puta više jer je sada dozvoljeni nivo deste puta veći od ranijeg.

Hmmm, nece, mozda samo 10x brze jer je unos 10x veci pa se i brze dolazi do kriticne granice...

"hoochie coochie man"

A ako se već tvrdi da će biti velike štete, valjalo bi reći koliko velike ili makar uporediti tu štetu sa štetom koja bi nastala da je ostala granica 005, a to podrazumeva i bacanje mleka, obeštećenje seljaka, kupovina drugog skupog kukuruza...

A možda bi trebalo uporediti sa štetom koja bi nastala da je vlast na vreme reagovala na ovo, kako su neki pametni ljudi na vreme upozoravali (pogledati npr. blogove Borisa Drenče na ovom istom sajtu).

Šteta od pojave povećane koncentracije aflatoksina u mleku i kukuruzu u Srbiji iznosiće više stotina miliona evra, jer na vreme nisu preduzete odgovarajuće mere, ocenio je danas bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov.

Živkov je na skupu "Poljoprivreda Srbije - mogućnosti i ograničenja" u Beogradu rekao da je aflatoskin decenijama poznat u Srbiji i da ga čudi zašto nije sprečeno da se nakon berbe u silose skladišti plesnjiv kukuruz. "Problem sa aflatoskinom je veliko kašnjenje, jer je prve mere zaštite trebalo preduzeti već u septembru prošle godine. Da se reagovalo u oktobru, šteta bi bila milion evra, u decembru deset miliona evra, a danas će nas koštati stotine miliona", ocenio je Živkov.

Izvor: S media

Ili, kao što neko pametan reče: "kad sedneš u pogrešan voz, sve stanice su pogrešne".

У вези с нашим извозом млека... пре скоро годину дана чуо сам (мада препричано -- изворно причала жена запослена у Имлеку) наша производња млека одавно не подмирује наше потребе, и да ми значајан део млека увозимо, и то у облику кондензованог млека које се овде разређује за продају. Да сам причао с том женом, питао бих и друге детаље -- нпр. завршава ли то млеко у продавницама као "свеже" или само као дуготрајно.

Зна ли неко нешто конкретно у вези са овим, да ли је ишта тачно?

А што се тиче Имлека, њихов директор је тако "лепо" синоћ иступио, да ми неће скоро (ни са границом 0,00000), а можда и никада пасти на памет да купим њихово млеко...

Hansel

У вези с нашим извозом млека... пре скоро годину дана чуо сам (мада препричано -- изворно причала жена запослена у Имлеку) наша производња млека одавно не подмирује наше потребе, и да ми значајан део млека увозимо, и то у облику кондензованог млека које се овде разређује за продају. Да сам причао с том женом, питао бих и друге детаље -- нпр. завршава ли то млеко у продавницама као "свеже" или само као дуготрајно.

Зна ли неко нешто конкретно у вези са овим, да ли је ишта тачно?

Multinacionalne kompanije su kupile sve veće mlekare u Srbiji i svoj razvoj uglavnom zasnivale na niskoj otkupnoj ceni sirovog mleka.

I pored izrazito niske cene u otkupu na tržištu Srbije, do pre neki dan, sirovog mleka bilo je u višku (do duše: na jedan veštački način).

Zašto?

Srbija je na dnu lestvice u Evropi po potrošnji mleka i mlečnih proizvoda po glavi stanovnika. I tako izrazito mala potrošnja opterećuje potrošačku mesečnu korpu sa 25%.

Prekomeran i neracionalan uvoz punomasnog mleka u prahu je doveo do veštačkog viška sirovog svežeg mleka. Prerađivači ne znaju šta će sa mlekom jer narod nema para da ga kupi pa višak mleka sve više ide u proizvodnju sireva. Jedino za baskiju od koje se prave sirevi tipa trapist ide 10-11 litara mleka. Vrši se strahovita propaganda za potrošnju niskomasnih mlečnih proizvoda. Prave se sve veće količine sve nemasnijeg pasterizovanog mleka. Prerađivačima ostaje sve više i više slatke sirove pavlake. Ona jednim delom ide na cepljenje za pravljenje kisele pavlake i milerama a jednim delom na bućkanje za proizvodnju maslaca. Cena pasterizovanog mleka je takva da pokriva većinu troškova tako da od mlečnih proizvoda ostaje ekstra profit.

Srbija je spala na manje od pola miliona krava uz prosečnu godišnju mlečnost od 2500 kilograma mleka po plotkinji.

Da bi se zaustavio dalji pokolj mlečnih krava treba uraditi sledeće. Prvo treba urgentno uraditi sledeće stvari da se govedarska proizvodnja ne bi potpuno ugasila. Prerađivači moraju povećati cenu otkupa sirovog mleka u ekstra klasi na 30-32 dinara a država mora povećati regresiranje po litri na 4-5 dinara. Nikako država netreba više da daje jer će se onda otkupljivači „šlepati” na njen račun sa niskim otkupnim cenama. Država treba da usmeri pare da budu veća davanja za steonu kravu i junicu jer ta sredstva idu direktno proizvođaču (minimum 20.000 dinara). Država a naročito prerađivači su dužni da u ovom međuperiodu anuliraju eventualna povećanja inputa koja terete proizvodnju mleka.

Текст нема датум, али судећи по предложеној цени откупног млека, стар је бар 2-3 године.

Predrag Marković, dipl.inž. polj., tehnolog-nutricionista

Hansel

... да ми значајан део млека увозимо, и то у облику кондензованог млека које се овде разређује за продају. Да сам причао с том женом, питао бих и друге детаље -- нпр. завршава ли то млеко у продавницама као "свеже" или само као дуготрајно...

Imala sam insajdera u PKB, tako da znam da se dodaje i u jedno i u drugo mleko, samo što odnos mleko/mleko u prahu, može da bude različit, nekada dodaju više mleka u prahu. Periodično se dešavalo da preteraju sa dodavanjem mleka u prahu.
Ne verujem da je sada drugačije. Nije bilo razlike među mlekarama, razlike su bile u periodima kada ima više sirovog mleka ili manje.

Ne verujem da je sada drugačije. Seti se, kada su naši stočari prosipali mleko, mlekarska industrija je uvozila mleko u prahu.

Već kad smo kod mleka, mene strašno nervira mleko u plastici, bilo u flašama bilo u kesama. Što ga ne pakuju u flaše od stakla? Ako može vino, pivo i alkohol, što ne bi mleko?

Plastična ambalaža

Plastična ambalaža

А и скупа је (као и тетрабрик), загађује... Био је неки покушај негде (у Хрватској, заправо) да се инсталирају "млекомати" -- донесеш своју амбалажу и буде јефтиније.



А ово с кондензованим и млеком у праху... немам речи... (Узгред, једна врста трајног млеко у старој врсти тетрапак амбалаже, без поклопца, кошта исто као и флаша или тетрабрик с поклопцем пастеризованог... а то трајно је, ако су они неки резултати били примењиви на млеко истог произвођача за Делезову "робну марку" -- било испод 0,05?!)

Hansel

Био је неки покушај негде (у Хрватској, заправо) да се инсталирају "млекомати" -- донесеш своју амбалажу и буде јефтиније.

Zapravo, u Sloveniji, ovo na snimku lici na pijacu u centru (pocinje kod Tromosta, a zavrsava se kod Zmajskog mosta), kupim ja ponekad. Imas pored automat koji daje saklenu i plasticnu ambalazu, pa koja ti je na volju, kupis jednom i nosis kuci, posle samo natocis. Skuplje je u odnosu na radnju, a koliko je bolje 'bemliga.

bolid1

Hansel

Био је неки покушај негде (у Хрватској, заправо) да се инсталирају "млекомати" -- донесеш своју амбалажу и буде јефтиније.

Zapravo, u Sloveniji, ovo na snimku lici na pijacu u centru (pocinje kod Tromosta, a zavrsava se kod Zmajskog mosta), kupim ja ponekad. Imas pored automat koji daje saklenu i plasticnu ambalazu, pa koja ti je na volju, kupis jednom i nosis kuci, posle samo natocis. Skuplje je u odnosu na radnju, a koliko je bolje 'bemliga.

Savršeno!

Mi smo se pretplatili da dobijamo mlekce na kućni prag, dakle, starinskom metodom, to jest metnu ti ga, da prostiš, u frižiderče koje stoji pored vrata. Uvek se pitam ka'će neki beskućnik da svrati i da se posluži.

Još je raznosač Poljak, pa se uvek siti ispričamo, kao da smo, maltene, zemljaci. Ambalažu vraćamo, pa to onda peru i pune. Mada je sve, naravno, plastika. Baš ću da ih pitam koliki im je nivo aflatoksina u mleku, da mi dostave izveštaj .

bolid1

Zapravo, u Sloveniji, ovo na snimku lici na pijacu u centru (pocinje kod Tromosta, a zavrsava se kod Zmajskog mosta), kupim ja ponekad. Imas pored automat koji daje saklenu i plasticnu ambalazu, pa koja ti je na volju, kupis jednom i nosis kuci, posle samo natocis. Skuplje je u odnosu na radnju, a koliko je bolje 'bemliga.

Овај видео је можда из Словеније, ја сам га ставио само као илустрацију, причу о млекомату сам видео на ХРТ-у. Ако у Гугл укуцаш "млекомат", добићеш много фоотографија, откачено илустровани неки словачки, на пример... Ови хрватски били представљени као јефтинији за купце, притом је то млеко било само пастеризовано, без друге обраде, тако бар причао фармер који је то био поставио.

do koliko rodolublje nalaže da ne sme da se talasa?

freehand, ova ti je genijalna!

sto mi jednom rece jedan tadasnji kolega, ne u istom ali slicnom kontekstu: "boricu se do poslednje kante krvi"

looping

Dok se ne instaliraju sistemi za navodnjavanje na povrsinama pod kukuruzom drzava (nikada) nece moci da garantuje odsustvo aflatoksina u kukuruzu i u mleku.
Zasto?
Pa zato sto je najmanji problem to sto ove godine ima aflatoksina u mleku.
Ako na leto udari susa opet ce ga biti. I naredne godine. I svake godine kada je susa. Kao sto ga je bilo i ranijih godina kada je bila susa.

Kažu da je od buđavog kukuruza. Znači i ako nema suše, ako ubuđa kukuruz. A nemamo laboratoriju koja utvrđuje količinu aflatoksina.

Sada treba da se istraži ko je kriv što (pare su stigle iz EU) laboratorija nije završena, pa na robiju.

Kažu da je od buđavog kukuruza. Znači i ako nema suše, ako ubuđa kukuruz. A nemamo laboratoriju koja utvrđuje količinu aflatoksina.

Kazu? Neki strucnjaci verovatno.
Neka daju naucnu definiciju za "Budjavi kukuruz".
Ako se neko u nesto ne razume nek izadje na google.com i potrazi odgovore, na engleskom naravno.
Al kad ne vole ljudi da citaju al vole da budu strucnjaci.
Link 1.
Link 2.
....ima ih puno.

Sada treba da se istraži ko je kriv što (pare su stigle iz EU) laboratorija nije završena, pa na robiju.

Na robiju nek ide ko treba da ide ali to nece da resi problem hrane koji mozda stize i ove godine.

looping

Kažu da je od buđavog kukuruza. Znači i ako nema suše, ako ubuđa kukuruz. A nemamo laboratoriju koja utvrđuje količinu aflatoksina.

Kazu? Neki strucnjaci verovatno.

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Fuzarijum.lt.html

not2old2rock

looping

Kažu da je od buđavog kukuruza. Znači i ako nema suše, ako ubuđa kukuruz. A nemamo laboratoriju koja utvrđuje količinu aflatoksina.

Kazu? Neki strucnjaci verovatno.

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Fuzarijum.lt.html

Aspergilus Flavus - Aflatoksin (liver necrosis, liver tumors, reduced growth, depressed immune response, carcinogen)

Fuzarijum (zavisi koji, naravno)- Fumonisin,Deoxynivalenol, Trichothecenes, (equine leukoencephalomalacia, porcine pulmonary edema, feed refusal, reduced weight gain, diarrhea, vomiting, alimentary toxic aleukia, necrosis, hemorrhages, oral lesion in broiler chickens).
Naravno, nije lose i na njega odraditi analizu povremeno.

Edit:
Poenta je: Ona budj nije ista k'o ova budj. A ima i neka treca budj. I cetvrta...

looping

Edit:
Poenta je: Ona budj nije ista k'o ova budj. A ima i neka treca budj. I cetvrta...

Izvini što smetam (vidim spava ti se)

Znam samo da ima raznih vrsta buđi (kolonija glivica). Ne bih pitala da nisam čula i to više puta. Ne bih pitala da znam.

ebote
Šta me gledaš kao da sam glupača

Ako na leto udari susa opet ce ga biti. I naredne godine. I svake godine kada je susa. Kao sto ga je bilo i ranijih godina kada je bila susa.

Suša ne pogoduje razvoju gljivica već visoka temperatura i vlaga. Gljivice koje proizvode aflatoksin samo najbolje podnose manjak vlage.
Mislim da se njihov razvoj može sprečiti ako se usevi na vreme tretiraju odredjenim preparatima i bira otpornije seme te ako se posveti veća pažnja skladištenju.
Sve u svemu prosto ako se ozbiljno radi. Najlakše je povećati dozvoljeni nivo i sve po starom.

not2old2rock

Fuzarijum

Hvala ti.

Ima svašta na netu a ja nisam ni biolog ni toksikolog ni... znam da nemam predznanja pa zato tražim na gotovo

hajkula1

not2old2rock

Fuzarijum

Hvala ti.

Ima svašta na netu a ja nisam ni biolog ni toksikolog ni... znam da nemam predznanja pa zato tražim na gotovo

Nema na cemu.

Razumem te, ali, na zalost, nisam ni biolog, ni toksikolog ( a mogao sam biti jaaaaaa, BILO STA ! ), samo sam preneo clanak nekoga u cije postenje ne sumnjam i TVRDIM da nije politikanstvo.

Zanimljivo ovo sa fuzarijumom osetljivim na potrese...ali silosi za žitarice se upravo tako rade da je zrno uvek u pokretu. Recimo od dve komore silosa jedna uvek mora biti prazna i neprestano se vrši "pretakanje" iz pune u praznu. kad se proces završi sve iznova.
... nešto ne primećujem da su u zadnje vreme pravljeni neki silosi.

Izvini što smetam (vidim spava ti se)

Ma jok. Moj post

Edit:
Poenta je: Ona budj nije ista k'o ova budj. A ima i neka treca budj. I cetvrta...

je bio odgovor na link.
http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Fuzarijum.lt.html
Ne na tvoj post.

Inace, stvarno sam otisao na spavanje.
A toliko ima vrsta budji koje su cesto cak i neprijateljski nastrojene jedna prema drugoj da me to uspavalo.

G r o f

Ako na leto udari susa opet ce ga biti. I naredne godine. I svake godine kada je susa. Kao sto ga je bilo i ranijih godina kada je bila susa.

Suša ne pogoduje razvoju gljivica već visoka temperatura i vlaga. Gljivice koje proizvode aflatoksin samo najbolje podnose manjak vlage.
Mislim da se njihov razvoj može sprečiti ako se usevi na vreme tretiraju odredjenim preparatima i bira otpornije seme te ako se posveti veća pažnja skladištenju.
Sve u svemu prosto ako se ozbiljno radi. Najlakše je povećati dozvoljeni nivo i sve po starom.

Jel si izasao na neki od linkova? Tamo pise sta cemu pogoduje i zbog cega.
A bitno je i o kojim gljivicama pricamo.

looping

G r o f

Ako na leto udari susa opet ce ga biti. I naredne godine. I svake godine kada je susa. Kao sto ga je bilo i ranijih godina kada je bila susa.

Suša ne pogoduje razvoju gljivica već visoka temperatura i vlaga. Gljivice koje proizvode aflatoksin samo najbolje podnose manjak vlage.
Mislim da se njihov razvoj može sprečiti ako se usevi na vreme tretiraju odredjenim preparatima i bira otpornije seme te ako se posveti veća pažnja skladištenju.
Sve u svemu prosto ako se ozbiljno radi. Najlakše je povećati dozvoljeni nivo i sve po starom.

Jel si izasao na neki od linkova? Tamo pise sta cemu pogoduje i zbog cega.
A bitno je i o kojim gljivicama pricamo.

Nisam bio na linku, slušao sam. Što pitaš? Rekao nešto što nije istina?

A evo sad pogledao ovlaš.
Gljivici Aspergillus flavus pogoduje relativna vlažnost vazduha od 85%. Kakva je to suša sa tim procentom vlažnosti?
Znači moramo imati kiša sunce kiša sunce, a to nije suša.


edit.
Ovo suša potiče verovatno od bukvalnog prevodjenja linkova jer se istraživanja uglavnom odnose na tropske predele gde je problem izraženiji, a tamo reč suša označava malo drugačiji raspored padavina nego kod nas.
Jbt...što nisam bio agronom?

Nisam bio na linku, slušao sam. Što pitaš? Rekao nešto što nije istina?

Ma sve je istina.
Jedna stvar je razvoj AF-a na kukuruzu u polju a druga stvar je razvoj AF-a u zatvorenom.
Zato se kaze da ako pod povrsinama koje se ne navodnjavaju (tokom suse) nema AF-a sigurno ga nema pod povrsinama koje se navodnjavaju.
Da si bio na linku to bi mozda procitao.

Tako kazu strucnjaci.
A ovo kisa-sunce-kisa, stvarno ne znam sta je.

Jbt...što nisam bio agronom?

Nikad nije kasno.

A evo sad pogledao ovlaš.

Inace, ako hoces da budes agronom ne moze to ovlas, mora studiozno.

Ma za neobavezno ćaskanje nije potrebna studioznost...Ali me živcira kad oni koji se prodaju kao stručnjaci lupaju glupost. Jedna od tih je i detalj sa sušom.
Kad kažem sunce-kiša- sunce mislim na nagle promene vremena kojih je bilo prošle godine.
Kada sam pre dvadesetak dana video kako jedan seljak iz Iriga drži pšenicu bilo bi čudo da tu nema budji. Traktor udje u ogromni hangar koji mestimično prokišnjava i jednostavno je iskipa na zemlju.
Kad si spomenila razvoj AF u zatvorenom to je opet pravljenje pogodnih uslova za njegov razvoj jer mu najviše odgovara vlažnost zrna od 20% a toliko vlage povuče od zemlje.
Kad sam u prethodnom post spomenuo vlagu od 85%, ona se odnosila na vlažnost vazduha tako da to nema mnogo veze sa navodnjavanjem, to si i sam potvrdio prenoseći svoje studiozno čitanje...

Ma hoću da kažem da AF nije nikakav bauk i da je u našim klimatskim uslovima dovoljno obratiti pažnju na neke sitnice da bi se problem izbegao.
Umesto povećanja dozvoljene doze trebalo je malo edukovati seljake i jednostavno ukazati mogućnost toga problema. Do sada se taj problem uopšte nije razmatrao u proizvodnji i skladištenju.
Uh, bolje da sam počeo roman.

Grof
...ali silosi za žitarice se upravo tako rade da je zrno uvek u pokretu. Recimo od dve komore silosa jedna uvek mora biti prazna i neprestano se vrši "pretakanje" iz pune u praznu. kad se proces završi sve iznova.

zar i u tome nije poenta problema?
pretakanje zrna kukuruza u silose koji se nisu adekvatno ocistili od potencijalnih toksicnih gljivica, je isto kao i da u neopranu serpu od juce kuvam novo jelo danas...

Vrhunski političari
Bez zahebancije, ali političari u Srbiji su majstori te veštine. Evo nekoliko odrednica koje definišu dobrog političara:

1. Govori što više, a ne reci ništa.
2. Ne donosi nikakve odluke.
3. Moraš biti sposoban da znaš malte ne ništa o malte ne svemu.
4. Glava mora uvek ostati iznad površine.

Tacno tako. I onda shodno tome i pod uticajem jos manje sposobnih savetnika odluke su katastrofalne.

Tacno tako. I onda shodno tome i pod uticajem jos manje sposobnih savetnika odluke su katastrofalne

Ne kapiram, zašto se svi tripujete da su nesposobni. Veoma su sposobni i veoma vešto obavljaju svoj posao. Vic je samo u tome koji su im ciljevi.

Politicari na vlasti obavljaju uporedo 2 posla, partijski i drzavni, problem je sto se partijski interesi retko poklapaju sa drzavnim interesima, a prioritet su im ovi prvi, velikoj vecini njih, da izbegnem ono "svi su isti".