U dobra stara vremena se lepo znalo kako izgleda kontinentalna klima. Za peticu iz poznavanja naročito prirode i manje društva je zimi bilo hladno, laste su donosile proleće, leta su bila izdržljivo topla, a jeseni naravno blagodarno bogate. Onda je odnekud stiglo globalno zagrevanje praćeno toplim gredama, rupama koje su na nebu probušili frižideri i dezodoransi, večni ledovi na naslovnim stranama su počeli da cure. Ko je znao i umeo se koliko odmah ugradio u unovčavanja najavljenog sumanutog leta koje je u to ime počelo da udara nasumice, gde stigne, i iz sve snage. Zbog toga je zima odlučila da pokaže zube sve do sedmica. Zauzvrat je kontinentalna klima odlučila da dobije nervni slom i svede se na dva godišnja doba, one prolećno-jesenje međusezone je ukinula do daljnjeg.
Leto i zima su dobili mogućnost da bacanjem kockica odluče ko će koliko da traje, ako je ikako moguće do krajnosti pokazujući šta znaju. Ako žele, mogu i ličnim dogovorom da odrede raspored nastupa, što naravno ne znači da nisu spremni da prevare suprotnu stranu i uskoče joj u termin čim ova nepažnjom glavu obrne na drugu stranu. Zbog toga se uboga temperatura spotiče okolo, rastavši povremeno na saharski nivo tamo gde mu mesto nije ili padajući u legendarno sibirske podrume u krajevima koji to ne pamte od poslednjeg ledenog doba. I dok se ljudska sorta, koja naseljava kontinentalnu klimu, izbezumljuje od troumice da li leti da obuče kaput, a zimi šeta u samo u gaćama, globalno zagrevanje mirno liže sante i krcka one basnoslovne honorare koje je zaradilo u dosadašnjim medijskim nastupima.
Uzmimo na primer nas. Mi smo gusto naseljeni po raspoloživoj stambenoj jedinici i da ne bi u njoj živeli ormani, a mi im samo pritešnjeno pravili društvo, nesezonsku garderobu držimo u podrumima donjim. Zbog čega dva puta godišnje izgledamo kao da emigriramo pred opasnošću za koju smo samo mi, ekskluzivno saznali. Žmu tih dana pokušava da zaista zbriše od kuće, doduše kraće od trajnog, ali mu to zahvaljujući mojoj pronicljivosti ne uspeva. Neko mora da cima one kutije i kesetine u podrum. Nisam se džaba udavala. Dakle, ja trpam u šta stignem odeću koja nam neće biti potrebna u predstojećem godišnjem dobu, a deca stoje vezana pored i probavaju šta je kome taman i zašto nije. Uglavnom se ispostavlja da su većinu stvari rasipnički prerasli, zbog čega se to sortira za davanje onima koji ih rastom još stigli nisu. To su naravno dodatne kese, kesice i kesicičina deca. I kutije, normalno. Onda se sve đuture sa obućom tovari na kolica, Žmua, jače primerke dece, i vuče u podrum koji ropće od muke. Jeste da povremeno okasnimo sa ovim zamenama, tako da uveseljavamo komšiluk šetajući čizme u junu, ali kako se vreme premišlja i presaldumljuje, to i neće biti tako loše...zapravo, već sada bi bilo dobro da nismo zimske krpe otandrljali van dometa polusmrznutih nam tela.
Naime, sada bi trebalo da bude kraj proleća. Kako je proleće ukinuto kao klimatska pojava i javlja se samo dužinom treptaja cvetaj-precvetaj-sadiodmah, ovo sada je valjda leto. U dobra stara vremena je leti bilo toplo. Sijalo je sunce. Sunce je ono žuto što na nebu svetli bez struje i baterija. Danju. Do danas kada je netragom nestalo. Taman smo se posvlačili i razgaćili, komšiluk poizvlačio bazenčad svih modela, dokolenski mladunci jurnuli da roditeljima krate živce pokušajima davljenja u rođenom dvorištu, kad ono...Temperatura se surduknula na jesenjih deset stepeni. Kako jeseni nema, jer spada u neproduktivne pojave poput proleća, samo gube vreme na kič, to se valjda vratila zima.
- Zašto je meni hladno? Zar nije stiglo leto? Zašto je još uvek zima? Kad će da uključe grejanje?, cvileo je onomad Žmu, pokušavajući da se zamota u tepih. Zato što smo sve kao pretoplo, u šta spadaju i džemperi praćeni jaknama i dugorukavnim benkama, odneli u podrum. Šta će nam ta debelota kada samoštonijejun, to je uvek bilo već leto. Još kad se u obzir uzme globalna prevara, ovaj zagrevanje, trebalo bi odavno da se dinstamo. Umesto toga nam je sa zadnjeg sedišta u autu, onog gde se bez gledanja zavrnutom rukom grisinama kupuje tišina, cvilela moja svekriva:
- U moje vreme se znalo šta su godišnja doba. Imali smo proleće, zimu, zimu...ne, nego leto, jesen, zimu, zimu...bože, al sam se zbunila...zimu, proleće, jesen, proleće...nema veze, imali smo četiri godišnja doba i na proleće su se nosili kostimi. Sad više nema proleća. Niko ni ne nosi kostime, otkad nisam videla kostim. Koriste pesticide...
A i grisina nam je nestalo. I krekera. Za to vreme je njen sin cvokotao na prednjem sedištu, obučen u šesnaest majica sa kratkim rukavima, patike koje je probijao letnji mraz, i tanke pantalone, produvne sorte. Istovremeno, moji sinovi su razgolićeni, kože naježene kao kod sveže očupanih ćurki, pokušavali da ignorišu leto koje ignoriše nas. Pri samom pogledu na njih se normalnom čoveku, koji ne spada u model Inuita, smrzavao dah spremljen za vaspitni urlik na temu ponovnog prehlađivanja. Jedino mi žensko dete je već i tako šmrcalo kao pokvareni sifon.
I tako nam prolaze dani. Globalnog zagrevanja niotkud. Na planine je pao mlad, novi sneg koji se bestidno beli. Da samoštonijejuni ja bih mu se radovala. Ovako, sve slutim da ćemo doterati do onih Nemaca i ostalih severnjaka koji čim se temperatura digne iznad nule, posvlače sve sa sebe i paradiraju kao raskućeni puževi. Kupaju se u svakoj bari vode sa koje ne treba macolom prvo razbiti led.
A, Al Gor da vrati ono milionče što ga je kasirao na račun globalnog zagrevanja. I mojoj svekrivi da se ili da grisina ili prikaže kostim. Letnji. Posmrzavasmo se od otopljavanja.
Tagovi
Blogovi autora
- Šaka života (24)
- Krvopije (91)
- Za PRESS (447)
- Tražim pomilovanje (243)
- Ujedinitelj (80)
- Veštica u dedinoj ulici (34)
- Parče dedovine (96)
- Gušteri (33)
- Biberani (24)
- Epidemična sećanja (30)
- Duško sa zlatnim M (18)
- Mala zimska priča (42)
- Deja vu (42)
- Radosti mladosti (31)
- A SAD - FINALE (15)
- Srbija - Brazil, nestručno (22)
- PMS ili Kako su izumrli dinosaurusi (23)
- Sirotinjske sreće (62)
- Popini prasići (114)
- Ponosna (36)
Najnovije VIP blogeri
- Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Moj grad (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Literatura (1)
- Obaveštenja (1)
- Životni stil (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org