Muva

Bilo je toliko dosadno da je jedina stvar koja joj je padala na

pamet bila da odleti što dalje odavde. Van granica grada.

Možda i države.

Prozujala je po sobi u potrazi za pasošem, kada ga je

konačno našla, zabašurenog iza porušenih knjiga, ustanovila

je ne validnost dokumenta. Važeći datum istekao je pre

nekoliko meseci. Pokupila je preostalih par hiljada dinara,

sumu koja je stajala naznačena na sajtu ministarstva

unutrašnjih poslova, i izašla na ulicu. Slikala se, dobila

ceduljicu sa rednim brojem i datumom ponovnog dolaska,

preletela kroz redove i vratila se ulici.

Ubiti vreme.

Po njoj, najpametnije a ujedno i najšarenije bilo je otići na

buvljak. Izbrojala je hiljadu i šesto dinara, što je značilo ili

kupovinu koje pinkle ili dopunu frižidera koliko je to moguće.

Muvala se oko tezgi ali je ubrzo odustala jer je većina

odevnih predmeta ili bila preskupa ili potpuno de mode.

Svratila je do smrdibubine tezge i kupila pet konzervi

bakterija sa haringe, upakovane tamo negde u Slovačkoj ili

Rusiji.

Trebalo bi da izdrži nekoliko dana sa tih par konzervi.

Pogureno je vukla kesu s namirnicama, razmišljajući o danu

kada će konačno uspeti da odleti odavde. Mizerija i apatija

stezale su je oko vrata. Nemoć joj je vukla kese na dole.

Ponovo je pogledala u novčanik i izbrojala 700 dinara. Sela je

u govno. Na pivo.

Truli, I.Pelin