Auuuuuu!

Više od toga ne smem, jer je to direktno mešanje u tuđi život, našta nemam prava.

Bespomoćnost je užasna!

Tačno. I u ovoj i u svakoj drugoj prilici. Preporuka, od srca, za karakteristično tvoj post dragi moj Mikele!

Ali ne znam koliko ljudi bi zastalo da uradi to što si ti uradio. Mnogo lep i dirljiv gest, a priča kako ste se igrali prosto mami osmeh na lice. Mikele, zbog takvih gestova se ide u Raj, to znaš?

Pa odmaram se i čitam malo blogove. A u Raj sam sebe odašilješ, samo skupljaš pluseve tim svojim humanim gestovima. Msim, maziti kuče i igrati se s njim uprkos nadrndanoj gazdarici Šalu na stranu, mnogo mi se dopao taj deo priče.
Hvala ti na podršci, biću ja okej, rešenja uvek postoje samo da bude zdravlja i malo pameti
Veliki drugarski zagrljaj iz potkrovlja sveta

Trebalo bi izmisliti nešto drugo.
Mikele je prevazišao Raj

I ja se nadam, zaista. Čak i ako odlučim da se nikad ne vratim, "skoknuću" jednom samo da upoznam sve vas divne ljude koje sam stekla za prijatelje zaslugom ovog bloga najviše. Ozbiljno to mislim. Samo kad se steknu uslovi. Toliki prijatelji - to je neprocenjivo bogatstvo, kao na onoj sličici iz Mikijevog Zabavnika kad bogati stric Paja (ili Raja?) sedi na brdu od zlatnika i prebrojava ih i uživa - e tako se osećam i ja sa novim prijateljima

ljudima i psima skoro da je jednako.

pre neki dan moje dete okačilo fotku na fb
sa komentarom:
majka se usudila da pokuša da gleda seriju

Ako te neko dira, samo reci, lećećemo kao meci.

"Skroz je beskoristan!" Nemam reči! A mene optužuju da sam razmazio mačku! Pa šta je trebalo, da je teram da završi fakultet i da se zaposli? Uostalom, uspeli smo da razmazimo i ulične mačke. Neće više da jedu one suve grickalice, nego sve pogledavaju iza mene gde je ona fina žena (gospođa Kakapo), koju ne mrzi da im donosi konzerve sa sosićima.

ja imam rat u kuci po istom osnovu.

Razmaio si ga, pustas ga da ide napolje; on je macak samo za u kucu. Pije vodu samo sa cesme, mora da se pusti da mu polako curka, da palacka jezikom ispod mlaza.

Naucih da ima kucnih i nekucnih mscsks.
Ja mislio da ima domacih i divljih macaka. Covek celog zivota uci; odnosno pokusavaju da ga nauce.

Ono, jes', neprocenjivo; ali kada mi sa pet kila legne na grlo i golica me brkovima po nosu, onda ipak moram malo da pregovaram...

Malo pre nego što sam pročitala tvoj članak baš sam sa ćerom (preko skajpa) evocirala uspomene na Pile moje (i njeno) i sve ludorije kojima nam je godinama ulepšavao život. I samo sećanje na njega vratilo nam je raspoloženje, dakle lekovit je i danas iako ga nema preko tri godine.

P.S. И Уаааааа! би био подједнако добар наслов текста, Микеле.

U narodu se kaže da ko ne voli pse i mačke ne voli ni ljude.
Na svoju štetu, jer se ne isplati biti mrgud.

Ja bih ovu narodnu okrenuo, ali isto znači?!

Zato odustajem, ali, opet, ko ne voli( ne drži do sebe ) sebe, ne voli ništa i nikoga.

Снобови, расисти, мрзитељи ...

Непресушан извор ветеринарске главобоље.

Југошвабос на летњем вашару купио полуодрасло штене шарпланинца. Да чува имовину; оно кућетина, орлови-лавови. Штенац, нормално, испрљао мало ту и тамо и овај га премлати. И тако више пута.

Оде назад у Немачку и врати се за Божић. Пас баш порастао, лепо га чували баба и деда, али газду очима да не види. И једне ноћи газду притерало ( а како и не би од толиког ждрања ) па му било жао да кења у сјајно купатило него оде иза куће у чучавац. Уто шарац прекине ланац и груне на трошан клозет. Држ-не дај, зове упомоћ али џаба. Зимска ноћ, тежак мраз, село; кога брига што пас лаје, то је добро, чува, то му посо.

И тако је газда у пољском клозету у пиџами провео зимску ноћ на мразу пред аждајом. Нашли га ујутру промрзлог обезнањеног од страха, једва га хитна помоћ утоварила онако замазаног.

Кад се вратио из болнице стара мајка стала испред : Кољи прво мене па њега ! И одбранила га, остао.

Pri tom, ova zena bi kao sto je dokazano u dosta primera, naprosto izbacila psa da joj je zaista toliko strasno. Mozda bi ga u svom ludilu i sama otrovala ili nekako likvidirala. Ne bi ga vodila u park.

Da se razumemo, ja mnogo volim moje macke, divni su ljubimci i vise od deceniju zive kao kraljice od Sabe ali kada se nekoj (iako tek nekoliko puta za sve to vreme) omakne nestasluk u vidu materijalne stete ili protestnog vrsenja nuzde van kutije sa posipom ja im kao ravnopravnim clanovima porodice i povisenim tonom kazem sta mislim o tome. Odlicno se razumemo sve ove godine i nisu mi uzele za zlo jer su u svakom trenutku u mogucnosti da odsetaju preko terase u slobodu a nikada nisu to ucinile.

Po jedan Mikele
Ja imam dosta mesta i dolutalih mačaka(kad jednom dodju,više ne odlaze) a bogami i ostalih četvoronožaca).Jednostavno volim da se družim sa njima.
U gradu je teško za njih ,još ako padnu u ruke frustrirnih osoba...Lepo od tebe da si Osobi pružio malo nade i ljubavi.You made his day.

p.s Kod nas evo već četvrti dan ,jedan par divljih pataka svio gnezdo .Cali već smislja kako da ih zovemo.I naravno da ne zaboravim porodicu G'dina Hodginsa(mama i tata jež i redovno njihovi potomci)
,koji su sa nama već nekoliko godina

Расплаках се.


Препорука и

dok mi nisu tu "mama" i "baba" (kcerka,zena).

Posle sam ga nagrabusio - nema mi izlaska!

Ovako...ovaj mrak bi mogao i mene da proguta.
Sagnem glavu i produžim dalje a u pozadini ostaju glasovi i kevtanje....