Kako je Aleksandar spojio prste

Kada je izgledalo da je sudar neminovan, veštim manevrom, Aleksandar di grejt skrenu desno pa snažno levo, auto se zanese, pa poče da se krivi. Na šoferovo zaprepašćenje leva strana auta se podigla i auto se kretao dodirujući asfalt samo desnim točkovima. Šofer je već u potpunoj panici. Samo ponavlja:

- Šefe! Šefe.

Vozeći onako nagnut auto, prilazeći turskom kamionu i lastinom autobusu autobusu, PPV se maši za džep, udđe u poruke i u "Send to" selektuje "Send to all" i poče da kuca SMS:

"Raspisujem izbore".

- Šefe, šefe

Tu se šofer od straha onesvesti. AV samo ablendova i kamion i autobus se razdvojiše baš kao onomad kada je mojsije razdvojio Crveno more da provede svoj narod, tako i Vučić na dva točka proveze auto između.

Ovog jutra, prvi potpresednik vlade je delovao odsutno. Iako je, kao što to inače radi svakog jutra, nakon 26 sati rada, ustao pre nego što je legao, obrijao se oficirskom sabljom svoga dede, naravno tupom stranom, uradio 3000 sklekova i otplivao uzvodno, ovoga puta, zaleđenim Dunavom do Novog Sada i punim sprintom se vratio do zgrade prvog potpresedništva nije se osećao spokojno. Nije uspevao da spoji prste. Osetio je napad panike.

Dok je doručkovao zobenu kašu, srebrnom ali ne i zarđalom kašikom, osetio je potrebu da pojede nešto slatko. Par pčela. Poznato je da PPV ne jede med već žvaće pčele. Ne vredi. I dalje nije uspevao da se skoncetriše na posao. Prsti nikako nisu hteli da s espoje. Čak je i ministarka je probala da ga razveseli pitanjem da otvori ponovo aferu kofer. Nije bilo odgovora. Vučić je gledao u daljinu... u treći mandat.

Dosadio mu je sav taj pritisak, publicitet, obezbeđenje, brave, 24 časa svadba... Počelo da ga guši demoliranje opozicije i koalicionih partnera, sastanci sa glavnim urednicima. Osetio se taocem sopstvene popularnosti od 106%. Izuo je cipele ispod stola. Srbija, pod njegovim vođstvom je postala je lider u regionu u izvozu čarapa, što PPV voli da istakne čestim izuvanjem, kako sebe tako koalicionih partnera.

Pala mu je na pamet jedna, po malo dečačka ideja. Fintiajući obezbeđenje odlaskom u zajednički taolet, onako u čarapama, Vučko se sjuri požarnim stepenicama u službenu garažu. Šofer u stavu mirno ga pozdravi. Dok je, onko u hodu, neuspešno probao da spoji prste na rukama, suzbijajući napad panike, Aleksandar di grejt se tiho obrati  zbunjenom šoferu:

- Dajte ključ... Gospodine.
- Predsedniče nemojte molim Vas... Imam ženu i decu. Treba mi posao... I auto.
- Gospodine da li vi mislite da ja Vas, ovako u čarapama otpuštam?
- Pa.. Da.
- Ne gospodine. Srpska Radi... Napredna stranka se ne odriče tek tako svojih kadrova.
- Uh dobro je.
- A sada dajte mi ključ.

Jadan čovek šta će, gde će da pepeveu kljuć. Vučko prilazi kolima sa vozačeve strane, otvara vrata i ulazi. Prvo što je uradio, vezao je pojas. Naučio to od Tome sa bilorda. Kad smo već kod Tome...

- Gospodine šoferu, ima li ovaj auto zimske gume?
- Ima ima...

Vučko podešava retrovizore, stavlja ključ u bravu, pokreće motor, ali mu se ne uspeva nikako da promeni stanicu. Na b92 celo jutro nekakvo razgibavanje, a on je odlično razgiban čovek.

- Gospodine šoferu... Nervira me ova stanica, dođe mi da razbijem bravu. Kako da je promenim?

Nakon što je šofer promenio stanicu, ostao je da sedi na zadnjem sedištu kao stručni konsultatnt i pomoć oko menjanja stanica.

Vučić ubaci menjač u "D", naučio je on da vozi automatik u Blokovima i lagano krene ka izlazu garaže. Tu ga presretne šef obezbeđenja, neki Mita iz Loznice:

- Šefe a cipele?

Vučić samo odmahnu rokom, dade gas i veštim manevrom kroz saobraćajnu vrevu uspeva da se Nemanjinom dobaci do Kneza Miloša a da obezbeđenje nije stiglo da isparkira vozila službene pratnje.

Onako bos, blago euforičan, zapovedi šoferu da pusti radio Fokus. A kad ono, Vučkova omiljena pesma:

"Born tu be wild"

Ponešen muzikom, Aleksandar, virtuoznom vožnjom, skoro kao u video igrici, očas posla stiže do skretanja za autoput. Pvo mu je palo napamet... Ali ne! Odlučio je da ne krene na Karlovac-Karlobag-Viroviticu no krene ka Nišu. 100, 140, 180, daje Vučko gas...

- Prvi potpredsedniče lakše molim vas...

Čuje se glas prepadnutog šefa voznog parka sa zadnjeg sedišta.
Vučić ne haje, namerno daje gas. 190, 200 na sat.

- Šefe umorni ste. Radite 26 sati dnvno... Za dobrobit Srbije.

Vučić samo jače stegnu kožni volan i dodaje gas. Već idu 225 na sat. Pred njima triple makazice. Turski kamion pretiče Lastin autobus. A u zaustavnoj traci ide polako vozilo za održavanje puteva tablica .

- Kočite šefe! Kočite!

Kada je igledalo da je sudar neminovan, veštim manevrom, Aleksandar di grejt skrenu desno pa snažno levo, auto se zanese, pa poče da se krivi. Na šoferovo zaprepašćenje leva strana auta se podigla i auto se kretao dodirujući asfalt samo desnim točkovima. Šofer je već u potpunoj panici. Samo ponavlja:

- Šefe! Šefe!

Vozeći onako nagnut auto, prilazeći turskom kamionu i lastinom autobusu autobusu, PPV se maši za džep, izvadi mobilni, uđe u poruke pa u "Send to" selektuje "Send to all" i poče da kuca SMS:

"Raspisujem izbore".

- Šefe, šefe

Tu se šofer od straha onesvesti. AV samo ablendova i kamion i autobus se razdvojiše baš kao onomad kada je mojsije razdvojio Crveno more da provede svoj narod. Tako i Vučić na dva točka proveze auto između. To je zapravo Džejson Statam naučio od našeg PPV-a.

Pretekavši, zapravo prošavši koroz kordon kamiona i autobusa, Vučić, oseti olakšanje, i radostan kao dete, oslobođen svih dnevnih pritisaka, vrati auto na sva četiri točka, obori brzinu na skromih 180. Čovek uživa u vožnji. Prvi na cirkularnu poruku odgovorio je izvesni Iva Banana.

- Zašto tako kume?

Odgovori kao njegov omiljeni filmski junak:

- Tako ćeš i ti kume... Samo sutra

Vozi on tako vozi kad negde kod Niša sustiže ga policijski motor marke BMW. Motorciklista, naravno takođe policijski. Rukom energično daje znak pepeveu da skrene u zaustavnu traku i da zaustavi vozilo. Vučko rasejano baci pogled i vidi BMW i u sebi pomisli:

"Dobro je. Nemački brend."

Policajac ne popušta. Skoro da rukom udara po suvozačkom stakli kako zamahuje i pokazuje VD vuzaču vozila vlade Republike Srbije da stane.

"Gle, gospodin policajac."

Vučić, držeći volan obema rukama, vezan kao što ga je Toma učio, nikako nije mogao da spoji prste da smisli šta da radi, ali nije gubio prisustvo duha:

"Šta li bi Angela uradila u ovoj situaciji?"

Refleksno je dao desni migavac, oduzeo gas, i nakon što se u retrovizorima uverio da ne ometa ni jednog učesnika u saobraćaju skrenuo u zaustavnu traku i zaustavio vozilo. Osetio je blagu jezu. Aleksandar Vučić nikad ne gleda u retrovizore jer on uvek ide napred.

- De si se bre zaleteo?

PPV-a prenu iz razmišljanja saobraćajac, motordžija u kožnom odelu.

- Pa napred.

- Gde napred?

- Pa u Evropu, Rusiju,... Na kraju krajeva i u NATO.

- Si ti pijo nešto?

- Jednom, na apsolventskoj ekskurziji... Jednom u Bajčetini neku rakiju, koja mi nije prijala... I Šampanjac nakon ovih zadnjih izbora.

- Dobro, dobro.. Daj vozačku i saobraćajnu.

- Evo izvolite. Je l treba i njegova?

Pita Vučić pokazujući prstom na onesvešćenog šofera koji kao da spava. U stvaro on spava ali je onesvešćen.

- Ne, ne... Neka ga nek džmije.

Gleda policajac kola, gleda vozača pa prelazi napred gde mu je motor, skida kacigu, vadi mobilni iz džepa i pritiskom na dugme broj jedan poziva umemorisani broj.

- Kobac, bolje da je nešto važno...
- Šefe imam situaciju.
- Kaži.
- Velika zverka je u pitanju.
- Opet si pijan otišao u lov?
- Ne bre šefe, na auto put sam... Zaustavio sam nekog zajebanog.
- Da nisi zaustavio onog većnika za saobraćaj?
- Ne šefe. Ovaj je neki zajebaniji.
- Bre da nije tojota? Da nisi zaustavio Gradonačelnika?
- Ma njega znam, operisao mi kevu. Nisam. Ovaj je šefe baš zajedan lik.
- Ako je Velja Ilić izmakni se da t ene nabode glavom!
- Nije Velja. Ovaj je ono.. Baš, baš zajeban lik.
- Pa ko je u pičku materinu?
- Šefe nemam pojma koje ali je zajeban. Njemu bre Vučić šofer.

Dok se policijski službenik konsultovao sa svojim pretpostavljenim, naš Aleksandar je napokon uspeva da ponovo spoji prste:

"Dobro je. Srbija ide napred"