(lepo ste odmah upozoreni. nemoj posle da čitam komentare - koga ovo još zanima! sad ide muzika iz grlom u jagode:)
Tog leta, između 6. i 7. razreda, poslali su me na more sa školom u kojoj je radila moja tetka (ona akcijašica, zauvek učiteljica). Dve nedelje u dečjem odmaralištu u Bolu na Braču. Dakle, imam nepunih 13 godina i idem sa potpuno nepoznatim ljudima na more, u Hrvatsku, prvo avionom, pa trajektom. Moji roditelji nisu imali nikakav problem sa tim činjenicama. Svet je tada bio sigurno mesto, u kome su odrasli verovali drugim odraslima, a deca su kapirana kao deca, sa spiskom onoga što se ne sme i onoga što se mora. Hm, iz ove perspektive, neverovatna naivnost, ali tako često viđana u nekadašnjoj Jugoslaviji.
U to vreme sam bila brbljiva štrkljava odlikašica, ponos i dika socijalističkog obrazovanja i socijalizacije - gde me baciš, tu mi je dobro. Jedem sve i nemam problem sa spavaonicama od po desetoro, svaka plaža je odlična (a Zlatni rat je najodličnija, realno:), odrasli su prihvatljiv autoritet, ali im ne pamtiš lica. Tolerišeš ih i gledaš svoja posla. Nova deca nisu pretnja nego izvor radosti. Brzinom svetlosti sklopljena prijateljstva koja se nikad ne bi realizovala u stvarnom svetu: bogatašica, štreberka, debeljuca, dženis džoplin i teniserka. Svesne da pravila iz redovnog školskog poretka ovde ne važe, a i da se nikada više nećemo videti posle letovanja, zalepile smo se onako kako samo predpubertetlijke to umeju - do obožavanja. Pridružena drugarica je bio visoki, dežmekasti dečak, osmak sa mladežom na licu, zvani Šule (kasnije baja na glasu u Šestoj, visoki funkcioner u DS-u, zet pevača narodnjaka:) Svakodnevni život kao iz dečjih serija tog vremena - špansko Plavo leto na srpsko-hrvatski način: ishrana u hotelskom restoranu, žuti sok i limene šolje i tanjiri, kupanje, sportska takmičenja, disko na otvorenom, stalno neko pevanje (od vardara pa do triglava:) i gomila zaljubljivanja. Ili priželjkivanja istog.
Ja sam na sred letovanja postala žena - baš tako je majka glavne junakinje u pomenutoj seriji rekla svome mužu - Nuestra hija se convirtió en una mujer! (Naša ćerka je postala žena!) Pa su svi bili srećni i kupili joj poklon. Meni su starije devojčice kupile uloške i to je bilo to. Ništa spektakularno i svečano, hiljadu kilometara daleko od roditelja. Idealno, kad malo bolje razmislim. Fact of life i idemo dalje.
Na tom letovanju sam prvi put probala drogu (neko je iznedrio tablu apaurina, pa smo ih podelili i zaspali:)...i alkohol. Jedne noći smo sačekali da nastavnici poležu, pa masovno pobegli u grad, gde smo pili pivo i urlali - O, vojvodo Sinđeeelićuuu! i - Igrale se delije, nasred zemlje Srbijeeee! Tako sam ja tek sa 13 saznala da postoje nepoželjne pesme i da ima nečeg napetog sa Hrvatima. Mada, šta je napeto u delijama kad smo ih pevali još u vrtiću, u čast bratskog nam japanskog vrtića?! Seno, slama, seno slama, zob, zob, zob... Splet pesama je završen sa Kad su se dva bracanina i Računajte na nas, obrnuli smo krug po rivi i vratili se u odmaralište, gde su nas nastavnici postrojili u vrstu i održali bukvicu. Mislim da sam time osramotila tetku pred kolegama najstrašnije, ali je ujedno to bio i sudbinski znak u kom će smeru moja buduća karijera da ide - pedagogija/demagogija zauvek:)
Tog leta sam porasla čitavih 10 centimetara (i umesto treća od pozadi u vrsti, postala treća s početka), postala muher, naučila da pijem i naslutila da Jugoslavija nije baš zemlja bratstva i jedinstva iz Čitanke. Da odrasli nemaju pojma šta im deca rade (i da je to odlično i za jedne i za druge:)...i da dežmekasti može da postane frajer i političar, ako se potrudi. Sva ta droga, alkohol, nacionalizam i poštovanje lažnih autoriteta su me zaobišli u budućnosti, valjda usred ranog susretanja s tupošću istih. Jedino sam ostala nepopravljiva feministkinja posle saznanja da si uvek sama na svetu sa svojim ženskim mukama.
Tog leta, između 6. i 7. razreda, poslali su me na more sa školom u kojoj je radila moja tetka (ona akcijašica, zauvek učiteljica). Dve nedelje u dečjem odmaralištu u Bolu na Braču. Dakle, imam nepunih 13 godina i idem sa potpuno nepoznatim ljudima na more, u Hrvatsku, prvo avionom, pa trajektom. Moji roditelji nisu imali nikakav problem sa tim činjenicama. Svet je tada bio sigurno mesto, u kome su odrasli verovali drugim odraslima, a deca su kapirana kao deca, sa spiskom onoga što se ne sme i onoga što se mora. Hm, iz ove perspektive, neverovatna naivnost, ali tako često viđana u nekadašnjoj Jugoslaviji.
U to vreme sam bila brbljiva štrkljava odlikašica, ponos i dika socijalističkog obrazovanja i socijalizacije - gde me baciš, tu mi je dobro. Jedem sve i nemam problem sa spavaonicama od po desetoro, svaka plaža je odlična (a Zlatni rat je najodličnija, realno:), odrasli su prihvatljiv autoritet, ali im ne pamtiš lica. Tolerišeš ih i gledaš svoja posla. Nova deca nisu pretnja nego izvor radosti. Brzinom svetlosti sklopljena prijateljstva koja se nikad ne bi realizovala u stvarnom svetu: bogatašica, štreberka, debeljuca, dženis džoplin i teniserka. Svesne da pravila iz redovnog školskog poretka ovde ne važe, a i da se nikada više nećemo videti posle letovanja, zalepile smo se onako kako samo predpubertetlijke to umeju - do obožavanja. Pridružena drugarica je bio visoki, dežmekasti dečak, osmak sa mladežom na licu, zvani Šule (kasnije baja na glasu u Šestoj, visoki funkcioner u DS-u, zet pevača narodnjaka:) Svakodnevni život kao iz dečjih serija tog vremena - špansko Plavo leto na srpsko-hrvatski način: ishrana u hotelskom restoranu, žuti sok i limene šolje i tanjiri, kupanje, sportska takmičenja, disko na otvorenom, stalno neko pevanje (od vardara pa do triglava:) i gomila zaljubljivanja. Ili priželjkivanja istog.
Ja sam na sred letovanja postala žena - baš tako je majka glavne junakinje u pomenutoj seriji rekla svome mužu - Nuestra hija se convirtió en una mujer! (Naša ćerka je postala žena!) Pa su svi bili srećni i kupili joj poklon. Meni su starije devojčice kupile uloške i to je bilo to. Ništa spektakularno i svečano, hiljadu kilometara daleko od roditelja. Idealno, kad malo bolje razmislim. Fact of life i idemo dalje.
Na tom letovanju sam prvi put probala drogu (neko je iznedrio tablu apaurina, pa smo ih podelili i zaspali:)...i alkohol. Jedne noći smo sačekali da nastavnici poležu, pa masovno pobegli u grad, gde smo pili pivo i urlali - O, vojvodo Sinđeeelićuuu! i - Igrale se delije, nasred zemlje Srbijeeee! Tako sam ja tek sa 13 saznala da postoje nepoželjne pesme i da ima nečeg napetog sa Hrvatima. Mada, šta je napeto u delijama kad smo ih pevali još u vrtiću, u čast bratskog nam japanskog vrtića?! Seno, slama, seno slama, zob, zob, zob... Splet pesama je završen sa Kad su se dva bracanina i Računajte na nas, obrnuli smo krug po rivi i vratili se u odmaralište, gde su nas nastavnici postrojili u vrstu i održali bukvicu. Mislim da sam time osramotila tetku pred kolegama najstrašnije, ali je ujedno to bio i sudbinski znak u kom će smeru moja buduća karijera da ide - pedagogija/demagogija zauvek:)
Tog leta sam porasla čitavih 10 centimetara (i umesto treća od pozadi u vrsti, postala treća s početka), postala muher, naučila da pijem i naslutila da Jugoslavija nije baš zemlja bratstva i jedinstva iz Čitanke. Da odrasli nemaju pojma šta im deca rade (i da je to odlično i za jedne i za druge:)...i da dežmekasti može da postane frajer i političar, ako se potrudi. Sva ta droga, alkohol, nacionalizam i poštovanje lažnih autoriteta su me zaobišli u budućnosti, valjda usred ranog susretanja s tupošću istih. Jedino sam ostala nepopravljiva feministkinja posle saznanja da si uvek sama na svetu sa svojim ženskim mukama.
Pazi kad nema šanse da pustim ove moje sa školom na letovanje! Do punoletstva! Nek uče o životu iz knjiga:)
Blogovi autora
- Brkaloza (243)
- Fusnota (463)
- Bombardovanje (511)
- Priča (148)
- Selidba (244)
- ŠtO hoće više ta Bocvena? (360)
- Neljubavni slučaj državne službenice (23)
- Metakritika* (178)
- Zadnjonepac (185)
- Ruminacije o predstojećoj katastrofi* (40)
- Život i smrt (82)
- Bračni sebičluk (134)
- Saveti za preživljavanje (110)
- Fanfiction (144)
- Školska 2015/2016. godina (182)
- Medijska pismenost na primeru Muamera Zukorlića (106)
- Nad knjigom* (69)
- Umeće raskida (331)
- Pisma iz Norveške (224)
- Peticija za očuvanje školskih biblioteka! (96)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Mediji (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Umetnost (1)
- Moj grad (1)
- Gradjanske inicijative (1)
- Društvo (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org