Budućnost| Društvo| IT| Lingvistika| Tehnologija

Bot or not?

little_radojica RSS / 28.03.2014. u 08:41

Овај свет се мења корацима од седам миља, често у правцу који је немогуће предвидети. Сваку пут кад се тако нешто деси долази до дебате оних који рано усвајају нове трендове (early adopters) и оних конзервативнијих Мујица који доносе одлуке у складу са тиме куда се сви остали Турци крећу (mainstream). 

Пре 7 година је представљен први iPhone. Сећам се добро загрижених нокијаша који су одмахивали руком како "не може то без физичке тастатуре".  Истина је да је iPhone био грубо ограничен за неке широко прихваћене технологије (MMS, radio, блиц, 3G,...), али је исто тако и истина да је донео промену парадигме што се тиче начина коришћења (корисничког интерфејса) која је отворила пут развоју преносивих рачунара и уопште рачунара. Но, ствари су још донекле подношљиве кад се ради о хардверу, постају компликоване кад се ради о разликама које се могу осетити чулима. Истински проблем разумевања трендова настаје кад промену треба замислити. То је зона софтвера. Истина је да хардвер увек брже и ефикасније ради оно што би иначе радио софтвер, али софтвер пружа флексибилност за велике промене. И ту наступа поље вештачке интелигенције. 

Има ствари за које се верује да их рачунари никад неће моћи радити осим на филму. Сећам се кад ми је један преводилац пре једно 5 година одмахивао руком испред носа бусајући се како рачунар сигурно никад неће моћи да преводи као људи. Тема је ваљда био Google translate, који нас је сигурно све насмејао понекад својим преводима. Пре нешто више од годину дана Microsoft је представио софтвер за превођење у реалном времену. Радну верзију, додуше.  Изашао човек и у микрофон рекао нешто на енглеском, а његовом бојом гласа на разгласу се чуло исто то али на - кинеском. И то добар кинески, судећи по реакцији публике (презентација је и била у Кини). Немам сумње да је реченица пажљиво одабрана, а рачунар припремљен за њу и да би са неким другим изјавама имао проблема, но као и код iPhone-a није ствар у томе. Ствар је у демонстрацији да је тако нешто могуће уколико је пожељно. Сви они који седе за рачунарима и верују да је он само алат који их не може заменити јер нема мозак, боље да почну да се питају за своја радна места, јер тај алат добија све више и више могућности, а неће их мењати одједном, него ће их полако у наредним деценијама изгуравати једног по једног. Као што су багери изгурали оне са лопатама, без обзира што су били јако вредни и тражили веће лопате. Ено мој рођак који слабо зна енглески (ако и уопште) обавља бизнис са Турцима којима енглески иде још горе. Све преко Google Translate. Јесте било урнебесно читати њихову пословну коресподенцију, али хеј, разумели су се они перфектно и шта је наручено и шта ће бити испоручено и колико ће то да кошта и како и кад ће бити плаћено. Да су се нашли уживо, коштало би више, трајало би дуже и требао би им посредник-преводилац. За обим бизниса којим су се они тад бавили то би била прилична инвестиција. Оно што ни мој рођак ни Турци са којима сарађује не виде још увек је да би и они тако као и ти преводиоци могли једног дана бити замењени неким софтвером. Једноставно, јавне набавке и одабир најбоље понуде би могле бити организоване електронски, а на њих би се могли јављати директно произвођачи, а не посредници.

Радна места ћемо у будућности чувати тако што ћемо морати бити изузетно креативни и мудри. Јер није више довољно да будемо интелигентни, па ни паметни. Рачунари су већ ту негде. Све оно што се у софтверском јуришу освоји, хардверска дивизија учини бржим и јефтинијим. И на том фронту фино напредују.

Докле то може да иде, видели смо и у минулој кампањи. Постојали су неки ботови на интернету који су писали коментаре, а остали коментатори су се увелико бавили процењивањем да ли је неко бот или није. Чак смо и овде на блогу почели да се питамо има ли ботова међу нама. Главоломка.

Као награду за не одустајање од овог конфузног збрда-здола написаног текста све до ове тачке, ево и шта ме је понукало да уопште трабуњам на ову тему. Чланак који сам нашао на интернет порталу за рачунарске технологије CNET <<< који пише о занимљивом истраживању два докторанта у Мелбурну о томе да ли рачунар може да пише - поезију! Направили су сајт са том темом и понудили квиз препознавања да ли је аутор поезије човек или бот (Bot or not quiz <<<<). Свакако се опробајте, а ја вам обећавам занимљиве резултате ;) 



Komentari (29)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Atomski mrav Atomski mrav 09:02 28.03.2014

Sve dok...

... ne naprave softver koji će da instalira i održava druge softvere, ja se za svoj posao ne bojim.
little_radojica little_radojica 09:40 28.03.2014

Re: Sve dok...

Atomski mrav
... ne naprave softver koji će da instalira i održava druge softvere, ja se za svoj posao ne bojim.


Само немој бити изненађен ако неко на томе већ ради на неки начин
Мислим, кад су већ довољно докони да праве програме за писање поезије...
hogubadagri hogubadagri 17:13 28.03.2014

Re: Sve dok...

15 god maksimum a i to nam je mnogo :)
mnenadic mnenadic 09:08 28.03.2014

Dakle

i sanjarima je odzvonilo.

Ipak, ne napušta me nada da će ljudski rod jednom zaista sebi postaviti pitanje:

Čemu sve to?
little_radojica little_radojica 09:36 28.03.2014

Re: Dakle

mnenadic
i sanjarima je odzvonilo.

Ipak, ne napušta me nada da će ljudski rod jednom zaista sebi postaviti pitanje:

Čemu sve to?


Па да бисмо могли да се посветимо стварима које волимо да радимо. Они којима је до превођења, бавиће се обучавањем машина за ту сврху или писањем софтвера, али превасходно проницањем у срж језика. Интервенисаће кад машина погреши, има ту посла. Машине ће преузети само оно што је већ тривијална ствар, а нама ће оставити да се бавимо универзалним. Тако да ја то видим као супер време за сањаре :)
rade.radumilo rade.radumilo 16:32 28.03.2014

Re: Dakle

Машине ће преузети само оно што је већ тривијална ствар, а нама ће оставити да се бавимо универзалним. Тако да ја то видим као супер време за сањаре :)


Zamislite "sportsku sredu", vi ste na svom radnom mestu zaronjeni u svoje svakodnevne probleme bez početka i kraja, a večeras je polufinale "Lige šampiona". Vaš TV-prijemnik upravo je dobio satnicu programa od kablovskog operatera i uočio događaj koji nikako ne sme da vam promakne. Pre nego što vam pošalje SMS ili email kao podsetnik, TV će se prvo konsultovati s vašim inteligentnim frižiderom. A on će utvrditi da su rezerve piva u njemu daleko ispod minimalnog nivoa (bar dve limenke po jednom poluvremenu). Frižider zato alarmira auto koji vas u tom trenutku dokono čeka na parkingu. Auto će lako pronaći dve prodavnice u kojima je pivo danas na akciji ali će ipak izabrati treću, jer se ona nalazi u ulici u kojoj se danas ne izvode radovi. Kada je bakalnica izabrana, automobil analizira stanje goriva u rezervoaru, moguće svraćanje do pumpe i gužve u saobraćaju, traži raspoloživo parking mesto, analizira vreme potrebno da se stigne do kuće i smlačeno pivo rashladi do "fudbalske" temperature. Kada sabere i oduzme sve uticajne faktore, auto vam, u ime svih vaših kućnih i vankućnih aparata, šalje poruku da danas izađete petnaest minuta ranije sa posla.

LINK
little_radojica little_radojica 17:35 28.03.2014

Re: Dakle

rade.radumilo
Машине ће преузети само оно што је већ тривијална ствар, а нама ће оставити да се бавимо универзалним. Тако да ја то видим као супер време за сањаре :)


Zamislite "sportsku sredu", vi ste na svom radnom mestu zaronjeni u svoje svakodnevne probleme bez početka i kraja, a večeras je polufinale "Lige šampiona". Vaš TV-prijemnik upravo je dobio satnicu programa od kablovskog operatera i uočio događaj koji nikako ne sme da vam promakne. Pre nego što vam pošalje SMS ili email kao podsetnik, TV će se prvo konsultovati s vašim inteligentnim frižiderom. A on će utvrditi da su rezerve piva u njemu daleko ispod minimalnog nivoa (bar dve limenke po jednom poluvremenu). Frižider zato alarmira auto koji vas u tom trenutku dokono čeka na parkingu. Auto će lako pronaći dve prodavnice u kojima je pivo danas na akciji ali će ipak izabrati treću, jer se ona nalazi u ulici u kojoj se danas ne izvode radovi. Kada je bakalnica izabrana, automobil analizira stanje goriva u rezervoaru, moguće svraćanje do pumpe i gužve u saobraćaju, traži raspoloživo parking mesto, analizira vreme potrebno da se stigne do kuće i smlačeno pivo rashladi do "fudbalske" temperature. Kada sabere i oduzme sve uticajne faktore, auto vam, u ime svih vaših kućnih i vankućnih aparata, šalje poruku da danas izađete petnaest minuta ranije sa posla.

LINK



Ја ипак преферирам да не морам да идем лично по пиво

tasadebeli tasadebeli 09:52 28.03.2014

Ма ботови су скотови!

Занимљиво ово са поезијом!

Него...

Има ствари за које се верује да их рачунари никад неће моћи радити осим на филм.Сећам се кад ми је један преводилац пре једно 5 година одмахивао руком испред носа бусајући се како рачунар сигурно никад неће моћи да преводи као људи.



Јесте, може то све да се догоди...

Оно јесте да је језик толико сложена појава да ју је јако тешко утерати између "0 и 1", што би рекао Доксуман (као уосталом и неке друге појавне облике људске духовности) то јест, тачно је да језик има вишеструку намену у људском животу што се све своди у основи на комуникацију, али је та употреба језика толико слојевита да је и том људском уму који треба да направи те машине о којима причамо та појава звана природни људски језик потпуно неухватљива.

Па ми још увек нисмо разрешили ни једно од најстаријих лингвистичких питања које је у оптицају хиљадама година, да ли је природни људски језик произвољна или мотивисана појава. (Некако испада да је и ту, као и у многим другим питањима о суштини те битне разлике између човека и осталих познатих нам живих бића некако најбољи онај Платонов "средњи пут".) Е, па када већ тако ствари стоје лингвистички гледано, није ни чудо онда што о суштини те појаве зване природни људски језик знамо тако мало. Ми описујемо језике, водимо прецизне спискове, сабирамо знања о тој појави, али о самој њеној суштини, у ствари, знамо врло мало.

Али може се доћи до тога једнога дана, може...

Далеке 1987. нисам веровао када сам чуо на једном интердисциплинарном научном скупу да Војнотехнички институт тадашње СФРЈ ради, експериментише, на машинама које би препознавале људски глас и да као крајњи резултат очекују, рецимо, авион који ће слушати гласовне команде пилота...

А радили су на томе. И док сам их слушао вилица ми је падала као када видим добру рибу на улици /понављам, у питању је 1987./, а ја сам трљао окице и прочачкавао уши не верујући у то што видим и чујем. Све ми је то изгледало као да сам управо упао у Алису у земљи чуда... А ево нас данас, у 2014. када се таквим причама не чудим нимало...

Дакле, можно је, све је ово можно о чему причаш...

Али мислим да није ту право питање да ли је све то могуће... Мислим да је право питање да ли човек уопште жели да његову креативност, имагинацију, свет осећања и живот испуњен тиме замени нека справица која ће уместо њега мислити, стварати, осећати, волети или мрзети,... Штагод.

Питање је само да ли човек то жели. Дакле, да ли ми то желимо?

Одличан текст, Раде хајдучино!

Да се ја нешто питам, одмах бих ти дао Хајкуну да од ње градиш Анђелију.

П.С. - Баш ме занима да ли ће нека машина у некој тако пројектованој будућности умети да детету са очима пуним суза јер управо пролази кроз кућни пакао који су створили мама и тата својим свакодневним свађама у некој школи опрости јединицу, да га помази по глави и да му каже да се не секира, све то ће научити једном у животу, када му буде требало...






П.П.С. - Сетих се сад и оног старог, старог вица када комшија затекне свог комшију како игра шах са својим псом:

- У ала ти је паметан овај пас!
- Па да видиш и није баш толико паметан. Побеђујем га са 3:2.

Тирз ин д рејн... Хмммм....
Jaril Jaril 09:58 28.03.2014

Re: Ма ботови су скотови!

да га помази по глави и да му каже да се не секира

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 10:21 28.03.2014

Re: Ма ботови су скотови!

meni su najgrđi humanoidi u javnom sektoru koji se pale na uvođenje botova u sve i svašta, pa zanimanja - internet-aktivista. u realnosti je kantoprevrtač, ali u fiks-realnosti je aktivista. de si, Tito, vrati se da se barem Tebi Živom klanjaju, jadno je ovo odsustvo identiteta. na sreću, sve ovo o čemu bradr Litl Radoje govori je druga polovina ovog stoleća, tako da ćemo mi svi biti odapnuti, a dotle ćemo klince (i oni svoje) naučiti da budu ljudi. u svakom slučaju, dehumanizacija je cilj, i recimo, homoseksualna zajednica svesno ili ne je koagent ove pojave, umesto da braća i sestre gejevi i lezbosi rade na međusobnom doniranju genetskog materijala umesto da se pale na kompove.
little_radojica little_radojica 10:33 28.03.2014

Re: Ма ботови су скотови!

Али мислим да није ту право питање да ли је све то могуће... Мислим да је право питање да ли човек уопште жели да његову креативност, имагинацију, свет осећања и живот испуњен тиме замени нека справица која ће уместо њега мислити, стварати, осећати, волети или мрзети,... Штагод.

Питање је само да ли човек то жели. Дакле, да ли ми то желимо?


Мислим да није питање да ли ми то желимо, него до које мере ми то желимо. Ако обучавамо машине да уместо нас решавају тривијалне ствари нама остане више времена за те људске ствари. Не мислим да рачунар може постати свестан попут човека, али може да нас замени у многим досадним пословима. А има делова креативног посла који је просто - досадан.


Мислим да то питање "да ли ми ТО желимо" долази од филмова који нам у ствари намећу приказ хуманоидних робота као неког ко треба да нас разуме и према којем треба да имамо нека осећања. Ја их замишљам много другачије, као алате који не претендују да имају своју свест него рутину која се прилагођава мени. Тако да, ако постоји машина који усисава, брише прашину и прозоре, пере судове, кува (или помаже у кувању), пегла, онда човек има више времена да му ћерка или супруга плаче на рамену.


Кад смо код досадних некреативних послова, меркам већ неко време једног роботића који сам усисава.
Atomski mrav Atomski mrav 12:31 28.03.2014

Re: Ма ботови су скотови!

Кад смо код досадних некреативних послова, меркам већ неко време једног роботића који сам усисава.


Ja već kupio jednog marke Philips. Osnovni model, ali fino radi svoj posao.
a_jovicic a_jovicic 03:27 29.03.2014

Re: Ма ботови су скотови!

little_radojica
Кад смо код досадних некреативних послова, меркам већ неко време једног роботића који сам усисава.

Nemoj uopšte da se premišljaš ... Ja "eksploatišem" već treću generaciju Roombi i svaka nova ima sve savršeniji sistem četaka (lakše je održavanje pošto novija rešenja smanjuju količinu upetljanih dlaka)

... medjutim ... nema tu nešto mnogo inteligencije ... naravno Roomba je "superinteligentan" u odnosu na klasičnu kućnu spravu ... a i robot je ... ali nisu roboti ni blizu da dosegnu ljudski inteligenciju spakovanu u ono malo prostora koji nosimo na vratu. Silicijumski "nosač" jednostavno nemož' da primi onoliko neurona i sinapsi kol'ko može ona biološka pihtijasta masa ... i što je još gore, disipacija sprave koja bi to čak i mogla je takva da bi se previše energije trošilo za njeno hladjenje

Nego da se vratimo na samu ideju AI ... Na žalost ideja AI je totalno propala ... bar u onom smislu izrade stvarno inteligentne mašine. Ne znači da je sav taj trud bio uzaludan ... otkriveno je toliko toga o ljudskoj inteligenciji upravo kroz istraživanja AI ali i pored današnjih dostignuća (Google translate, šahovski računari, "inteligentni" agenti, KDD a.k.a. Data-mining, ekspertni sistemi) odgovarajući "kvantni skok" još uvek nije načinjen.

Toplo preporučujem knjigu Hjuberta Drajfusa "Šta računari ne mogu" ... evo i "prežvakanog" pregleda njegovog rada ... Hubert Dreyfus's views on artificial intelligence ... spominju se tu i osporavanja njegove kritike AI (gadno je "ujeo za srce" vidjenije likove iz te oblasti).

Osnovno ograničenje AI je da mašina ima problem sa kontekstom u kome se neka rečenica izgovara. Na primer ... "Budi blizu mene" može da znači svašta ... ako to roditelj kaže detetu, to znači "budi na metar -dva" ... ako to izgovori jedan borac drugome, to može da znači "budi na desetak metara dok pretražujemo teren" ... ako govori astronaut na površini Meseca svome kolegi, to znači "budi na par kilometara razdaljine da ne izgubimo radio vezu".

No ne znači da sličan problem nemaju i živi ljudi ... Koliko puta se desilo da u filmu titl "spominje" puške a na slici su topovi (gun na engleskom i jedno i drugo) ... Šta će siroti prevodilac kad on i ne gleda film koji prevodi.

U svakom slučaju, sve dok računar ne bude opremljen "čulima" koje poseduje čovek, ni njegova "inteligencija" neće moći da mrdne dalje od okruženja koje je njemu prirodno (ali ne nužno i nama). A nije da tehnologija za postizanje pomenutog "kvantnog skoka" nije otkrivena ... Pronašli je još 50-tih prošlog veka ... samoorganizujući sistemi ... popularnije poznati i kao "neuronske mreže" (doduše ne baš iste kao ove koje se danas koriste ... moraju da budu malo sličnije biološkim "srodnicima" ) ali problem im pravi pomenuti "nosač" i disipacija.

Da ne bude zabune ... Ja nisam protivnik "inteligentnih informacionih sistema", nekada sam imao više vremena da se bavim istima ali "surovi kapitalizam" me okrenu da se bavim onim što je hitno a ne bitno ... samo zagovaram oprez kad se "predvidja budućnost" ... AI se upravo skršila zato što su predvidjali da će za samo 10 godina napraviti "inteligentnu mašinu" ... a to su izrekli '57-me ... i nije da nisu imali razloge za optimizam ... Za samo par godina istraživanja su napravili značajan prodor ... a onda ih je lupila po tintari kombinatorna eksplozija i buuuum! Drajfus to ilustruje jednom lepom pričicom o čoveku koji je hteo da stigne na Mesec ... gledao ga i shvatio da mora nekako da smanji rastojanje izmedju Meseca i sebe ... i popeo se na najviše drvo u okolini. Sedeo i razmišljao "smanjio sam rastojanje ali nisam još dovoljno blizu ... pa ništa, čekaću da poraste više drvo" (zamka u koju mi "infosi" često upadamo ... ako nešto radi kilavo na postojećem hardveru ... ma čekaj da se pojavi jača mašina pa će to da "poleti" )
little_radojica little_radojica 11:26 29.03.2014

Re: Ма ботови су скотови!

Хвала за литературу и за сјајан коментар

Osnovno ograničenje AI je da mašina ima problem sa kontekstom u kome se neka rečenica izgovara. Na primer ... "Budi blizu mene" može da znači svašta ... ako to roditelj kaže detetu, to znači "budi na metar -dva" ... ako to izgovori jedan borac drugome, to može da znači "budi na desetak metara dok pretražujemo teren" ... ako govori astronaut na površini Meseca svome kolegi, to znači "budi na par kilometara razdaljine da ne izgubimo radio vezu".


Мислим да је добро што је тако и што ће освајање АИ-ја да буде инкрементално, а не револуционарно. Ја никада нисам ни имао страх од неке скајнетизације или матриксизације човечанства преко ноћи, баш због овога. Тако нагла промена (да машине добију свест) би заиста била погубна за друштво не зато што би можда машине преузеле и нас побиле (мада и о томе може да се полемише) него зато што огромна већина човечанства не би била у стању да разуме промене и то би могло да доведе до неких нових бољшевика и мањшевика. Оно што се тренутно дешава је да је пробој технологија у малом дисбалансу (за економију чим нема раста или је раст мањи одмах плач, кукање, неверица, паника) са генералним схватањем тог процеса, па испада да технологија тренутно убија послове (што је истина, али није катастрофа). Чим се алокација капитала и потребе потрошача уравнотеже, ето нама старог модела раста и осмеха на лицима банкара и радника. Међутим, та прерасподела која се управо догађа је шанса за мале да сустигну велике, али и за велике да додатно одмакну малима. Е тога се ја бојим. Порески системи, легислатива, етика и све остале категорије не прате друштвене промене које настају развојем технологије (увелико каскају, права на интелектуалну својину нпр.), то ствара тензије, а не ваља кад су тензије неконтролисане. Многи конзервативни ККК јужњачки инвеститори и копачи нафте не могу да разумеју и да приме у клуб тамо неки штребере-алтруисте попут Гејтса, Пејџа, Џобса, Маска, Безоса, Закерберга и осталу екипу.

Но, ипак, пробој технологије о којем сам ја писао и због којег сам узбуђен је потенцијална скорашња могућност рачунара да преведе "буди близу мене" у реалном времену на било који језик, а да остави људима разумевање контекста (многи језици су већ доста граматички недефинисани и остављају пуно простора за различито тумачење реченице у зависности од контекста). Имамо могућност да пошаљемо инстант поруку било где било коме на свету, али немамо могућност да остваримо инстант-разумевање уколико не користимо неки посреднички језик. Кад би заобишли ту препреку подигли би могућност размене на глобалном нивоу за још један степен (дрво је порасло па је мало ближе Месецу) што ће опет само по себи довести до дубљег разумевања и на крају и до неког новог инкременталног помака на путу за Месец. Ево сад само маштам о бази научних истраживања на кинеском, јапанском, корејском, па и немачком, француском, хинду, руском која су због језичке баријере недоступна целокупној научној заједници, а ко зна какви све врагови се тамо крију.

Друга ствар због које сам узбуђен је та Румба :) Још да смисле неког ча-ча-ча или Танго-а који затеже кревет, пере судове и риба купатило па да модеран мушкарац папучар никад више не буде робом таквих радова

Трећа ствар је ово, управо данас дошло до мене на G+ (још једна ствар због које сам узбуђен)

Обавезно погледати до краја


a_jovicic a_jovicic 01:56 30.03.2014

Re: Ма ботови су скотови!

little_radojica
Трећа ствар је ово, управо данас дошло до мене на G+ (још једна ствар због које сам узбуђен)

Обавезно погледати до краја

IMPRESIVNO!!!

Znao sam da se u bionici dosta odmaklo ali ovo je svakako zadivljujuće. Uz razvoj nanotehnologija, verujem da će u ne tako dalekoj budućnosti biti u stanju da naprave lakše a izdržljivije proteze i pomagala. Uz istraživanja matičnih ćelija, ne smem ni da slutim šta će moći da se uradi po pitanju zamene oštećenih organa. Ovaj video definitivno pokazuje kuda "inteligentni sistemi" treba da idu ... da poboljšavaju naše sposobnosti a ne da nas zamene!

BTW ... postoji robot i za ribanje pločica ... Zove se Scooba ... postoji i za čišćenje bazena ... i za čišćenje oluka ... sve ih pravi firma iRobot

... ono što povezuje tu firmu i bioniku iz videa je američko ministarstvo odbrane. iRobot pravi i neke druge vrste robota ... one koji čuvaju živote boraca ... rade uklanjane mina ... a bionička istraživanja (raznih firmi, sponzorisana od strane DARPA-e) po pitanju egzoskeleta su usmerena na povećanje "nosivosti" vojnika na ratištu. Čak razvijaju i robotsku "mulu", prilično "snalažljivu" na brdovitom terenu. Ni Samsung ne zaostaje po "dualnosti" ... i on ima svog robot-usisivača ali i robota-mitraljesca (za nadgledanje DMZ prema severnom susedu)

To je klasična simbioza vojnih i civilnih programa kojima ekonomski snažne države obezbedjuju svoj položaj ali omogućavaju i svetski progres. Čisto za podsećanje ... "sokoćalo" koje upravo koristimo za blogova (Internet prim. prev.) nastalo je upravo kao projekat pomenute agencije DARPA (u to vreme bez D u imenu).
rade.radumilo rade.radumilo 10:11 28.03.2014

Samo još

da napravimo Warp drive (a i tu ima nekih obećavajućih pomaka) i možemo početi da osnivamo Ujedinjenu Federaciju Planeta, sve ostale drangulije uglavnom imamo.

little_radojica little_radojica 15:06 28.03.2014

Сутрашњи The Economist



Ови као да су ме чули
little_radojica little_radojica 15:11 28.03.2014

Re: Сутрашњи The Economist

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 15:48 28.03.2014

Re: Сутрашњи The Economist

jesi čitao dobar sf epik, Hiperion, Den Simonsa, AI nameštaju totalni rat između Univerzalnog Čovečanstva, predvođenog britanskom Kancelarkom, i Progonjenih, neke vrste hibridne rase nastale mešanjem ljudi i novih rasa otkrivenih kolonizacijom Kosmosa od strane pakta Zapadne Imperije i AI... super trip, još mu daje na značaju to što je pisan kada je vaša nauka bila tek u povojima.
rade.radumilo rade.radumilo 16:27 28.03.2014

Re: Сутрашњи The Economist

super trip, još mu daje na značaju to što je pisan kada je vaša nauka bila tek u povojima.


Rat koji nameštaju je tu najmanja stavka. Treba pročitati kompletan serijal...
little_radojica little_radojica 17:21 28.03.2014

Re: Сутрашњи The Economist

Srđan Fuchs
jesi čitao dobar sf epik, Hiperion, Den Simonsa, AI nameštaju totalni rat između Univerzalnog Čovečanstva, predvođenog britanskom Kancelarkom, i Progonjenih, neke vrste hibridne rase nastale mešanjem ljudi i novih rasa otkrivenih kolonizacijom Kosmosa od strane pakta Zapadne Imperija i AI... super trip, još mu daje na značaju to što je pisan kada je vaša nauka bila tek u povojima.


Нисам читао, али хвала на препоруци, баш ћу да потражим :)
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 03:30 29.03.2014

Re: Сутрашњи The Economist

rade.radumilo
super trip, još mu daje na značaju to što je pisan kada je vaša nauka bila tek u povojima.


Rat koji nameštaju je tu najmanja stavka. Treba pročitati kompletan serijal...


znaš kako sam se ja tek istripovao, sedeo kod majke na obali, pored gaze, ovi se rokaju, nešto pretnje na relaciji sa iranom, a ja ladno pivce, more, hiperion, endimion, anea, shrajk, poručnik kasad, AI...


little_radojica


Нисам читао, али хвала на препоруци, баш ћу да потражим :)


laguna objavila
Out of Beirut Out of Beirut 22:43 28.03.2014

Re

Радна места ћемо у будућности чувати тако што ћемо морати бити изузетно креативни и мудри. Јер није више довољно да будемо интелигентни, па ни паметни. Рачунари су већ ту негде.

Тренутак. Ту се изгледа пренебрегава пар гиганских ситница. Ако машине раде све више послова које смо радили ми људи, онда је то у основи за нас бољитак. Кад би замена била 99%-100%, сама потреба за радним местима би била очигледно бесмислена. Или би се могли играти радних места и измишљати потребу за њима. Онда, проблеми са запошљавањем и томе везано нису узроковани антропоморфизовањем машинских процеса.

Пре, изазвани су ... аутоматизовањем људских.

Рецимо, прелажење преко горенаведеног: Како се могло десити?

Čemu sve to?

Па да бисмо могли да се посветимо стварима које волимо да радимо.

Али друштвени тренд је супротан.

Економистова насловна* шта ради пре свега?
Сакрива главно: друштвене односе. Питања Ауторитета, и Већине, који су у друштву нешто као Годзила и Кинг-Конг.

( * Штавише, ради се о магазину који је "хип", а тема и илустрација би савршено могли красити часописе од пре седамдесетак година. Мени је то “jumping the shark”, превише очигледан знак неискрености и хватања за сламку. „Свесна иронија", рећи ће неко. Али у данашње доба не постоје добри разлози за зајебанцију економиста.)
a_jovicic a_jovicic 04:04 29.03.2014

Re: Re

Out of Beirut
Радна места ћемо у будућности чувати тако што ћемо морати бити изузетно креативни и мудри. Јер није више довољно да будемо интелигентни, па ни паметни. Рачунари су већ ту негде.

Тренутак. Ту се изгледа пренебрегава пар гиганских ситница. Ако машине раде све више послова које смо радили ми људи, онда је то у основи за нас бољитак. Кад би замена била 99%-100%, сама потреба за радним местима би била очигледно бесмислена. Или би се могли играти радних места и измишљати потребу за њима. Онда, проблеми са запошљавањем и томе везано нису узроковани антропоморфизовањем машинских процеса.

I Tofler je još '80-te u "Trećem talasu" predvidjao da ćemo u XXI veku svi raditi od kuće pa su to još uvek više izolovani slučajevi nego pravilo. Na žalost potrebno je neko post-kapitalističko društvo da bi nam se ideal "mašine rade umesto nas" ostvario ... ili svako od nas mora da postane kapitalista i kupi jednu omanju robotizovanu fabriku.



... a nije da mašine ne bi mogle da proizvedu dovoljno da ne bude gladnih i bosih ... ali zašto bi investitor poklanjao takvima svoje novce
tadejus tadejus 06:02 29.03.2014

Re: Re

Out of Beirut
Радна места ћемо у будућности чувати тако што ћемо морати бити изузетно креативни и мудри. Јер није више довољно да будемо интелигентни, па ни паметни. Рачунари су већ ту негде.


Тренутак. Ту се изгледа пренебрегава пар гиганских ситница. Ако машине раде све више послова које смо радили ми људи, онда је то у основи за нас бољитак. Кад би замена била 99%-100%, сама потреба за радним местима би била очигледно бесмислена. Или би се могли играти радних места и измишљати потребу за њима. Онда, проблеми са запошљавањем и томе везано нису узроковани антропоморфизовањем машинских процеса. Пре, изазвани су ... аутоматизовањем људских. Рецимо, прелажење преко горенаведеног: Како се могло десити?

Čemu sve to?Па да бисмо могли да се посветимо стварима које волимо да радимо.


Али друштвени тренд је супротан. Економистова насловна* шта ради пре свега? Сакрива главно: друштвене односе. Питања Ауторитета, и Већине, који су у друштву нешто као Годзила и Кинг-Конг.( * Штавише, ради се о магазину који је "хип", а тема и илустрација би савршено могли красити часописе од пре седамдесетак година. Мени је то “jumping the shark”, превише очигледан знак неискрености и хватања за сламку. „Свесна иронија", рећи ће неко. Али у данашње доба не постоје добри разлози за зајебанцију економиста.)


meni se čini da ti to nisi nešto baš povezao kako treba
automatizacija ljudskih procesa se dešava već poduže vrijeme
u ekonomiji se ne prenebregava, no rješava redistribucijom
elite koje automatizaciju osmišljavaju plaćene su basnoslovno dok najniže kvalifikovani postaju neuposlivi
dio basnoslovnih zarada elita se onda, zarad mira u kući, redistribuira ovima na dnu ljestice
proces bi se bez problema mogao nastaviti i do nivoa gdje bi samo 1% društva imalo šta da radi, dok bi ostale opsluživali roboti
porez na prihod u tom bi slučaju procenutalno bio astronosmski, ali se oporezovani ne bi protivio jer je redistribucija njegovog prihoda neophodan uslov prodaje njegovih proizvoda (robota jelte)
ostaje problem što čovjeku izgleda novac vrijedi samo ako su mu zadovoljeni preduslovi tipa smisla postojanja, prepoznavanja od strane zajednice, itd.
ekonomisti to pokušavaju riješti tako što se okreću od tradicionalnih mjera blagostanja društva - bdp-a - odnosno novca ka mjerama sreće/zadovoljstva i sličnog
u svakom slučaju ti se procesi ne dešavaju tako brzo da ne bi bili sagedivi, a nstali problemi rješivi
te u tom smislu ne prenebregava ekonomist ništa, samo se ipak moraju čitati i tekstovi
little_radojica little_radojica 11:53 29.03.2014

Re: Re

Радна места ћемо у будућности чувати тако што ћемо морати бити изузетно креативни и мудри. Јер није више довољно да будемо интелигентни, па ни паметни. Рачунари су већ ту негде.

Тренутак. Ту се изгледа пренебрегава пар гиганских ситница. Ако машине раде све више послова које смо радили ми људи, онда је то у основи за нас бољитак. Кад би замена била 99%-100%, сама потреба за радним местима би била очигледно бесмислена. Или би се могли играти радних места и измишљати потребу за њима. Онда, проблеми са запошљавањем и томе везано нису узроковани антропоморфизовањем машинских процеса.

Пре, изазвани су ... аутоматизовањем људских.

Рецимо, прелажење преко горенаведеног: Како се могло десити?


Ја препознајем (а дозвољавам да грешим) три нивоа "интелигенције". Једно је интелигенција у ужем смислу (IQ) као способност довођења ствари у везу, друго је памет, као способност употеребе интелигенције на рационалан и сврсисходан начин, а треће је мудрост која трансцендира обе претходне категорије, а бави се облашћу која није егзактна. Досад сам се сусретао са појмовима апстрактна интелигенција, емоционална интелигенција, знање, социјална интеигенција, али ту свакако не постоји консензус, тако да сам дозволио себи да то тако дефинишем. На основу тога, мислим да су прва два нивоа достижна рачунарима, јер могу бити у великој мери дефинисана. Онај трећи ниво не могу ни људи да дефинишу тако да нема бојазни да ће и машине моћи. Тако да сматрам да нема ни теоретске шансе да машине преузму 99-100% послова или да потпуно аутоматизују људске процесе. Још мање зато што човек не уме да се скраси и да се не бави ничим (и у оном хришћанском рају би морао нешто да ради). Питање економије у овом процесу је само питање каква ће бити динамика транзиције неких мисаоних послова за које смо веровали да су резервисани само за људе ка машинама уз истовремено отварање нових потреба и послова из сфере недоступне машинама. То је на неки начин као јурење сенке, ма колико се приближиш ухватити је не можеш јер и она стално бега.
hajkula1 hajkula1 15:52 29.03.2014

Trendovi

Има ствари за које се верује да их рачунари никад неће моћи радити осим на филму. Сећам се кад ми је један преводилац пре једно 5 година одмахивао руком испред носа бусајући се како рачунар сигурно никад неће моћи да преводи као људи.


Komunikacija postaje bezličnija, čovek se obezličava. Izgled (rezultati takozvane estetske hirurgije) oblačenje, ponašanje (rečnik, gestikulacija), ishrana, stanovanje (staklo, metal na svim meridijanima bez obzira na klimu, bez obzira na reljef, bilo pustinje ili močvare, nizije ili brdsko planinska područja)... Kokakolizacija i mekdonaldizacija.

Globalnom standardizacijom, čovek sve više nalikuje robotu, ljudski mozak kompjuteru, ne u smislu količine pohranjenog znanja, pristupu informacijama, nego zbog amputacije emocija.

little_radojica little_radojica 17:20 29.03.2014

Re: Trendovi

hajkula1
Има ствари за које се верује да их рачунари никад неће моћи радити осим на филму. Сећам се кад ми је један преводилац пре једно 5 година одмахивао руком испред носа бусајући се како рачунар сигурно никад неће моћи да преводи као људи.


Komunikacija postaje bezličnija, čovek se obezličava. Izgled (rezultati takozvane estetske hirurgije) oblačenje, ponašanje (rečnik, gestikulacija), ishrana, stanovanje (staklo, metal na svim meridijanima bez obzira na klimu, bez obzira na reljef, bilo pustinje ili močvare, nizije ili brdsko planinska područja)... Kokakolizacija i mekdonaldizacija.

Globalnom standardizacijom, čovek sve više nalikuje robotu, ljudski mozak kompjuteru, ne u smislu količine pohranjenog znanja, pristupu informacijama, nego zbog amputacije emocija.



Ех, Хајкула ти увек нешто апокалиптично . Није ни близу тако страшно. Само се мења дефиниција онога што човек јесте. Та дефиниција је вештачка ствар, па је и у реду да се мења. Но, суштина онога што човек јесте као емоционално биће се не мења. Какву разлику прави то што смо некада пили сок од бозе, а онај тамо у Америци од ђумбира и што сад и један и други пијемо кока-колу? Наше људске особине и лични идентитет, а поготово суштина нашег постојања се не мењају са променом пића које пијемо или зграде у којој живимо. Напротив, то баш може да стави акценат на тим суптилним разликама међу нама које нас чине толико посебним. Узми на пример овај блог, какав год аватар да стави, колико год формат текста или смајлија био стандардизован, свако од нас успева да крећучи се у оквиру тих задатих граница испољи личну црту и нема шансе да нас то спречава да успоставимо лични контакт.
hajkula1 hajkula1 19:51 29.03.2014

Re: Trendovi

little_radojica
hajkula1
Има ствари за које се верује да их рачунари никад неће моћи радити осим на филму. Сећам се кад ми је један преводилац пре једно 5 година одмахивао руком испред носа бусајући се како рачунар сигурно никад неће моћи да преводи као људи.


Komunikacija postaje bezličnija, čovek se obezličava. Izgled (rezultati takozvane estetske hirurgije) oblačenje, ponašanje (rečnik, gestikulacija), ishrana, stanovanje (staklo, metal na svim meridijanima bez obzira na klimu, bez obzira na reljef, bilo pustinje ili močvare, nizije ili brdsko planinska područja)... Kokakolizacija i mekdonaldizacija.

Globalnom standardizacijom, čovek sve više nalikuje robotu, ljudski mozak kompjuteru, ne u smislu količine pohranjenog znanja, pristupu informacijama, nego zbog amputacije emocija.



Ех, Хајкула ти увек нешто апокалиптично . Није ни близу тако страшно. Само се мења дефиниција онога што човек јесте. Та дефиниција је вештачка ствар, па је и у реду да се мења. Но, суштина онога што човек јесте као емоционално биће се не мења. Какву разлику прави то што смо некада пили сок од бозе, а онај тамо у Америци од ђумбира и што сад и један и други пијемо кока-колу? Наше људске особине и лични идентитет, а поготово суштина нашег постојања се не мењају са променом пића које пијемо или зграде у којој живимо. Напротив, то баш може да стави акценат на тим суптилним разликама међу нама које нас чине толико посебним.


Kao da si bukvalno shvatio (kokakolizaciju, mekdonaldizaciju) ali opet selektivno.
Ne pije se isto piće niti jede ista hrana na +40 i na -20 a to nam nameću.
Ko voli, nek izvoli. Posebna priča je kakvo je đubre i kokiška i mekić. Ne jede se sve što leti, to jest sve što nam se kroz agresivnu reklamu nudi.

Htedoh da kažem da uz globalizaciju ide uniformizacija, svima na zemaljskoj kugli ponuda istog đubreta.

Mi smo još uvek postrance od tih trendova, još nemamo ni paradu ponosa a kamoli dečiji gay festival ili pedofilski pokret u parlamentu... pa nam i rečnik i komunikacija još uvek odudaraju. Ono što je na zapadu nepoželjno, mi neki ovde forsiramo.


Узми на пример овај блог, какав год аватар да стави, колико год формат текста или смајлија био стандардизован, свако од нас успева да крећучи се у оквиру тих задатих граница испољи личну црту и нема шансе да нас то спречава да успоставимо лични контакт.


I ostvarujemo. Neki uporno furamo svoju furku
Ne sprečava nas ni avatar ni format teksta, nego nedostatak vremena, gužve u saobraćaju, radno vreme, radni dani...
Preporučeni maniri, kad si loše volje pa ne možeš ni naučeno da se smeješ, sedi kući da ne širiš negativnu energiju; priča se samo i sve afirmativno ako ne, onda mračiš, smaraš. Da sakriješ emociju, slabost, pišeš bezlično.

Kao što vidiš, ima nas koji to ne poštujemo.


Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana