Slavko se naljutio, uzeo loptu i otišao kući

Leto je, upekla zvezda, a ja ljuštim konjake sam u baraci.

U moru okeana sporih misli dominiraju brzi prsti preko neta preuzetih šablona. Svrstani sa svrstanim se druže, podeljene podele, prividu cvetaju ruže. Ideološke zaigrane igre jeftinu manipulaciju ne kuže. Želim saznati gde je ogledalo duše. Kako prepoznati nepoznate ljude. Imaginarni prostori, nacrtani putevi, otvoreni prozori, dalek je put do nepoznate kuće. Lebdeći na podu barbarske kule razmišljam o kopanju velike rupe gde ću pohraniti ostatke dosade u uzaludnom pokušaju bekstva od u stvarnosti dodeljene uloge. Privid caruje bez cara, novost negira da je stara. Eh da sam na takmičenju za popularnost, pa da udahnem vazduh i kažem da sanjam budan prostore lepote ne želeći nikom kvariti osećaj samoće. Ali nisam i čekam da se nebo otvori i kroz živi organizam budućnosti prošlost progovori preko odraza slomljenog ogledala. Obmana kao veo, veo kao zavesa, zavesa kao zaslon, zaslon kao niša, niša ogradjena kao konjska glava, put u jednom smeru. Odlazak u preriju. Govor istine veruje u laž. Govor laži misli istinu. I sve tako reč na reč nestane pripremljen skeč. Najlepši su ogradjeni prostori slobode. Dan za danom, iz dana u dan lovimo dah.

Leto je, ističe dan, a ja ljuštim konjake u baraci.

Noć.

Vraćam se pet koraka nazad hodajući napred. Skrećem levo hodajući pravo. Ne prati me niko. Kucam i vrata se otvaraju sama, bez pritiska. Spuštam se stepenicama do samog kraja mog postojanja. Prostor je zagušen odajama. Prva je stecište, stonoga svih odaja, dvoje vrata i devet glava omamljenih pivom iz plastičnih čaša . Levo pored kenjare, brzi prsti navežbanih pobeda traže trafiku za iznajmljivanje plaže. Desno, uzak prolaz kao odvod uživanju bez mašte, bočni pogled mirnog nihiliste, roba neuspešnih proba otkrivanja pobune. Iza ledja, od skora navučene tame, svetluca kavez obećanja dopunskog oslobodjenja od firmirane istine, putokaz do bine koja prati projekciju sebe kroz uvežbane sletove buntovnika opšte prakse. Iznad, oklopna kutija, podupirač vere. Otvarane su rupe, kopali se plafoni, slikali smireni deformisani otkloni od prototipa nepostojećih stereotipa. Inom privučeno mrakom osvetljeno podzemlje odisalo je žudnjom za postistorijskim falsifikatom. Jebeš mesto bez razbijenih krila. Kad sve utihne, a muzika ojača, sam u uglu glave spuštene, upijam sliku, drogu mog lutanja.

Iznad ispred s leve strane okamenjeni stećci jedini tišinu govore. Napred levo neko odlazi da popuši stereo. Izvikana trauma poradja krila, sreda je najbolji dan. Postoje mesta, postoji grad, postoji putujući dan, na središnjem splavu ne igra se šah. Prelazak vode preko čudnih stanja, danima je padala kiša černobiljska, a pre postanka sveta igrao se fudbal u Argentini. Mehanika života prepuna je zupčanika, tihih čuvara besmislenog časovnika tačnog vremena, sluge zadatog poretka, ubice promena. Ta dualnost reke i podruma, dana neuklopljenog u nacrtanu noć izvorište je života van tokova. Posvećenost betonskim blokovima na igri je počivala. Bratstvo, borba za jednakost i sloboda.

Sviće, a ja na klupi pijem pivo.

deco,
igrajte oštro i bez faula!

Prođe slava, hvala na čestitkama ovde, lepo prođe.
Sad imam druge goste, iz egzotične zemlje, i grabim koji minut do odlaska po njih u kafanu, da se oglasim.Ujutru radim, podrazumeva se.Poplava mi u podrumu-i to se podrazumeva u Srbiji pod Tamarom, ovijeh dana.
Elem, u fuZbal se ič ne razumem, ali sam davno čitala intervju sa Velizarom Džarovskim, jednim od optuženih- za te nameštajke u fudbalu u Jugi, a i estradnim menadžerom.
Ono, "Afera Šajber".
Kaže Džare, posle istrage oko nameštanja, vraćao se kući u Makedoniju sa ženom i kćerkom preko Beograda.Tu ih je na piće pozvao izvesni Drug, zahvalio mu se što je ćutao pred Organima i dao devojčici lepo upakovanu čokoladu.Kad su je otvorili u kolima-bila cigla para...
Pamtim i da je pričao kako su imali dogovor sa golmanom da spusti štucnu ako je zadovoljan ponuđenom sumom, da propusti gol.Kad, ovaj izlazi i spustio OBE štucne!Oni u panici, šta je sad, da se nije predomislio, a sve naštelovano?!Pa se onda sete:ahaaa, pustiće DVA gola!!!I tako i bilo.
A ovo, u lokalu, za fudbalske sudije obavezan trening je "trčanje u ku'ruze".
Znam ljude...i koji su bili brži, a i koje su stigli...

odoh da odtaksiram, pa na pajkung.
Do čitanja!

Dobar dan iz poplavljene ti domovine...
A to za kafanu, samo sam taksirala;ja sam ti domaćica, rekoh.
Mogu ti reći šta se klopalo u mojoj kući:pogačice sa čvarcima-lisnate, ruska salata, lenja pita, supica, mirisne jagode sa "slatkim vrhnjem", piletina, krompirići, pečene paprike...i tako to.