navijest

/ 27.06.2014. u 20:40

Komentari: 86
Čitanost: 10883
/
Preporuke: 1785
/

Gavrilo Princip navijesti slobodu na Vidovdan 15/28 1914. godine

GAVRILO: Ubiću.
PRINCIP: Nemoj.
GAVRILO: Moram.
PRINCIP: Zašto?
GAVRILO: Kako drugačije?
PRINCIP: Šta?
GAVRILO: Upaliti vatru.
PRINCIP: Kakvu vatru?
GAVRILO: Veliku.
PRINCIP: Da ne bude prevelika?
GAVRILO: Vatra?
PRINCIP: Da.
GAVRILO: Kako vatra može biti prevelika?
PRINCIP: Može, kad u njoj izgori sve.
GAVRILO: Sve staro.
PRINCIP: I šta ostane?
GAVRILO: Pepeo.
PRINCIP: Šta s pepelom onda?
GAVRILO: Iz njega se rodi.
PRINCIP: Šta?
GAVRILO: Sloboda.
PRINCIP: Ali ta sloboda je začeta ubistvom?
GAVRILO: Da.
PRINCIP: Neka je.
GAVRILO: Neću ubiti.
PRINCIP: Moraš.
GAVRILO: Zašto?
PRINCIP: Kako drugačije?
GAVRILO: Šta?
PRINCIP: Upaliti vatru.
GAVRILO: Kakvu vatru?
PRINCIP: Veliku.
GAVRILO: Da ne bude prevelika?
PRINCIP: Vatra?
GAVRILO: Da.
PRINCIP: Kako vatra može biti prevelika?
GAVRILO: Može, kad u njoj izgori sve.
PRINCIP: Sve staro.
GAVRILO: I šta ostane?
PRINCIP: Pepeo.
GAVRILO: Šta s pepelom onda?
PRINCIP: Iz njega se rodi.
GAVRILO: Šta?
PRINCIP: Sloboda.
GAVRILO: Ali ta sloboda je začeta ubistvom?
PRINCIP: Da.
GAVRILO: Neka je.

Tagovi

наравно да се зезам

postavite na |

Komentari (86)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

s.dj 21:54 27.06.2014

iz principa

Адолф Хитлер 20. априла 1941. године на свој 53. рођендан прима поклон, спомен плочу Гаврила Принципа из Сарајева, као ратни плен из Југославије. На плочи пише: „На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навјести слободу на Видовдан 15/28 јуна 1914. године.“

dr.wagner 21:55 27.06.2014

1 : 1

.... večer

-Čuo sam danas iz prve ( i crne) ruke da je Gavrilo dobio spomenik u Sarajevu ...
-Prije je imao samo otisak cipelica , a sada je u prirodnoj veličini ...

Wagner

Unfuckable 02:43 28.06.2014

Re: ne puca gavrilo nego principi

a sada je u prirodnoj veličini

kapiram da te to skroz ubija u pojam.

looping 06:47 28.06.2014

Re: 1 : 1

dr.wagner
.... večer

-Čuo sam danas iz prve ( i crne) ruke da je Gavrilo dobio spomenik u Sarajevu ...
-Prije je imao samo otisak cipelica , a sada je u prirodnoj veličini ...

Wagner

Austrougarska pre Gavrila.

Jugoslavija sa Republikom Hrvatskom, Slovenijom, BIH posle Gavrila.

Hvala braćo srbi!
Hvala Gavrilo!

Nema na čemu braćo hrvati!
Ne treba spomenik u Zagrebu, nije problem.

dr.wagner 07:25 28.06.2014

Re: 1 : 1

Pozdrav drugovi

looping

Hvala braćo srbi!
Hvala Gavrilo!

Nema na čemu braćo hrvati!
Ne treba spomenik u Zagrebu, nije problem.

-Na prvi pogled te dvije karte pokazuju da su stvarno nastale značajne promjene
, što za Austriju & Mađarsku , a što za Srbiju ...

-Ali unatoč (pogotovo kod vas) raširenom vjerovanju , nama se i nije nešto
značajno promijenilo ... jedna čizma zamjenila drugu čizmu ...

-Nisam baš siguran da su takvi dogovori bili na početku ...
, a pogotvo (naša) nadanja ...

-Kasnije je došao Tito ... to je bilo nešto sasvim drugo i za sve
nas "ostale" malo pravednije ...

... no to sa Gavrilom nema puno veze ...

W

Srđan Fuchs 07:37 28.06.2014

Re: 1 : 1

Jest' Wagi, kako objašnjavaš da se kod Hrvata nagomilala tolika mržnja za samo dvadesetak godina, od oslobođenja od AU do kreiranja NDH? To mora biti dublje, nemoguće je da su samo Aleksova diktatura i atentat (Crnogorca?!) na Stjepana Radića nagnali hrvatsku desnicu da mrzi Srbe tako iskreno i podmuklo (ne ti lično, mislim, znam da ti nisi odgovoran

)? To mora biti dublje od 1920-ih.

djovica 07:48 28.06.2014

Re: 1 : 1

Srđan Fuchs
Jest' Wagi, kako objašnjavaš da se kod Hrvata nagomilala tolika mržnja za samo dvadesetak godina, od oslobođenja od AU do kreiranja NDH? To mora biti dublje, nemoguće je da su samo Aleksova diktatura i atentat (Crnogorca?!) na Stjepana Radića nagnali hrvatsku desnicu da mrzi Srbe tako iskreno i podmuklo (ne ti lično, mislim, znam da ti nisi odgovoran )? To mora biti dublje od 1920-ih.

Možeš i drugačije, šire: zašto Srbe(iju) nisu voleli Slovenci, Hrvati, Bošnjaci, Albanci, Makedonci? Neće biti jer su doneli slobodu. Biće da je nešto drugo u pitanju...

djovica 07:53 28.06.2014

Re: 1 : 1

Hoćem reći, je li ubistvo kralja u Marseju isto junačko delo kojim se udarilo na diktaturu?

apacherosepeacock 08:01 28.06.2014

Re: 1 : 1

-Ali unatoč (pogotovo kod vas) raširenom vjerovanju , nama se i nije nešto
značajno promijenilo ... jedna čizma zamjenila drugu čizmu ...

Pa kad je ista cizma otkud jednima konc logor a drugima cvece i docek uz onoliko veselje?

dr.wagner 08:24 28.06.2014

Re: 1 : 1

... jutro svima

Srđan Fuchs
Jest' Wagi, kako objašnjavaš da se kod Hrvata nagomilala tolika mržnja za samo dvadesetak godina, od oslobođenja od AU do kreiranja NDH? To mora biti dublje....

-Mislim da je to psihologija (mase) i politika ...
-Koji su događaji doveli do mržnje Hitlera prema Židovima ... ??? Koji je to
događaj ili kakva nepravda je njemu učinjena ???
... isto vrijedi i za NDH , što su nama skrivili Židovi , a bili su ubijani kao
najveći neprijatelji i zločinci ....

-Nema tu suvislog objašnjenja kao ni za događaje iz 90-ih (mislim na sve događaje)

-No uvijek će doći "pametni" koji će na osnovu Jasenovca , Aušvica , Vukovara
ili Srebrenice znalački procijeniti (i ocijeniti) kakvi smo zapravo SVI mi
(ili vi) i to 100 godina unapred ili unazad

-No vratimo se mi našem Gavrilu ... je li bio heroj ili zločinac ?

W

looping 08:32 28.06.2014

Re: 1 : 1

-Ali unatoč (pogotovo kod vas) raširenom vjerovanju , nama se i nije nešto
značajno promijenilo ... jedna čizma zamjenila drugu čizmu ...

To si u pravu. Ova trenutna čizma vam je najgora čini mi se...

... no to sa Gavrilom nema puno veze ...

Ovde grešiš. Očigledno je i Adolf H. shvatao značaj Gavrila Principa koji je posredno naneo veliku štetu njegovoj otadžbini.

-Nisam baš siguran da su takvi dogovori bili na početku ...
, a pogotvo (naša) nadanja ...

Meni je lično drago da se svim narodima bivše YU ispune sva nadanja i želje (realne naravno) da bi se izbegle neke turbulencije u budućnosti...

-Kasnije je došao Tito ... to je bilo nešto sasvim drugo i za sve
nas "ostale" malo pravednije ...

Koliko sam shvatio većina hrvata i Tita doživljava kao "čizmu", štobisereklo, ti očigledno ne spadaš u većinu hrvata...

Biljana 77 08:55 28.06.2014

Re: 1 : 1

-Ali unatoč (pogotovo kod vas) raširenom vjerovanju , nama se i nije nešto
značajno promijenilo ... jedna čizma zamjenila drugu čizmu ...

-Nisam baš siguran da su takvi dogovori bili na početku ...
, a pogotvo (naša) nadanja ...

Mora da su se zato onoliko obradovali oslobodiocima, tamo `41. Nemojte da me razočaravate doktore.

Uzgred, više onako retoričko pitanje, šta mislite da li je za vreme Kraljevine prosečnom seljaku u Šumadiji bilo bolje nego onom u Slavoniji? I zašto? Za vreme Tita sigurno je bilo bolje onom u Slavoniji. Al' to je već neka druga priča.

I Gavrilo tu nije ništa kriv. Umro je u 24. godini posle meseci strašne patnje. Danas u tim godinama pijane budale izginu vozeći i javost lamentira nad jadnom decom. Ja nekako kad razmišljam o tom Gavrilu (ne o Principu), razmišljam baš o tome. Koliko je bio mlad. U kakvim je mukama proživeo poslednje godine, prebijan, mučen, teško bolestan, izranjavljen, gladan i potpuno sam. I koliko je veliku žrtvu podneo. Preuzeo je na sebe teret ubistva. Zarad nečega što je znao da nikad neće videti. A sudeći po stihovima koje je ostavio možda nije verovao ni da je ostvarivo.

kako objašnjavaš da se kod Hrvata nagomilala tolika mržnja za samo dvadesetak godina, od oslobođenja od AU do kreiranja NDH?

Aham. Prelistajte malo literaturu. Čuli ste za šuckore?

Srđan Fuchs 09:00 28.06.2014

daću ti književni odgovor

Mislim da je dečko pre svega bio bolestan, jer nije neuobičajeno da se u toj dobi javlja shizofrenija, i da nije bio u punoj meri svestan svojih postupaka, a da se njegov postupak iskoristio za šire mešanje karata. Gavri sigurno ne može biti za milione ubijenih vojnika na zapadnoevropskim frontovima ili za nasilje čekaista tokom boljševičke revolucije. Ako poredimo Gavrija s, uzmimo, Kafkinim junacima, Gavri je heroj, jer preuzima sam svoju sudbinu u ruke, dok Kafkini likovi beskrajno stradaju tražeći samilost na višim instancama habsburške uprave, a te samilosti nema nigde, niti u najavi. Gavri ne traži samilost, pravi zločin, ali u zločinu, kako čitam, dolazi do katarze, kako čitam, gde je kinjen u Terezinu godinama. Gavri je raskolnjikovski lik, podjednako heroj i zločinac.

-Mislim da je to psihologija (mase) i politika ...
-Koji su događaji doveli do mržnje Hitlera prema Židovima ... ??? Koji je to
događaj ili kakva nepravda je njemu učinjena ???
... isto vrijedi i za NDH , što su nama skrivili Židovi , a bili su ubijani kao
najveći neprijatelji i zločinci ....

-Nema tu suvislog objašnjenja kao ni za događaje iz 90-ih (mislim na sve događaje)

-No uvijek će doći "pametni" koji će na osnovu Jasenovca , Aušvica , Vukovara
ili Srebrenice znalački procijeniti (i ocijeniti) kakvi smo zapravo SVI mi
(ili vi) i to 100 godina unapred ili unazad.

Verovatno se radi o nekoj pomami totalitarne ličnosti u uslovima totalnog rata. Kod Jevreja je postajala već u XIX stoleću atmosfera nepodnošenja, jer su, prema Arendtovoj, kao slobodni agenti cirkulisali amo tamo (nisu imali nacionalne odrednice u smislu pojave nacija-država u Evropi tog doba, tako da su bili slobodan agent pri trgovini i protoku finansija, od čega su ubirali profit). U Bismarckovoj eri samo je njegovim autoritetom čuvan status Jevreja u Nemačkoj. Kada je, međutim, došlo do haosa u Nemačkoj na osnovu poraza u Velikom Ratu, Hitler je našao način, kao nacionalista, da izbaci taj strani faktor iz tela nemačkog gospodarstva kroz prebacivanje na njega odgovornosti sa sve wrongoings nemačke ekonomije. Moji prijatelji, nemački levičari (neomarksisti

), kažu da je, zapravo, nemačka buržoazija finansirala ceo taj hitlerijanski pristup, a kada je rat okončan, mirno se prešaltala u novi ekonomski poredak i zadržala svoja bogatstva. Kod samog Hitlera kažu da je bilo i dosta toga ličnog, jer su jevrejski prodekani, po Hitleru, sprečili njegovu akademsku karijeru.

Kod Hrvata nema objašnjenja. Moj pradeda Rudy Fuchs nije želeo da napusti NDH jer nije verovao mom dedi, inženjeru Borivoju R., vođi mašinskog odseka fabrike Đura Đaković u Sl. Brodu i potporučniku PVO i vojne ob. službe Vojske Kraljevine Jugoslavije, da će "fašizam pregaziti sve nehrvatsko u Slavoniji". "Neće nas naši susedi", smatrao je Rudy. Posle je pao u Jasenovcu. Crna ideja je prisutna i dalje u hrvatskom narodu, i ako budeš upravljao državom, hteo ne hteo ćeš morati da dođeš u situaciju da koketiraš s njom.

antioksidant 09:01 28.06.2014

Re: 1 : 1

-Ali unatoč (pogotovo kod vas) raširenom vjerovanju , nama se i nije nešto
značajno promijenilo ...

jutro, pitanje?
ti "vi" u nepromenjenim okolnostima ne prihvatate u svoje... redove... tin ujevica?

sasvim drugacije to sad zvuci

Kako je teško biti slab,
kako je teško biti sam,
i biti hrvat, a biti slav !

necemo o krlezi... nravno... njega su se svi sem umrlih odrekli... ili limitirano ucitali

Srđan Fuchs 09:01 28.06.2014

Re: 1 : 1

Biljana 77

Aham. Prelistajte malo literaturu. Čuli ste za šuckore?

koji mi, jes' da imam tekmu u glavi, ali nije ni blizu Gavrinoj iz uvodnog posta?

a nisam čuo za ovo, šta je to?

Out of Beirut 09:08 28.06.2014

Re: 1 : 1

...-Nisam baš siguran da su takvi dogovori bili na početku ..., a pogotvo (naša) nadanja ...... jedna čizma zamjenila drugu čizmu

Већина Срба је продужила да носи опанке, и другу обућу, као и да иде боса. Онда су "ваше" чизме елиминисале "наше" људе у опанцима и босоноге. И онда су се наши у чизмама и ваши у чизмама споразумели да окрену леђа ружној прошлости, и погурају (нас остале) ка будућности....

Biljana 77 09:13 28.06.2014

Re: 1 : 1

Šuckori su modernim jezikom rečeno paravojne formacije koje su u Austougarskoj, uglavnom na prostoru na BIH, sastavljene od muslimana i Hrvata bile zadužene za proganjanje, ubistva, mučenje itd. Srba. Bili su sastvaljeni na bazi dobrovoljaca. Tako da, ta priča - progon posle Kraljevine jer su se nešto napatili, ne drži baš vodu.
Zločini koje su šuckori počinili po monstruoznosti pandan su ustaškim kasnije, samo bez infrastrukture (stvorene od strane države) koja bi im dala masovnost.

EDIT: I da dodam, u šuckore su uglavnom odlazili oni koji su bili margina društva, osiromašeni begovi, pijanci, lopovi, politički nezadovoljnici, ekstremisti... Retkost su među njima bili ljudi koji su imali ikakav društveni ugled.

Buregdzya 09:16 28.06.2014

Re: daću ti književni odgovor

Srđan Fuchs
Mislim da je dečko pre svega bio bolestan, jer nije neuobičajeno da se u toj dobi javlja shizofrenija, i da nije bio u punoj meri svestan svojih postupaka, a da se njegov postupak iskoristio za šire mešanje karata.

A gde ima da se uči ta retrogradna time travel parapshihologija? Baš bi i ja hteo posedovati tu moć davanja dijagnoza kroz vremensko prostornu fluktuaciju.

Srđan Fuchs 09:18 28.06.2014

Re: daću ti književni odgovor

rekao sam da mislim, nisam ništa konačno ustvrdio, čemu uzbuđenje?

looping 09:19 28.06.2014

Re: daću ti književni odgovor

Buregdzya
Srđan Fuchs
Mislim da je dečko pre svega bio bolestan, jer nije neuobičajeno da se u toj dobi javlja shizofrenija, i da nije bio u punoj meri svestan svojih postupaka, a da se njegov postupak iskoristio za šire mešanje karata.
Ma nije valjda?!
Šta kažeš, bolestan? Ni više ni manje šizofrenija!
A gde ima da se uči ta retrogradna time travel parapshihologija? Baš bi i ja hteo posedovati tu moć davanja dijagnoza kroz vremensko prostornu fluktuaciju.

Eto, da je tadašnja srpska vlast smislila taj izgovor ne bi nas ni napali!

Buregdzya 09:19 28.06.2014

Re: daću ti književni odgovor

Pa stišao sam. Ali mi je neozbiljno davati takve ocene s obzirom i na prošlo vreme i manjak znanja o činjenicama. To.

Srđan Fuchs 09:22 28.06.2014

Re: 1 : 1

dobro, B77, ali to ti misliš, kao Srpkinja, Smederevka (беш'те, слепци, стижу Смедеревци), ali Wagi kao Purger ne smatra tako. ja isto kao ti, ne zato što je ovaj inženjer gore bio Smederevac

, mislim da je dublje i ozbiljnije od pukih 1918-1939. power struggles.

Buregdzya 09:23 28.06.2014

Re: daću ti književni odgovor

A gde ima izvor o pokušajima Srpske vlade (?) da upozore AU o pretećem atentatu?
Čitam nešto u Austrijskim novostima danas u samom redusledu atentata i ni na jednom mestu ne spomenuše neko upozoravanje. (A nije da bi to spomenuli ako i znaju.)

Srđan Fuchs 09:24 28.06.2014

Re: daću ti književni odgovor

rekao sam kako književno mislim da je bila unutrašnja dinamika kod mladog čoveka koji veruje da čini uzvišenu stvar a zasnovanu na ubistvu drugog čoveka. sigurno nije otišao tamo, ucmekao Njofru, dunuo u cev kao Klint kada završi pos'o i seo na Baš Čaršiju na hladnu raku i srolanu Hercegovinu bez filtera.

Srđan Fuchs 09:26 28.06.2014

Re: daću ti književni odgovor

Buregdzya
A gde ima izvor o pokušajima Srpske vlade (?) da upozore AU o pretećem atentatu?
Čitam nešto u Austrijskim novostima danas u samom redusledu atentata i ni na jednom mestu ne spomenuše neko upozoravanje. (A nije da bi to spomenuli ako i znaju.)

ovo je redovno stanje da velika sila neće priznati svoja zlodela. s tim ćete se tek susretati ako budete više kopali po dokumentaciji i nastojali da ovekovečite to memorijalnim kompleksima.

Biljana 77 09:28 28.06.2014

Re: daću ti književni odgovor

Mislim da je dečko pre svega bio bolestan, jer nije neuobičajeno da se u toj dobi javlja shizofrenija, i da nije bio u punoj meri svestan svojih postupaka

Vidiš ne bi se složio sa tobom psihijatar koji je sa njim razgovarao u zatvoru, u veoma teškim okolnostim, gde bi mislim i potpuno zdrav poludeo:

Bio je inteligentan čovek, duševno zdrav.

Buregdzya 09:31 28.06.2014

Re: daću ti književni odgovor

Jes ali zar se ti ne čini (mi se pertiramo, jelda

jeftino da nerazumevanje nečije radnje objašnjavaš njegovom dijagnostičkom bolešću!? Ako tako počnemo o svemu svet će biti sačinjen od ludaka.

Ups..

Biljana 77 09:35 28.06.2014

Re: 1 : 1

Smederevka

Nisam iz Smedereva. Mada nije ni važno.

Ma može da misli kog god šta hoće, naravno. Ali pokušavati da se dešavanja u II sv. ratu u NDH prikažu kao puka posledica položaja Hrvata u Kraljevini je prenebegavanje činjenica. I to je činjenica.

Srđan Fuchs 09:55 28.06.2014

Re: daću ti književni odgovor

Buregdzya
Jes ali zar se ti ne čini (mi se pertiramo, jelda jeftino da nerazumevanje nečije radnje objašnjavaš njegovom dijagnostičkom bolešću!? Ako tako počnemo o svemu svet će biti sačinjen od ludaka.

Ups..

ne mislim da sam jeftin, naprotiv, imam ozbiljna životna uverenja da nisam. pokušavam samo da shvatim mladog dečka i da se poistovetim s njegovom željom da očaj reši ubistvom.

Buregdzya 10:10 28.06.2014

Re: daću ti književni odgovor

Naravno da se ne odnosi "jeftino" na tvoju ličnost - koju ne poznajem i tako o njoj ne zaključujem - nego o tom načinu rezonovanja.

Mislim, izbor između "GP je ubio jer je lud" i "GP je ubio iz političkih pobuda" i nije tako težak. Prevagnuće zadnje; zar ne misliš da su GP i klapa imali vremena da porazgovaraju o svom naumu?Zašto bismo pretpostavili da su oni a ponajpre GP bili jednodimenzijonalni likovi?

dr.wagner 12:49 28.06.2014

Re: 1 : 1

...dan

-Napišem komentar i onda odem na kavu

... nisam znao da će reakcije
biti promptne ... sorry

Biljana 77

Ali pokušavati da se dešavanja u II sv. ratu u NDH prikažu kao puka posledica položaja Hrvata u Kraljevini je prenebegavanje činjenica. I to je činjenica.

-Evo ... to je to !!!

-Kroz ovu Vašu rečenicu možemo provući sve naše odnose (i ne samo
naše ) tokom čitave povijesti ....
-Istina , ta Vaša misao je u suprotnosti i sa nekim Vašim (čak mnogim) stavovima

-Je li Hrvat bio sretan u SHS , pa nije ... je li bio sretan u AU , pa nije
... je li bio sretan u SFRJ , pa jasno da nije ...
-Je li danas sretan ? ... NIJE
-Hoće li ikad biti sretan .... pa naravno da neće

-Isto , potpuno isto je i Srbin nesretan , ugnjetavan , pljačkan ...
... i je li to razlog da se opravda neki zločin ???

-Izgleda da je to dobar razlog ...

... jer čim nam netko spomene (naš) zločin , mi se odmah uhvatimo 6.Januarske
diktature , NDH , ili tih nekih eskadrona smrti u BiH za koje ja zaista
nisam nikada čuo ... (tješi me to što nije ni SF

)

-I tako priča teče ....

W

looping 12:57 28.06.2014

Re: 1 : 1

-Je li Hrvat bio sretan u SHS , pa nije ... je li bio sretan u AU , pa nije
... je li bio sretan u SFRJ , pa jasno da nije ...
-Je li danas sretan ? ... NIJE
-Hoće li ikad biti sretan .... pa naravno da neće

-Isto , potpuno isto je i Srbin nesretan ,

Dobra stvar u celoj priči je da konačno niko nikoga više ne može da krivi za svoju nesreću. Odvajanje je zapravo odlična stvar, samo je trebalo to odraditi mirnim putem.
Valjda smo naučili nešto iz istorije, da nikad ne ponovimo "zajedništvo".

dr.wagner 13:34 28.06.2014

Re: 1 : 1

looping

Dobra stvar u celoj priči je da konačno niko nikoga više ne može da krivi za svoju nesreću. Odvajanje je zapravo odlična stvar, samo je trebalo to odraditi mirnim putem.
.

-Imam ja tu iskustava ...

-Nakon što sam uveo "tabu-teme" , sa svojom "bivšom" (prvom) sam u dobrim odnosima
...ona ne spominje jednu bivšu kćerkinu profesoricu , a ja ne spominjem (i ne
rugam mu se) jednog dermatologa ... (na kraju mi je postao i nasljednik

)

... sitnice dovedu do problema

-Imamo dijete i moramo surađivati , danas me ( a mislim i nju ) vesele ti susreti
... a dok smo bili zajedno , ono pred kraj .... bilo je stvarno mučno ...

-Nekad je "razvod" zaista korak naprijed

W

kick68 13:38 28.06.2014

Re: 1 : 1

No vratimo se mi našem Gavrilu ... je li bio heroj ili zločinac ?

W

Pitanje potpuno nebitno iz ove perspektive: Gavrilo je Hobit koji je ubio Smauga. I to je to.

looping 14:56 28.06.2014

Re: 1 : 1

-Imamo dijete i moramo surađivati , danas me ( a mislim i nju ) vesele ti susreti
... a dok smo bili zajedno , ono pred kraj .... bilo je stvarno mučno ...

-Nekad je "razvod" zaista korak naprijed

W

Samo je bitno da se ne zapati mržnja (kao kod srba i hrvata) da bi posle koliko-toliko moglo da se funkcioniše.

milisav68 16:35 28.06.2014

Re: 1 : 1

dr.wagner

-Je li Hrvat bio sretan u SHS , pa nije ... je li bio sretan u AU , pa nije
... je li bio sretan u SFRJ , pa jasno da nije ...
-Je li danas sretan ? ... NIJE
-Hoće li ikad biti sretan .... pa naravno da neće

-Isto , potpuno isto je i Srbin nesretan , ugnjetavan , pljačkan ...

Pa nije baš - isto.

Srbi su pod Milošem Obrenovićem (iako je on bio apsolutista i držao monopol nad trgovinom) ipak dobijali zemlju u svoje vlasništvo, i nije nastavio politiku da umesto dahija svu zemlju naslede vojvode.

To se pročulo u okruženju pa je mnogo porodica dobilo želju da se preseli u tadašnju Srbiju, a mnogi su to hteli da ostvare tamo gde žive, pa je onda potekla ta želja za oslobođenjem i ujedinjenjem.....

I tu je nastala "zvrčka", oko "zasluga" i "nagrade"....

Ni Srbi ni Hrvati nisu bili "zadovoljni" raspodelom "ratnog plena" ni u Kraljevini SHS, ni u SFRJ...

A opet, sve je to bilo pomešano sa uticajem velikih sila, pa smo tu - gde jesmo...

dr.wagner 20:19 28.06.2014

Re: 1 : 1

Pozdrav M-68

milisav68

Ni Srbi ni Hrvati nisu bili "zadovoljni" raspodelom "ratnog plena" ni u Kraljevini SHS, ni u SFRJ...
A opet, sve je to bilo pomešano sa uticajem velikih sila, pa smo tu - gde jesmo...

-Ljudi su uvijek nezadovoljni ...
-Vjerujem da je i većina "mojih" bila nezadovoljna AU monarhijom u to vrijeme i
da su mislili kako će u novom savezu sa "vama" proći bolje ....
-Naravno , ubrzo su postali nezadovoljni i sa tim ... a nakon drugog rata komunisti
su upravo obećavali promjene onoga što ne valja unutar tog saveza ...
-Ruku na srce , nešto su i uspjeli ...

-Ne mislim samo na neki "balans" između većih i manjih , nego i na izvlačenje
iz "blata" onih najsiromašnijih ... ali uskoro nam je i to dosadilo ...

-A velike sile su takve kakve jesu ... USA vas je na početku stoljeća hvalila
, a na kraju stoljeća vam je poslala bombardere ... , sa AU je cvala i ljubav
i trgovina "krmenadlima" , a onda su oni uveli embargo , a vi im nešto kasnije
ukantali prestolonasljednika ....

-Danas jesi , sutra nisi ...
... s tim da nisu baš uvijek "veliki" sve zakuhali ...

s.dj 22:00 27.06.2014

SFRJ

s.dj 09:47 28.06.2014

Re: SFRJ

„Војници, вама је милостиви цар поверио да упаднете у Србију и да заузмете ову земљу пустолова и разбојника, ваша дужност је да имовину, све мушкарце и жене ове несрећне земље уништите. Сваког оног ко би и најмање милосрђа спрам ових зликоваца имао и указао им помоћ, ја ћу најстроже казнити и зато имате моју наредбу коју морате безусловно извршити.“

генерал Ритер фон Франк
командант аустро-угарске Пете армије
(претежно регрутоване на босанско-хрватским просторима)

s.dj 10:02 28.06.2014

Re: SFRJ

Жртве краљевине Србије у Великом рату (укупна популација 4.529.000):
Војни губици – 370.000
Цивилне жртве – 630.000
Укупно – 1.100.000
Рањено – 1.250.000, од тога 114.000 војних инвалида
500.000 деце остало без хранитеља

Извор: Србија у Великом рату 1914-1918
Радивојевић, Димић – Београд 2014.

s.dj 10:07 28.06.2014

Re: SFRJ

28. јула 1918, Председник Вудро Вилсон издао је следеће саопштење америчком народу. Прочитано је у црквама широм земље и објављено у скоро свим утицајним дневним новинама. Српска застава је подигнута изнад Беле Куће као и у свим зградама јавних институција у главном граду САД. Порука је гласила:

Народу Сједињених Држава,

У недељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустро-Угарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи. Племенити је тај народ одговорио. Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље десет пута веће по броју становништва и војној моћи, и тек када су три пута протерали Аустријанце и након што су Немачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније. Иако је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачани надмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност.
Примерено је да народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих и великих, да живе сопственим животом и да бирају своје владе, присећајући се да су начела за које се Србија витешки борила и пропатила иста она начела за која се залажу Сједињене Државе, поводом ове годишњице изрази на адекватан начин саосећење са овим потлаченим народом који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира светом. У исто време, не бисмо смели заборавити ни истородне народе велике словенске расе – Пољаке, Чехе и Југословене, који сада под владавином туђинаца, чезну за независношћу и националним јединством.
Ово се не може обележити на више прикладан начин до у нашим црквама.
И, зато, позивам народ Сједињених Америчких Држава, свих вера и вероисповести, да се окупе на својим месним богослужењима, у недељу 28. јула, у циљу исказивања саосећања са овим подјармљеним народом и њиховим истородницима у другим земљама, и да призовемо благослов свемогућег Бога за њих саме као и за циљ којем су се посветили.

Томас Вудро Вилсон
председник Сједињених Америчких Држава
28. јула 1918

s.dj 10:18 28.06.2014

Re: SFRJ

„Када се буде писала историја овог рата нај славнији одељак те историје носи ће назив: Србија. Српска војска је показала задивљујућу храброст, а српски народ је преживео неизрециве муке и таква посвећеност и истрајност не могу остати непримећени – морају бити награђени.“

Роберт Ленсинг
амерички државни секретар

s.dj 10:29 28.06.2014

Re: SFRJ

looping 10:35 28.06.2014

Re: SFRJ

s.dj

Austro-Ugarska: Benevolentni okupator koji nam je donio željeznicu, rasvjetu, tramvaje...

s.dj 10:38 28.06.2014

Re: SFRJ

Дочек српске ослободилачке војске у Загребу. После Загреба српска војска је свечано дочекана у Љубљани.

s.dj 10:41 28.06.2014

Re: SFRJ

Austro-Ugarska: Benevolentni okupator koji nam je donio željeznicu, rasvjetu, tramvaje...

„Ви сте у рату,“ наводи се у једном од ових упутстава чији је примерак нађен на телу рањеног официра 9. армијског корупса, одакле цитирамо: „Пре свега, не дозвољавам да наоружана лица која нису у униформи, било да су затечена појединачно или у групи, буду заробљена. Они морају бити стрељани, без изузетка.“ Ко год се затекне на отвореном, а посебно у шуми, мора се сматрати чланом банде који је негде сакрио оружје, а ми немамо времена да тражимо то оружје. Те људе треба убити ако делују иоле сумњиво.

„У дворишту сам нашао четворогодишњег дечака баченог, пошто су га убили. Део његовог тела разјели су пси. Поред њега је лежала млада жена, нага, а између њених ногу било је стављено заклано новорођенче. Мало даље, на земљи је лежала испружена старица. У кући је на гвозденом кревету лежало, искривљено у агонији смрти, тело веома лепе девојке, чија је кошуља била сва у крви. На поду се под гомилом тепиха једва назирала старица коју су такође убили. На супротној страни села, нашао сам двојицу стараца убијених на прагу мале колибе. Насупрот њих, лежале су две испружене убијене девојке. Сељаци су ми причали како су Аустријанци довели у свој логор целокупно становништво оба пола, укључујући децу и терали их да вичу „Живела храбра аустријска војска“, „Живео цар Фрањо Јосиф“, а они који су то одбили били су убијени на лицу места. Такође су ми рекли да су војници убијали сељанке за један или два динара. У једној кући сам нашао жену и њених шест ћерки. Мајку и четири ћерке су убили, пету ћерку су ранили, док је шеста успела да побегне. Разговарао сам са овим двема преживелим, а током целог дана рањене жене и деца тражили су од мене медицинску помоћ.“

Како је Аустро-Угарска ратовала у Србији – 1915
Лична истраживања неутралног аутора
Р. А. Рајс, професор на Универзитету у Лозани

„Село изледа пусто и без становника. На вратима готово сваке куће лепршају бели чаршави, а кроз неколико прозора ко ји су на неким кућама отворени, опажам преврнут и сломљен намештај. Мало даље привучени смо ка једној кући кобном јадиковком налик самртничком ропцу... Улазимо. Ужас! На поду, у мору крви жена у агонији. Њена разрезана прса нису ништа више до огромна крвава рана.“ О мучењу становништва, Барби сведочи: „У Брезјаку једна сељанка се бацила пред ноге Аустријанцима плачући. Она их је преклињала да поштеде њеног сина јединца, дете од десет година. Понудила им је сву уштеђевину која је износила око хиљаду франака. Обећали су јој да јој неће дирати сина, узели хиљаду франака, а онда су хладнокрвно и крвнички на њене очи масакрирали сина, приморавајући мајку да присуствује његовој лаганој агонији.“

Анри Барби
француски ратни дописник

Biljana 77 10:47 28.06.2014

Re: SFRJ

Benevolentni okupator

Sasvm logično. Svakoj državi je u interesu da svoju teritoriju učini korisnom, a za to je potrebna infrastruktura. Čak je i Otomanska imperija, koja je bila daleko od uređenosti i proračunatosti Monarhije, dosta uradila u Srbiji na pitanju izgradnje putne mreže, vodosnabdevanja i sl. sve dok Srbija nije postala perferija carstva, a turske pretenzije na sever nisu prestale. Onda je i Srbija postala zanemareni i od lokalnih kabadahija zlostavljani ćošak što je direktno dovelo do ustanka.

EDIT: A o benevolentnosti tog istog okupatora u Srbiji, u drugim oklonostim, tj. u ratu, eto iznad svedočenja, a koga zanima ima prilično fotografija da se izgugla.

s.dj 10:51 28.06.2014

Re: SFRJ

Austro-Ugarska: Benevolentni okupator koji nam je donio željeznicu, rasvjetu, tramvaje...

Вешање цивила без суђења

Стрељање деце од 13 до 15 година пред очима родитеља

Вешање виђенијих људи

milisav68 11:53 28.06.2014

Re: SFRJ

s.dj 22:02 27.06.2014

bez principa

s.dj 22:32 27.06.2014

kraj principa

Натписи испред ћелије Гаврила Принципа у Терезину на чешком и на српском:

У овој самици од 5. децембра 1914. био је заточен Гаврило Принцип, главни учесник атентата у Сарајеву чије су жртве на Видовдан 28. јуна 1914. биле аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд и његова супруга Софија. Видовдански атентат у Сарајеву био је повод за избијање Првог светског рата. За већину словенског становништва тадашње Аустро-Угарске Гаврило Принцип био је један од симбола борбе против Хабзбуршке монархије. У Србији је постао национални јунак, а у чешким земљама успомена на њега чувана је нарочито у периоду Чехословачке републике (1918-1938), али и након Другог светског рата. Гаврило Принцип подлегао је последицама лошег поступања 28. априла 1918. године у војној болници у Терезину.

Srđan Fuchs 07:11 28.06.2014

Re: kraj principa

nisam znao da je Gavra preminuo u Terezinu, "art" naci logoru tokom II sv. rata, i "predgrađu" Treblinke i Aušvica. čudnih ironija ima kada se istorija sveta preplete u sudbini jedne ličnosti.

Buregdzya 07:32 28.06.2014

Re: kraj principa

Srđan Fuchs
nisam znao da je Gavra preminuo u Terezinu, "art" naci logoru tokom II sv. rata, i "predgrađu" Treblinke i Aušvica. čudnih ironija ima kada se istorija sveta preplete u sudbini jedne ličnosti.

E a bolje da ne znaš kako su ga UBIJALI. Vuklo se to mesecima i beše mi muka posle čitanja. Neko je postavio link teksta nekog istoričara ovde ali se ne sećam gde tačno.

NNN 08:52 28.06.2014

Re: kraj principa

Srđan Fuchs 09:07 28.06.2014

Re: kraj principa

Buregdzya

E a bolje da ne znaš kako su ga UBIJALI. Vuklo se to mesecima i beše mi muka posle čitanja. Neko je postavio link teksta nekog istoričara ovde ali se ne sećam gde tačno.

treba biti jak za takva čitanja, i stabilan, da ne savlada hejt a opet da sačuvaš ponos i uspravnu kičmu, i gde možeš da burgijaš za interese svog naroda.

s.dj 09:23 28.06.2014

Re: kraj principa

У затвор у Терезину сам дошао крајем 1915. године, тамо је већ био заточен Гаврило Принцип. Видао сам га више пута 1916. године, а памтим и сусрете са њиме 1917. године. Тако је једном те године, док су га носили из затворске амбуланте, ја сам му се сасвим приближио и неприметно сам му се јавио рецима: “Ја сам твој земљак...”. Гаврило је изговорио пар неразумљивих речи, хтео је нешто да ми каже, али сам био сигуран да више није имао снаге да то и изговори. Био је живи леш, са не више од тридесетак килограма. Знао сам да неће још дуго живети. И тако је, нажалост, и било.

Луиђи Позек
затвореник из Терезина

Srđan Fuchs 09:36 28.06.2014

Re: kraj principa

tragično, ne bi me čudilo da nastane nekakva nevladina neprofitna organizacija koja će promovisati kao zločinačka srpska nastojanja da istraže i ovekoveče sopstvenu istoriju, sa sedištem u Beogradu.

antioksidant 09:15 28.06.2014

.

rat je inace poceo zbog nesposobnosti elite da razresi julsku krizu i nema nikakve veze sa bilo cijom teznjom da bude slobodan

bar ja to tako vidim na danasnji dan

s.dj 09:25 28.06.2014

Re: .

„Једнога дана велики европски рат ће настати из неке глупости на Балкану“.

Ото фон Бизмарк
Канцелар Пруске
1888. године

s.dj 09:29 28.06.2014

Re: .

„Кључна ствар је да Срби не остваре утицај негде другде... а тога ради је важно да добијемо упориште у Босни и Херцеговини и тиме успоставимо свој одлучујући утицај у том делу света.“

барон Јожеф фон Швегел
аустријски делегат на Берлинском конгресу
12. јул 1878. године

s.dj 09:31 28.06.2014

Re: .

„Ми ћемо просто придавити Србију ако дође до нечег озбиљнијег на Балкану, и ако се Србија можда усуди да води другачију политику од оне коју ми хоћемо.“

гроф Голуховски
аустро-угарски министар спољних послова
6. јануар 1901. године

s.dj 09:33 28.06.2014

Re: .

„Будућност Монархије лежи на Балкану, да се мора остварити окупација Србије и Црне Горе да би се остварила одлучујућа реч Монархије на Балкану... независна Србија је опасан непријатељ и магнет за јужнословенске народе које живе на територији.“

фелдмаршал Конрад фон Хецендорф
аустро-угарски начелник генералштаба
1906. године

s.dj 09:37 28.06.2014

Re: .

„У погодном тренутку у Европи, ми ћемо ставити шаку на преостали део Србије. Тада ћемо имати сигурне границе.“

Алојз Лекса фон Ерентал
аустро-угарски министар спољних послова

s.dj 09:38 28.06.2014

Re: .

„Овај поход Аустрије против Србије може чак да спречи евентуалну активну интервенцију Русије. То би за Немачку био casus foederis, јер чим би Русија извршила мобилизацију и Немачка би исто учинила са својом оружаном силом.“

Хелмут фон Молтке
немачки министар одбране
21. јануара 1909. године

s.dj 09:39 28.06.2014

Re: .

„Августа 1913. године Аустрија је обавестила Владу Италије да намерава да објави рат Србији уз сагласност Немачке.“

Ђовани Ђолити
бивши италијански премијер
6. децембар 1913. године

s.dj 11:01 28.06.2014

Re: .

Г. Думен, амбасадор Француске у Бечу г. Рене Вивијанију, министру иностраних послова

Беч, 2. јул 1914.
Злочин из Сарајева изазвао је снажно осећање огорчења у аустријским војним круговима, али и међу онима који нису задовољни што се Србији омогућава да на Балкану очува положај који је освојила. Истрага о томе како је дошло до злочина која се захтева од Владе у Београду под условима који су недопустиви за њихово достојанство би у случају одбијања представљала основ за тражење да се прибегне војним средствима.

s.dj 11:02 28.06.2014

Re: .

Гроф Сечен грофу Бертолду

Париз, 4. јул 1914.
Данас сам г. Поенткареу пренео захвалност Царске краљевске владе на њиховом саучешћу. Господин Поенткаре изразио је уверење да ће Влада Србије изразити највећу спремност да нам изађе у сусрет у судској истрази и кажњавању саучесника. Ниједна држава не може се ослободити такве дужности.

s.dj 11:02 28.06.2014

Re: .

Руски министар иностраних дела у обраћању руским амбасадорима у Паризу, Лондону, Берлину, Бечу и Риму

Санкт Петерсбург, 14. јул 1914.
Примио сам к знању одговор који је влада Србије упутила барону Гизелу. По својој умерености превазилази сва наша очекивања, као и по жељи да у потпуности удовољи Аустрији. Не видимо какве би даље захтеве могла имати Аустрија осим ако Влада у Бечу не тражи повод за рат са Србима.

s.dj 11:03 28.06.2014

Re: .

Г. Думен, амбасадор Француске у Бечу у преписци са г. Рене Вивијанијем, председником Министарског савета и министром иностраних дела

Беч, 15. јул 1914.
Поједини делови бечке штампе у разматрањима војне организованости Француске и Русије приказују ове две земље као неспособне да се самостално одрже у европској политици; то би обезбедило Двојној монархији уз подршку Немачке довољно прилика да подвргну Србију поступцима који им се свиде... Превазилазећи себе, Neue Freie Presse у данашњем издању пребацује грофу Тиси зато што је умерен у свом другом наступу када је изјавио: „Ипак је потребно разјаснити наше односе са Србијом.“ Овакве речи изазивају огорчење. Према бечкој штампи, спокој и безбедност могу настати само као резултат рата на нож против пан-србизма и управо у име човечанства захтева истребљење проклете српске расе.

s.dj 11:04 28.06.2014

Re: .

Фон Гизел у преписци са грофом Бертхолдом

Београд, 21. јул 1914.
...Ако одложимо рашчишћавање односа са Србијом, поделићемо одговорност за тешкоће и неповољно стање у евентуалном будућем рату до кога, међутим, може доћи пре или касније...

s.dj 11:04 28.06.2014

Re: .

Г. Думен, амбасадор Француске у Бечу, господину Бјенвену-Мартину, вршиоцу дужности министра иностраних дела

Беч, 22. јул 1914.
Ништа није познато у вези са одлуком коју гроф Бертхолд, који продужава свој боравак на Ишлу, покушава да искамчи од цара. Намера да се према Србији поступи с највећом строгошћу, да се докрајчи, „да се третира као још једна Пољска“, приписује се Влади. Каже се да је осам двојних корпуса у приправности, али да је господин Тиса веома забринут због догађања у Хрватској и да је активно учествовао у вршењу умереног утицаја...

s.dj 11:04 28.06.2014

Re: .

Сер Едвард Греј у обраћању сер де Бунсену, амбасадору велике британије у Бечу

Форин офис, 24. јул 1914.
Убиство надвојводе и одређене околности у вези са Србијом које се наводе у ноти изазвале су симпатије према Аустрији, што је природно, али истовремено никада до сада нисам видео да једна држава упути другој независној држави документ таквог карактера. Захтев бр. 5 тешко да је у складу са очувањем независности и суверенитета Србије, ако се мисли, што се чини да је и намера, да Аустро-Угарска добије право да именује функционере који ће имати власт у оквиру граница Србије... Рекао сам да ако би Србија одуговлачила са одговором, рок би могао бити одређен касније; али како ствари сада стоје, услове одговора Србије диктирала је Аустрија која се није задовољила да се ограничи само на захтев за одговором у року од 48 сати од уручења.

s.dj 11:05 28.06.2014

Re: .

Господин де Флеурио, отправник послова Француске у Лондону господину Бјенвени-Мартину, вршиоцу дужности министра иностраних дела

Лондон, 27. јул
Да је сер Едвард Греј тог јутра рекао немачком амбасадору да ако Аустрија нападне Србију после српског одговора, јасно ће показати да јој није био искључиво циљ решавање питања поменутих у ноти од 23. јула, већ да жели да уништи једну малу државу. У том случају, додао је он, „појавиће се једно питање у Европи и уследиће рат у који ће бити увучене и друге силе.“

s.dj 11:05 28.06.2014

Re: .

s.dj 11:06 28.06.2014

Re: .

Господин Бјенвени-Мартин, вршилац дужности министра иностраних дела, у обраћању амбасадорима Француске у Лондону, Санкт Петерсбургу, Бечу и Риму

Париз, 22. јул 1914.
Замолио сам амбасадора Француске у Бечу да употреби сав свој утицај код грофа Бертхолда и да му предочи у пријатељском разговору колико би Европа ценила умереност на страни аустријске Владе, као и какве последице би подразумевао насилан притисак на Србију.

s.dj 11:07 28.06.2014

Re: .

Гроф Бертхолд грофу Сздрапију у Санкт Петерсбургу

Беч, 28. јул 1914.
Господин Сазонов сматра да је Србија довољно изашла у сусрет нашим жељама али да су по њему поједини захтеви потпуно неприхватљиви, чињеница коју није скривао од Ваше екселенције. Чини му се да у таквим околностима одговор Србије би се адекватно могао сматрати као полазиште за споразум у чему би Влада Русије радо пружила помоћ.

s.dj 11:10 28.06.2014

Re: .

„Ово је најстрашнији докуменат што га је икада једна држава упутила другој независној држави.“

Едвард Греј
енглески министар спољних послова

Поводом Аустро-Угарског ултиматума Србији

s.dj 11:18 28.06.2014

Re: .

„Јасно је да Србија не може да прихватите захтеве, јер се косе са државним интегритетом. Берлин у потпуности подржава Аустрију у коришћењу ове прилике, чак и ако изазове компликације другим државама... Државни подсекретар Цимерман ми је рекао да је Аустро-Угарска, захваљујући њеној неодлучности и неслози, заиста постала реметилачки фактoр Европе.“

гроф Лерхенфелд
министар Баварске у Берлину

s.dj 11:20 28.06.2014

Re: .

„Док год постоји и најмања нада да се избегне крво-пролиће, сви моји напори биће усмерени у том циљу. Ако и поред наше најискреније жеље у томе не успемо, Ваше Величанство може бити уверено да Русија ни у ком случају неће остати равнодушна према судбини Србије!“

Николај Други Романов
руски цар
у телеграму регенту
Александру Карађорђевићу
27. јул 1914. године

mariopan 11:30 28.06.2014

Re: .

s.dj

„Ми ћемо просто придавити Србију ако дође до нечег озбиљнијег на Балкану, и ако се Србија можда усуди да води другачију политику од оне коју ми хоћемо.“

гроф Голуховски
аустро-угарски министар спољних послова
6. јануар 1901. године

Meni ova izjava zvuči savremeno, kao da su je koliko juče izgovorili ponovo?

s.dj 11:34 28.06.2014

Re: .

Ова два лика нису истоветнa. Пронађите 10 различитих детаља.

Николај Други Романов и Џорџ Пети - рођаци Виљема Другог...

stefan.hauzer 13:02 28.06.2014

Re: .

Пронађите 10 различитих детаља.

dovoljan je jedan. Džordž dupetom nije mrdnuo kada je carska porodica pobijena.

apacherosepeacock 14:36 28.06.2014

Re: .

stefan.hauzer
Пронађите 10 различитих детаља.

dovoljan je jedan. Džordž dupetom nije mrdnuo kada je carska porodica pobijena.

Nije dupetom mrdnuo ni da ga primi u izbeglistvo dok je jos bio ziv (i njegovu porodicu) kada su ga boljsevici uhapsili i dok jos nisu bili nacisto sta ce sa njim/njima, a mogao je.

principessa_etrusca 23:06 28.06.2014

Re: .

mariopan

Meni ova izjava zvuči savremeno, kao da su je koliko juče izgovorili ponovo?

Само што је онда Србија имала вољу да се избори за слободу, а данас прима у посету своје џелате.

skyspoter 16:27 28.06.2014

BBC Verzija WWI

larisa_bg 13:27 30.06.2014

Kad vidim sliku, žao mi jedino slona

Из дневника Фердинандовог секретара: „Велика страст му је лов. До овог пролећа убио је око 500.000 дивљачи. Само за једног лова у Чешкој убио је 2.140 комада ситне дивљачи. У Блумбаху је за један дан устрелио 53 јарца. Током досадашњих ловова убио је преко 6.000 јелена . . .“

Sakrij replike | Pošaljite komentar

antioksidant

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi