Literatura| Obrazovanje| Politika| Zabava

Knjige, braćo, knjige

/ 05.07.2014. u 11:54

Komentari: 163
Čitanost: 19707
/
Preporuke: 1024
/

Kada je Dositej uzviknuo: "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce...", slutio je, znajući koliko nacionalna ideja u Srbalja ima zapaljiv, privlačan i visokoenergetski potencijal, kako će se za nju lako lepiti ljudi lošeg kvaliteta. Oni sa rupom u karakteru. Oni neostvareni i frustrirani različitim životnim neuspesima. Ali i promućurni, prepredeni i skloni da one prve zavedu i iskoriste za zadovoljenje svojih niskih strasti, zavodeći slatkorečivošću o nebeskim temama i uzvišenim ciljevima.

Pišući "Kontraspisak", zbirku ordinarnih vrednosnih postulata, toliko običnih, jednostavnih i samopodrazumevajućih da su sasvim izgubljeni iz vida i smetnuti s uma, pomislio sam da bi prirodan nastavak bio spisak literature koju bi nacionalista-početnik morao da savlada kako bi proširio vidike i ispravnim svoje postupke upodobio.

Evo, dakle, knjiga bez kojih niko sebe patriotom ne sme da zove. Objavljivanjem ove kontraliste obavezne literature koja će zbog prostorne skučenosti izlaziti parcijalno i u nastavcima, završava se onaj romantični period kada je neko mogao sebe krstiti srpskim patriotom samo zato što je Srbin i što voli Srbiju. Ljubav prema Srbiji i dalje je condicio sine qua non, to je i nadalje neophodan uslov, ali ne i dovoljan. Evo dovoljnog:

1. Borislav Pekić, "Odbrana i poslednji dani", roman po kome je, igrom slučaja, naslovljena i najbolja ploča u istoriji jugoslovenskog i srpskog rokenrola. "Odbrana" je priča o politički i ideološki neopredeljenom Srbinu u vihoru Drugog svetskog rata. Oni opredeljeni, na raznim stranama, stradali su na svoj način. Naš će junak na paradoksalan, pekićevski.

Lafcadio WluikLafcadio Wluik2. Andre Žid, "Podrumi Vatikana", genijalna knjiga za koju me vezuje zanimljivost. Naime, poslednji je ispit na Medicinskom fakultetu sudska medicina, a kada sam ga polagao, profesor je pitao koleginicu kako se zove Židov junak, koji ima guku na vratu, a kako onaj sklon je samopovređivanju. Ja sam znao. Onaj s gukom zove se Antim Arman-Diboa, a samokažnjavač Lafkadio, Moj se profesor za ovo ime interesovao jer je ispitno pitanje bilo "samopovređivanje i samokažnjavanje", a Lafkadio Wluiki je tome bio sklon (baš kao i Srbi, eto i veze). Tu sam ja briljirao i dobio 10. Inače Žid je u mlađim danima bio veliki ljubitelj i propagator staljinizma. Prva poseta SSSR bila mu je potvrda komunističkog raja na zemlji. Druga, sasvim obrnuto - otkriće devastacije države i naroda u tragediji od političkog sistema. Žid je napisao knjigu o prvoj, potom i o drugoj viziti. U jednoj predratnoj knjižari na Terazijama prodavale su se, sukcesivno, obe knjige. Prva je bila oruđe u rukama predratne studentske levice u borbi sa desničarima sa Beogradskog univerziteta. Druga je dala materijala drugima da prkose prvima. Tada nije bilo načina i mogućnosti da se istina o stvarima lako sazna. Danas mogućnosti ima, ali to ne pomaže, pa istina i dalje ostaje neuhvatljiva.

3. Vilijam Sarojan, "Zovem se Aram", zbirka priča. Sarojan je poznati jermenski nacionalista i pisac koji se bavio svojim sunarodnicima u Americi. Aram je dečak koga jednog dana pozove stric i pita zna li da skuva pirinač. "Znam", kaže Aram. "I? Kakav bude kad ga ti spremiš?" "Nekad je preslan, nekad je bljutav, a nekad je baš kako treba", kaže Aram. "Bravo, momče, ti si prava osoba koja će spremati moj pirinač!" Skromnost, trpeljivost, dobrota, braćo Srbi, prihvatanje onog što se ne može promeniti, menjanje onog što može. Inače, Sarojan je osamdeset i neke bio u Beogradu i potpisivao knjige u Cetinskoj. Krenuo sam tamo, ali sam se zbog nečega predomislio. Sad mi je žao.

4. Ljubomir Tadić, "Da li je nacionalizam naša sudbina?", rasprave i polemike o naciji, nacionalnim oligarhijama, naciokratiji... o naciologiji koja vodi društvo u regresiju i biva surogat za demokratiju. Da li je nacija predmet organizovano sprovedene političke manipulacije koja služi kao "mišolovka za ljudsku slobodu", reći će vam ova zabavna i poučna knjiga.

5. Gabrijel Ševalje, "Klošmerl", roman o pisoaru. Zašto je roman o pisoaru na listi knjiga neophodnih prosvećenom nacionalisti? Zato što je odnos prema toaletima ogledalo nacije. Pogledajte naše. Zađite u one na železničkoj stanici, na benzinskim pumpama uz bilo koju srpsku džadu. Neka vas nužda potera u javni objekat u bilo kojoj srpskoj varoši. Sve će vam biti jasno i o Srbiji, i o Srbima i o međunarodnoj zaveri koja ih, očigledno, sprečava da operu svoje klozete. "Klošmerl" je preveo Stanislav Vinaver. Svaka knjiga koju je Vinaver preveo za 48% je bolja od knjige. Ako je tako, a tako je, eto zgodne prilike da pomenem da je sabrana Vinaverova dela počeo da izdaje "Službeni glasnik" radeći to do onog zlehudog trenutka kada je nesrećnim sticajem okolnosti na čelo ove prvorazredne kulturne institucije došla višestranačka ličnost koja se odaziva na ime Radoš Ljušić. Tad je stvar sa sabranim delima stala, a hoće li se nastaviti, ne znamo, odnosno, znamo da ako se Ljušić za mišljenje bude pitao, sasvim je izvesno - neće, što je za srpsku kulturu neprocenjivo loša vest.

Nastaviće se. Verovatno.

Objavljeno u Našim Novinama, 5. jula 2014.

Tagovi

Kontraspisak, Borislav Pekić, Andre Žid, Ljubomir Tadić, Stanislav Vinaver, Gabrijel Ševalje, Vilijam Sarojan, Radoš Ljušić

postavite na |

Komentari (163)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

stefan.hauzer 12:09 05.07.2014

.

Tu sam ja briljirao i dobio 10.

krlo,koji si vučić!

docsumann 16:46 05.07.2014

Re: .

Predrag Brajovic 12:40 05.07.2014

Српска историја писоара

Nebojša Krstić
Zašto je roman o pisoaru na listi knjiga neophodnih prosvećenom nacionalisti? Zato što je odnos prema toaletima ogledalo nacije. Pogledajte naše.

Није анегдота: један наш познати а преминули писац, када је долазила нека делегација, да је вода по Србији, раније је прошао планираном рутом (Ибарска магистрала крајем седамдесетих) и предвиђеним местима за одмор, па средио и очистио вецее и позакључавао их до доласка делегације.

Друго је већ урбана легенда, како је реновиран Филолошки: један инострани амбасадор, из земље која је изузетно помогала обнову факултета, обилазио је матичну катедру свог језика, и отишао у веце. Из њега је, како живописно прича један од професора са Филолошког, изашао блед као крпа. Остало је легенда: паре за реновирању су скупљене!

Треће: један наш професор, запањен пирамидом коју је угледао у једном од објеката, изашао одатле и тражио да се упозна са мајстором коју ју је направио...

Четрврто: Да ли знаш зашто се каже: Усрали смо мотку?

Nebojsa Krstic 12:45 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

Четрврто: Да ли знаш зашто се каже: Усрали смо мотку?

Ne znam.

milisav68 12:58 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

Predrag Brajovic
Четрврто: Да ли знаш зашто се каже: Усрали смо мотку?

Na brzinu napravljen WC za vojsku (u ratovima gde se ratovalo frontalno) je bila rupa prekrivena motkama, pa ko usere motku - dobije bičevanje....

Odatle i uzrečica - zašto ga biju - "Usrao je motku".

Predrag Brajovic 13:00 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

Nebojsa Krstic
Четрврто: Да ли знаш зашто се каже: Усрали смо мотку?

Ne znam.

Та пословична мотка, јер се зове и гов****, део је нашег хигијенског прибора из прошлости. Како ми је причао покојни отац, он се сећао да је коришћена у време његове младости (р. 1923), да би се њом очистила задњица после велике нужде. Тако је, барем, било у српској Црној Гори с почетка 20. века. Да је тако, можда, било и другде, казују уврежени говорни изрази из прошлости, чије смо порекло заборавили: Усрали смо мотку! и Треба њих говњивом мотком...

Sepulturero 13:14 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

Predrag Brajovic
Nebojsa Krstic
Четрврто: Да ли знаш зашто се каже: Усрали смо мотку?

Ne znam.

Та пословична мотка, јер се зове и гов****, део је нашег хигијенског прибора из прошлости. Како ми је причао покојни отац, он се сећао да је коришћена у време његове младости (р. 1923), да би се њом очистила задњица после велике нужде. Тако је, барем, било у српској Црној Гори с почетка 20. века. Да је тако, можда, било и другде, казују уврежени говорни изрази из прошлости, чије смо порекло заборавили: Усрали смо мотку! и Треба њих говњивом мотком...

Зар се нису користили клипови (окруњени) кукуруза?

mariopan 13:20 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

Sepulturero
Зар се нису користили клипови (окруњени) кукуруза?

Da, u Banatu se to zove čokanj...bar tako su mi pričali naši stari.
A tu motku su i oni koristili s vremena na vreme, ali sasvim namenski, za poravnavanje leđa zaslužnih građana.

Predrag Brajovic 13:24 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

За мотку, поуздано, знам... И сећам се да је отац причао о неком лишћу :) За клипове не знам. Сад заборавих одговоре на питања да ли је свако имао своју мотку, да ли је мотка била ствар тренутка, увек нова, или трајнија, да ли се мотка наслеђивала и тако то :)

manituu 13:32 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

Predrag Brajovic
Nebojša Krstić
Zašto je roman o pisoaru na listi knjiga neophodnih prosvećenom nacionalisti? Zato što je odnos prema toaletima ogledalo nacije. Pogledajte naše.

Није анегдота: један наш познати а преминули писац, када је долазила нека делегација, да је вода по Србији, раније је прошао планираном рутом (Ибарска магистрала) и предвиђеним местима за одмор, па средио и очистио вецее и позакључавао их до доласка делегације.

Друго је већ урбана легенда, како је реновиран Филолошки: један инострани амбасадор, из земље која је изузетно помогала обнову факултета, обилазио је матичну катедру свог језика, и отишао у веце. Из њега је, како живописно прича један од професора са Филолошког, изашао блед као крпа. Остало је легенда: паре за реновирању су скупљене!

Треће: један наш академик, запањен пирамидом коју је угледао у једном од објеката, изашао одатле и тражио да се упозна са мајстором коју ју је направио...

Четрврто: Да ли знаш зашто се каже: Усрали смо мотку?

da li ste skoro bili na Filoloskom?
Wci tamo ipak nisu renovirani

iako je bilo vise "obnova" fakulteta u zadnjih 20ak godina, WC je izgleda rak rana srpskih intelektualaca

highshalfbooze 13:36 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

mariopan

Da, u Banatu se to zove čokanj...bar tako su mi pričali naši stari.

Čokanjica

stefan.hauzer 13:37 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

u Banatu se to zove čokanj

u bačkoj se to zove - šapurika
sad sam totalno iznenađen činjenicom da klip okrunjenog kukuruza ima i drugi naziv?

+ zar nije čokanj,neka vrsta čaše,niz koji alkohol brže klizi?

Predrag Brajovic 13:39 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

manituu
da li ste skoro bili na Filoloskom?
Wci tamo ipak nisu renovirani
iako je bilo vise "obnova" fakulteta u zadnjih 20ak godina, WC je izgleda rak rana srpskih intelektualaca

Не, једно пет-шест година нисам био, али знам да вецеи јесу реновирани. Вероватно зависи од катедере до катедре, која је каква :)

milisav68 13:49 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

stefan.hauzer

u bačkoj se to zove - šapurika
sad sam totalno iznenađen činjenicom da klip okrunjenog kukuruza ima i drugi naziv?

U Šumadiji - tuluska/kočanjka.

A čokanj jeste za rakiju.

manituu 14:14 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

Predrag Brajovic
manituu
da li ste skoro bili na Filoloskom?
Wci tamo ipak nisu renovirani
iako je bilo vise "obnova" fakulteta u zadnjih 20ak godina, WC je izgleda rak rana srpskih intelektualaca

Не, једно пет-шест година нисам био, али знам да вецеи јесу реновирани. Вероватно зависи од катедере до катедре, која је каква :)

to ste u pravu,tamo sve zavisi od katedre do katedre..cak i to da neke katedre organizuju dodatne ispitne rokove, druge ne..
a i novac za wcee je izgleda podeljen razlicito, po spratovima...tako da su na nekim i dalje cucavci, na nekim je zadnje renoviranje bilo u vreme kad se nova zgrada i izgradila

, a neki, npr. na cetvrtom spratu, gde je germanistika, su bogami dobili i nove wc solje hehe...pa sad svi studenti idu da kenjaju samo u njih

,,,
ali i ti" renovirani" ne izgledaju nista bolje od pomenutih na ibarskoj i ostalim magistralama..toalet papir verovatno nikad u zivotu nisu videli, kao ni sapun...a lavaboe su sigurno kupovali na otpadu...za brisanje mokrih ruku, pa logicno je, pantalone, zar ne ? pa zar je nesto drugo vec izmisljeno??
trebalo bi da se organizuje ekskurzija do masinskog npr, da im se pokaze kako treba da izgleda wc u naucno-obrazovnoj instituciji..
ako elita ne brine o svojim wc-ima, sta ocekivati od obicnih usranaka smrtnika

Черевићан 14:21 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

давно било . . . . у потсету остало
тамо 2 десетих г.века кљокнутог деда мој, сеоски бербер, уведе новину у свом дворишном вецеју (у срему званом прокод - вертикалан дрвени сандук с вратима и унутри клупом са рупом усреди намештеног удругом дворишту нузђубре) тако што је калфа његов од прочитаних новина у радњи секао листове за употребу одназад у прокоду.кад 'ош сељаци ту погодност искористили да се опреме тим парчадима и уњих увијају дуван за пушење. иновација успела није,деда врати стару знану шапурику везану на канапу која је висила с'довратка прокода, изнутра наравски.е сад кад се временом материјала на њој нагоји, причаше, да је прву јутарњу ватру у кухињском шпорету баба моја најбоље распаљивала баш таквим прокод шапурикама . . .букне ома.

zilikaka 14:44 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

u bačkoj se to zove - šapurika
sad sam totalno iznenađen činjenicom da klip okrunjenog kukuruza ima i drugi naziv?

U Banatu se zove i šapurina, negde i šapurika.
Kaže se i čokanjica.

Mislim da ina još koji naziv, setiću se.

To sa različitim nazivima je verovatno uticaj komšiluka, ko što se svinjokolj kaže i disnotor i zabijačke.

zar nije čokanj,neka vrsta čaše,niz koji alkohol brže klizi?

Mislim da se i tako zove, al uobičajeno je fićok, ako mislimo na isto.

mariopan 14:47 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

stefan.hauzer
u Banatu se to zove čokanj

u bačkoj se to zove - šapurika
sad sam totalno iznenađen činjenicom da klip okrunjenog kukuruza ima i drugi naziv?

+ zar nije čokanj,neka vrsta čaše,niz koji alkohol brže klizi?

Da, čokanj je i za rakiju...ali se čokanjE zove i ona šapurika koja ostane kad okruniš kukuruz. Evo sa'će Zilikaka da ti kaže, ona je starosedlica, ja sam samo 40 godina ovde, još sam dođošanka.

zilikaka 14:55 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

Evo sa'će Zilikaka da ti kaže, ona je starosedlica, ja sam samo 40 godina ovde, još sam dođošanka.

Nisi, ti si se primila skroz. To nema veze s brojem provedenih godina.

Inače, znaš kako treća generacija kolonista kaže za sebe?

-Ja sam Lalo.

stopalo 15:19 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

zilikaka
u bačkoj se to zove - šapurika
sad sam totalno iznenađen činjenicom da klip okrunjenog kukuruza ima i drugi naziv?

U Banatu se zove i šapurina, negde i šapurika.
Kaže se i čokanjica.

Mislim da ina još koji naziv, setiću se.

Da rezimiramo:
šapurika, šapurina, čokanjica, čokanj i moj mali prilog kočanka

EDIT: Prevideo sam Milisava sa tuluskom i kočanjkom

A da ne bude baš bez mog priloga - tekun (iz Bosne)

sve su ipak varijacije jer ja sam čuo i za izraz samo čoka

stopalo 15:32 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

Predrag Brajovic
Nebojsa Krstic
Четрврто: Да ли знаш зашто се каже: Усрали смо мотку?

Ne znam.

Та пословична мотка, јер се зове и гов****, део је нашег хигијенског прибора из прошлости. Како ми је причао покојни отац, он се сећао да је коришћена у време његове младости (р. 1923), да би се њом очистила задњица после велике нужде. Тако је, барем, било у српској Црној Гори с почетка 20. века. Да је тако, можда, било и другде, казују уврежени говорни изрази из прошлости, чије смо порекло заборавили: Усрали смо мотку! и Треба њих говњивом мотком...

Ja sam čuo još nekoliko priča o poreklu gov*** motke ali većina nema higijenski nego vaspitno obrazovni smisao, tj. koristi se da bi nekoga tukao

1. Prva priča se odnosi na motku, odnosno rudu između volova
2. Na čobanski štap kojim se usmeravaju ovce
3. Motke (ili preciznije rečeno daske) koje su bile korištene iznad velikih rupa, tj priručnih poljskih klozeta na frontovima. Pošto je vojska morala da sprečava širenje bolesti, svako ko bi usrao motku zaradio bi tešku kaznu.

zilikaka 15:35 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

у срему званом прокод - вертикалан дрвени сандук с вратима и унутри клупом са рупом усреди намештеног удругом дворишту нузђубре

U Banatu - prokoT.

Uzgred, dobru tematiku smo načeli. Em vesela em proširuje znanje.
Ja nisam znala za poreklo ni usrati motku ni usrane motke. Hvala kolege.

cassiopeia 15:47 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

stefan.hauzer

u Banatu se to zove čokanj

u bačkoj se to zove - šapurika
sad sam totalno iznenađen činjenicom da klip okrunjenog kukuruza ima i drugi naziv?

+ zar nije čokanj,neka vrsta čaše,niz koji alkohol brže klizi?

Kod mojih kod Bačke Palanke kažu čuka. A čaša za rakiju je čokanjče :)

mariopan 15:47 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

zilikaka
Nisi, ti si se primila skroz.

-Ja sam Lalo.

mariopan 15:55 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

stopalo
EDIT: Prevideo sam Milisava sa tuluskom i kočanjkom

Tulaj i tuluzina su u Banatu izrazi za stabljiku kukuruza koja ostane posle berbe, znači ne ono sa čega si okrunio kukuruz već ono na čemu je kukuruz rastao, sve zajedno sa lišćem.

Koliko različitih izraza

docsumann 16:18 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

Predrag Brajovic
За мотку, поуздано, знам... И сећам се да је отац причао о неком лишћу :) За клипове не знам. Сад заборавих одговоре на питања да ли је свако имао своју мотку, да ли је мотка била ствар тренутка, увек нова, или трајнија, да ли се мотка наслеђивала и тако то :)

ne reče li on Gargantua da je nakon pobavljena posla zadnjicu najbolje obrisati pilićima, što mlađim, dok su još paperjem obrasli.

deset_slukom 16:41 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

cassiopeia

Kod mojih kod Bačke Palanke kažu čuka.

Sve nešto vuče na mađarski, a oni bi rekli "čutka".

Ipak, i u Zrenjaninu smo mi to zvali šapurika.

Jukie 16:43 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

Predrag Brajovic
И сећам се да је отац причао о неком лишћу :)

Oj koprivo, vražja travo,
ti za duppe nisi zdravo

milisav68 16:45 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

mariopan

Tulaj i tuluzina su u Banatu izrazi za stabljiku kukuruza koja ostane posle berbe, znači ne ono sa čega si okrunio kukuruz već ono na čemu je kukuruz rastao, sve zajedno sa lišćem.

Pa da, tako je i u Šumadiji, tuluzina su stabljike, a tuluska(e) je ono što ostane posle krunjenja kukuruza.

docsumann 17:05 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

koliko se meni dopada ovaj troll od bloga.

e, da, odma se srbi ufatiše za (holi) njesra

myredneckself 17:07 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

zilikaka
Mislim da ina još koji naziv, setiću se.

Čuka - zapadna Bačka, okolina Sombora.
Akcenat dugosilazni, prvi slog, naravno.

zilikaka 17:08 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

Ide vrabac kroz šumu i sretne svog prijatelja belog zeku...

Ima i ono kad meda sretne belog zeku i pita ga:
Zeko je l se linjaš?

zilikaka 17:11 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

e, da, odma se srbi ufatiše za (holi) njesra

A sad nešto za kolegu iz komšiluka!

Neki uraDci plivaju a neki tonu.
To za nas ode i nije toliko bitno, dočim za vas sa mora...

docsumann 17:16 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

To za nas ode i nije toliko bitno, dočim za vas sa mora...

heh, pa upravo i jeste za vas od tamo, misim kad stignete vamo. ja se u more nisam upuštao ima jedno 2-3 godine

angie01 18:38 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

koliko se meni dopada ovaj troll od bloga.

ko o cemu,...

pa ti sad nudi Srbima da citaju lepe klnjige.

zilikaka 19:09 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

heh, pa upravo i jeste za vas od tamo, misim kad stignete vamo. ja se u more nisam upuštao ima jedno 2-3 godine

Moram ti priznati, ja nisam nikad, nego mi problematiku izložio svojevremeno zajednički nam kolega.

docsumann 19:58 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

zilikaka
heh, pa upravo i jeste za vas od tamo, misim kad stignete vamo. ja se u more nisam upuštao ima jedno 2-3 godine

Moram ti priznati, ja nisam nikad, nego mi problematiku izložio svojevremeno zajednički nam kolega.

aa,to! moj komentar se odnosio na to da more slabo konzumiram potonjih godina. primaknem mu se tek toliko do najisturenijeg šanka uz obalu.

Sepulturero 20:18 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

docsumann
Predrag Brajovic
За мотку, поуздано, знам... И сећам се да је отац причао о неком лишћу :) За клипове не знам. Сад заборавих одговоре на питања да ли је свако имао своју мотку, да ли је мотка била ствар тренутка, увек нова, или трајнија, да ли се мотка наслеђивала и тако то :)

ne reče li on Gargantua da je nakon pobavljena posla zadnjicu najbolje obrisati pilićima, što mlađim, dok su još paperjem obrasli.

Ха, ха, добро сте се сетили. Чини ми се да је за исте сврхе препоручио и "адвокатску торбу". Споменуо сам то својевремено моме деди адвокату београдском. He was not amused

Jelica Greganović 22:56 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

da li ste skoro bili na Filoloskom?
Wci tamo ipak nisu renovirani

Trebalo bi da vidite kako izgleda WC u Narodnoj biblioteci Stevan Sremac u Nišu.
Tačno kao da su ga Turci ostavili.
Takozvani, turski.
Čučavac.
Lepo ti dođe žao onih sirotih ljudi koji tamo rade.

Jelica Greganović 23:02 05.07.2014

Re: Српска историја писоара

ono na čemu je kukuruz rastao, sve zajedno sa lišćem.

U Šumadiji je to - šaš.

mona.liza 02:19 06.07.2014

Re: Српска историја писоара

docsumann
koliko se meni dopada ovaj troll od bloga.

e, da, odma se srbi ufatiše za (holi) njesra

Jeste, a i temu (nije jedina u tekstu) izabrala srpska CG...svejedno da se nadovezem..meni deda pricao da se koristio kamen, i u srpskoj i u crnogorskoj CG...e sad kome verovati ocu ili dedi...

mona.liza 04:22 06.07.2014

Re: Српска историја писоара

docsumann
koliko se meni dopada ovaj troll od bloga.

e, da, odma se srbi ufatiše za (holi) njesra

Biljana 77 09:24 06.07.2014

Re: Српска историја писоара

koliko se meni dopada ovaj troll od bloga.

Od ovog bloga izraz: ko u klin, ko u ploču postaje: ko u knjigu, ko u motku...

fantomatsicna 10:08 06.07.2014

Re: Српска историја писоара

angie01
koliko se meni dopada ovaj troll od bloga.

ko o cemu,...

pa ti sad nudi Srbima da citaju lepe klnjige.

i zato evo jednog lepog pisoara ovde koji je za svakodnevnu upotrebu kreirao Gosn Hundertwasser

zilikaka 11:51 06.07.2014

Re: Српска историја писоара

Ja bih samo citirala deo bloga kolegenam:

Priča se da su dečaci precizniji kada imaju neki cilj!

Ilustracija: Schiphol aerodrom data slicing and dicing gurui su zaključili da se previše novca troši na čišćenje poda oko pisoara u muškim klonjama. Pa su, i to su mnogi videli i ja se jako dobro sećam mog iznenađenja i naglog skoka lovačkih hormona mi u uvek budnom telu, došli na ideju da na dnu pisoara nacrtaju muvu.

Muva je vrlo verno nacrtana, ko prava, i dok se nevino muško sabere troškovi čišćenja poda u klonjama su opali za 80 posto.,

docsumann 11:53 06.07.2014

Re: Српска историја писоара

Priča se da su dečaci precizniji kada imaju neki cilj!

PEE-MAN 2 (NO GAME OVER)

to je bolje od svake video igre
toplim mlazem pivskog piša
razbijati tragove govana
po kafanskim klozetima

golubica.bg 12:08 06.07.2014

Re: Српска историја писоара

manituu

da li ste skoro bili na Filoloskom?
Wci tamo ipak nisu renovirani
iako je bilo vise "obnova" fakulteta u zadnjih 20ak godina, WC je izgleda rak rana srpskih intelektualaca

Bio je svojevremeno i na Youtube neki klip snimljen na FIlološkom gde se vrata jedne od kabina zatvaraju tako sto se zavezuju kanapom od vodokotlića (ne mogu sad da ga nađem, biće da je sklonjen u međuvremenu). Poslednji put kad sam bila, pre jedno dve godine, sapun je i dalje bio SF. A dobro pamtim i jednu konfenenciju na anglistici kada su zaključali WC za studente, a ostavili samo onaj za profesore koji je koliko-toliko pristojno izgledao. Preko 100 ljudi je imalo na raspolaganju jedan muški i jedan ženski WC, a čak i to je bila manja bruka od one koja bi pukla da su svi bili dostupni.

Nebojsa Krstic 13:19 06.07.2014

Re: Српска историја писоара

ustracija: Schiphol aerodrom data slicing and dicing gurui su zaključili da se previše novca troši na čišćenje poda oko pisoara u muškim klonjama. Pa su, i to su mnogi videli i ja se jako dobro sećam mog iznenađenja i naglog skoka lovačkih hormona mi u uvek budnom telu, došli na ideju da na dnu pisoara nacrtaju muvu.

Muva je vrlo verno nacrtana, ko prava, i dok se nevino muško sabere troškovi čišćenja poda u klonjama su opali za 80 posto.,

Ne mogu da kažem da mi nije drago što ste se našli u ovoj temi.

docsumann 13:58 06.07.2014

Re: Српска историја писоара

teme su kao ogranci voda, granaju se, ukrštaju, prelamaju, utapaju ... bilo o čemu da pišeš ti si kao s prstom uronjenim u more povezan sa cijelim svijetom (geografskim, odnosno literarnim). tako da trol praktično i ne postoji za freestyle pisače.

recimo, dobra mini povratna sprega tema koje si načeo ovim blogom je literatura za klozet. o tome smo par puta i ćaskali na blogu. bilo je vrlo zanimljivih opservacija na temu šta čitati kad si u elementu?

kao predlog, jedan Keruakov američki haiku:

u ormanu za lekove
zimska muva
uginula od starosti

zilikaka 14:25 06.07.2014

Re: Српска историја писоара

Ne mogu da kažem da mi nije drago što ste se našli u ovoj temi.

Paaa, ima ih još koji su se takođe bili našli u temi, al su nekako netragom nestali.

hajkula1 18:12 06.07.2014

Re: Српска историја писоара

milisav68
stefan.hauzer

u bačkoj se to zove - šapurika
sad sam totalno iznenađen činjenicom da klip okrunjenog kukuruza ima i drugi naziv?

U Šumadiji - tuluska/kočanjka.

A čokanj jeste za rakiju.

0

tuluska, kočanjka, kočanj a negde komiljka

nim_opet 19:58 07.07.2014

Re: Српска историја писоара

Cokanj po Sumadiji i zapadnoj Srbiji. A takodje i naziv za one male flasice u kojima se sluzi rakija.

mariopan 13:17 05.07.2014

...

Onaj grafit....da li je montaža ili je neko stvarno to napisao na zidu?

Ako jeste, onda nije sve crno kao što se priča?

chitach 13:41 05.07.2014

Re: ...

zgrada PMF - a , mislim

crossover 17:17 05.07.2014

Re: ...

Јесте ПМФ, ево још један од истог аутора.

mariopan 17:34 05.07.2014

Re: ...

crossover
Јесте ПМФ, ево још један од истог аутора.

Pa onda ima nade za nas? Ko kaže da deca ne čitaju?

freehand 15:00 05.07.2014

Skarabudžio si

... ti ovo poprično, moj Krstiću. Tekst ti dođe nekako kao delo koje pripada prosvećenom krkarizmu, koliko god to dvoje, prosećenost i krkarizam bile suprotnosti po sebi.
Dakle, prosećenost utoliko što nema psovki i najvulgarnijih uvreda, a ni prokaženo primitivno bezmoždenije u nacionalno uronjeno nije definisano isključivo kao "srpsko".
Inače, šta bismo sad sa onima koji imaju osećaj za nacionalno a pročitali su neke ili većinu preporučenih naslova? Šta je to, zaista, nacionalista? Jesu li to zaista sve same hulje i šoder sa dna kace, nevaspitan, nekulturan, neobrazovan i zao po sebi?
I šta bi da se sad pojavi neki nacionalista pa tebi preporuči odgovarajuću lektiru i velike pisce koji su itekako imali osećaj za nacionalno?

Nebojsa Krstic 16:18 05.07.2014

Re: Skarabudžio si

Inače, šta bismo sad sa onima koji imaju osećaj za nacionalno a pročitali su neke ili većinu preporučenih naslova? Šta je to, zaista, nacionalista? Jesu li to zaista sve same hulje i šoder sa dna kace, nevaspitan, nekulturan, neobrazovan i zao po sebi?
I šta bi da se sad pojavi neki nacionalista pa tebi preporuči odgovarajuću lektiru i velike pisce koji su itekako imali osećaj za nacionalno?

Ne razumem o čemu pričaš:

a) ja sam nacionalista,
b) ovo je samo početak spiska, kao što se u tekstu negde i kaže.
c) ovo, kad se kompletira, biće moj spisak. Drugi nek prave svoje.

freehand 19:48 05.07.2014

Re: Skarabudžio si

Ne razumem o čemu pričaš:

a) ja sam nacionalista,

E sad, vala, ni ja tebe.
Mada mi je malo duši lakše.
Inače, razmišljajući na tu temu došao sam do zaključka da bih, na primer, svoj nacionalizam nazvao refleksnim nacionalizmom. Reaktvnim.
Jer nije posledica bilo kakve užarenosti (Sarojanov izraz, čini mi se) već odgovor na trend da se sve što ima veze sa Srbijom i imenicama, pridevima i glagolima iz nje izvedenim smatra ru7žnim, prljavim, grdobnim, zlim, lošim.
Štaviše, odavno mi se po glavi vrzmaju teze za jedan tekst - esej bi zvučalo nekako prepotentno - o tome kako se Srbija petnaest godina bori za pravo da bude normalno nenormalna.
No o tome, možda, ipak nekom druogm prilikom.
Što se literature tiče "Fukoovo klatno" uvek i za svaku priliku. Sve su to đavolje sluge, moj Krstiću.

Nebojsa Krstic 19:56 05.07.2014

Re: Skarabudžio si

Jer nije posledica bilo kakve užarenosti (Sarojanov izraz, čini mi se) već odgovor na trend da se sve što ima veze sa Srbijom i imenicama, pridevima i glagolima iz nje izvedenim smatra ru7žnim, prljavim, grdobnim, zlim, lošim.

Da...nije sve tako. ali deluje da jeste kad idioti postanu autorizovani branioci nacionalne misli.

freehand 20:19 05.07.2014

Re: Skarabudžio si

Nebojsa Krstic
Jer nije posledica bilo kakve užarenosti (Sarojanov izraz, čini mi se) već odgovor na trend da se sve što ima veze sa Srbijom i imenicama, pridevima i glagolima iz nje izvedenim smatra ru7žnim, prljavim, grdobnim, zlim, lošim.

Da...nije sve tako. ali deluje da jeste kad idioti postanu autorizovani branioci nacionalne misli.

Period o kome govorim na površinu je izbacio druge idiote i druge drekavce. Esperantiste koji ni maternji jezik ne znaju a kamoli esperanto i kojima je sve tamo bajno a sve ovde grozno. I tu ja nemam primedbu, na njihov ukus i doživljaj, da ne pokušavaju tako agresivno da svoje stavove nametnu kao jedine pametne i ispravne.
A nekako se ne mogu složiti i sa tako čestim i skoro pa masovnim podsmevanjem pojmovima kao što su čast, obraz, domaćin, dostojanstvo ili patriotizam, od kojih napraviše jezička strašila i moralne rugalice.
Graždanski skojevci-kmeri, to mu tako nekako dođe, ta fela.
A iz mene, eto, odmah izbije jedno Malo morgen!
Ima li neka knjiga i za moj slučaj?

docsumann 20:35 05.07.2014

Re: Skarabudžio si

Ima li neka knjiga i za moj slučaj?

Nebojsa Krstic 21:48 05.07.2014

Re: Skarabudžio si

A nekako se ne mogu složiti i sa tako čestim i skoro pa masovnim podsmevanjem pojmovima kao što su čast, obraz, domaćin, dostojanstvo ili patriotizam, od kojih napraviše jezička strašila i moralne rugalice.

Tim se pojmovima najviše rugaju oni koji svojim organizacijama nadevaju ta imena. Sve ostalo je samo posledica.

freehand 22:18 05.07.2014

Re: Skarabudžio si

Nebojsa Krstic
A nekako se ne mogu složiti i sa tako čestim i skoro pa masovnim podsmevanjem pojmovima kao što su čast, obraz, domaćin, dostojanstvo ili patriotizam, od kojih napraviše jezička strašila i moralne rugalice.

Tim se pojmovima najviše rugaju oni koji svojim organizacijama nadevaju ta imena. Sve ostalo je samo posledica.

Vrlo hrabro, al nekako ofrlje... Skoro kao etiketa.

Jelica Greganović 23:04 05.07.2014

Re: Skarabudžio si

Ima li neka knjiga i za moj slučaj?

Ima.
"Knjiga o Milutinu".

freehand 23:14 05.07.2014

Re: Skarabudžio si

Jelica Greganović
Ima li neka knjiga i za moj slučaj?

Ima.
"Knjiga o Milutinu".

Eto, a ja očekivao nekog Marka Vidojkovića, Biljanu Srbljanović, poeziju Jelene Karleuše, tako nešto lepršavo i europski. A ne gegulu Milutina.

milojep 23:24 05.07.2014

Re: Skarabudžio si

Jelica Greganović
Ima li neka knjiga i za moj slučaj?

Ima.
"Knjiga o Milutinu".

To je više knjiga o njemu kao slučaju nego knjiga za njegov slučaj

p.s. ne znam zašto ali i meni je ona pala na pamet! možda zato što je među prvima koja je postavila pitanje 'koji nam je k.... trebalo da...'

Milan Karagaća 00:23 06.07.2014

Re: Skarabudžio si

Jelica Greganović
Ima li neka knjiga i za moj slučaj?

Ima.
"Knjiga o Milutinu".

Ili Nušićeva "1915"

Milan Karagaća 16:06 06.07.2014

Re: Skarabudžio si

a) ja sam nacionalista,

A bi li nam mogao definisati šta pod tim podrazumevaš odnosno kako znaš da si nacionalista , postoji li neki test ili neki naciomer, šta li. Dobro svaki čovek je pripadnik neke nacije ili se nacionalno izjašnjava ali valjda samo to nije dovoljno da bi bio nacionalista. Jesu li nacionalisti nešto posebno dobro u okviru nacije, jesu li to oni koji su lepši, pametniji,kulturniji, maloumniji ili je to zapravo uobrazilja. Naime, normalan čovek voli svoju majku, zemlju, oca, ženu, svoje komšije, nije baš stalno, rodbinu, nije ni to baš, voli svoju decu pa i svoj narod onako tradiciju , običaje identifikuje se sa tim identitetom. E šta je sada to nešto više, znači neki koji uporno na svakom mestu pričaju kako vole svoju ženu, svoju majku, oca, porodicu, pa to se podrazumeva i insistiranje da drugima to dokažeš biće da je pre da nešto sakriješp, neku grižu savesti , šta li.

kamenspoticanja 16:49 05.07.2014

Knjige i citanja

Citajuci ovaj tekst, i prethodni (na koji se ovaj nadovezuje), primecujem jednu zanimljivu tendenciju autora.
Da se desnica predstavlja kao nesto sto treba modulirati, ali cije postojanje samo po sebi nije problem, vec su problem patogeni pojavni oblici desnice.
Smatram da duboko treba revidirati temu da li desnica kao takva nije propao ideoloski smer, tojest ne da li je moguca "bolja" desnica, vec da li je desnica uopste potrebna.
Da li je insistranje na enticitetu u interesu samog etniciteta to su pitanja koja treba dobro promisliti, i razmisliti da li sam etnicitet uopste treba potencirati.
Da su iz ljubavi prema drzavi nastala divna umetnicka dela itd ne treba sporiti, ali postavlja se pitanje da li nam je danas ljubav prema drzavi (u ovom mitskom smislu) uopste potrebna.

zilikaka 17:14 05.07.2014

Re: Knjige i citanja

Kolega, ako nastavite tako, možete biti udaljeni zbog trolovanja.

...da ne bude posle da Vam nismo skrenuli pažnju.

mariopan 17:28 05.07.2014

Re: Knjige i citanja

kamenspoticanja
Da su iz ljubavi prema drzavi nastala divna umetnicka dela itd ne treba sporiti,

Da nije bilo te ljubavi ni nas danas ne bi bilo.

ali postavlja se pitanje da li nam je danas ljubav prema drzavi (u ovom mitskom smislu) uopste potrebna.

Nikakav mit nam nije potreban ali nam je ljubav prema državi itekako potrebna, to je pitanje opstanka naroda koji ovde ( i bilo gde) živi.

Svedoci smo pljačke resursa planetarnih razmera, i ako nemamo taj osećaj da treba voleti i štititi svoju zemlju (koja nije ništa drugo nego prostor za život i rezervoar potrebnih resursa za opstanak).... onda smo lak plen pljačkaša i osuđeni na izumiranje.

Ne bi bilo prvi put u istoriji da nestane narod koji nema čime da ishrani ili ne ume da zaštiti svoje stanovnike.

kamenspoticanja 17:42 05.07.2014

Re: Knjige i citanja

Treba razgraniciti dve stvari.
Da li nam je mitska struktura odnosa prema nasim resursima potrebna da bi mi te resurse cuvali, i mora li ona biti desna po svojoj strukturi?
Postoji ona poznata recenica koja kritikuje Jugslaviju, tipa kakva je to bila socijalisticka republika bazirana na Jugoslovenskom etnicitetu.
E ja tu izvlacim neki slican princip, da li nam je odnos prema etnicitetu i mitovima istog potreban da bi mi cuvali nasu zemlju i nase resurse, i da li treba da ih cuvamo u cilju konstituisanja nekog novog mita, ili zbog pragmaticnih ekonomskih interesa ljudi koji dele te resurse?

mariopan 17:50 05.07.2014

Re: Knjige i citanja

kamenspoticanja
Treba razgraniciti dve stvari.
Da li nam je mitska struktura odnosa prema nasim resursima potrebna da bi mi te resurse cuvali, i mora li ona biti desna po svojoj strukturi?

Ne mora i ne treba da bude desno orjentisana, dovoljno je razvijati zdrav patriotizam, ljubav prema svojoj zemlji. To je lepo osećanje i ne treba ga se stideti. Ne bi smelo da bude orjentisano ni desno ni levo, pogotovo ne vezano za neke mitove. Niti da se time kiti neka stranka, to nije njeno vlasništvo.

Zašto se vezuje za mitove...verujem da je to zapravo zloupotreba tog zdravog i lepog osećanja i da to političari namerno koriste, da bi osvojili više glasova.
Samim tim potpiruju niske strasti (kojih uvek ima) i čine nemerljivu štetu sopstvenom narodu i državi.

Nebojsa Krstic 17:56 05.07.2014

Re: Knjige i citanja

Da se desnica predstavlja kao nesto sto treba modulirati, ali cije postojanje samo po sebi nije problem, vec su problem patogeni pojavni oblici desnice.
Smatram da duboko treba revidirati temu da li desnica kao takva nije propao ideoloski smer, tojest ne da li je moguca "bolja" desnica, vec da li je desnica uopste potrebna.

Bilo bi mi zanimljivo da ćitam studiju o tome. Takođe, bilo bi mi zanimljivo da čitam i onog ko bi tvrdio da nam levica kao koncept uopšte nije potrebna.

Nebojsa Krstic 19:42 05.07.2014

Re: Knjige i citanja

E ja tu izvlacim neki slican princip, da li nam je odnos prema etnicitetu i mitovima istog potreban da bi mi cuvali nasu zemlju i nase resurse, i da li treba da ih cuvamo u cilju konstituisanja nekog novog mita, ili zbog pragmaticnih ekonomskih interesa ljudi koji dele te resurse?

Ne može sve u životu da se svede na pragmatični interes jer ne funkcionišu svi ljudi na to gorivo.

kamenspoticanja 21:20 05.07.2014

Re: Knjige i citanja

Nebojsa, mene samo zanima da li se pragmatizam moze konstituisati kao mit.
Deluje mi da bi to bio strukturno najracionalniji mit, kad vec moramo da se okupljamo oko simbolickih poredaka :))

Nebojsa Krstic 21:52 05.07.2014

Re: Knjige i citanja

Nebojsa, mene samo zanima da li se pragmatizam moze konstituisati kao mit.
Deluje mi da bi to bio strukturno najracionalniji mit, kad vec moramo da se okupljamo oko simbolickih poredaka :))

Pragmatizam kao mit...hm...to se donekle i dešava u slučaju Đinđićevom. Današnji obožavaoci pokojnog premijera, listom će ti navesti pragmatizam kao veličanstvenu njegovu osobinu...i listom će pljunuti na svaki pragmatični politički potez u prošlosti. Ali, to je valjda tako sa svim mitovima. Volimo ih iako ih ne razumemo.

Milan Karagaća 22:26 05.07.2014

Re: Knjige i citanja

Da nije bilo te ljubavi ni nas danas ne bi bilo.

Ja mislim da malo ko misli na ljubav prema državi kad radi ono da bi nas bilo.
Ja stvarno ubeđen da je druga vrsta ljubavi u pitanju.A nažaolost ljubav prema državi i narodu uvek su najglasnije potencirali oni koju su i državu i narod najviše pljačkali, pa čak i veliki broj umetničkih dela od književnih,muzičkih ,likovnih gde se izražava ogrmna ljubav prema naciji i državi najčešće je u komercijalne svrhe , da se bolje proda.
Svaka čast onima koji su u baš teškim vremenima i najvećim opasnostima po narod i državu pisali recimo rodoljubive pesme kao što su one iz vremena buna i ustanaka i borve za oslobođenje i stvaranje države.

milojep 23:46 05.07.2014

Re: Knjige i citanja

Današnji obožavaoci pokojnog premijera, listo će ti navesti pragmatizam kao veličanstvenu njegovu osobinu...i listom će pljunuti na svaki pragmatični politički potez u prošlosti.

Ovo nije tačno!
Svi koji pljuju na Đinđićeve pragmatične poteze sigurno nisu njegovi obožavaoci! Ali zato među onima koji hvale neke njegove poteze ima njegovih mrzitelja.

Milan Karagaća 00:26 06.07.2014

Re: Knjige i citanja

Svi koji pljuju na Đinđićeve pragmatične poteze sigurno nisu njegovi obožavaoci! Ali zato među onima koji hvale neke njegove poteze ima njegovih mrzitelja.

kamenspoticanja 03:19 06.07.2014

Re: Knjige i citanja

Nebojsa Krstic
Nebojsa, mene samo zanima da li se pragmatizam moze konstituisati kao mit.
Deluje mi da bi to bio strukturno najracionalniji mit, kad vec moramo da se okupljamo oko simbolickih poredaka :))

Pragmatizam kao mit...hm...to se donekle i dešava u slučaju Đinđićevom. Današnji obožavaoci pokojnog premijera, listom će ti navesti pragmatizam kao veličanstvenu njegovu osobinu...i listom će pljunuti na svaki pragmatični politički potez u prošlosti. Ali, to je valjda tako sa svim mitovima. Volimo ih iako ih ne razumemo.

Iskreno mi se svidja ovaj argument koji ste naveli, ali mora se postaviti jedno realno pitanje, ako vec iz tog kolaza simbola moramo birati one za koje cemo vezati nasu sudbinu, je li tu pragmatizam najbolji od losih?
Nekako sumnjam da imamo privilegiju da kao Staljin izmedju dva zla ne biramo ni jedno.

Milan Karagaća 17:27 05.07.2014

A što njega prozivaš

"došla višestranačka ličnost koja se odaziva na ime Radoš Ljušić."
Imaš ti njih zaslužnijih u toj oblasti i nacionalno još svesnijih koji su objavili kapitalna dela o srpskoj naciji, pa eto ti npr. Bataković, pa Dimitrijević, Čedomir Antić,pa teraj preko Drage Dmitrovića do Pere Simića, sve vrlo nadahnuto.
E sada si našao kao Ljušića zato što je bio sa Koštunicom pa sada sa Vučićem, a ovi ostali kao demokrate, europejci.....
Ne bi bilo loše da pročitaš i tu staviš onaj rad Jovana Cijića koji se zove "O nacionalnom radu".

Nebojsa Krstic 17:57 05.07.2014

Re: A što njega prozivaš

"došla višestranačka ličnost koja se odaziva na ime Radoš Ljušić."
Imaš ti njih zaslužnijih u toj oblasti i nacionalno još svesnijih koji su objavili kapitalna dela o srpskoj naciji, pa eto ti npr. Bataković, pa Dimitrijević, Čedomir Antić,pa teraj preko Drage Dmitrovića do Pere Simića, sve vrlo nadahnuto.

Ljušića sam pomenuo jer je on, za razliku od drugih, na čelu ustanove koju ruinira uzduž i popreko.

angie01 18:42 05.07.2014

Re: A što njega prozivaš

Ljušića sam pomenuo jer je on, za razliku od drugih, na čeku ustanove koju ruinira uzduž i popreko.

kao sto je i onu prethodnu!

angie01 18:46 05.07.2014

Re: A što njega prozivaš

angie01
Ljušića sam pomenuo jer je on, za razliku od drugih, na čeku ustanove koju ruinira uzduž i popreko.

kao sto je i onu prethodnu!

on je covek kome niko ne moze nista iz nekog razloga je zasticen kao beli medved i radi sta hoce, ali zato ce izgleda uskoro morati u penziju- sto ce biti jedini spas za Vinavera....a i mnoge druge.

alselone 19:01 05.07.2014

Kumim vas bogom, braco blogeri,

Nemojte koristiti više ovo "knjige, braco, knjige" i ono "Dođu tako vremena, kada pamet zaćute". Ako nije 7000 puta spomenuto u napadima prosvetiteljske kreativnosti nije ni jednom. Popelo mi se dovde.

angie01 19:04 05.07.2014

Re: Kumim vas bogom, braco blogeri,

Popelo mi se dovde.

samo pazi na g.....u motku:)

Nebojsa Krstic 19:09 05.07.2014

Re: Kumim vas bogom, braco blogeri,

Popelo mi se dovde.

Jel?

Dr M 20:12 05.07.2014

Re: Kumim vas bogom, braco blogeri,

Nebojsa Krstic
Popelo mi se dovde.

Jel?

Ovo može da iskošta, jedno 7 hiljadarki i malo kusura!

alselone 08:28 06.07.2014

Re: Kumim vas bogom, braco blogeri,

Jel?

Je l'.

Tako je. Ali ti možeš, ti si super.

cane 19:44 05.07.2014

aj da dodam i ja jos jednu

"SELLING AND SALES MENAGEMENT"

Colin_bgd 20:44 05.07.2014

Dve igre slucaja...

1. Borislav Pekić, "Odbrana i poslednji dani", roman po kome je, igrom slučaja, naslovljena i najbolja ploča u istoriji jugoslovenskog i srpskog rokenrola.

I po kome je, isto igrom slucaja (neverovatno!), naslovljen najbolji tekst objavljen na blogu B92...

martin_krpan 20:58 05.07.2014

Mali doprinos

6. Vidosav Stevanović, "Testament", fantastični srpski realizam. Kaljani zakrvavljenih očiju zbog mlake pive i loše higijene jednostavno vole da odspavaju popodne. Ovaj roman nam pokazuje koji dio dana žene u Srbiji najviše vole. Pisac je nosilac francuskog Оrdena viteza iz reda umjetnosti i literature a nije Kusturica, što ipak ostavlja otvorena vrata hipotezi, da su svi Latini isti.

Jaril 21:57 05.07.2014

Асоцијација

Milan Karagaća 22:30 05.07.2014

Re: Mali doprinos

6. Vidosav Stevanović, "Testament", fantastični srpski realizam

e on nije u trentu, ne uklapa se baš u patiJotsku književnost kao što ni Dubravka Stojanović ili Olga Milosavljević nisu istoričarke u nacijonalnom trentu, oće da kažu i ono što bi se trebalo sakriti da se ne sramotimo pred svetom.

freehand 22:36 05.07.2014

Re: Mali doprinos

Milan Karagaća
6. Vidosav Stevanović, "Testament", fantastični srpski realizam

e on nije u trentu, ne uklapa se baš u patiJotsku književnost kao što ni Dubravka Stojanović ili Olga Milosavljević nisu istoričarke u nacijonalnom trentu, oće da kažu i ono što bi se trebalo sakriti da se ne sramotimo pred svetom.

Dabre, a ni Vojka i Savla nema ni u CV-u ni u sabranim delima.

Nebojsa Krstic 22:44 05.07.2014

Re: Mali doprinos

Vidosav Stevanović, "Testament", fantastični srpski realizam

Od Vidosava najviše preferiram "Vojka i Savla".

freehand 23:01 05.07.2014

Re: Mali doprinos

Nebojsa Krstic
Vidosav Stevanović, "Testament", fantastični srpski realizam

Od Vidosava najviše preferiram "Vojka i Savla".

a šta kažu Dubravka i Olga za Vojka i Savla?

Milan Karagaća 00:32 06.07.2014

Re: Mali doprinos

freehand
Nebojsa Krstic
Vidosav Stevanović, "Testament", fantastični srpski realizam

Od Vidosava najviše preferiram "Vojka i Savla".

a šta kažu Dubravka i Olga za Vojka i Savla?

Kažu da ih pitaš pa će ti kažu.A jel taj Vojko i Savle neka veća za...ancija od ovoga što sada pričaju o Mići, Nebojši i Šapiću.Vidiš ti bato šta je nekada bila afera, a sada ...

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Nebojsa Krstic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi