IMA LI SRPSKOJ PRIVREDI SPASA?

Ova Vlada nema viziju.
Ova Vlada, u stvari, nema ništa.

Samo jedan Vlada ima viziju...

Nije to problem samo ove vlade. Već dugo Srbija nema nekog ko bi znao kako je integrisati u svet. Prolazi vreme, ljudi gube strpljenje, zaboravljaju i ono malo što su znali, prozlili su se, prepuni su zavisti, egoistični, bolesno narcisoidni, ne veruju ni sebi ni drugima (a bez verovanja i optimizma, volje nema napretka, sve je ionako u glavi) guše se u preziru i samopreziru, uletela Srbija u neki pozitivni feedback loših stvari.

princi

Ova Vlada nema viziju.
Ova Vlada, u stvari, nema ništa.

Samo jedan Vlada ima viziju...

Nije to problem samo ove vlade. Već dugo Srbija nema nekog ko bi znao kako je integrisati u svet. Prolazi vreme, ljudi gube strpljenje, zaboravljaju i ono malo što su znali, prozlili su se, prepuni su zavisti, egoistični, bolesno narcisoidni, ne veruju ni sebi ni drugima (a bez verovanja i optimizma, volje nema napretka, sve je ionako u glavi) guše se u preziru i samopreziru, uletela Srbija u neki pozitivni feedback loših stvari.

Učestalost slaganja počinje da me plaši.
U pravu si, potpuno.
Dodatno su tu raznorazni objektivni razlozi od kojih je nedostatak ozbiljnog kapitala koji bi mogao da podrži prezubljivanje sistema i omogući novi zamah.

freehand

Ova vlada ima podršku da, u saradnji sa našom naučnom/akademskom zajednicom, promeni razvojnu paradigmu i ponudi viziju modernizacije zemlje, bez čega neće biti ni dodatnih privatnih investicija, niti održivog oporavka javnih finansija.

Ova Vlada nema viziju.
Ova Vlada, u stvari, nema ništa.
Gledaj skupštinu, kašće ti se samo.

Ima. Gladne oci.

princi

Ova Vlada nema viziju.
Ova Vlada, u stvari, nema ništa.

Samo jedan Vlada ima viziju...

Nije to problem samo ove vlade. Već dugo Srbija nema nekog ko bi znao kako je integrisati u svet. Prolazi vreme, ljudi gube strpljenje, zaboravljaju i ono malo što su znali, prozlili su se, prepuni su zavisti, egoistični, bolesno narcisoidni, ne veruju ni sebi ni drugima (a bez verovanja i optimizma, volje nema napretka, sve je ionako u glavi) guše se u preziru i samopreziru, uletela Srbija u neki pozitivni feedback loših stvari.

Браво !
Ја не бих нити приближно овако концизно, језгровито и, надасве тачно, дефинисао постојећу ситуацију.
Но, ја се не уклапам у ову оцену, да будем прецизан, што се тиче оптимизма и веровања у боље сутра - успркос свему, ја у боље сутра верујем, из простог разлога што познајем много људи који су супротно од овога што си ти прецизно скицирао. Чак бих се усудио да кажем да их има и на овом блогу.
Уверен сам да ће њихово (и моје са њима) време доћи. Кад - тад.

Nikola Jovanović

Zapravo hteo sam da kazem da vlada ima priliku, šansu, pa ako je prokocka - neće biti prostora za izgovore

Ta Vlada je u toj šansi već skoro tri godine. A nenadmašni su upravo u izgovorima. Od lopova i tajkuna do rekonstrukcija i komaraca.

chitach

Gde je to pravo malo bogatstvo koje smo pozajmljivali od 2008. godine otišlo?

Kakvo je to naivno pitanje ? Uzalud citav blog . Nemojte mi zamjeriti na ovome naivno , ali je vrijeme da se stvari nazovu pravim imenom . Sada ce biti rekla kazala zato sto me mrzi da kopam i trazim link , ali sam prije nekoliko mjeseci citao bas na b92 clanak kako je neki tip iz nisa ili okoline , uopste nije bitno , digao neki kredit od 250 k eura za pokretanje neke proizvodnje ( naveo je da ce kupiti neke masine i statijaznam vec ) , ne treba da pisem da nista nije uradio . e sada , kada je omoguceno tako nekom lokalnom djilkosu da propere cetvrt miliona eura , sta rade ovi koji drze sapu nad tim parama .

Moram da reagujem na ovo. Lokalni djilkos? Svi oni su lokalni, realno, svi su negde rodjeni ali ovako kako si napisao, zraci prezirom (prema manjim mestima). Odakle je Miskovic? Todoric? Tomic? Cane?
Prezir prema mestima manjim od prestonice, izaziva negativna osecanja i stavove prema istoj, sto meni mnogo smeta.

P.S.

Nebitno, ali Nis je bio centar elekto industrije, s velikim potencijalom za elektroniku... na primer.

hajkula1

chitach

Gde je to pravo malo bogatstvo koje smo pozajmljivali od 2008. godine otišlo?

Kakvo je to naivno pitanje ? Uzalud citav blog . Nemojte mi zamjeriti na ovome naivno , ali je vrijeme da se stvari nazovu pravim imenom . Sada ce biti rekla kazala zato sto me mrzi da kopam i trazim link , ali sam prije nekoliko mjeseci citao bas na b92 clanak kako je neki tip iz nisa ili okoline , uopste nije bitno , digao neki kredit od 250 k eura za pokretanje neke proizvodnje ( naveo je da ce kupiti neke masine i statijaznam vec ) , ne treba da pisem da nista nije uradio . e sada , kada je omoguceno tako nekom lokalnom djilkosu da propere cetvrt miliona eura , sta rade ovi koji drze sapu nad tim parama .

Moram da reagujem na ovo. Lokalni djilkos? Svi oni su lokalni, realno, svi su negde rodjeni ali ovako kako si napisao, zraci prezirom (prema manjim mestima). Odakle je Miskovic? Todoric? Tomic? Cane?
Prezir prema mestima manjim od prestonice, izaziva negativna osecanja i stavove prema istoj, sto meni mnogo smeta.

P.S.

Nebitno, ali Nis je bio centar elekto industrije, s velikim potencijalom za elektroniku... na primer.

Uopste mi nije bila namjera da prezirem mala mjesta ( Nis uopste nije mali ), ja sam odratao u gradu manjem od Nisa i zivim u gradu ( u inostranstvu doduse ) koji je nesto manji od Nisa . Moja poenta je suludi stepen centralizacije koji trenutno vlada u Srbiji , samim tim i centralizacija moci i novca . slozicemo se da mangupa ima i u BG- u i u siroj / uzoj Srbiji , ali cemo se takodje sloziti da se samim tim u BG- u centralizovalo najvise mangupa i tu dolazimo do moje poente , a koja se pita koliko tek mangupi iz BG- a kradu , kada je mangupu iz Nisa dopalo 250 k eura ruka . Kada zvanicne vlasti zvanicno vode slabo ili nikako racuna o juznoj Srbiji , sumnjam da mangupi imaju vise samilosti i poklanjaju samo tako muljavine/kombinacije stranackim kolegama iz navedenih krajeva .

Nebitno, ali Nis je bio centar elekto industrije, s velikim potencijalom za elektroniku... na primer.

Baš sam uzeo za primer EI-Niš kada smo sa mojim kolegom elekroinženjerom pitani od dobrih domaćina na jednom slavlju: "Evo vas dvojica ste bili najbolji inženjeri, a ti si bio i nauspešniji rukovodilac preduzeća, pa šta bi vi uradili da ste bili u prilici da odlučujete?" Odgovorio sam, Pa evo uzmimo za primer EI-Niš, ja bih zatražio da mi dostave u kakvom je stanju - gde su mašine, gde su ljudi, radnici, inžinjeri, pa bi napravili plan za pokretanje proizvodnje. O tranziciji bi razgovarali usput, ako bi neko mogao da mi kaže šta je to.
Međutim, da li je to znao da upita Đinđić, naravno ne, niti Koštunica, a još manje Tadić sa njegovim Cvetkovićem. Doduše, Cvetković bi znao da pita ali mu se više isplatilo da se pravi lud. Jer je njegov sin bio odgovoran za privatizaciju ili nešto slično, t.j. neke institucije za prisvajanje i uništavanje proizvodnih dobara celoga društva, jer su tako razumeli Zapad. Ovi sada su najslabiji u znanju, dobro je što su priznali, hteli bi da uče. Nuačiće ako neko preživi.

P.S.
Ako se ne varam pisac ovog bloga je bio savetnik nekima u vrhu vlasti, lepo bi bilo da to sam kaže čemu ih je savetovao, da ne pomislim da i on nije znao kako treba raditi za dobrobit svoje zemlje?

U javnom sektoru smanjiti plate za 50 - 70 %. HITNO!

Zavisi koje. Svakako smanjivati raznoraznim referentima, birokratiji, nikako smanjivati profesorima, lekarima, inženjerima u EPSu. Treba uspostaviti prave incentive, ljude motivisati da što bolje rade svoj posao, postaviti merljive parametre pomoću kojih je moguće meriti učinak ljudi, omogućiti bržu fluktuaciju radne snage... itd, itd.

martin_krpan

1. Veće prosječne plate u državnom sektoru nego na tržištu. Ne treba ni objašnjavati koliko je ovo maligan fenomen. Demotiviše preduzetnike, stvara (opravdanu) zavist (kada neka budala u nekom übertrulom preduzeću gdje radnici ni ne znaju opis posla zarađuju dvije tržišne plate, čak i časnom radniku ujutru oko 5:30 kad krene na posao, krene pjena na usta da izlazi). U javnom sektoru smanjiti plate za 50 - 70 %. HITNO!

2. Postkomunistička paraliza-strah. Ovaj fenomen je takođe vezan za tzv. državu. Mladim ljudima (čak ima dosta talentovanih) se iz porodice sugeriše da radije budu podguzne muve nego da na tržištu eksperimentišu. Nepismeni komunisti u velikim stanovima i sa velikim (vojnim) penzijama, ubijaju u pojam sinove i kćeri. Čisto zlo. Dakle smanjiti plate u javnom sektoru za 50 - 70%.

3. Nikakva migraciona politika. Niko nema pojma koliko ljudi stvarno ima u Srbiji. Zadnji popis je zaračunavao i gastarbajtere koji žive 35 i više godina po inostranstvu. Dakle, puno puno manje od 7 mio. ljudi stvarno živi u Srbiji. Kada se pogleda demografska struktura to onda izgleda stravično.

4. Kosovo. Priznati Kosovo i tako sa sebe skinuti najveće breme koje je ipak glavni kočničar "zakopavanja istorije".

nastaviće se...

5. Нереалан курс динара.

nastaviće se...

Neće valjda?

Priznati Kosovo

zakopavanja istorije

Evo čarobne formule.
Priznati Kosovo, zakopati istoriju, i eto para.

Mora da je super dok je mozak na otavi.

hoochie coochie man

Priznati Kosovo

zakopavanja istorije

Evo čarobne formule.
Priznati Kosovo, zakopati istoriju, i eto para.

Mora da je super dok je mozak na otavi.

Kosovo i Metohija je deo Srbije.
Cak i da se neko usudi da prizna nezavisnost, para nece biti.

Sepulturero

martin_krpan

1. Veće prosječne plate u državnom sektoru nego na tržištu. Ne treba ni objašnjavati koliko je ovo maligan fenomen. Demotiviše preduzetnike, stvara (opravdanu) zavist (kada neka budala u nekom übertrulom preduzeću gdje radnici ni ne znaju opis posla zarađuju dvije tržišne plate, čak i časnom radniku ujutru oko 5:30 kad krene na posao, krene pjena na usta da izlazi). U javnom sektoru smanjiti plate za 50 - 70 %. HITNO!

2. Postkomunistička paraliza-strah. Ovaj fenomen je takođe vezan za tzv. državu. Mladim ljudima (čak ima dosta talentovanih) se iz porodice sugeriše da radije budu podguzne muve nego da na tržištu eksperimentišu. Nepismeni komunisti u velikim stanovima i sa velikim (vojnim) penzijama, ubijaju u pojam sinove i kćeri. Čisto zlo. Dakle smanjiti plate u javnom sektoru za 50 - 70%.

3. Nikakva migraciona politika. Niko nema pojma koliko ljudi stvarno ima u Srbiji. Zadnji popis je zaračunavao i gastarbajtere koji žive 35 i više godina po inostranstvu. Dakle, puno puno manje od 7 mio. ljudi stvarno živi u Srbiji. Kada se pogleda demografska struktura to onda izgleda stravično.

4. Kosovo. Priznati Kosovo i tako sa sebe skinuti najveće breme koje je ipak glavni kočničar "zakopavanja istorije".

nastaviće se...

5. Нереалан курс динара.

Tako je. He pa u Bosni je od 1995 na snazi currency board, pa to je kolinijalni kurs. Domaća privreda zbog toga ne da nije konkurentna nego disati ne može. U Srbiji takođe. Odlično zapažanje i veoma bitna stavka.

hoochie coochie man

Priznati Kosovo

zakopavanja istorije

Evo čarobne formule.
Priznati Kosovo, zakopati istoriju, i eto para.

Mora da je super dok je mozak na otavi.

E ajd da ćaskamo fino, bez klinačkih fazona. Naravno da pare neće direktno doći nakon Kosova, to je maloumno razmišljanje, ali bi to moglo otvoriti velike opcije, evo nekih:
- psihološki pritisak bi pao. Sigurno bi bio kik optimizma. Činjenica je da je sva Srbija medijski ubijena ružnim slikama sa Kosova, progonima, srpska duša... činjenica da na tvojoj zemlji postoji konflikt ubija produktivnost. To u Rusiji može zbog veličine, u Srbiji ne.

- Kosovo je možda jedina zemlja gdje su srpski proizvodi konkurentni. Kosovo takođe ima tendenciju razvoja srednje klase, i u perspektivi to je šansa.

- Kosovska dijaspora u npr. Švajcarskoj je jaka kao crna zemlja. Kosovari u toj zemlji vrte projekte od 200 mio. i više i to je velika šansa. Ima dosta Srba koji rade za Kosovare u CH i tretirani su sa velikim poštovanjem. Preko Kosovara u CH bi se mogli povezati poslovni projekti sa zemljom koja ima 80K $ GDT per/capita. itd.

Činjenica je da je sva Srbija medijski ubijena ružnim slikama sa Kosova, progonima, srpska duša...

Ne znam kakva je trenutna situacija ali poslednji put kad sam bio u Srbiji (pre nekih 7 meseci) Kosovo jedva da je postojalo i u vremenskim prognozama.

princi

U javnom sektoru smanjiti plate za 50 - 70 %. HITNO!

Zavisi koje. Svakako smanjivati raznoraznim referentima, birokratiji, nikako smanjivati profesorima, lekarima, inženjerima u EPSu. Treba uspostaviti prave incentive, ljude motivisati da što bolje rade svoj posao, postaviti merljive parametre pomoću kojih je moguće meriti učinak ljudi, omogućiti bržu fluktuaciju radne snage... itd, itd.

Не смањити плате бирократији него отпустити вишак подгузних мува угураних у канцеларије.

Пријатељ ми прича да је дошао у једну установу да утврди и поправи квар на неком компјутеру где обављају основни посао везан за финансије.
У канцеларији где је некада радило три особе сада их је седам. Један млади 'кадар' нема ни места за радни сто него су му у ћошак угурали минијатурни сточић за компјутер. На том компу нешто се врти...овај крене да то искључи кад младунац скочи - немој то ми је неки 'пројекат' - а он игра игрице.
Главни шеф каже овом пријатељу да не мора да жури са поправком, они су обрачуне које треба урадили...има форе до краја месеца да поправи квар. Био је то тек почетак месеца. Питање је шта ће сви они да раде до краја месеца ако су основни посао одрадили за пар дана - њих седам? И сви добијају лудачке плате у односу на остатак запослених у Србији.

Намерно не кажем која је установа у питању зато што је скоро свуда тако.
Питање је како нисмо пропали још горе и брже, а не зашто смо толико потонули,

martin_krpan

- psihološki pritisak bi pao. Sigurno bi bio kik optimizma. itd.


Eksplodirali smo u optimizmu 2000. Ostalo je dokusurivano, redom, do danasnjih dana i ne vidim sta se menja.

princi

Činjenica je da je sva Srbija medijski ubijena ružnim slikama sa Kosova, progonima, srpska duša...

Ne znam kakva je trenutna situacija ali poslednji put kad sam bio u Srbiji (pre nekih 7 meseci) Kosovo jedva da je postojalo i u vremenskim prognozama.

Pa da, u vremenskoj prognozi i dalje ima izvještavanje za Prištinu, još kada se svakih 15 dana pojavi onaj Đurić, radni narod Srbije - koma.

У канцеларији где је некада радило три особе сада их је седам. Један млади 'кадар' нема ни места за радни сто него су му у ћошак угурали минијатурни сточић за компјутер. На том компу нешто се врти...овај крене да то искључи кад младунац скочи - немој то ми је неки 'пројекат' - а он игра игрице.

Ovo sam već doživeo u nekoliku državnih ustanova.No, ne sa nekim koji inače nema posla, već sa rukovodiocem sektora.
Zato Loreta Napoleoni i svojoj knizi "Ološ ekonomija" kaže:"Danas vlada mišljenje da je pojava ropstva povezana samo sa iskorišćavanjme malih nacija od strane bogatih, mada činjenice pokazuju suprotrno. Najviše žrtava nije bačeno u ropstvo, kupljeno i prodato od inostranih profitera, već su to učlnili njihovi sunarodnici..."

timotije

У канцеларији где је некада радило три особе сада их је седам. Један млади 'кадар' нема ни места за радни сто него су му у ћошак угурали минијатурни сточић за компјутер. На том компу нешто се врти...овај крене да то искључи кад младунац скочи - немој то ми је неки 'пројекат' - а он игра игрице.

Ovo sam već doživeo u nekoliku državnih ustanova.No, ne sa nekim koji inače nema posla, već sa rukovodiocem sektora.
Zato Loreta Napoleoni i svojoj knizi "Ološ ekonomija" kaže:"Danas vlada mišljenje da je pojava ropstva povezana samo sa iskorišćavanjme malih nacija od strane bogatih, mada činjenice pokazuju suprotrno. Najviše žrtava nije bačeno u ropstvo, kupljeno i prodato od inostranih profitera, već su to učlnili njihovi sunarodnici..."

Tu knigu sam pročitala (dva puta) i odnela ćeri da ima kod kuće jerbo mi dete mnogo uči, sprema doktorat iz ekonomije, pa neka zna i to što Loreta piše, to nemaju u udžbenicima nigde u svetu.

Tu knigu sam pročitala (dva puta) i odnela ćeri da ima kod kuće jerbo mi dete mnogo uči, sprema doktorat iz ekonomije, pa neka zna i to što Loreta piše, to nemaju u udžbenicima nigde u svetu.

Nema ni ovo u knigama, niti na internetu:Vladaoci američkog kapitalizma, neko je napisao da ih je oko hiljadu, ovom prilkom država Pensilvanija, bili su ubeđeni da će poznata grupa umova, mirotvoraca svojim proglasom sa osvrtom na aktuelne probleme da potvrde predlozima i rešenjima da je kapitalizam najbolji sistem. Platili su troškove rasprave, kojom prilikom su se sastali Filip Noel Baker, prvi predsednik komiteta za razoružanje UN-a i dobitnik Nobelove nagrade za mir, Eva i Linus Pauling, nosilac Nobelovih nagrada za hemiju i mir, Aurelio Peccei, predsednik Rimskog kluba i dr.Ivan Supek kao domaćin u Dubrovniku. Nakon jednonedeljne diskusije o razoružanju, ekologiji, ljudskim pravima, solidarnosti u privredi i lokalnim sukobima sastavili su deklaraciju koja je bila prihvaćena na sednici na velikoj koferenciji 04. jula. 1976. u Filadelfiji, a povodom dvestote godišnjice nezavisnosti SAD. Zajedno sa poražavajućim zaključcima
za bogatune, sklonjeni su od javnosti također i predloženi temelji pokreta Svetskog jedinstva i ugrađena humanistička načela koja su bila predložena konferenciji, a koja se u celini oslanjaju na Isusove ideje i poruke, a evo kako glase:

I. Očuvati život i uvažavati dosadašnji napredak.
II. Zaštititi prirodu od propasti.
III. Afirmisati ljudsku jednakost i slobodu.
IV. Proširiti saućešće i solidarnost na sve ljude.
V. Tražiti istinu.
VI. Primjenjivati istraživanja i upravljati razvoj prema opštoj blagodeti.
VII. Gajiti lepotu i umetnost.
VIII. Prenositi humanistička načela u legalne norme.
IX. Prakrtikovati svetski sporazum, saradnju i mir.
X. Biti dobar.

No, kada su vladari našim životima dobili usvojeni dokument, potpisan i od njihovog ekonomiste Dr. Milton Fridmana, zadnju sednicu je vodio Akademik dr. Ivan Supek, u kome je pisalo da je najbolji sistem za ljudski rod Samoupravni sistem, platili su troškove i dokument sakrili od javnosti.Ovo sam čuo od dr.Supeka u intervjuu koji je emitovan na HRT-ziji, dve godine pre njegove smrti 2007. No, nigde ne mogu da nađem pisani dokument, niti na internetu.

već sam za namensku štednju

Ja mislim da se razumemo, i da je logično da svaka štednja bude namenska, tj da se štedi onde gde se može a ne onde gde bi štednja bila štetna.

Npr, nema smisla štedeti tako da se ne povlači povoljan kredit za železnicu.
Ako se taj kredit ne uzme država će biti naizgled manje zadužena, što jeste prividna štednja, ali je štetna jer nema železnice.
Ali štednja koja za rezultat ima i smanjenu potrošnju nije štetna štednja.

domaća tražnja važan faktor

Tražnja za čim?
Prevshodno za uvoznim proizvodima. Ni ta tražnja neće razviti privredu Srbije.
Nema srpska privreda problem sa viškom proizvoda da bi se pospešivanjem potrošnje ti viškovi pokupovali pa novac zarobljen u njima krenuo da funkcioniše.
Srpska priveda ima problem male proizvodnje, tj ponude proizvoda domaće proizvodnje, i to je ono što treba nekako popraviti. A to se ne može popraviti samo povečanjem tražnje, jer će bilo koju tražnju uvoz lako podmiriti.

Ono što je neophodno je navesti ljude da proizvode, oslobađajući ih što je moguće više obaveza prema bilo kome, državi, zaposlenima. Kad se oni maskimalno oslobode obaveza biće manje priliva u budžet, a to znači maksimalnu štednju, jer para nema.

Dakle štednja i proizvodnja.

Nikola Jovanović

Slazemo se u principu. Ne zaboravi - nema proizvodnje bez obezbedjenih preduslova: infrastruktura, energenti, dobra uprava...to je zapravo poenta mog teksta. Drzava zakazala u svojim osnovnim funkcijama. Tajkuni su nusproizvod, ne uzrok afrikanizovane privrede

Tajkuni su ratni profiteri, spekulanti, koferasi... Kako su se oni razvijali, rasli, bogoatili se, tako je drzava propadala (privreda afrikanizovana). Ko je bio Miskovic? Deo vlasti. Kao takav, dobio je, odnosno njegova banka je dobila privilegije, na primer, racune PiO i druge. Veoma je uticao na stvaranje inflacije. Na primer. I ne samo Miskovic.

Nikola Jovanović

Svi su komentari dobri, čitam pažljivo sve. Manevarski prostor jeste mali, ali toliko toga je moguće:
1) kredit za železnicu se ne koristi
2) mere za unapređenje energetske efikasnosti su jeftine, a ne primenjuju se
3) razvojna banka osmišljena - ne funkcioniše
Mogu ovako do sutra...

Svi koji kažu da ne može, ili da se nema para, ili bilo koji drugi izgovor, znajte da jednostavno - ne umeju.

Da, i po meni su pare sekundarni problem. Mnogo veći problem su ideje i nedostatak infrastrukture. Ima jedno prelepo mesto u 2nd machine age gde autori objašnjavaju da se rast ekonomije postiže rekombinacijom postojećih mnogo više nego pronalaženjem novih ideja. Što je više ideja u opticaju to je veći broj kombinacija pa je i ekonomija veća (neka vrsta evolucije u ekonomskom smislu). Srbija, ovako izolovana hendluje premalo ideja, ima premalo ljudi. Neaktivnost, životarenje, to je ono što ubija Srbiju i njenu ekonomiju i to ne samo sada.

Da, i po meni su pare sekundarni problem. Mnogo veći problem su ideje i nedostatak infrastrukture.

Mnogo veci problem su glasaci koji i pored tog nedostatka infrastrukture, manje vise dve decenije drze kao ministra infrastrukture nekoga ko otvara 10km puta jedno 16 puta. I nikom nista. Ja sam dosao da zivim u Bukurest 2002 godine, kada Rumunija nije imala autoput Bukurest Konstanca (mislim da je oko 200km). Odselio sam se 2007. Za tih pet godina, Rumunija je zavrsila 200 km autoputa. Za tih istih pet godina, Srbija nije zavrsila ni deonicu Beograd-Novi Sad (96km), niti onih 50km od Grdelicke klisure do Vranja, a Ostruznicki tunel se probijao jedno 20 puta pred kamerama.

Mnogo veci problem su glasaci koji i pored tog nedostatka infrastrukture, manje vise dve decenije drze kao ministra infrastrukture nekoga ko otvara 10km puta jedno 16 puta. I nikom nista. Ja sam dosao da zivim u Bukurest 2002 godine, kada Rumunija nije imala autoput Bukurest Konstanca (mislim da je oko 200km). Odselio sam se 2007. Za tih pet godina, Rumunija je zavrsila 200 km autoputa. Za tih istih pet godina, Srbija nije zavrsila ni deonicu Beograd-Novi Sad (96km), niti onih 50km od Grdelicke klisure do Vranja, a Ostruznicki tunel se probijao jedno 20 puta pred kamerama.

Da, o tome se može pričati, jer ministra infrastrukture su na tom mestu držali marifetluci i političke igre. Što samo govori koliko je vrli DS, sav prepun intelektualaca, liberalne i svake druge provenijencije, shvatao značaj iste (infrastrukture) za društvo i ekonomiju. Ali je zato dovršetak Hrama sv Save, skidanje petokrake, preimenovanje ulica, i uvođenje veronauke u škole bio prioritet svih prioriteta prve srpske demokratske vlade. na DS nasleđe. Čista katastrofa.

Ali je zato dovršetak Hrama sv Save, skidanje petokrake, preimenovanje ulica, i uvođenje veronauke u škole bio prioritet svih prioriteta prve srpske demokratske vlade. na DS nasleđe. Čista katastrofa.

Može se reći da je katastrofa bila prethodna komunistička vladavina od 1945 do dolaska demokrata na vlast. Tako da je bilo potrebno napraviti neku ravnotežu istorijskoj nepravdi.

Ali ako već hoćeš da koristiš reč KATASTROFA, ona je više primenljiva na Miloševićevu kriminalizaciju države. DO NOT FORGET!

nim_opet

Da, i po meni su pare sekundarni problem. Mnogo veći problem su ideje i nedostatak infrastrukture.

Mnogo veci problem su glasaci koji i pored tog nedostatka infrastrukture, manje vise dve decenije drze kao ministra infrastrukture nekoga ko otvara 10km puta jedno 16 puta. I nikom nista. Ja sam dosao da zivim u Bukurest 2002 godine, kada Rumunija nije imala autoput Bukurest Konstanca (mislim da je oko 200km). Odselio sam se 2007. Za tih pet godina, Rumunija je zavrsila 200 km autoputa. Za tih istih pet godina, Srbija nije zavrsila ni deonicu Beograd-Novi Sad (96km), niti onih 50km od Grdelicke klisure do Vranja, a Ostruznicki tunel se probijao jedno 20 puta pred kamerama.

Sigurno je da bi bilo dobro da imamo STVARNE podatke u kilometrima.

Nikola Jovanović

Lepo rečeno.

Hvala.

oskar-z-wild

Može se reći da je katastrofa bila prethodna komunistička vladavina od 1945 do dolaska demokrata na vlast.

Zbog čega konkretno su oni bili katastrofa? Zato što su stvorili sve ono što su ove "demokrate" raskrčmili.

Nikola Jovanović

Svi su komentari dobri, čitam pažljivo sve. Manevarski prostor jeste mali, ali toliko toga je moguće:
1) kredit za železnicu se ne koristi
2) mere za unapređenje energetske efikasnosti su jeftine, a ne primenjuju se
3) razvojna banka osmišljena - ne funkcioniše
Mogu ovako do sutra...

Svi koji kažu da ne može, ili da se nema para, ili bilo koji drugi izgovor, znajte da jednostavno - ne umeju.

Kad se pomene zeleznica, padnem u najcrnji bedak. Od Rima do Napulja, vozom, za nekih sat vremena. Komsinica do Sutomora putovala osamnaest sati... Koliko se putuje do Smederevske Palanke, Niša, Novog Sada? Da ne pominjem lokalne pruge koje su cesto jedini nacin da se stigne do nekog regionalnog, opstinskog centra. Onda je logicno da se sela prazne.
Auto put i putevi uopste, po Srbiji, deluju mi kao naucna fantastika.

Ne vidim sansu, mogucnost oporavka bez cvrste, jasne odluke da se sistem promeni tako da, za pocetak ocekujem transparentnost i ukidanje tajnosti ugovora, demontiranje partokratije, imovinske karte preduzeca i ljudi, prosejavanje, ozbiljnu kontrolu off shore kompanija i posrednickih agencija.


Kopkaju me neka drska pitanja, cime zasluzuje, (zaradjuje) platu i privilegije, na primer Guverner NBS, ako je figura koja samo radi sta mu neko kaze (Srbija je kao sto znamo, banana drzava) sa pripadajucim obimom posla i odgovornostima?

Definisanje (podsecanje) sta znaci odgovornost.

princi

Nikola Jovanović

Svi su komentari dobri, čitam pažljivo sve. Manevarski prostor jeste mali, ali toliko toga je moguće:
1) kredit za železnicu se ne koristi
2) mere za unapređenje energetske efikasnosti su jeftine, a ne primenjuju se
3) razvojna banka osmišljena - ne funkcioniše
Mogu ovako do sutra...

Svi koji kažu da ne može, ili da se nema para, ili bilo koji drugi izgovor, znajte da jednostavno - ne umeju.

Da, i po meni su pare sekundarni problem. Mnogo veći problem su ideje i nedostatak infrastrukture. Ima jedno prelepo mesto u 2nd machine age gde autori objašnjavaju da se rast ekonomije postiže rekombinacijom postojećih mnogo više nego pronalaženjem novih ideja. Što je više ideja u opticaju to je veći broj kombinacija pa je i ekonomija veća (neka vrsta evolucije u ekonomskom smislu). Srbija, ovako izolovana hendluje premalo ideja, ima premalo ljudi. Neaktivnost, životarenje, to je ono što ubija Srbiju i njenu ekonomiju i to ne samo sada.

Да !
Ја бих ствари још мало банализовао (да ли ?) сводећи своје "идеје" (предлоге) на неколико следећих (намерно ћу карикирати ради емфсајзинга).
Прво - на неко време забранити (нашим) економистима да учествују у озбиљним пословима у нашој држави - на неко време, скоро све препустити (нама) инжењерима. Економисти су се "доказали".
Друго - успоставити референтни систем друштва, на следећи начин, односно омогућити да се нађе "координатни почетак" за следеће друштвене параметре --- поштен - непоштен, вредан - лењ, радник - лопурда, искрен - лажовчина, комуникативан - муљатор, итд ... (шта је горе, а шта доле, то нам омогућава гравитација, за стране света ћемо се некако снаћи, ако није облачно ...).
Тек након овога под "Друго" може да се пређе на послове нижега реда. Док год се не успоставе паритети за ове основне параметре, односно, не дефинише та преломна тачка где позитивне ствари прелазе у супротност и вице верса - мрка капа.

Svi koji kažu da ne može, ili da se nema para, ili bilo koji drugi izgovor, znajte da jednostavno - ne umeju.

Samo mi kaži je si li to znao kada si bio savetnik, ili nisi imao kome da kažeš, ili si tek sada naučio?

oskar-z-wild

Može se reći da je katastrofa bila prethodna komunistička vladavina od 1945 do dolaska demokrata na vlast. Tako da je bilo potrebno napraviti neku ravnotežu istorijskoj nepravdi.

Koju ravnotezu? Miskovicevim, Kosticevim, Peconijevim, Maticevim, Hamovicevim ... roditeljima, komunisti oteli pa sad ljudi vratili svoje? Daj bar jedan primer, molim te. Bice da je suprotno, da su samo pojedinci u stilu, gde ja stadoh, ti produzi.

Sve se slazem, ja sam malo odlutao. Izvinjavam se.

putevi, pruge, navodnjavanje, turizam, obrazovanje

Te-le-ko-mu-ni-ka-ci-je. Učiniti dostupnom kablovsku infrastrukturu (tzv. last mile) - pod istim uslovima - svima. Investirati u infrastrukturu (FTTX) sa ciljem široke rasprostranjenosti FTTH (Fiber to the Home) i FTTB (Fiber to the Building) u gradovima, a slično i u selima. Ovo zadnje bi možda trebalo da bude subvencionisano, direktno ili indirektno (zakonom). Pa, nek' cveta 'iljadu Targo Telekoma (min. paket 24/12 Mbps za 1599 RSD).

deenky

Banaka previse postoji na trzistu i cena kredita je i dalje izuzetno visoka.

Sto je jos gore, banke su novac iznosile, ulagale u druge privrede.

Sto je jos gore, banke su novac iznosile, ulagale u druge privrede.

Iznosile su svoj profit i vraćale kredite maticama, a kapital su prethodno unosile i to u ogromnim količinama. Čak bih rekao, mada nisam razvrstavao, da je lavovski deo investicija od 2001. godine ušao u zemlju ili u privatizaciji banaka ili dokapitalizaciji filijala od strane matica. Ako se ranije nije sprečavalo prekomerno unošenje para sada se ne može ni zaustaviti iznošenje

trala.la

putevi, pruge, navodnjavanje, turizam, obrazovanje

Te-le-ko-mu-ni-ka-ci-je. Učiniti dostupnom kablovsku infrastrukturu (tzv. last mile) - pod istim uslovima - svima. Investirati u infrastrukturu (FTTX) sa ciljem široke rasprostranjenosti FTTH (Fiber to the Home) i FTTB (Fiber to the Building) u gradovima, a slično i u selima. Ovo zadnje bi možda trebalo da bude subvencionisano, direktno ili indirektno (zakonom). Pa, nek' cveta 'iljadu Targo Telekoma (min. paket 24/12 Mbps za 1599 RSD).

Ма јашта !
Сви да програмирамо !
Џбг - ја можда испадам из штоса, знам само 7 програмских језика и неколико инвајермента.
Мој комшија, сељак Жика - само о интернету размишља.

determined

Мој комшија, сељак Жика - само о интернету размишља.

Pozdravljam tvoj cinizam, i sam gajim isti. Mada pre preporučujem skepticizam promešan sa radoznalošću.

Nego, to na stranu, ima nekih studija/analiza/tumačenja koja tvrde da su danas (sledi link) telekomunikacije najistaknutiji faktor u razvoju neke zemlje. Jedan u mnoštvu, ne nužno i presudan, ali se ističe. Pa ti tumači kako god hoćeš.

Neki tvrde da je ovo vek informacija, pa bi, sledstveno, brza i kvalitetna razmena/dostupnost informacija trebalo da bude imperativ. Ne znam kako ti koristiš Internet, ali (kad si već pomenuo komšiju), imam ja rođake na selu koji su štošta korisno naučili sa (jako kilavog i ne uvek dostupnog) Interneta, baš o praktičnim, konkretnim stvarima koje se sreću na selu.

I na kraju, razmisli o tome da nije slučajno bitno jeftinije i lakše (čitaj: brže) razviti dobre telekomunikacije u poređenju sa razvojem dobre putne infrastrukture. A jedno ne isključuje drugo (čisto da pomenem).

trala.la

determined

Мој комшија, сељак Жика - само о интернету размишља.

Pozdravljam tvoj cinizam, i sam gajim isti. Mada pre preporučujem skepticizam promešan sa radoznalošću.

Nego, to na stranu, ima nekih studija/analiza/tumačenja koja tvrde da su danas (sledi link) telekomunikacije najistaknutiji faktor u razvoju neke zemlje. Jedan u mnoštvu, ne nužno i presudan, ali se ističe. Pa ti tumači kako god hoćeš.

Neki tvrde da je ovo vek informacija, pa bi, sledstveno, brza i kvalitetna razmena/dostupnost informacija trebalo da bude imperativ. Ne znam kako ti koristiš Internet, ali (kad si već pomenuo komšiju), imam ja rođake na selu koji su štošta korisno naučili sa (jako kilavog i ne uvek dostupnog) Interneta, baš o praktičnim, konkretnim stvarima koje se sreću na selu.

I na kraju, razmisli o tome da nije slučajno bitno jeftinije i lakše (čitaj: brže) razviti dobre telekomunikacije u poređenju sa razvojem dobre putne infrastrukture. A jedno ne isključuje drugo (čisto da pomenem).

Сагаласан !
Што се интернета тиче - користим га још док је био DARPAnet.
Оно што ја увек наглашавам (без обзира на сво инжењерство од кога живим цео живот) је следеће --- док год се не реше послови вишега реда (морал - неморал, поштен - лопов, вредан - лењ, итд ... следиш ли нит ?), сва остала решења су мрка капа.
Успут - Терабити у секунди не могу да надмаше (конкретну) производњу - погледај под Швабе --- даклем, без обзира што су ми комуникације веома блиске, без снажне индустријске производње нема стабилности државе и друштва - погледај под Немачка.
ПС. Мада није лоша твоја иницијатива да се комуникације форсирају --- међутим, мораш да схватиш да то мора да се развија интегрисано са свом осталом комуникационом структуром, тј. џабе ти петабитни по секунди интернет, ако и даље имаш ибарску магистралу, а реле ти и даље представља станицу за замену дилижанси.

imam ja rođake na selu koji su štošta korisno naučili sa (jako kilavog i ne uvek dostupnog) Interneta

A to što su naučili im koristi za šta?
Da lakše, bolje, jeftinije, proizvedu kukuruz. Dakle da proizvedu kukuruz. U kukuruzu je poenta, internet je samo dobro pomagalo da se ostvari poenta.

Nema prečica, nema izmišljanja tople vode, nema cake koje se treba dosetiti, sve je veoma jasno i banalano, Srbija mora da proizvodi.
Ne može se Srbija razviti ako ne proizvodi pa neka i do poslednje zabiti na Staroj planini stigne najbrži internet na svetu.
To naravno ne znači da telekomunikacije nisu važne i nisu potrebne, naprotiv, važne su ali samo u funkciji veće i bolje proizvodnje.
Nema garancija da će se proizvodnja povećati ako se internet učini lako dostupnim i jeftinim, ako istovremeno, ili čak pre toga, ne buudu ispunjeni neki drugi važniji uslovi.
Opteretite poslodavca porezima, doprinosima, taksama, obavezama prema trudnicama i ostalima, i on neće moći da bude uspešan bez obzira na to kakav internet ima i koliko ga plaća. Kad ostali to vide niko neće kretati sa poslom i nikakav internet tu neće pomoći.

determined

trala.la

determined

Мој комшија, сељак Жика - само о интернету размишља.

Pozdravljam tvoj cinizam, i sam gajim isti. Mada pre preporučujem skepticizam promešan sa radoznalošću.

Nego, to na stranu, ima nekih studija/analiza/tumačenja koja tvrde da su danas (sledi link) telekomunikacije najistaknutiji faktor u razvoju neke zemlje. Jedan u mnoštvu, ne nužno i presudan, ali se ističe. Pa ti tumači kako god hoćeš.

Neki tvrde da je ovo vek informacija, pa bi, sledstveno, brza i kvalitetna razmena/dostupnost informacija trebalo da bude imperativ. Ne znam kako ti koristiš Internet, ali (kad si već pomenuo komšiju), imam ja rođake na selu koji su štošta korisno naučili sa (jako kilavog i ne uvek dostupnog) Interneta, baš o praktičnim, konkretnim stvarima koje se sreću na selu.

I na kraju, razmisli o tome da nije slučajno bitno jeftinije i lakše (čitaj: brže) razviti dobre telekomunikacije u poređenju sa razvojem dobre putne infrastrukture. A jedno ne isključuje drugo (čisto da pomenem).

Сагаласан !
Што се интернета тиче - користим га још док је био DARPAnet.
Оно што ја увек наглашавам (без обзира на сво инжењерство од кога живим цео живот) је следеће --- док год се не реше послови вишега реда (морал - неморал, поштен - лопов, вредан - лењ, итд ... следиш ли нит ?), сва остала решења су мрка капа.
Успут - Терабити у секунди не могу да надмаше (конкретну) производњу - погледај под Швабе --- даклем, без обзира што су ми комуникације веома блиске, без снажне индустријске производње нема стабилности државе и друштва - погледај под Немачка.
ПС. Мада није лоша твоја иницијатива да се комуникације форсирају --- међутим, мораш да схватиш да то мора да се развија интегрисано са свом осталом комуникационом структуром, тј. џабе ти петабитни по секунди интернет, ако и даље имаш ибарску магистралу, а реле ти и даље представља станицу за замену дилижанси.

Pa, upravo to i pokušavam da kažem - forsirati telekomunikacije - ni manje, ni više. Naravno da shvatam da to nije rešenje za sve, ali jeste li dobar (rekao bih i srazmerno jeftin, pa nek' me ispravi neko ako grešim) prvi korak? Treba li ispustiti tu šansu iz vida zato što nemamo (i nećemo skoro ni imati) dobre puteve i brze pruge? Ljudi ovde često zaboravljaju u kom vremenu živimo (hvala decenijskoj izolaciji). Da li to znači da treba sve ostalo da batalimo dok ne razvijemo dobru telekomunikacionu strukturu? Naravno da ne (detaljniji odgovor bi verovatno vređao inteligenciju čitaoca). Ne mora sve da se radi onako kako se to nekada radilo. Možemo da učimo i iz tuđih iskustava (što na njihovim greškama, što na uspesima), pa možda čak i da preskočimo koju stepenicu (ponajviše zbog naše zaostalosti). Jer, bojim se da mnogi od nas neće doživeti rešenje svih velikih problema koje nosi današnji život u Srbiji, al' hajde da počnemo od nečeg - zašto ne od nečeg što je u duhu vremena (samim tim i korisno) i što bi donelo srazmerno veliku korist brzo.

Imam utisak da mnogi uopšte nisu svesni (ne mislim na prisutni auditorijum, već na one koji donose odluke) da Internet nije samo igranje igrica, Facebook i pornografija (mada ovo jeste veliki deo ). Možda je deo krivice i u tome što se na Telekom već dugo gleda (samo) kao na zlatnu koku budžeta, pa nije puno urađeno da se razbije monopol (što formalni, što faktički). Kao da niko nije razmišljao da bi možda posredne koristi od liberalizacije telekomunikacija bile veće, verovatno čak i za taj budžet (priznajem, malo napamet govorim, al' čik da vidim da me neko argumentovano demantuje - prilično sam siguran da ozbiljne analize niko ovde nije ni radio). Da napomenem, pod liberalizacija ne mislim nužno na privatizaciju (celog) Telekoma, a svakako ne na zamenu državnog monopola privatnim.

Što se tiče Švaba, od njih se svakako može puno naučiti, al' ne znam koliko se mogu uspešno kopirati. Čisto malo da oponiram, udeo industrije u GDP razvijenih svetskih ekonomija je bitno manji nego sektor usluga, šta god to značilo.

A potpuno se slažem za te tvoje poslove višeg reda. Samo, to se neće samo od sebe dogoditi. Ilustracije radi, mislim da je poverenik (Šabić) svojim prisustvom ovde i na Twitteru puno doprineo da se u meni učvrsti ideja da naizgled male stvari mogu puno da doprinesu kumulativno. Čak i u Srbiji. Ergo, komunikacija. :)

hoochie coochie man

imam ja rođake na selu koji su štošta korisno naučili sa (jako kilavog i ne uvek dostupnog) Interneta

A to što su naučili im koristi za šta?
Da lakše, bolje, jeftinije, proizvedu kukuruz. Dakle da proizvedu kukuruz. U kukuruzu je poenta, internet je samo dobro pomagalo da se ostvari poenta.

Nema prečica, nema izmišljanja tople vode, nema cake koje se treba dosetiti, sve je veoma jasno i banalano, Srbija mora da proizvodi.
Ne može se Srbija razviti ako ne proizvodi pa neka i do poslednje zabiti na Staroj planini stigne najbrži internet na svetu.
To naravno ne znači da telekomunikacije nisu važne i nisu potrebne, naprotiv, važne su ali samo u funkciji veće i bolje proizvodnje.

Oko ovoga se sporimo. Ja tvrdim, a argumenti su mi slične snage kao tvoji (što ne znači da nisam ja u pravu ), da je izgledno da bi korist od investiranja u telekomunikacije bila srazmerno veća (čak i ako je to samo neznatno veće).

Nema garancija da će se proizvodnja povećati ako se internet učini lako dostupnim i jeftinim, ako istovremeno, ili čak pre toga, ne buudu ispunjeni neki drugi važniji uslovi.

Još je manje garancija da bi se čekanjem da se prethodno ispune drugi važniji uslovi dobilo više od onoga što može da se dobije ubrzanim razvojem telekomunikacija, zar ne?

Još je manje garancija da bi se čekanjem da se prethodno ispune drugi važniji uslovi dobilo više od onoga što može da se dobije ubrzanim razvojem telekomunikacija, zar ne?

Izgleda da te u početku nisam dobro razumeo.
Lako bismo se mi dogovorili, ipak.

Ja sam shvatio da je tvoja ideja da se forsiraju samo telekomunikacije, i da će to biti dovoljno da se problemi reše.
Nisu retki oni koji tvrde da postoji neko polje koje može spasiti Srbiju samo se treba na to polje fokusirati. Jedni tvrde da je to poljoprivreda, drugi energetika, treći telekomunikacije, pa sam pomislio da i ti tako nešto predlažeš.
Ali pošto čarobno spasonosno polje u Srbiji ne postoji onda to nisu ni telekomunikacije.
To je usud država poput Srbije koje nemaju ništa izuzetno, (nafta, gas, turistički potencijal, velike brendove..) da bi se na to oslonile.
Telekomunikacije u Srbiji su neophodne kao infrastruktura, kao što su neophodni putevi, gasovodi, železnice.
Čemu dati prioritet, pa neka to budu telekomunikacije, nemam ništa protiv, ali da se ne uljuljkujemo da je to dovoljno za konačno rešenje problema.

trala.la

determined

trala.la

determined

Мој комшија, сељак Жика - само о интернету размишља.

Pozdravljam tvoj cinizam, i sam gajim isti. Mada pre preporučujem skepticizam promešan sa radoznalošću.

Nego, to na stranu, ima nekih studija/analiza/tumačenja koja tvrde da su danas (sledi link) telekomunikacije najistaknutiji faktor u razvoju neke zemlje. Jedan u mnoštvu, ne nužno i presudan, ali se ističe. Pa ti tumači kako god hoćeš.

Neki tvrde da je ovo vek informacija, pa bi, sledstveno, brza i kvalitetna razmena/dostupnost informacija trebalo da bude imperativ. Ne znam kako ti koristiš Internet, ali (kad si već pomenuo komšiju), imam ja rođake na selu koji su štošta korisno naučili sa (jako kilavog i ne uvek dostupnog) Interneta, baš o praktičnim, konkretnim stvarima koje se sreću na selu.

I na kraju, razmisli o tome da nije slučajno bitno jeftinije i lakše (čitaj: brže) razviti dobre telekomunikacije u poređenju sa razvojem dobre putne infrastrukture. A jedno ne isključuje drugo (čisto da pomenem).

Сагаласан !
Што се интернета тиче - користим га још док је био DARPAnet.
Оно што ја увек наглашавам (без обзира на сво инжењерство од кога живим цео живот) је следеће --- док год се не реше послови вишега реда (морал - неморал, поштен - лопов, вредан - лењ, итд ... следиш ли нит ?), сва остала решења су мрка капа.
Успут - Терабити у секунди не могу да надмаше (конкретну) производњу - погледај под Швабе --- даклем, без обзира што су ми комуникације веома блиске, без снажне индустријске производње нема стабилности државе и друштва - погледај под Немачка.
ПС. Мада није лоша твоја иницијатива да се комуникације форсирају --- међутим, мораш да схватиш да то мора да се развија интегрисано са свом осталом комуникационом структуром, тј. џабе ти петабитни по секунди интернет, ако и даље имаш ибарску магистралу, а реле ти и даље представља станицу за замену дилижанси.

Pa, upravo to i pokušavam da kažem - forsirati telekomunikacije - ni manje, ni više. Naravno da shvatam da to nije rešenje za sve, ali jeste li dobar (rekao bih i srazmerno jeftin, pa nek' me ispravi neko ako grešim) prvi korak? Treba li ispustiti tu šansu iz vida zato što nemamo (i nećemo skoro ni imati) dobre puteve i brze pruge? Ljudi ovde često zaboravljaju u kom vremenu živimo (hvala decenijskoj izolaciji). Da li to znači da treba sve ostalo da batalimo dok ne razvijemo dobru telekomunikacionu strukturu? Naravno da ne (detaljniji odgovor bi verovatno vređao inteligenciju čitaoca). Ne mora sve da se radi onako kako se to nekada radilo. Možemo da učimo i iz tuđih iskustava (što na njihovim greškama, što na uspesima), pa možda čak i da preskočimo koju stepenicu (ponajviše zbog naše zaostalosti). Jer, bojim se da mnogi od nas neće doživeti rešenje svih velikih problema koje nosi današnji život u Srbiji, al' hajde da počnemo od nečeg - zašto ne od nečeg što je u duhu vremena (samim tim i korisno) i što bi donelo srazmerno veliku korist brzo.

Imam utisak da mnogi uopšte nisu svesni (ne mislim na prisutni auditorijum, već na one koji donose odluke) da Internet nije samo igranje igrica, Facebook i pornografija (mada ovo jeste veliki deo ). Možda je deo krivice i u tome što se na Telekom već dugo gleda (samo) kao na zlatnu koku budžeta, pa nije puno urađeno da se razbije monopol (što formalni, što faktički). Kao da niko nije razmišljao da bi možda posredne koristi od liberalizacije telekomunikacija bile veće, verovatno čak i za taj budžet (priznajem, malo napamet govorim, al' čik da vidim da me neko argumentovano demantuje - prilično sam siguran da ozbiljne analize niko ovde nije ni radio). Da napomenem, pod liberalizacija ne mislim nužno na privatizaciju (celog) Telekoma, a svakako ne na zamenu državnog monopola privatnim.

Što se tiče Švaba, od njih se svakako može puno naučiti, al' ne znam koliko se mogu uspešno kopirati. Čisto malo da oponiram, udeo industrije u GDP razvijenih svetskih ekonomija je bitno manji nego sektor usluga, šta god to značilo.

A potpuno se slažem za te tvoje poslove višeg reda. Samo, to se neće samo od sebe dogoditi. Ilustracije radi, mislim da je poverenik (Šabić) svojim prisustvom ovde i na Twitteru puno doprineo da se u meni učvrsti ideja da naizgled male stvari mogu puno da doprinesu kumulativno. Čak i u Srbiji. Ergo, komunikacija. :)

Сагласан сам ја - са добрим делом овога о чему ти причаш (посебно у оном да не треба да тражимо алиби ситуацију у једном па да због тога седимо скрштених руку и у другом итд...).
Оно што ја желим да истакнем је следеће - да би неко друштво било солидно, оно мора да буде стабилно (ако се слажемо да је за неко друштво, поред номиналног нивоа, екстремно важан и критеријум стабилности). Да би било стабилно, мора да ПРОИЗВОДИ што конкретнија добра (да неко не помисли да ја мислим да нпр. софтвер није конкретно добро), што конкретнија - то боље (нпр. алатне машине итд...).
Дакле, не може да буде стабилно оно друштво чији су главни производ услуге и "финансијски деривати", него оно друштво које производи конкретне (овде не мсилим на бетон, да се наши англосаксонци не збуне) ствари. Погледај како су кроз кризу (и како су из ње изашли) Швабе (нпр.), а како остали који су "шпекулисали" услугама.

Evo, ja sam za skandinavski model - progresivno oporezivanje ukupnog prihoda porodice, tako da se prihodi porodice uravnoteze recimo u maksimalnoj proporciji od 1:3.
Da, to znaci da podrzavam vladu u smanjivanju plata i penzija iznad nekog iznosa za 10%, i zao mi je sto Vucic nije imao mooda da poslusa Krstica i da smanji 30%.
Nisam za otpustanje radnika iz javnog sektora, ali sam za veca socijalna davanja.
Ukratko verujem da kada bi se novac ravnomernije raspodelio gradjanima, imao bi pozitivan efekat za srpsku privredu, jer bi povecao potrosnju domacih proizvoda i usluga, a smanjio uvoz skupe i luksuzne robe.
Takodje sam za zestoku kontrolu sitnih biznismena, ali ono sto vi smatrate 'tajkunima' treba stimulisati i zalivati. U tajkune mi ne diraj (rece Inco).

...I da, zvaku o 'stranim investicijama' zakonom zabraniti.

Jos kada bi da link u kojoj to skandinavskoj zemlji je maksimalna proporcija prihoda porodice 1:3 (skandinavski model socijal-demokratije nije bas ono sto komunisti zamisljaju).
Smanjivanje penzija i plata dela onih koji rade za drzavu (ne lekara, profesora u skolama) za 30% - naravno ali progresivno (tipa smanjivanje 10% onih sa malim a 50% onih sa ogromnim platama).
Nisam ni ja za otpustanje radnika iz javnog sektora - samo im smanjiti plate da u proseku budu maksimalno 50% prosecne plate u privredi, pa ce sami da daju otkaz a ostace bez otpremnine.
Veca socijalna davanja - odakle u bankrotiranoj zemlji?
Zestoka kontrola sitnih biznismena a zalivanje/stimulisanje tajkuna? Koji je tvoj problem?

Zvaku o "stranim investicijama" treba zabraniti - najzad nesto pamento receno.

Smanjivanje penzija i plata dela onih koji rade za drzavu (ne lekara, profesora u skolama) za 30% - naravno ali progresivno (tipa smanjivanje 10% onih sa malim a 50% onih sa ogromnim platama).
Nisam ni ja za otpustanje radnika iz javnog sektora - samo im smanjiti plate da u proseku budu maksimalno 50% prosecne plate u privredi, pa ce sami da daju otkaz a ostace bez otpremnine.

Ovo je odličan a tako dugo tražen način da se digne kvalitet rada u svim državnim organima i da se na radna mesta bitna za sve građane privuku ambiciozni, pametni i stručni.
A inače, nije problem u državi samo u tome što su plate u javnom sektoru previsoke, nego što su u privatnom preniske. I nije problem što su zakonska prava zaposlenih bila preterana, nego što ih se samo javni sektor pridržavao.

Lepo zatvoriti sve državne škole, ostaviti par koje su postigle međunarodne rezultate (npr. Matematička) tako da država ima čime da se hvali, tako više neće biti stavke "sirotih prosvetara" koji se uvek pominju iza reči sem/osim kada neko počne da viče na javne službe

Da, to znaci da podrzavam vladu u smanjivanju plata i penzija iznad nekog iznosa za 10%, i zao mi je sto Vucic nije imao mooda da poslusa Krstica i da smanji 30%.

Odakle iskoci?

Prvo, pominje se smanjenje od 15%, ali nisam jos cula da se to odnosi na one iznad nekog iznosa, nego na sve.



Sad mi je sve jasno... Podrska Vucicu??? Pa ovo za sta se ti zalazes, nema veze s onim sto Vucic sprovodi. Nisi za otpustanje radnika iz javnog sektora ali si za veca socijalna davanja, mislis da se nastampa, ili postoji caroban stapic?

Da se prihodi porodica uravnoteze??? Pa jos na jedan prema tri??? To ni u komunizmu nema.

Jukie

Lepo zatvoriti sve državne škole, ostaviti par koje su postigle međunarodne rezultate (npr. Matematička) tako da država ima čime da se hvali, tako više neće biti stavke "sirotih prosvetara" koji se uvek pominju iza reči sem/osim kada neko počne da viče na javne službe

Samo siri ideju Neko ce da procita.

Kao i svuda, ima sjajnih prosvetnih radnika i onih drugih. Blogeri pisu iz iskustva a sami prosvetari valjda u svojoj okolini znaju ko je kakav?

Mislim da bi bila korisna anketa bivsih ucenika, nekoliko godina posle zavrsetka skole, ko je kakav prosvetni radnik. Znam da mnogi kasnije u zivotu postaju zahvalni nastavicima i profesorima koji su bili previse zahtevni, prestrogi, koji su ih drilovali (kako su ih dozivljavali dok su ih ucili).

freehand

Ovo je odličan a tako dugo tražen način da se digne kvalitet rada u svim državnim organima i da se na radna mesta bitna za sve građane privuku ambiciozni, pametni i stručni.

Pa sad, može da se napravi kombinacija obnove ugovora/licence i učinka u javnim službama (na recimo četiri godine), koja bi vremenom eliminisala neradnike i izmišljena radna mesta.

A inače, nije problem u državi samo u tome što su plate u javnom sektoru previsoke, nego što su u privatnom preniske. I nije problem što su zakonska prava zaposlenih bila preterana, nego što ih se samo javni sektor pridržavao.

Javni sektor je zaštićen zakonom o državnim službenicima, pa njih i ne interesuje zakon o radu....i zbog toga je nenormalna situacija, da su prosečne plate u javnom sektoru skoro duplo veće, nego u privatnom, odnosno privredi....

U ovom konkretnom slučaju ne radi se o kvalitetu kadra prosvetnih radnika nego o korisnosti uopšte sistema državnih škola. Ako postoji dovoljno jak roditeljski lobi ( "kud ću sa detetom?" ), umesto škola za mlađu decu mogu da se organizuju dnevni boravci kao produžetak vrtića, a za tinejdžere neke vrste omladinskih centara gde bi se odvijali kursevi slični onima koji se danas organizuju za raspust. Raspust je dobar indikator. Kursevi preko raspusta koji trenutno postoje imaju dve osobine: a) država/vlast podržava njihovo postojanje i b) deca se prijavljuju na njih.

Evo spiska kurseva/programa preko raspusta sa sajta grada Beograda:
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1556621
Koga mrzi da čita, na prvom spisku su sportske aktivnosti. Na drugom su:
izrada suvenira, monotipija(? ne znam šta je to), kaligrafija, izrada džidžabidža od papir maRšea, radionice o opasnostima interneta, škola bubnjeva, radionica kreativnog čitanja i pisanja, mladi izviđači, škola rokenrola, uljano slikarstvo, vez-i-pletenje, teatar, pravljenje mozaika, škola fotografije, planinarenje, radionice na širenju ekološke svesti (?), keramika, freske, modeliranje malih letelica, pustovanje(?)-tkanje-korparstvo-opančarstvo, izrada predmeta od kože, vežbanje umeća komunikacije, izložbe i naučne tribine, devojka od stila, radio tehnika, izrada maski, umetnička grafika, pravljenje filma, urbani plesovi, novinarstvo, slikanje akrilnim bojama, upoznajmo srpsku arhitekturu, ikonopis, strip itd. (neke stvari se ponavljaju)

Nisam za otpustanje radnika iz javnog sektora, ali sam za veca socijalna davanja.

Pa dobro aman odakle? 76% budzeta Srbije odlazi na plate i socijalna davanja? Pa jel se ne slazemo da je to problem?

Pa jel se ne slazemo da je to problem

Ne slažemo se. Nije toliki problem na šta se troši budžet, već je problem što su prihodi budžeta mali, a razlog je u nedotupavnim propisima i zakonima koji su stvorili situaciju da niti smo socijalistička država niti država sa tržišnom ekonomijom.
Nebitno je da li se štedi novac ili ulaže u privredu, sa ovakvim propisima i uređenjem, to je kao da sve vreme vozimo pod ručnom. Dok imamo čime sipati gorivo, negde se i krećemo, mada se motor pregreva i vozilo sve više propada. Možemo i štedeti na gorivu, ali tada ćemo stajati u mestu i nećemo nigde stići.

nim_opet

Pa dobro aman odakle? 76% budzeta Srbije odlazi na plate i socijalna davanja? Pa jel se ne slazemo da je to problem?

Zar nisi gore tvrdio da je 65%? Mislim, ako dobro računam.

bene_geserit

Jos kada bi da link u kojoj to skandinavskoj zemlji je maksimalna proporcija prihoda porodice 1:3 (skandinavski model socijal-demokratije nije bas ono sto komunisti zamisljaju).

Provuci kroz translator

Mislim da nam se stavovi prilicno priblizavaju.
Da, polazno glediste za skand. soc-dem ne sme da bude nas komunizam, niti stvorena slika koju imamo za istocnjacki socijalizam (Gulag, Rusija, Maljciki)

Smanjivanje penzija i plata dela onih koji rade za drzavu (ne lekara, profesora u skolama) za 30% - naravno ali progresivno (tipa smanjivanje 10% onih sa malim a 50% onih sa ogromnim platama).

Pa i ja to isto kazem. Samo, za razliku od tebe kazem da se mora uzeti u obzir i na sta ce se trositi ta plata (u stvari mislim da je ovo najbitnije)

Nisam ni ja za otpustanje radnika iz javnog sektora - samo im smanjiti plate da u proseku budu maksimalno 50% prosecne plate u privredi, pa ce sami da daju otkaz a ostace bez otpremnine.

Evo i u tome se slazemo, bez ovog boldovanog. Rekoh gore, glavna smernica treba da bude na sta se te plate trose. Ako jedna porodica prihoduje sa 300€ mesecno, potrosice 200 za hranu i 100 za racune (to je uglavnom domaca potrosnja i trebala bi biti minimum koji ce svaka porodica imati). Sa boldovanim se ne slazem iz razloga sto ne podrzavam parolu: Privatni sektor izdrzava drzavni. To je vrlo naopaka parola. Kod mene ne postoji nijedan oficijalni sajt koji je popisao koliko ljudi radi u privatnom, a koliko u drzavnom sektoru.

Veca socijalna davanja - odakle u bankrotiranoj zemlji?

Ja rekoh, socijalna davanja ce pospesiti potrosnju domace robe i usluga, pare se nece odlivati iz drzave. Problem su 600 direktora EPS-a, hiljadu sudija i ini koji primaju preko 1000€, pa kad potrose i 500€ za hranu i rezije, 500€ trose na luksuznu stranu robu i usluge. To su pare o kojima drzava mora da razmislja, a najbolje je da ih uzme porezom na prihode.

Zestoka kontrola sitnih biznismena a zalivanje/stimulisanje tajkuna? Koji je tvoj problem?

Vidim ovo mi svi zamerate.
Riblja corbe se ne pravi bez ribe, niti kapitalizam bez kapitalista.
Lakse se ulovi jedna velika riba nego hiljadu malih. aka lakse se kontrolise jedan veliki biznismen, nego hiljadu malih.
Misli da je ovo histericno upiranje prstom u tajkune zaostavstina iz komunisticke proslosti gde bi drzava trebala da otme od bogatih i podeli narodu. A narod onda to da spiska na zidanje jos jednog sprata, novu fasadu, namestaj,putovanja, kola i sl. Tu se drzava vec jednom prevarila kada je podelila otpremnine koju je narod potrosio na sve sem na investiranje u neki posao.

Zvaku o "stranim investicijama" treba zabraniti - najzad nesto pamento receno.

Da dodam nakon procitanog frijevog komentara.

Kada se neko predstavi ambicioznim, pametnim i struncim odmah ga strpajte u zatvor.

bene_geserit

Jos kada bi da link u kojoj to skandinavskoj zemlji je maksimalna proporcija prihoda porodice 1:3 (skandinavski model socijal-demokratije nije bas ono sto komunisti zamisljaju).
Smanjivanje penzija i plata dela onih koji rade za drzavu (ne lekara, profesora u skolama) za 30% - naravno ali progresivno (tipa smanjivanje 10% onih sa malim a 50% onih sa ogromnim platama).
Nisam ni ja za otpustanje radnika iz javnog sektora - samo im smanjiti plate da u proseku budu maksimalno 50% prosecne plate u privredi, pa ce sami da daju otkaz a ostace bez otpremnine.
Veca socijalna davanja - odakle u bankrotiranoj zemlji?
Zestoka kontrola sitnih biznismena a zalivanje/stimulisanje tajkuna? Koji je tvoj problem?

Zvaku o "stranim investicijama" treba zabraniti - najzad nesto pamento receno.

Dobar komentar. Napraviti državni sektor neatraktivnim. U Srbiji velike plate u državnom sektoru ionako nisu nikakvo osiguranje protiv korupcije, kako to misli Niskanen.

hajkula
Odakle iskoci?
Prvo, pominje se smanjenje od 15%, ali nisam jos cula da se to odnosi na one iznad nekog iznosa, nego na sve.

Nisam se uploadovao za vest od fiskalnog saveta. Svakako, ja sam za 15% i vise.
Ja sam procitao negde da se nece oporezovati minimalne plate i penzije ispod 13.300 dinara. Ako ima neko konkretnih informacija nek napise.

Sad mi je sve jasno... Podrska Vucicu??? Pa ovo za sta se ti zalazes, nema veze s onim sto Vucic sprovodi. Nisi za otpustanje radnika iz javnog sektora ali si za veca socijalna davanja, mislis da se nastampa, ili postoji caroban stapic?

Jos samo mi ta etiketa fali, Vucicevac
Sta ti ovde nije jasno. Uzeti ovima iz drzavnog sektora sa vecim platama i podeliti nezaposlenima i socijalno ugrozenima.

Da se prihodi porodica uravnoteze??? Pa jos na jedan prema tri??? To ni u komunizmu nema.

Hajkulo ima. Kazem da onaj komunizam koji smo mi ziveli nije neki uzor ovome o cemu ja pisem. Svaka diskusija o ovome se svede na pitanje: Cemu sluzi drzava gradjanima?

rade.radumilo

Nije toliki problem na šta se troši budžet, već je problem što su prihodi budžeta mali

U stilu najboljih fora iz Alana Forda...

freehand

Smanjivanje penzija i plata dela onih koji rade za drzavu (ne lekara, profesora u skolama) za 30% - naravno ali progresivno (tipa smanjivanje 10% onih sa malim a 50% onih sa ogromnim platama).
Nisam ni ja za otpustanje radnika iz javnog sektora - samo im smanjiti plate da u proseku budu maksimalno 50% prosecne plate u privredi, pa ce sami da daju otkaz a ostace bez otpremnine.

Ovo je odličan a tako dugo tražen način da se digne kvalitet rada u svim državnim organima i da se na radna mesta bitna za sve građane privuku ambiciozni, pametni i stručni.
A inače, nije problem u državi samo u tome što su plate u javnom sektoru previsoke, nego što su u privatnom preniske. I nije problem što su zakonska prava zaposlenih bila preterana, nego što ih se samo javni sektor pridržavao.

Слажем се (ако сам одбро разумео шта си хтео да кажеш).
Моја теза је следећа --- у државној управи треба да раде најбољи људи које друштво има, самим тим, треба да буду најплаћенији. Својим радом они треба свим мање способним, мање паметним, итд., да омогуће основу да могу да обављају приватне послове (нижег реда) са знатно смањеним напором.
Дакле - у државну управу најспосбнији и најпаметнији - са наравно, највећо зарадом.
Само на тај начин ће државѕ моћи да оствари своју сврху (а не са осредњим и бедно плаћеним).

Moguce da sam dodao one kamate. Lako proveriti ako nista drugo: http://www.parlament.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2013/4174-13Lat.pdf

Dok ne stigne novi narod...Srbi, mozak na pasu...

buu-huu...kao što je u Nemačku došao nov narod '45??

hajkula1

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/484861/Vladi-nudimo-dobit-od-80-miliona---evra

Ja bih ovo čitao sa rezervom. Jedan od komentara na istoj vesti na b92.net:

Да вам угрејем ову вест:у питању је Ацин КУМ,који је доведен на место генералног директора ЈП ЕМС без потребних квалификација и икаквог искуства.Са њим још аутобус сличних 'кадрова':његова заменица чак са вишом школом(у међувремену је кажу дипломирала).Несвршени студент неког менаџмента за директора ЕМС Пројектни биро-фирме која пројектује далеководе и трафо станице високог напона.Итд.Пун аутобус људи ниоткуда,нестручних и за ел.енергетику и за економију и за све остало.Није ових 80 милиона плод њиховог рада и стручности.У преносу ел.енергије ако се систем за пренос добро одржава и као што је случај у ЕМС-у узмете кредите од преко 100милиона евра,а добијете донације од ЕУ само у последње 3 год.од 40 милиона евра(за ТС 400кв Врање4 и далековод Лесковац-Врање-МАкедонска граница,донацију од Швајцарске за нову опрему у Диспечерском Центру итд.тешко можете да имате губитак.ЕМС већ годинама послује позитивно,без обзира што се смењују партијски директори.То има везе са стручњацима који раде у ЕМС-у и којих је нажалост све мање.А њих ови одозго да би уграбили што више за себе гурају под тепих.Млади стручњаци одавно напуштају ЕМС.ЗАто доводе професоре српског,архитекте,разне са завршеним менаџментима.А ових 80 милиона што нуди г.Петровић-па Влада је газда фирме и она као газда контролише пословање и ЕМС-а.А као Влада не зна за тих 80 милиона,па чак ни Кум не зна?Ово је само начин да се за директора ЈП ЕМС(Кумовог кума) опет не расписује конкурс као за остале директоре ЈП(ЕПС рецимо).

trala.la

hajkula1

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/484861/Vladi-nudimo-dobit-od-80-miliona---evra

Ja bih ovo čitao sa rezervom. Jedan od komentara na istoj vesti na b92.net:

Да вам угрејем ову вест:у питању је Ацин КУМ,који је доведен на место генералног директора ЈП ЕМС без потребних квалификација и икаквог искуства.Са њим још аутобус сличних 'кадрова':његова заменица чак са вишом школом(у међувремену је кажу дипломирала).Несвршени студент неког менаџмента за директора ЕМС Пројектни биро-фирме која пројектује далеководе и трафо станице високог напона.Итд.Пун аутобус људи ниоткуда,нестручних и за ел.енергетику и за економију и за све остало.Није ових 80 милиона плод њиховог рада и стручности.У преносу ел.енергије ако се систем за пренос добро одржава и као што је случај у ЕМС-у узмете кредите од преко 100милиона евра,а добијете донације од ЕУ само у последње 3 год.од 40 милиона евра(за ТС 400кв Врање4 и далековод Лесковац-Врање-МАкедонска граница,донацију од Швајцарске за нову опрему у Диспечерском Центру итд.тешко можете да имате губитак.ЕМС већ годинама послује позитивно,без обзира што се смењују партијски директори.То има везе са стручњацима који раде у ЕМС-у и којих је нажалост све мање.А њих ови одозго да би уграбили што више за себе гурају под тепих.Млади стручњаци одавно напуштају ЕМС.ЗАто доводе професоре српског,архитекте,разне са завршеним менаџментима.А ових 80 милиона што нуди г.Петровић-па Влада је газда фирме и она као газда контролише пословање и ЕМС-а.А као Влада не зна за тих 80 милиона,па чак ни Кум не зна?Ово је само начин да се за директора ЈП ЕМС(Кумовог кума) опет не расписује конкурс као за остале директоре ЈП(ЕПС рецимо).

Nesto malo o tome znam, o prihodima, rashodima, donacijama, profitu... htela sam da dopunim informacije.
Takodje, zanimljiva mi je obrazovna struktura, u mojoj firmi oko 80% su fakultetski obrazovani na drzavnim fakultetima. Imamo dvoje s nekih privatnih ali oni su primljeni kao sa srednjom skolom. (Zaposlenih je izmedju 110 i 200, zavisi od posla.) Privatna firma, naravno a prosek plate...

Videla sam o kakvom je kapacitetu rec, kada se hvali tudjom ustedom (da nayovem tako), kadrovima... Verujem da je kadrovska struktura pre nego sto je postavljen za direktora, bila mnogo bolja. I, da, znam da je AV kum.