Sećam se, govorila mi je majka, mislim…

 Sećam se, govorila mi je majka, mislim. Opisivala je kako je otac izgledao i sve je rukama crtala po vazduhu. Onda je pokazala prstom u njegovom pravcu, a ja sam gledao u njega. I bila je u pravu… Toliko sam se zagledao u njega, da, tada, kada sam se ponovo osvestioi okrenuo, majke više nije bilo.Prazan prostor. Prazan prostor, međutim, nije ukazivao na to da neko nedostaje.Zatim ponovni pogled u pravcu oca: prazan prostor. Prosto kao da su bile varke ili… Neka ostane: varke. Još jedna igra. Samo, iako znam da jeste igra, znam da je veća i viša čak i od samog života, ova igra…

Ti čak ne umeš mene da vidiš onako kako sam ja video njih, a i tebe. Oboje držimo nešto u rukama. Zar nije greh reći da je to bila samo igra? Između nje i mene mene i njega njega i nas nas i tebe. Ko priča?

Miloš Stošić