Pusto ostrvo i družina prstenovanja

Elpida i zviždak, foto (9) A. Vilotić

Gost-autor Aleksandra Vilotić

Sedim u kancelariji prezasićena poslom u zatvorenom prostoru sa veštačim vazduhom, pod veštačkim svetlima i prebiram po internetu. Birds – volunteering – summer – Europe... Probam različite kombinacije reči i pojavi se poziv za volontiranje na Antikitiri u septembru. Gde li je to? Ostrvo u Grčkoj. Malo. Skoro pa nenaseljeno. Jednom nedeljno dolazi brod iz Atine a može da se desi da i ne dođe. Odluka je na vetru. Pozivaju se volonteri da pomognu pri prstenovanju ptica. Treba da se ostane najmanje dve nedelje a poželjno je i više. E, pa kombinacija ne mož' biti bolja. Aj zdravo, odoh ja.

Ovde smo širili mreže

Antikitira (Αντικύθηρα) je ostrvo površine svega oko 20 km2 i nalazi se na samoj granici Egejskog i Jonskog mora, izmedju ostrva Kitira i Krit. Antikitira ima važnu ulogu u seobi ptica služeći pticama pevačicama i vodenim pticama uglavnom kao mesto za odmor a grabljivicama kao migratorni koridor. Zbog značaja koji ima za proučavanje migracije ptica, od 1998. godine na Antikitiri se tokom prolećne i jesenje seobe sprovode projekti prstenovanja ptica i monitoringa seobe grabljivica u organizaciji Helenskog ornitološkog društva. Od 2004. godine na ostrvu postoji i ornitološka opservatorija. Na Antikitiri se nalazi i jedna od najvećih populacija morskog sokola (za googlovanje, latinski nazivi slede na kraju teksta) na svetu tako da se pored aktivnosti vezanih za proučavanje migracije ptica obavlja i monitoring gnezdilišne kolonije ove vrste.

Moj prvi susret sa Antikitirom bio je u sred noći. Ugledala sam svetla desetak kuća u luci a kasnije, vozeći se par kilometara do kuće u kojoj su volonteri smešteni, svuda okolo skoro potpuni mrak i mir. Radoznalost i želja da osmotrim okruženje i predele morale su da sačekaju jutro. Sutradan, ili tačnije kasnije tog istog dana, uputila sam se ka prstenovačkom stolu u društvu dve nove volonterke kroz brdovit, tipičano mediteranski predeo sa niskom, bodljikavom, travnatom i žbunastom vegetacijom. Ponegde se mogla naći koja maslina, usamljeni kedar ili suvi vinograd. Dočekala nas je vesela družina: šest volontera i vodeći prstenovač Ruben Gonzales, mnogima poznatiji kao Negro. Došle smo u trenutku kada je prstenovana siva grmuša. Naša prva ptica za tu sezonu. Dok smo čekali sledeći obilazak mreža posmatrali smo pčelarice, seoske laste i poneku bregunicu u letu. Prvi dan prstenovanja za nas tek pristigle prošao je u upoznavanju sa rasporedom mreža, upoznavanju sa ključevima-biblijama za ptice, osnovnim pojmovima i fazama procesa prstenovanja, kao i sa vrstama koje ćemo viđati redovno do kraja sezone. Bilo je tu žutih voljića, običnih crvenrepki, crnoglavih i običnih grmuša, brezovih zviždaka, crvendaća i muharica.

Pored prstenovanja ptica i praćenja seobe grabljivica, projekta koji se uporedo odvijao, veoma važan deo boravka na Antikitiri je i samoorganizovanje zajedničkog života volontera, bilo da se radi o svakodnevnim „kućnim“ poslovima, o smišljanju aktivnosti za slobodno vreme ili jednostavno, o druženju. Tokom tri nedelje mog boravka na ostrvu, broj volontera se menjao, jedni su dolazili, drugi odlazili, ali sklop ljudi je sve vreme bio takav da je atmosfera ostajala uvek pozitivna sa puno smeha i dobrih ideja. Našu malu porodicu-komunu, u vreme kada sam ja bila tamo, činili su volonteri iz Grčke, Španije, Italije i Velike Britanije. Imali smo i počasnog člana – psa Moli koji nam je svima učinio boravak još veselijim.

Plaža Kamarela

Već prvog dana imala sam priliku da iskusim da je zajedničko delanje veoma važan deo boravka na Antikitiri. Plan za popodne posle prstenovanja bio je odlazak na plažu Kamarela gde bismo plivali i uživali u idiličnom ambijentu ali i počeli akciju čišćenja plaže od plastičnih flaša i ostalog smeća koje voda i vetar nanose tamo. Samoinicijativna ideja je došla od strane Negra ali svi smo se vrlo lako složili i krenuli na posao. Uživajući i radeći na Kamareli imali smo prilike da posmatramo morske sokolove koji su nas nadletali i modrokosove. Do kraja boravka na Antikitiri očistili smo Kamarelu i plažu Kseropotamos. Small, side mission completed.

Očišćena Kamarela, foto Helensko ornitološko društvo

Prstenovanje smo obavljali u prvoj polovini dana ukoliko je vreme to dozvoljavalo. Nije bilo previše ptica u mrežama što je, kako smo saznali od iskusnijih, karakteristično za jesenju seobu na Antikitiri. To je omogućilo da mi, novi u svemu ovome, imamo dovoljno vremena da učimo, propitujemo sve što nas zanima i da se oprobamo u radu sa pticama uz savete i neumorno objašnjavanje entuzijastičnog Negra. Meni najzanimljiviji deo prstenovanja, pored fasciniranosti samim pticama i radosti rada sa njima, bilo je određivanje starosti jedinki na osnovu mitarenja i učenje o strategijama mitarenja kod različitih vrsta.

I tako, korak po korak, ptica po ptica, polako smo postajali sigurniji i slobodniji u rukovanju njima. Nikad nemojte držati pticu za tarzus! Uhvati za tibiju. Ok, a sad polako kad oslobodiš prste i noge pređi na krila. Taaako. Sad glava. I hop! Ptica izvađena iz mreže. Auh, kako su male i krhke! Maksimalna koncentracija! Bilo je golemog preznojavanja kod prvih ptica koje smo vadili iz mreže. I posle smo se preznojavali ali su ruke bile spretnije. Razvijale su se i preferencije: neki su bili sigurniji kada rade sa krupnijim pticama a Maria je baš volela male muharice, šumske i brezove zviždake. Elpida je uvek bila srećna kad drži rusog ili crvenoglavog svračka ili španskog vrapca, neku od tih „borbenih“ ptica koje znaju da dobrano uštinu kljunom. Drugi su opet bili ushićeni u prisustvu vuge i drozda pevača, osetljivih na stres. Svako je birao svoj totem.

Ćuk

Kao jedno od lepih iznenađenja, imali smo jedan kontrolni nalaz trstenjaka cvrkutića koji je prstenovan u Belgiji.  U „goste“ nam je svratio i jedan mišar tek da ne bude da prstenujemo samo ptice male i srednje veličine. Od grabljivica prstenovali smo još i kopca a pre mog dolaska i vetrušku. Kako se seoba bližila svojoj završnoj fazi, broj uhvaćenih crvendaća je rastao. Mreže smo otvarali oko pola sata pre svitanja tako da smo imali priliku da prstenujemo i noćne ptice: nekoliko pospanih ćukova i jednog legnja koji je izazvao opšte oduševljenje za prstenovačkim stolom. Neverovatna ptica sa ogromnim zevom skrivenim iza sićušnog kljuna i  ispušta šišteće zvuke. U šali smo razmišljali da li je zmaj ili ptica. Prilikom otvaranja mreža često smo mogli da čujemo kukuviju. U nekoliko navrata smo odlazili do pećine u kojima kukuvije borave radi sakupljanja gvalica.

Leganj

Nekoliko dana je duvao jak vetar pa nismo mogli da prstenujemo ali smo zato vreme iskoristili da obiđemo ostrvo i otkrijemo šta sve ono pruža. Obišli smo malu kedrovu šumu na severoistoku ostrva, jedini malo šumovitiji predeo na Antikitiri, stari svetionik na krajnjem jugu u blizini kolonije morskog sokola i druga magična mesta. U šetnjama smo susreli i neke vrste koje nismo imali prilike da prstenujemo: vodomara, barsku kokicu, veliku belu čaplju. Obišli smo i ostatke utvrđenog grada iz IV pne o kome smo saznali sve što se do sada zna zahvaljujući pratnji tima arheologa koji vrše iskopavanja na tom lokalitetu i nadahnutoj priči vodećeg arheologa Arisa Tsaravopoulosa. Na ostrvu je boravio i tim ronilaca koji su vršili podvodna arheološka istraživanja vezana za olupinu broda i poznati Antikitira mehanizam. Centralno mesto sastanka i druženja istraživačkih timova, meštana i ostalih koji su navratili na ostrvo bila je taverna kod Mironasa u luci koja je istovremeno i jedina prodavnica i pošta, izvor svh informacija i svega što zatreba na ostrvu. 

Aris nam priča o Apolonovom svetilištu

Poslednjih par dana sezone vetar je utihnuo i omogućo da nastavimo prstenovanje. Kao lepo iznenađenje i poklon za poslednji dan prstenovanja imali smo vijoglavu, jedinog detlića selicu koji vija glavom, jel te, kada je u opasnosti pokušavajući da zavara neprijatelja.

Vijoglava, foto Helensko ornitološko društvo

Odličan kraj odlične sezone prstenovanja. Vidimo se ponovo na proleće.

Ptice, redosledom pominjanja:

1.      morski soko – Falco eleonorae

2.      siva grmuša – Sylvia borin

3.      pčelarica – Merops apiaster

4.      seoska lasta – Hirundo rustica

5.      bregunica – Riparia riparia

6.      obična crvenrepka – Phoenicurus phoenicurus

7.      žuti voljić – Hippolais icterina

8.      crnoglava grmuša – Sylvia atricapilla

9.      obična grmuša – Sylvia communis

10.  brezov zviždak – Phylloscopus trochilus

11.  muharica – Muscicapa striata

12.  modrokos – Monticola solitarius

13.  mala muharica – Ficedula parva

14.  šumski zviždak – Phylloscopus sibilatrix

15.  rusi svračak – Lanius collurio

16.  crvenoglavi svračak – Lanius senator

17.  španski vrabac- Passer hispaniolensis

18.  vuga – Oriolus oriolus

19.  drozd pevač – Turdus philomelos

20.  trstenjak crvkutić – Acrocephalus scirpaceus

21.  mišar – Buteo buteo

22.  kobac – Accipiter nisus

23.  vetruška – Falco tinnunculus

24.  crvendać -  Erithacus rubecula

25.  leganj – Caprimulgus europaeus

26.  ćuk – Otus scops

27.  kukuvija – Tyto alba

28.  vodomar – Alcedo atthis

29.  barska kokica – Gallinula chloropus

30.  velika bela čaplja – Ardea alba

31.  vijoglava – Jynx torquilla