Društvo| Ljudska prava| Mediji| Politika| Život

ČUĐENJE DOZVOLJENO, ALI NIJE PREPORUČLJIVO

Dragan Jakovljević. RSS / 07.11.2014. u 19:05

Математику никада нисам волео. У мојој рубрици у школском дневнику та оцена је увек некако "штрчала" и бола очи свакоме ко би бацио летимичан поглед на успех ученика Д. Ј. У маси солидних и насмешених, оцена из математике је једина била мргодна, ружна, погурена и једва се вукла. Њена занемоћалост била је толика да је свог власника тешком муком вукла за собом у следећи разред. Завидан општи просек омогућавале су му оцене из других, њему омиљених предмета, а она из математике је била ту тек по "службеној дужности", да се нечим попуни и та обавезна колона у дневнику.

Сигуран сам да се свако од нас, којима математика није била симпатична, као ни ми њој, барем једном упитао откуд она у толиким количинама у нашим ђачким животима, па и онда када је већ било сасвим извесно да се у професијама које смо одабрали, нећемо претерано бавити њоме. Међутим...

Такво питање било је сасвим умесно у доба социјализма, када смо ми одрастали. Појмови као што су предизборна, изборна и постизборна математика и комбинаторика, тада су били непознати, односно били су знани само неколицини "другова" (свакако најбољих математичара међу нашим народом и припадајућим му народностима). Они су, знајући колика аверзија влада међу нама када је реч о математици, врло спретно уместо нас сабирали, одузимали, делили и множили, и тако без муке састављали скупштине и скупштинице. Наша захвалност што су нас лишавали те муке, огледала се у раздраганом махању заставицама на трговима и тротоарима, дуготрајним аплаузима у свечаним салама, слетским вежбама на фудбалским стадионима и поносним погледима усмереним на војне параде.

Али, како све што је лепо кратко траје, тако ни одсуство математике из наших живота није било дугог века. Главни кривац за ремећење нашег душевног мира је свакако госпођа демократија. Она је, сишавши са белог коња на ком је дојахала, радозналом народу одмах почела да дели рачунаљке, са упутством како да их користе у политичке, политикантске и сличне перверзне сврхе.

А народ као народ: и ову звечку је радо прихватио, све се надајући да ће, комбинујући бројке и боје на њој, успети да пронађе универзални лек за своје проблеме. Збрајао је и збрајао, састављао и састављао, растављао и растављао...

Видевши да се и поред његове потпуне посвећености изборним комбинаторикама не дешава баш ништа од онога што је очекивао, рачунаљку је повремено тресао, мућкао, бацао увис, газио, па и скакао по њој, уверен да је по среди нека техничка грешка. И још увек тако мисли. Не верује да је свака рачунаљка те врсте, ма колико једноставно изгледала, већ програмирана за крајњи резултат, који не зависи од његове логике, жеља, нити од његовог познавања математике. На тој теледиригованој справи, један и један врло често морају бити три, а два и два пет. Чуђење је, наравно, дозвољено, али није препоручљиво.

Atačmenti



Komentari (0)

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana