Šešelj - portret srpske samodestrukcije

Inače, intervju je odličan

Intervju pikazuje svu glupost i oholost Igora Mandića koji - iz inata i nezajazljive potrebe za kurcenjem (po cemu je navlas isti kao Seselj) - besramno izjavljuje ordinarne gluposti i neistine.

Njemu nisu poznati "navodno problematicni stavovi Mome Kapora"! Cim budem na laptopu postiracu neke od tih nepoznatih stavova.

A mozda je odlicno sto je Mandic i u jednom Vremenu progovorio ekavicom?

krkar

Inače, intervju je odličan

Intervju pikazuje svu glupost i oholost Igora Mandića koji - iz inata i nezajazljive potrebe za kurcenjem (po cemu je navlas isti kao Seselj) - besramno izjavljuje ordinarne gluposti i neistine.

Njemu nisu poznati "navodno problematicni stavovi Mome Kapora"! Cim budem na laptopu postiracu neke od tih nepoznatih stavova.

A mozda je odlicno sto je Mandic i u jednom Vremenu progovorio ekavicom?

Дај линк на тај Игоров интервју (иначе, Игор је прави људина).

A mozda je odlicno sto je Mandic i u jednom Vremenu progovorio ekavicom?

Sad ti smeta i ekavica?
Meni je to kao kad su Goran Milić i Mirko Kovać progovorili ijekavicom, ne znam da li si primetio te detalje?
Kao neki autori koji svičuju ekavicu i ijekavicu u zavisnosti za koju publiku pišu.
Inače, opisujući Mandića kao da si svoj nastup na blogu opisao.

emsiemsi

krkar

Inače, intervju je odličan

Intervju pikazuje svu glupost i oholost Igora Mandića koji - iz inata i nezajazljive potrebe za kurcenjem (po cemu je navlas isti kao Seselj) - besramno izjavljuje ordinarne gluposti i neistine.

Njemu nisu poznati "navodno problematicni stavovi Mome Kapora"! Cim budem na laptopu postiracu neke od tih nepoznatih stavova.

A mozda je odlicno sto je Mandic i u jednom Vremenu progovorio ekavicom?

Дај линк на тај Игоров интервју (иначе, Игор је прави људина).

Nema linka, vadi 200 kinti da finansiraš slobodne medije u Srbiji!

krkar

Stvarno, nazvati Mirka Kovača barabom - ili na to baliti od oduševljenja...

Хм.
Како год -- може се бити и бараба, а бити талентован.
Ја му никад нисам опростио посмртна опањкавање Данила Киша, код ког га је болело његова православна сахрана.
Писао сам о томе, овде, и то давно:
ЕВО ГА ИНТЕРВЈУ
Моје коментари су дати ћирилицом, а оригинални текст интервјуа курзивом.

KRAJ JEDNE EPOHE
Vertigo, srpski pad u budućnost
Piše: Mirko Kovač

Bio sam blizak s Danilom Kišom; dijelili smo mnoge životne zgode, nedaće, radosti, pa i neke male tajne.

... прво спомињање тајне, и то "мале", обратити пажњу.

Čak i kad bi mu se imalo štogod zamjeriti, ne vjerujem da bih ja u tome uspio, jer me negdašnja prisnost postavlja na obzirno mjesto,

... ту "присност" и "обзирност" ћемо убрзо видети.

a prijateljevanje sputava svaku razuzdanost i nameće ugodnu cenzuru.

... а уследиће и "угодна цензура".

Ali ono što je najgore i što bi tanahnog pjesnika zasigurno ljutilo, jest Amfilohijeva laž u Večernjim novostima kako je on dulje vremena "bio Kišov duhovnik", što će reći da mu se pisac ispovijedao. <...> Mislim da ga Kiš nije nikad upoznao, niti bi se takvom tipu ikad povjerio. Uostalom, da je odlazio k njemu, zasigurno bih to znao, jer sam bio upućen i u mnogo važnije Kišove tajne.

... друго спомињање тајне, и то не више мале, већ "важније", тзв. припрема пред crescendo.

Ako sam znao da je odlazio PSIHIJATRU, znao bih i za odlaske "duhovniku".

..."обзирна" примедба да је Киш одлазио психијатру - за разлику од њега, Ковача, коме психијатар не треба - којој "разузданост" очигледно није спутана "угодном цензуром", то јест "чувањем" "мале/много важније" ТАЈНЕ. Даље, вођени једнако устројеном логиком, на основу Ковачевих паралелизама у тексту, могли бисмо да закључимо и следеће: психијатар II духовник -> болест II религија -> Киш двоструко оболео.

U leksikonu "Književna topografija Beograda XX veka", nema slova o njegovim svjetskim uspjesima, nego se samo nevoljko kaže da je "zapažen kao prevoditelj", a onda nešto opširnije o sahrani po pravoslavnom obredu.

... тачно, али овај лексикон је, својим приступом Кишу, усамљен пример; Киш је најцењенији писац барем у двема генерацијама српских литерата.

Једном речју, свињарија једног одличног српског писца о другом, одличном и високо моралном српском писцу.

Njemu nisu poznati "navodno problematicni stavovi Mome Kapora"! Cim budem na laptopu postiracu neke od tih nepoznatih stavova.

Čini mi se da je u ovom trenutku Beograd, na žalost, pravi petokolonaški grad, pun smutljivaca, kukavica, lažnih pacifista, navijača za suprotni tabor, ali to nije čitava ova zemlja Srbija koja može sebi i u ovakvom trenutku da dozvoli taj luksuz i trpi tu menažeriju na svojoj grbači sa koje može da je strese kao onaj vepar sa Karađorđeve zastave koji stresa dosadne buve. (Momo Kapor, maj 1992.)

Једном речју, свињарија једног одличног српског писца о другом, одличном и високо моралном српском писцу.

Kad smo već otišli u digresiju - kako je Kovač "srpski pisac" ?

Kovacu samo treba zahvaliti sto za zivota nije blogovao. Mogu zamisliti koliko bi on tek smarao sa anonimus fellatiom (pardon, fallacyjem).

Meni je u pamćenu ostala, relativno, nedavno Kovačevo objašnjenje

Pa dobro, zapamtio si citat, ako nisi shvatio umes bar da ponovis

krkar

Meni je u pamćenu ostala, relativno, nedavno Kovačevo objašnjenje

Pa dobro, zapamtio si citat, ako nisi shvatio umes bar da ponovis

A ti si prevideo ijekavicu Gorana Milića, Mirka Kovača i drugova, kad ti već smeta ekavica Igora Mandića?
Samo čekam kad će i tebi ta ijekavica da izleti pa da sve bude na mestu.

krkar

Kad smo već otišli u digresiju - kako je Kovač "srpski pisac" ?

Јок, него је Okupacija u 26 slika хрватски сценарио?!
:)))))

Мислим, ТАКО КАЖЕ ВИКИПЕДИЈА, ДА ЈЕ И СРПСКИ ПИСАЦ: МИРКО КОВАЧ.
Мислим да је то несумњиво.

Ја сам га волео као писца, али ово посмртно опањкавање Киша прешло ми је било сваку меру.

No da iskoristim prilku da pomenem triviju iz intervjua Igora Mandića "Vremenu", u kome mu je asocijacija na Mirka Kovača bila jedna reč: baraba.

Očarana! Prava reč!
Mirko Kovač mi karakterom sličan Vuku Draškoviću: agregatno stanje IZDAJNIK, skupi izdajnik.
Plus nevidjeno DOSADAN pisac, to ni majka ne mož čita.
Jednom mi Lordan, koji je s Kovačem bio veliki prijatelj, u intervjuu rekao za njega da je "pičkica", al urednik obrisao. Ne priliči novinama ta reč, ZATO!
p.s.
I mani me se sad, krkare. Mislim, kako oćeš.

Игор Мандић је људина !

freehand

emsiemsi

krkar

Inače, intervju je odličan

Intervju pikazuje svu glupost i oholost Igora Mandića koji - iz inata i nezajazljive potrebe za kurcenjem (po cemu je navlas isti kao Seselj) - besramno izjavljuje ordinarne gluposti i neistine.

Njemu nisu poznati "navodno problematicni stavovi Mome Kapora"! Cim budem na laptopu postiracu neke od tih nepoznatih stavova.

A mozda je odlicno sto je Mandic i u jednom Vremenu progovorio ekavicom?

Дај линк на тај Игоров интервју (иначе, Игор је прави људина).

Nema linka, vadi 200 kinti da finansiraš slobodne medije u Srbiji!

Дај ми неки број на који да пошаљем СМС !

princi

Kovacu samo treba zahvaliti sto za zivota nije blogovao. Mogu zamisliti koliko bi on tek smarao sa anonimus fellatiom (pardon, fallacyjem).

Ковач је високоморално чувао своју викендицу у Ровињу !
Људска беда.

Дај ми неки број на који да пошаљем СМС !

Ne treba ti. Pravac kiosk, ako još imaju jer to je prošli broj. A taj tekst nije dosupan za slobodno čitanje.

freehand

Дај ми неки број на који да пошаљем СМС !

Ne treba ti. Pravac kiosk, ako još imaju jer to je prošli broj. A taj tekst nije dosupan za slobodno čitanje.

Sada je dostupan: Putin je moja simpatija. Svi tekstovi iz casopisa Vreme postanu dostupni posle nekoliko dana od dana objavljivanja, mislim od ponedeljka (tako je bar u zadnje vreme)

Da ovom prilikom uz pobrojane epizode sa početaka Šešeljevog šešeljisanja po Srbiji i šešeljizacije ovih prostora dodamo epizodu sa fotoaparatom na glavi Mirka Kovača, na skupu UJDI-ja, beše, u domu sindikata.

I ja sam čuo... ali samo puste glasine, pa zato da pitam (sve, ovde prisutne): šta se, zapravo, dogodilo? Otkud i zašto foto-aparat? Otkud i zašto Mirko Kovač?

Јок, него је Okupacija u 26 slika хрватски сценарио?!
:)))))

Мислим, ТАКО КАЖЕ ВИКИПЕДИЈА, ДА ЈЕ И СРПСКИ ПИСАЦ: МИРКО КОВАЧ.

Teoretski, to bi mogao biti hrvatski scenario, ukoliko je njegov autor Hrvat. Reditelj Zafranović jeste Hrvat, čini mi se, a film je - osim što je remek-delo - potresna slika ustaškog režima.

Čitao sam, negde, da je Dobrica Ćosić Kovača nazvao pogrdno - "srspkim ustašom", što nam govori da Ćosić nije gledao filmove. Jer, teško je nazvati "ustašom" nekoga ko je tako teško optužio ustaški režim kao Zafranović i Kovač u "Okupaciji".

(Zapravo, smatram prikladnim da se filmovi nastali u Jugoslaviji, pre 1991. godine nazivaju "jugoslovenskim", bez obzira na to u kojoj su od tadašnjih republika nastali, a vidim da neki tako i praktikuju.)

Za samoga Kovača stoji (na pomenutoj wikipediji): srpski, hrvatski i crnogorski pisac.

Imam utisak da je Kovač, nakon napuštanja Beograda, gajio nekakav anti-srpski sentiment, što je tu i tamo ispoljavao. Verovatno je za njega, koji se opredelio u jednom trenutku da živi upravo u Beogradu i da piše ekavicom (a mogao je pisati bilo kojim od varijanti srpskog ili hrvatskog jezika, koji su jedno) bilo traumatično ispoljavanje šovinističkih strasti u Beogradu, početkom 90-ih godina i kult vođe, koji se tada pojavio.

Zašto je, međutim, za željenu destinaciju izabrao upravo Tuđmanovu Hrvatsku, tj. sliku ili naličje tadašnje Srbije? U nekom intervjuu sam pročitao da su posredi bili "intimni razlozi" i ništa više. U tom istom intervjuu Kovač kaže da je i Tuđmanov režim bio predmet njegove kritike...

Nama, ovde u Srbiji, izgleda kao da je Kovač izgubio donekle kompas objektivnosti i da je pokazivao ozbiljnu skrb za srpski nacional-šovinizam, dok je nekako prema hrvatskome bio ravnodušan. Je li to površan utisak?

Da li je Kovač bio "baraba", kao što Igor Mandić veli? A možda je Mandić imao sa njim neki problem, neki stari neplaćeni račun? (Mandić je proricao i da će "Srbija i Hrvatska ući zajedno u EU", pa kada su ga sada pitali za to, on lakonski kaže: "pa šta, prevario sam se".)

Uostalo, vredelo bi videti kako je o Kovaču pisao Mandić u svojim kritikama, jer se to računa. Npr. o knjizi za koju je Kovač dobio NIN-ovu nagradu.

Kako god, uprkos svim ljudskim sitnijim i krupnijim manama, Kovač ostaje dobar pisac, a Mandić dobar kritičar, ma šta njih dvojica mislili jedan o drugome.

nowhereman

Kako god, uprkos svim ljudskim sitnijim i krupnijim manama, Kovač ostaje dobar pisac, a Mandić dobar kritičar, ma šta njih dvojica mislili jedan o drugome.

Да.

МИРКО КОВАЧ
Iskusio sam bijedu kolektiva, bijedu "omasovljenog pojedinca", ponajviše u vrijeme Miloševićeva uspona; tada sam još mislio da se nekom zajedničkom galamom može osujetiti "čovjek koji donosi smrt". U zagrebačkom tjedniku Danas već sam bio objavio tekst pod naslovom Rađa li se naše čudovište. Bio sam prepoznat kao opozicionar, premda sam bio samo onaj koji je pokušavao artikulirati vlastite strahove i koji se opirao "kulturi smrti", pa sam tako pozvan na jedan masovni prosvjedni skup na Trgu Republike u Beogradu, koji bješe organiziran u povodu prve obljetnice brutalna rasturanja demonstracija. Pridružio sam se govornicima, iako s mnogima od njih nisam imao ničeg zajedničkog; štoviše, stajali smo na suprotnim stranama, ali u toj prilici na istoj - protivu Miloševića. (О овом механизму окупљања сасвим разнородних личности говорио сам раније -- П.Б.) Ne sjećam se točno o čemu sam govorio, ali znam da me huk mase naprosto povukao da izustim: "Obraćam vam se kao srpski pisac!" Čim sam sišao s tribine, moja me supruga, moj najbolji kritičar, dočekala primjedbom da sam počinio kobnu grešku i nepotrebno se očitovao u nekakvom nacionalnom smislu, banalno kao i ostali. Vjerojatno sam podlegao histeriji i izustio ono što sam toliko puta ismijavao i što, na kraju krajeva, nisam bio. Jer što sam ja imao sa srpskim piscima? Ništa. Zazirao sam od njih, bio sam na suprotnoj strani, ništa s njima nisam dijelio, nikakve svjetonazore; zapravo se međusobno nismo podnosili. Pa i sada, kad naiđem na tu natuknicu uza svoje ime, osjetim nelagodu. Da bih bio srpski pisac, morao bih posvuda promovirati srpsku kulturu, a ja to ne činim, ali imena onih srpskih pisaca koje volim i cijenim, posvuda ističem, jer su sjajni pisci neovisno o bilo kakvim udruženjima, jednako dobri ma komu pripadali.
ИЗВОР

U vreme njegovog uspona objavio sam tekst Rađa li se naše čudovište. Tada sam pisao da tirane priziva naša beda, da je njihov uspon pad našeg duha. Srpska inteligencija prigrlila je tog socijalističkog bankara u nadi da će im on srediti zamršene račune nacije i da će isterati na čistac dugove prošlosti. Taj đetić nametnuo se kao ekstremista i nacionalista, a to su dve izrazite crte u karakternoj tipologiji balkanskog čoveka, bilo da je intelektualac ili primitivac. Istina je da deo srpske opozicije Miloševića smatra nacionalnom nesrećom, ali ga pravoslavna crkva, Srpska akademija nauka, Udruženje književnika, policija i vojska doživljavaju kao internu veličinu koja će silom nametnuti državnu moć Srbije. Njima je bio potreban jadnik koji misli da se "politika uči iz rodoljublja", a da je pravda junačka kategorija. To što je njegovo omiljeno štivo junački ep i proza o hajducima nije neka preporuka za političara. Njemu je na jednom prijemu psihijatar Jovan Rašković laskao: "Vi ste, gospodine Miloševiću, suština srpskog bića". Ako to stoji, ako je Milošević doista "suština srpskog bića", onda je to sumorna duševna slika jednog naroda. Nisam sklon etnopsihologiziranju, ali težnja da se suština dosegne kroz vođu, takođe je duhovna degradacija u kojoj se našlo srpsko društvo.
ИЗВОР

Vjerojatno sam podlegao histeriji i izustio ono što sam toliko puta ismijavao i što, na kraju krajeva, nisam bio. Jer što sam ja imao sa srpskim piscima? Ništa. Zazirao sam od njih, bio sam na suprotnoj strani, ništa s njima nisam dijelio, nikakve svjetonazore; zapravo se međusobno nismo podnosili. Pa i sada, kad naiđem na tu natuknicu uza svoje ime, osjetim nelagodu. Da bih bio srpski pisac, morao bih posvuda promovirati srpsku kulturu, a ja to ne činim

Sada se samo po sebi nameće pitanje: može li se nekome pripisati da pripada izvesnoj nacionalnoj književnosti, ukoliko taj neko tu pripadnost izričito negira?

(Intimno, ne smatram samu okolnost pripadnosti ovoj ili onoj nacionalnoj književnosti bitnom ili suštinskom. Dobar pisac, veliki pisac pripada svetskoj književnosti, tj. svim ljudima dobre volje. Ali, shvatam unekoliko potrebu za sortiranjem i klasifikacijom, taj birokratski posao.)

Njemu je na jednom prijemu psihijatar Jovan Rašković laskao: "Vi ste, gospodine Miloševiću, suština srpskog bića". Ako to stoji, ako je Milošević doista "suština srpskog bića", onda je to sumorna duševna slika jednog naroda.

Ovo sada, o "sumornoj duševnoj slici jednog naroda", ne kaže, kako vidimo Rašković, nego kaže upravo Kovač, proširujući tako nakaznu tvrdnju na čitav narod, tvrdnju čoveka sa kojim se ne slaže i kojega prezire.

Tako da, ma koliko se slagao sa rečenicama koje prethode, rekao bih da je ovde Kovač otišao korak dalje, u krivome smeru.

Ovo sada, o "sumornoj duševnoj slici jednog naroda", ne kaže, kako vidimo Rašković, nego kaže upravo Kovač, proširujući tako nakaznu tvrdnju na čitav narod, tvrdnju čoveka sa kojim se ne slaže i kojega prezire.

Та теза о невиности српског народа, која, изгледа, највише почива на несумњивој кривици хрватског, стоји на слабим ногама.

Такође, теза да народи не носе кривицу, него да кривицу носе појединци, више је једна врста логичког превртања, како би се у историји могло ићи напред. Иначе бисмо сви били вечито заглављени у кривицама наше прошлости. Народи и својим чињењем и нечињењем дају основ и подупиру кривицу оних који су криви. Ми, допуштањем да нам Слободан Милошевић буде господар, а Војислав Шешељ његова разобручена природа којом су нам годинама претили (прво Милошевић а затим демократска опозиција), носимо ту кривицу као чињеницу наших живота.

Узгред буди речено, зато ми је и нарочито на сметњи сваки популизам, особито онај интелектуални, који се приклања механизмима оправдања или негирања наших непочинстава.

Nebojsa Krstic

Дај линк на тај Игоров интервју (иначе, Игор је прави људина).

Evo ga LINK

Танак интервју. Одбранашки.

Ne bih imao ništa protiv da mi ti, ili neko pametan, objasni zašto je devedesetih srpski bio jezik rata, mržnje, uvreda i huškanja, a hrvatski nije.

Problem ti je u dvokoraku.

Sve i da Mirko Kovač kaže

"Onaj srpski jezik negdje od druge polovine osamdesetih godina, više nije bio moj jezik. Jezik rata, mržnje, uvreda, huškanja na druge, izazivao je otpor u meni"

to nikako ne vodi automatski do tvog zaključka

pa je zato srpski jezik rata i mržnje, zamenio hrvatskim, valjda zato što je to bio jezik cveća, drveća, himanizma i renesanse.

Ali takve suptilnosti elementarne logike možda su prezahtevne za nekoga ko razmišlja bilo kao političar/učesnik u politici bilo samoproglašeni branilac sopstvene nacije.

nowhereman

Za većinu, osim za kraj.

Kovač je bio dosledan. Nije mu se svidelo na šta je SrBstvo u tom trenutku ličilo i otišao je u Hrvatsku. Nije ni on bio veverica da ne zna kakav je Tuđman. Ali bio mu je manje loš nego Milošević.

Mandić je pizda. Pljuje po Hrvatskoj u Beogradu i šlihta se nekakvoj srpskoj kulturnoj sujeti ali nije se doselio u Beograd nego sedi u Hrvatskoj koju pljuje. I kandiduje se za nacionalnu penziju kojekakvim ispraznim kvazipolitičkim tlapnjama.

Kod mene je poništio sve pozitivno što sam prema Onom Mandiću osećao.

Та теза о невиности српског народа, која, изгледа, највише почива на несумњивој кривици хрватског, стоји на слабим ногама.

Такође, теза да народи не носе кривицу, него да кривицу носе појединци, више је једна врста логичког превртања, како би се у историји могло ићи напред. Иначе бисмо сви били вечито заглављени у кривицама наше прошлости. Народи и својим чињењем и нечињењем дају основ и подупиру кривицу оних који су криви. Ми, допуштањем да нам Слободан Милошевић буде господар, а Војислав Шешељ његова разобручена природа којом су нам годинама претили (прво Милошевић а затим демократска опозиција), носимо ту кривицу као чињеницу наших живота.

Узгред буди речено, зато ми је и нарочито на сметњи сваки популизам, особито онај интелектуални, који се приклања механизмима оправдања или негирања наших непочинстава.

Mandić je pizda. Pljuje po Hrvatskoj u Beogradu i šlihta se nekakvoj srpskoj kulturnoj sujeti ali nije se doselio u Beograd nego sedi u Hrvatskoj koju pljuje. I kandiduje se za nacionalnu penziju kojekakvim ispraznim kvazipolitičkim tlapnjama.

Gde tačno pljuje Hrvatsku?
To mi je, naime, u intervjuu promaklo.

freehand

Mandić je pizda. Pljuje po Hrvatskoj u Beogradu i šlihta se nekakvoj srpskoj kulturnoj sujeti ali nije se doselio u Beograd nego sedi u Hrvatskoj koju pljuje. I kandiduje se za nacionalnu penziju kojekakvim ispraznim kvazipolitičkim tlapnjama.

Gde tačno pljuje Hrvatsku?
To mi je, naime, u intervjuu promaklo.

U BEOGRADU

Ta grandiozna Mandićeva provokacija ima samo jednu falingu, koja je, na žalost, nenadomjestiva: upućena je onima koji za nju nikada neće doznati. Hrvatima, dakle. Lijepo bi bilo vidjeti ih, zapjenjene po forumima i u emisiji pola ure karakulture, kako Krležu brane od Mandićeva estetskog, a Obamu od Mandićeva političkog suda.

Ipak valja umeti čitati. Sa razumevanjem. Puko poznavanje slova nije dovoljno. A neshvatanje ove jednostavne korelacije vodi u skribomaniju i umnožavanje sopstvene tuposti.

Kao neki autori koji svičuju ekavicu i ijekavicu u zavisnosti za koju publiku pišu

kad smo već kod TEME, ja lično čula i slušala Mišu Vasića, čist zagreb!
znam sve, da mi neko sad ne objašnjava kako i zbog čega. al me, ipak, zaprepastlo toliko njegovo insistiranje na čistom hrvatskom jeziku, dabome da je govorio za neki hrvatski radio ili tv.

Stvarno, nazvati Mirka Kovača barabom - ili na to baliti od oduševljenja...

Pa da Pera Luković onda cepti od besa! Nisam nešto dugo bila na njegovom portalu.Zaboravim.

Ipak valja umeti čitati. Sa razumevanjem. Puko poznavanje slova nije dovoljno. A neshvatanje ove jednostavne korelacije vodi u skribomaniju i umnožavanje sopstvene tuposti.

Tvoje se, Krkare, razumevanje svodi na slaganje onog što čitaš sa tobom, nikada obratno.
Te je, da bi zaslužilo da bude pohvaljeno neophodno da bude prevashodno glupo, polupismeno ali nadmeno, i svakako s visine pokondirenog prostaka bezobrazno.
Očekivati od tebe da kod Kovača prepoznaš vulgarnu zajedljivo šovensku mržnju inspirisanu osvetničkim žarom i sitnim ćarom očekivanim od Poglavnika bilo bi svakako previše.
kao i da Mandića čitaš van sopstvenih stisnutih okvira mržnje.
To što si spreman da uvrediš u svakoj prilici i na svakom mestu umesto bar da pokušaš da uksrtiš nešto tšo normalan svet zove argumentima - opet odgovara standardnoj krkarovštini zasnovanoj na gromopucatelnoj dernjavi koja decibelima sakriva prazninu koju objavljuje.
čarobnjak iz Oza, rekoh ti već. smežurani patuljak sakriven iza megafona.
ma gavte la nata, Krkare, ma gavte la nata.

Та теза о невиности српског народа, која, изгледа, највише почива на несумњивој кривици хрватског, стоји на слабим ногама.

Ne mislim da su Srbi nevinašca, niti hrvatsku krivicu izvodim iz srpske nevinosti.

Čini mi se da je Kovač otišao, kako rekoh, korak predaleko, kada je poverovao u rečenicu Jovana Raškovića da je "Milošević - suština srpskog bića". Jer, to naprosto nije istina. A nije istina, najpre, zbog onih Srba koji u Miloševiću nisu videli heroja i spasioca početkom 90-tih, ma koliko da takvi čine jednu manjinu u srpskom etnosu.

Такође, теза да народи не носе кривицу, него да кривицу носе појединци, више је једна врста логичког превртања, како би се у историји могло ићи напред. Иначе бисмо сви били вечито заглављени у кривицама наше прошлости.

Tema "kolektivna i individualna odgovornost" je izuzetno kompleksna. Ne verujem niti u apsolutnu krivicu kolektiva (tj. svih članova kolektiva, bez izuzetka), niti u apsolutno nevinost pojedinca. To bi, sada, zahtevalo posebno obrazloženje, tj. poseban tekst.

Da li je Vili Brant bio kriv, kao Nemac, ali i kao osvedočeni anti-fašista, za Aušvic i Mathauzen?

Народи и својим чињењем и нечињењем дају основ и подупиру кривицу оних који су криви. Ми, допуштањем да нам Слободан Милошевић буде господар, а Војислав Шешељ његова разобручена природа којом су нам годинама претили (прво Милошевић а затим демократска опозиција), носимо ту кривицу као чињеницу наших живота.

I sam slično razmišljam. Ali, dopušteno je misliti o tome šta znači ovo "mi".


Inače, čudi (u najmanju ruku) ovo što Kovač kaže ovde:

Jer što sam ja imao sa srpskim piscima? Ništa. Zazirao sam od njih, bio sam na suprotnoj strani, ništa s njima nisam dijelio, nikakve svjetonazore; zapravo se međusobno nismo podnosili.

...čudi, jer je Kovač bio prijatelj najmanje dvojici istaknutih srpskih pisaca, Danilu Kišu i Borislavu Pekiću. On je o tome pisao, o tim prijateljstvima. Ako to "stoji" (da sada upotrebim Kovačov obrat), a stoji, kako onda on može reći da "ništa" nije imao sa "srpskim piscima" (svima njima, koliko ih ima), te da je od njih "zazirao... bio na suprotnoj strani... ništa s njima nije dijelio"?

Rekao bih da je Kovača poneo refleks, veoma karakterističan refleks.

da kod Kovača prepoznaš vulgarnu zajedljivo šovensku mržnju inspirisanu osvetničkim žarom i sitnim ćarom očekivanim od Poglavnika

Kada sam maločas spomenuo "refleks", mislio sam na to da se sopstvena neprikladna diskvalifikacija jednog naroda opravdava uočenim krupnim manama, odn. u našim uslovima - šovinizmom.

Tako dolazimo do toga da se, naposletku, narodi (čitavi narodi, bez izuzetka) kvalifikuju kao "genocidni".

Ti, sada, opet slično postupaš, kada spominješ "sitan ćar očekivan od Poglavnika". Kaka je ćar imao Kovač? Materijalni ili kakav drugi? A na koga misliš kada kažeš "Poglavnik"?

Međutim, kad neko iz Hrvatske objašnjava koliko smo bili loši...iz zemlje u kojoj je vladao isti ako ne i gori jezik mržnje, šivinizma, agresije...i koju su vodili ratni zločinci i fašistoidi...onda mislim da je zaključak da je MK baraba, prilično precizan.

Pretpostavljam u mesto u kome se govori sasvim drugim jezikom.

Da. U Rovinj, u Istru u kojoj se govorilo onoliko sasvim drugim jezikom kolikoje to u ono doba na ovim prostorima bilo moguće.

.tačnije, i sad mislim da smo 90-ih u najvećem broju bili s uma sišavši.

Eto, u nečemu se slažemo

Međutim, kad neko iz Hrvatske objašnjava koliko smo bili loši...iz zemlje u kojoj je vladao isti ako ne i gori jezik mržnje, šivinizma, agresije...i koju su vodili ratni zločinci i fašistoidi...onda mislim da je zaključak da je MK baraba, prilično precizan.

Opet te jebe taj dvokorak, koordinacija drugog koraka:

Za razumevanje procesa (genitiv množine) bitno je razumevanje njihovih uzroka i poslewdica. Srpska mržnja i šovinizam (koji su se manifestovali, javno i službeno, pre hrvatske mržnje i šovinizma) potakli su, ubrzali i osnažili hrvatsku mržnju i šovonizam. Nakon čega je usledila srpska agresija na Hrvatsku ... pa su tek tada razni iz Hrvatske dobili priliku da postanu i ratni zločinci.

Da nije Srbijavodila tu igru i stalno je eskalirajući - ti hrvatski fašistoidi ostali bi samo marginalne i fizički bezopasne budale.

Međutim, kad neko iz Hrvatske objašnjava koliko smo bili loši...iz zemlje u kojoj je vladao isti ako ne i gori jezik mržnje, šivinizma, agresije...i koju su vodili ratni zločinci i fašistoidi...

... два брата рођена...

Za razumevanje procesa (genitiv množine) bitno je razumevanje njihovih uzroka i poslewdica. Srpska mržnja i šovinizam (koji su se manifestovali, javno i službeno, pre hrvatske mržnje i šovinizma) potakli su, ubrzali i osnažili hrvatsku mržnju i šovonizam. Nakon čega je usledila srpska agresija na Hrvatsku ... pa su tek tada razni iz Hrvatske dobili priliku da postanu i ratni zločinci.

Da... A mojim komšijama, koji su došli iz Borova su sedamdesetih, iz čiste ljubavi, ostavljali preteće poruke zataknute za vrata. A Srbi su, kad se već pozivamo na istorijski kontekst, baš bezveze imali rezerve prema Hrvatima. Čuo sam da se po mržnji naročito isticala neka porodica Zec iz Zagreba. Uzgred, koliko je takvih porodica likvidirao u BG? Porodica Zec je ostala priznajući lojalnost novonastaloj državi. Ni kao takva, budući da je bila Srpska, nije mogla fizički da opstane u Tuđmanovoj Hrvatskoj.

Sa druge strane, koliko ja znam, dva alkoholičara, Srbina, ubila su alkoholičara, Hrvata, u Hrtkovcima. Od toga je nastao slučaj koji je poprimio razmere genocida. Uzgred, njih trojica su ceo dan pili i vozikali se levo-desno. Onda im se pomutilo u glavi...

Srpska mržnja i šovinizam (koji su se manifestovali, javno i službeno, pre hrvatske mržnje i šovinizma) potakli su, ubrzali i osnažili hrvatsku mržnju i šovonizam.

Manipulacija.

Nakon čega je usledila srpska agresija na Hrvatsku ... pa su tek tada razni iz Hrvatske dobili priliku da postanu i ratni zločinci.

Pre ili posle Gojka Šuška i Josipa Reihl-Kira?
Znam da mora da postoji nekakva miloševićevska agentura (gde će Krkar da pominje neku jugotandaramandara) iza njega, ali ja bih ipak konsultovao i Josipa Boljkovca, na primer, na tu temu.

Ti, sada, opet slično postupaš, kada spominješ "sitan ćar očekivan od Poglavnika". Kaka je ćar imao Kovač? Materijalni ili kakav drugi? A na koga misliš kada kažeš "Poglavnik"?

Poglavnik je Vrhovnik, a najveći deo ovoga što pitaš imaš u Krstićevom linkovanom blogu. Crvjezik koji je guzicu udobno smestio u rovinjskom konforu od Vrovnika dodeljenom i omogućenom za potrebe već navedene.

Pre ili posle Gojka Šuška i Josipa Reihl-Kira?
Znam da mora da postoji nekakva miloševićevska agentura (gde će Krkar da pominje neku jugotandaramandara) iza njega, ali ja bih ipak konsultovao i Josipa Boljkovca, na primer, na tu temu.

Sve same segedinske sobarice i žrtve Alzheimera!

Počelo je sa puštanjem velikosrBstva s lanca 1987-88, debelo za komunističkog nepartijskog vakta, porukama Slobe Slobode, UKS, SANU, SPC... Pa se nastavilo četnikovanjem i srbovanjem po Budućoj Takozvanoj Kratkotrajnoj. Pa javnim prikazivanjem onog leša sa sve zaklinjanjem na krv i urlanjem Ovojesrbija...

Sve još debelo za vakta Stanka Stojčevića, Srbina iz Hrvatske!

Ovo je 10 meseci pre prvih izbora u Hrvatskoj:

Počelo je sa puštanjem velikosrBstva s lanca 1987-88, debelo za komunističkog nepartijskog vakta,

A nije MASPOK-om, Radušom, mojim zemjacima Adolfom i Ambrozom Andrićem, čija je teroristička skupina bila prihvaćena, hranjena i skrivana od lokalnog hrvatskog stanovništva? Nije počelo pretnjama Srbima sedamdesetih, pozivima na napuštanje Hrvatske...

Pretpostavljam u mesto u kome se govori sasvim drugim jezikom.

Da. U Rovinj, u Istru u kojoj se govorilo onoliko sasvim drugim jezikom kolikoje to u ono doba na ovim prostorima bilo moguće.

Извин'те што се мешам у вашу расправу (овај наслов овде - Пиздантерије и тривије - то ми оправдава), али само да потврдим Кркареве речи по питању стварно другог језика јербо сам се у том Ровињу једног лета почетком осамдесетих са још пар другара грдно зајеб'о и ушао у дом културе италијанске националне мањине, или како се то већ звало, у њихову дискотеку Ћирколо и почео да спопадам њихове девојчице, па сам онда бежао испред гомиле од 50 разјарених Талијана, ровињских домородаца, све ударајући се ногицама у дупе до кампа Монви.

(Јбт, пред ким сам све бежао у свом животу! Испред Талијана у Ровињу, испред Бандериних Украјинаца у Минхену, испред ове гробарске стоке по Топчидеру,... Ногице моје "којено сте коњима утјецале", хвала вам на свему!)

Али и метафорички гледано, на шта је Кркар вероватно мислио, у Истри се заиста говорило "другачијим језиком" од већег дела остатка СФРЈ.

("Danas možda zvuči smiješno, ali prva je opasnost bio Tomislav Merčep, koji je tada vedrio i oblačio Gospićem. Pjenio se i prijetio da će se uskoro obračunati s komunističkom Rijekom." - речи из интервјуа мог претпостављеног из ЈНА, једног од ретких официра којег сам заиста поштовао у тој војсци.)

Небојша, ниси ишао у Истру да је упознаш? Истра није Хрватска. Никако. Истра је Истра. И зато је била врхунско место да се тамо борави поред још само пар места у ондашњој СФРЈ.

(Јел' беше она група Густав и његови добри духови из Водњана у Истри? )

Za razumevanje procesa (genitiv množine) bitno je razumevanje njihovih uzroka i poslewdica. Srpska mržnja i šovinizam (koji su se manifestovali, javno i službeno, pre hrvatske mržnje i šovinizma) potakli su, ubrzali i osnažili hrvatsku mržnju i šovonizam. Nakon čega je usledila srpska agresija na Hrvatsku ... pa su tek tada razni iz Hrvatske dobili priliku da postanu i ratni zločinci.

Da... A mojim komšijama, koji su došli iz Borova su sedamdesetih, iz čiste ljubavi, ostavljali preteće poruke zataknute za vrata. A Srbi su, kad se već pozivamo na istorijski kontekst, baš bezveze imali rezerve prema Hrvatima. Čuo sam da se po mržnji naročito isticala neka porodica Zec iz Zagreba. Uzgred, koliko je takvih porodica likvidirao u BG? Porodica Zec je ostala priznajući lojalnost novonastaloj državi. Ni kao takva, budući da je bila Srpska, nije mogla fizički da opstane u Tuđmanovoj Hrvatskoj.

Sa druge strane, koliko ja znam, dva alkoholičara, Srbina, ubila su alkoholičara, Hrvata, u Hrtkovcima. Od toga je nastao slučaj koji je poprimio razmere genocida. Uzgred, njih trojica su ceo dan pili i vozikali se levo-desno. Onda im se pomutilo u glavi...

Dobro, dakle: ko je prvi počeo!? Meni nije jasno.

A da li se sva kasnija nepočinstva, ubistva i razbojništva, i jednih i drugih i trećih, mogu samo time objasniti i opravdati - "oni u prvi počeli"!?

... два брата рођена...

"Brat bratu najdublje oko vadi."

Dobro, dakle: ko je prvi počeo!? Meni nije jasno.

Jasno je to svima. WWII u Hrvatskoj nije bio završen '45, ustaše su se samo primirile. Nastavljen devedesetih. Pobedili su fašisti. Sve ostalo je pakovanje govana u oblande.

Jasno je to svima.

Nije "svima", na svu sreću, jer bismo se klali i dalje po balkanskim šumama i gorama, dok je nas i dok je njih.

WWII u Hrvatskoj nije bio završen '45, ustaše su se samo primirile. Nastavljen devedesetih. Pobedili su fašisti. Sve ostalo je pakovanje govana u oblande.

Očekujem da te vojvoda citira na mitingu, zakazanom za subotu.

nowhereman

Jasno je to svima. WWII u Hrvatskoj nije bio završen '45, ustaše su se samo primirile. Nastavljen devedesetih. Pobedili su fašisti. Sve ostalo je pakovanje govana u oblande.

Očekujem da te vojvoda citira na mitingu, zakazanom za subotu.

Slobodno. Ja nemam monopol na istinu.

Sve same segedinske sobarice i žrtve Alzheimera!

Počelo je sa puštanjem velikosrBstva s lanca 1987-88, debelo za komunističkog nepartijskog vakta, porukama Slobe Slobode, UKS, SANU, SPC... Pa se nastavilo četnikovanjem i srbovanjem po Budućoj Takozvanoj Kratkotrajnoj. Pa javnim prikazivanjem onog leša sa sve zaklinjanjem na krv i urlanjem Ovojesrbija...

Sve još debelo za vakta Stanka Stojčevića, Srbina iz Hrvatske!

Kad si pomenuo "srpsku agresiju na Hrvatsku" razumeo sam da si po običaju podrazumevao srboćetnićku JNA, a njoj je prethodio Šušak i ubistvo Reihl-Kira, kako to povijesne činjenice svjedoče, jelda.
No izgleda da je za potrebe ovog komentara bilo drugačije. Ok.
Stanko Stojčević, slika i prilika "hrvatske šutnje" bio je komunista, ne Srbin iz Hrvatske. Mislim, to mu je bila prevashodna odrednica, kao i ivici Račanu pored njega.
To što pišeš zaista je bilo tako, samo što bi se onda uzrok morao tražiti u puštanju velikoalbanske kontrarevolucije (beše iredentizma) sa lanca i velikoalbanskoj pobuni 1981. i svemu što je posle toga sledilo, uz Regana, Perestrojku, veliko prekomponopvanje sveta.
Ostalo su, kako se ispostavilo, pojavni i folklorni oblici sprovodbe na terenu.

Slobodno. Ja nemam monopol na istinu.

Eto zgodnog trenutka da se vratimo našoj temi - vojvodi od zarđale kašike.

U čemu je Šešeljeva tajna, gde se krije njegova snaga?

Evo odgovora: Šešelj trezan govori ono što pijani Srbi misle.
(Ipak, ne svi Srbi, nego samo jedan, većinski deo.)

...ja sam živeo na nezavisnom Crvenom Krstu (delu Beograda)...Na Crvenom Krstu nije bilo paravojnih vojski i etničkog čišćenja.

Ruku na srce, u beogradskom "krugu dvojke", u strogom centru Beograda dominirao je anti-hrvatski šovinizam. Odakle se rukovodilo bezumnom (i, pokazalo se, izlišnom) bitkom za Vukovar, ako ne iz centra Beograda?

Oni koji su bili protiv, na drugoj strani, morali su da pobegnu u tzv. unutrašnji egzil i da ućute. Bili su u manjini.

Govorim iz iskustva. Moj najbolji komšija je imao ideju da me prijavi organima vlasti zbog "subverzije", u jednom trenutku.

Небојша, ниси ишао у Истру да је упознаш? Истра није Хрватска. Никако. Истра је Истра. И зато је била врхунско место да се тамо борави поред још само пар места у ондашњој СФРЈ.

Tako je. Znam osobu koja ja, kao izbeglica iz Bosne a poluhrvatskog podrijetla posle Bjelovara i Zagreba, a nakon tri meseca i iz Rovinja pobegla u Srbiju.
I kaže da je, uprkos svim sranjima, jedino u Srbiji imala osećaj da je čovek iako je izbeglica.

freehand

Evo si konačno dočekao trenutak da te se uporedi sa nekim poznatim, znanim po svome umeću sa perom.

Ni manje ni više nego sa Žaretom.

Nebojsa Krstic

Da li sam, zbog toga, ja tada mogao da održim moralnu bukvicu Hrvatima u Zagrebu?

Могао си као онај новинар РТС, мислим да се звао Бранко Радовановић или тако некако, да одеш до Панчева, ставиш шлем ЈНА са петокраком на главу и да шатро шаљеш телевизијске извештаје са славонског ратишта. То је тада било врло профитабилно и сматрало се као напредак у каријери јербо је тај наречени Радовановић годинама пре тога искључиво извештавао пошто лукац на београдским пијацама.

Мој коментар се односио на Истру, не на Мирка Ковача... Извинио сам се унапред што се својим тривијама мешам у твоју и Кркареву расправу, привукла ме је она његова реченица о Ријеци.


Мирка Ковача нисам никада много поштовао ни као писца (ствар личних афинитета, не подносим ту "ангажовану" лепу литературу назови дисидената ни код нас ни у свету), а не бих се укључивао у расправу какав је Мирко Ковач био као човек... То ме не занима.

nowhereman
12:55 10.11.2014 / *novo
Re: Pizdanterije i trivije

Slobodno. Ja nemam monopol na istinu.


Eto zgodnog trenutka da se vratimo našoj temi - vojvodi od zarđale kašike.

U čemu je Šešeljeva tajna, gde se krije njegova snaga?

Evo odgovora: Šešelj trezan govori ono što pijani Srbi misle.
(Ipak, ne svi Srbi, nego samo jedan, većinski deo.)

ti se baš raspiso, stiglo te 15 minuta slave

krkar

freehand

Evo si konačno dočekao trenutak da te se uporedi sa nekim poznatim, znanim po svome umeću sa perom.

Ni manje ni više nego sa Žaretom.

Zahvaljujem na komplimentu! Zaista.
Da bih ti serdarenje uzvratio poređenjem sa Basarom morao bi da imaš bar deo talenta koji on ima. A ti ga, na žalost, ili nemaš ili vešto kriješ.
No dobro, moralno i vrednosno ste tu, a to je, valjda, važnije.

P.S. Evo pročitah i pravo da ti kažem - ne znam da li je on Veči Krkar ili ti Basara. Pazi: uživao bih u pravoj i ozbiljnoj diskusiji sa tobom, da je to ikako moguće bez direktne uvrede u drugoj rečenici tvog odgovora.
E tako i Basara: kafansko-palanački. Druga rečenica pa Žare ima pičku, nema veze ni šta je Žare rekao ni čime to argumentovao.
Basarasera, standardno.

у Истри се заиста говорило "другачијим језиком" од већег дела остатка СФРЈ.

Rovinj ima potpuno svoj invajermnt- nista trg Bana Jelacica, nista Vidovanske mantre,...dodjes i odmoris se od retrogradno nacoskih tretmana- tamo onaj beli bor, luci mirisnu smolu, koja, popunivsi vazduh svojim lekovitim isparenjima, sprecava takva zagadjenja.

freehand

Небојша, ниси ишао у Истру да је упознаш? Истра није Хрватска. Никако. Истра је Истра. И зато је била врхунско место да се тамо борави поред још само пар места у ондашњој СФРЈ.

Tako je. Znam osobu koja ja, kao izbeglica iz Bosne a poluhrvatskog podrijetla posle Bjelovara i Zagreba, a nakon tri meseca i iz Rovinja pobegla u Srbiju.
I kaže da je, uprkos svim sranjima, jedino u Srbiji imala osećaj da je čovek iako je izbeglica.

Верујем, Фри... Но, не треба заборавити да је глава и за ту Истру ипак још увек у Загребу... Кад кажем глава, мислим на медије, културу, образовање,...

Као што нам је та глава за Србију још увек у Београду... И то што си ти испричао, може да буде само комплимент за неке људе који живе у Србији јер су и поред силног медијског притиска остали људи. Мислим на оне обичне, мале људе какве никако не можемо да видимо у медијима ни у рубрици Занимљивости.

Профит медијима ипак доносе убиства, расизам, политичке сплетке, сексуални скандали,...

А можда се твој познаник тако осећао зато што је ова Србија одавно, још од кнеза Милоша, научила да прима избеглице са свих страна? Навикло се на то овде.

(Фала богу, те опрасмо мало грехе и рехабилитацијом оног мученог Томе Максимовића...)

Укратко, Фри, људи смо иако смо Срби...

EDIT: Можда ниси обратио пажњу, али Кркар и ја поменусмо Ријеку и Истру користећи перфекат... Не знам за њега, али ја не смем да сада, у презенту, тврдим каква је Ријека и каква је Истра једноставно зато што тамо нисам био 25 година.

krkar

Počelo je sa puštanjem velikosrBstva s lanca 1987-88, debelo za komunističkog nepartijskog vakta, porukama Slobe Slobode, UKS, SANU, SPC... Pa se nastavilo četnikovanjem i srbovanjem po Budućoj Takozvanoj Kratkotrajnoj. Pa javnim prikazivanjem onog leša sa sve zaklinjanjem na krv i urlanjem Ovojesrbija...

Ти и ја имамо један недовршен разговор о томе ко је у СФРЈ први почео (ако се то може утврдити) и нећу о томе (испали би криви само Албанци, јер да нису правили проблеме на Косову, бар од демонстрација '81, не би било ни Слобе по овој твојој интерпретацији), само да питам да ли мислиш да се Туђман не би појавио на политичкој сцени да није било Слобе у том тренутку? Па, сви ти бивши дисиденти (и Изетбеговић) само су чекали своју прилику -- али, да, Милошевић (уз Драшковића и Шешеља) им је био добар изговор, то се не може спорити.

С тим да има у свему томе још нешто што ја, врло просечно информисан у односу на вас овде, знам -- наводно је неком нашем новинару (који је то причао у Каменој сали, али ја, кретен, заборавио име, чуо сам ионако из друге руке) неки славонски "првоборац" причао како су он и "брат Хрват" ишли по Славонији и палили куће. -- Зашто? -- "Јер стока није хтела да ратује". Јесу ли ти познате такве приче?

Počelo je sa puštanjem velikosrBstva s lanca 1987-88, debelo za komunističkog nepartijskog vakta, porukama Slobe Slobode, UKS, SANU, SPC... Pa se nastavilo četnikovanjem i srbovanjem po Budućoj Takozvanoj Kratkotrajnoj. Pa javnim prikazivanjem onog leša sa sve zaklinjanjem na krv i urlanjem Ovojesrbija...

Jbg, ti sam sebe eliminises iz svakog ozbiljnog razgovora. Ovakve gluposti prilice nekojm mrsavom devojcurku koja se grci da sekretarise kod Natase Kandic, a ne iskusnom i prekaljenom politickom vepru od preko 150kg zive vage.

један недовршен разговор о томе ко је у СФРЈ први почео (ако се то може утврдити)

O tome će odlučiti foto finiš. Glavna razlika od ranijih prvopočinjanja je ovoga puta bila u tome da je srpski živalj bio spreman za odgovor na vanvremensku hrvatsku izmišljotinu 3p/3 (p – pobiti, pokatoličiti, proterati).

Ono čega se ja prvog sećam da sam po ovoj temi gledao na teveju bio je Martin Špegelj, ali nemojte mene hvatati za reč, za mene je politika u to vreme bila špansko selo iako nisam imao premalo godina, plus zaboravnost. Posle smo svi morali da naučimo to gradivo.

Идеја неке тачно спецификоване кривице -- Тај је почео! Тад је почело!, у нашем случају је бесмислена. И Краљевина Југославија муку је мучила са хрватским сепаратизмом (из друге визуре: са хрватском историјском државом), арбанашким побунама и одбијањима да буду део Краљевине (шта мислите, зашто је Косово насељавано Србима и Црногорцима, који су се, додуше, онда сматрали Србима?), црногорским зеленашима и осталим протодржавно-националним покретима. Национално и државно пубертетски неиживљене нације -- осим Срба, нико од њих претходно није имао државу -- муку су мучиле са успостављањем властитиг идентитета, не желећи да буду регионална одредница српске државе. Сваки пубертетлија кад тад пожели да се осамостали, често бандоглаво и напрсито, и то је нужност и законитост. На жалост, ми то нисмо добро нити разумели нити прихватили: да смо с Хрватима склопили неки паметан договор, пустили "дете" да се осамостали, Срба би још увек тамо било. И за Косово стоји исто, а босанска српска држава задобијена је на пушку и мртве и снагу, како државе најчешће и настају.

Уједињење Косова и Албаније је извесност.
Питање Босне, њене будућности, тог живота једног поред других, велики је испит њених суседа.

Како год да се окрене -- Срби су криви! Шта им је па требала та КСХС/Југославија?

(Стара тема, само се мало зезам.)

Hansel

Како год да се окрене -- Срби су криви! Шта им је па требала та КСХС/Југославија?

Кад већ питаш -- била је та Југославија израз српског алтруизма.
Шалим се, наравно.
Не, Краљевина Југославија је била хегемонистичка тежња, која се протегнула преко реалних моћи хегемона.

freehand

krkar

Meni je u pamćenu ostala, relativno, nedavno Kovačevo objašnjenje

Pa dobro, zapamtio si citat, ako nisi shvatio umes bar da ponovis

A ti si prevideo ijekavicu Gorana Milića, Mirka Kovača i drugova, kad ti već smeta ekavica Igora Mandića?
Samo čekam kad će i tebi ta ijekavica da izleti pa da sve bude na mestu.

Važi li ovo?

krkar
23:48 07.11.2014
......................

Birvaktile sam bio u jednom većem društvu

:)

predatortz

A nije MASPOK-om, Radušom, mojim zemjacima Adolfom i Ambrozom Andrićem, čija je teroristička skupina bila prihvaćena, hranjena i skrivana od lokalnog hrvatskog stanovništva? Nije počelo pretnjama Srbima sedamdesetih, pozivima na napuštanje Hrvatske...

Akcija neutralisanja trajala skoro dva meseca gde je angažovano preko 20.000 ljudi, što policije i vojske, što pripadnika TO, pa su čak terali lokalne mladiće da se šišaju do glave, kako bi se razlikovali od ustaša.....

A već u septembru iste godine (1972), je pucano na službeno vozilo milicije Karlobag, gde je ubijen Đuro Uzelac (komandir odeljenja), a ranjen Boro Josipović, pa je ponovo počeo "lov" na ustaše, koji se završio mesec i po dana kasnije likvidacijom Mate Prpića i Ivana Matičevića.

Danas su njima podignuti spomenici i redovno se drže mise, a jugonostalgičari su "zaboravili" da se to uopšte događalo.

Zato su posle svi dobili države u državi (Ustavom `74), a Srbiji (i Srbima) ostao nedifinisan kostur neke šarene laže.

Не, Краљевина Југославија је била хегемонистичка тежња, која се протегнула преко реалних моћи хегемона.

Samo imenuj hegemona i potpsiujem :)
A preporučio i ovaj i onaj gore.

ovo DIKK (d....a iskompl......a krma.a krkar) ne cita ili ne odgovara na to

milisav68

predatortz

A nije MASPOK-om, Radušom, mojim zemjacima Adolfom i Ambrozom Andrićem, čija je teroristička skupina bila prihvaćena, hranjena i skrivana od lokalnog hrvatskog stanovništva? Nije počelo pretnjama Srbima sedamdesetih, pozivima na napuštanje Hrvatske...

Akcija neutralisanja trajala skoro dva meseca gde je angažovano preko 20.000 ljudi, što policije i vojske, što pripadnika TO, pa su čak terali lokalne mladiće da se šišaju do glave, kako bi se razlikovali od ustaša.....

A već u septembru iste godine (1972), je pucano na službeno vozilo milicije Karlobag, gde je ubijen Đuro Uzelac (komandir odeljenja), a ranjen Boro Josipović, pa je ponovo počeo "lov" na ustaše, koji se završio mesec i po dana kasnije likvidacijom Mate Prpića i Ivana Matičevića.

Danas su njima podignuti spomenici i redovno se drže mise, a jugonostalgičari su "zaboravili" da se to uopšte događalo.

Zato su posle svi dobili države u državi (Ustavom `74), a Srbiji (i Srbima) ostao nedifinisan kostur neke šarene laže.

Наша боља будћност налази се у прошлости.
Пун ми је куфер ових што неће да виде ствари... СФРЈ је био сјебан концепт, најпре јер није био демократски концепт. Да јесте -- можда би и било неке шансе (в. UK=ENG+SCO+IRE).

hoochie coochie man

A preporučio i ovaj i onaj gore.

Дошао сам до једног скромног а непопуларног закључка: препоруке не одражавају исправност коментара, већ искључиво његову популарност!
:))))))

Јеботе -- новембар, а седим напољу и пијем чашу вина у једној бгд. башти?! Медитеран... то постајемо.

Садимо грожђе, а после ћемо и лимуне и наранџе.

Садимо грожђе, а после ћемо и лимуне и наранџе.

Super, još samo da navedeš hegemona :)
Nije Srbija, Karađorđević jeste.

Пун ми је куфер ових што неће да виде ствари... СФРЈ је био сјебан концепт,

Jugoslavija, ne samo SFRJ, je bila sjeban koncept. To tvrdim uporno. Srbima to ni za kriv qrac nije trebalo... Trebalo je uzeti ono što se držati moglo, ostale narode i teritorije prepustiti njihovim sudbinama. Ovako, najveći profiteri srpske golgote od Cera, preko Albanije, pa nadalje ispadoše Hrvati. Em ne najebaše kao poražena strana u WWI, em im pritupasti Srbi, zaljubljeni u Tita i Staljina, napraviše osnov za državu u WWII.

Jeb'o nam pas mater glupu!

krkar

nowhereman

Za većinu, osim za kraj.

Kovač je bio dosledan. Nije mu se svidelo na šta je SrBstvo u tom trenutku ličilo i otišao je u Hrvatsku. Nije ni on bio veverica da ne zna kakav je Tuđman. Ali bio mu je manje loš nego Milošević.

Mandić je pizda. Pljuje po Hrvatskoj u Beogradu i šlihta se nekakvoj srpskoj kulturnoj sujeti ali nije se doselio u Beograd nego sedi u Hrvatskoj koju pljuje. I kandiduje se za nacionalnu penziju kojekakvim ispraznim kvazipolitičkim tlapnjama.

Kod mene je poništio sve pozitivno što sam prema Onom Mandiću osećao.

Ковач је најобичнија фуњара који је отишао у Ровињ да чува своју викендицу !
За то је плаћао пишући идиотарије, на тај начин олакшавајући неоусташком режиму !
Људска беда !
Насупрот - Игор Мандић је људина !

Znam ja još 25 mesta u Dalmaciji koja imaju "svoj invajermnt"

Dalmacija je savim drugacijeg sustava i neuporadivo je sa onim sto sam rekla o Rovinju,...

Nego to uopšte nije tema.

ja se samo nadovezala na mali razgovor o tome,...mislim, otkud sad problem sa neogovaranjem na temu, ja mislila da je taj problem prestao da postoji sa zavrsetkom skole....a i tamo je bio pogresno postavljen, hebote, ako ne uklaviris uobicajene sablone, nisi kao bio dobar-nista drugacije razmisljanje, nista drugacije shvatanje, nista igra i kreativnost:).

krkar

Pretpostavljam u mesto u kome se govori sasvim drugim jezikom.

Da. U Rovinj, u Istru u kojoj se govorilo onoliko sasvim drugim jezikom kolikoje to u ono doba na ovim prostorima bilo moguće.

.tačnije, i sad mislim da smo 90-ih u najvećem broju bili s uma sišavši.

Eto, u nečemu se slažemo

Međutim, kad neko iz Hrvatske objašnjava koliko smo bili loši...iz zemlje u kojoj je vladao isti ako ne i gori jezik mržnje, šivinizma, agresije...i koju su vodili ratni zločinci i fašistoidi...onda mislim da je zaključak da je MK baraba, prilično precizan.

Opet te jebe taj dvokorak, koordinacija drugog koraka:

Za razumevanje procesa (genitiv množine) bitno je razumevanje njihovih uzroka i poslewdica. Srpska mržnja i šovinizam (koji su se manifestovali, javno i službeno, pre hrvatske mržnje i šovinizma) potakli su, ubrzali i osnažili hrvatsku mržnju i šovonizam. Nakon čega je usledila srpska agresija na Hrvatsku ... pa su tek tada razni iz Hrvatske dobili priliku da postanu i ratni zločinci.

Da nije Srbijavodila tu igru i stalno je eskalirajući - ti hrvatski fašistoidi ostali bi samo marginalne i fizički bezopasne budale.

Гомила будалаштина !
Не могу да верујем да си то ти написао !
Сигуран сам да те Хрвати не плаћају да пишеш овакве будалаштине --- ово могу да пишу само 'корисни идиоти'.

nowhereman

...ja sam živeo na nezavisnom Crvenom Krstu (delu Beograda)...Na Crvenom Krstu nije bilo paravojnih vojski i etničkog čišćenja.

Ruku na srce, u beogradskom "krugu dvojke", u strogom centru Beograda dominirao je anti-hrvatski šovinizam. Odakle se rukovodilo bezumnom (i, pokazalo se, izlišnom) bitkom za Vukovar, ako ne iz centra Beograda?

Oni koji su bili protiv, na drugoj strani, morali su da pobegnu u tzv. unutrašnji egzil i da ućute. Bili su u manjini.

Govorim iz iskustva. Moj najbolji komšija je imao ideju da me prijavi organima vlasti zbog "subverzije", u jednom trenutku.

Ниси ти за субверзију !
За то требају озбиљни људи !
Ово што ти пишеш су најобичније тлапње (како би се на силу био козмополит, авангардан и слично).

Predrag Brajovic

Наша боља будћност налази се у прошлости.
Пун ми је куфер ових што неће да виде ствари... СФРЈ је био сјебан концепт, најпре јер није био демократски концепт. Да јесте -- можда би и било неке шансе (в. UK=ENG+SCO+IRE).

Ne samo SFRJ, već bilo kakva Jugoslavija....jer nisu Srbi bili Englezi sa viševekovnom imperijom iza sebe.....plus što je Balkan "interesantan" svima....a kad god krene neko "loše varenje" u svetu - mi (na Balkanu) štucamo....

Predrag Brajovic

Hansel

Како год да се окрене -- Срби су криви! Шта им је па требала та КСХС/Југославија?

Кад већ питаш -- била је та Југославија израз српског алтруизма.
Шалим се, наравно.
Не, Краљевина Југославија је била хегемонистичка тежња, која се протегнула преко реалних моћи хегемона.

I kako se Ante Trumbić i Nobilo u to uklapaju?

Nobilo

?

hoochie coochie man

Садимо грожђе, а после ћемо и лимуне и наранџе.

Super, još samo da navedeš hegemona :)
Nije Srbija, Karađorđević jeste.

Морам признати да ми је било интересантно да видим шта ћеш ти да кажеш. Краљевина Југославија (СХС) није била аутентична тежња српског народа -- ако тако нешто као аутентична тежња народа постоји; она је била израз династичких претензија и расположења интелектуалаца (паз', молим те, Анте Павелић је, фактички, огласио уједињење?!).

Интелектуалци су зајебан фактор, и неплодотворан.
Што би неки рекли -- недојебан свет.
Такође, Далматинци (читај: Срби) притискали су праве Хрвате да се уједине.

Но, ја о томе мало шта знам, мислим да је пицопевац Александар имао ту хегемонску глад, а он је био рђав карактер и есенцијално недемократа, што се, изгледа, показала током његове владавине. Што се целе те фуртутме око Краљевине тиче, мени је симпатично то што сам ја, мислим у шестом разреду ОШ 25. мај, на питање моје дивне историчарке Паткице, која је и мојој рођеној сестри предавала у Тузли, где је мој отац, командант пука/гарнизона/чега већ, важио за велико мудо, а ја тиме доживотно код Паткице заштићен а да то нисам ни знао, дакле на Паткицино питање када је настала Југославија лепо и тачно одговорио: 1. децембра 1918. Одакле ми то, не могу да се сетим, нити имам -- да се не мисли -- неке вундеркинд политичке претензије, него сам био дете које је сатирало књиге и енциклопедије, па сам дао чињенично тачан одговор.

Ето, та ми чињеничност остаде до данас... :))))))

Одакле ми то, не могу да се сетим, нити имам -- да се не мисли -- неке вундеркинд политичке претензије, него сам био дете које је сатирало књиге и енциклопедије, па сам дао чињенично тачан одговор.

Ето, та ми чињеничност остаде до данас... :))))))

I ko se spori sa tobom - ne spori se sa tobom no sa činjenicama!

Nebojsa Krstic

Могао си као онај новинар РТС, мислим да се звао Бранко Радовановић или тако некако, да одеш до Панчева, ставиш шлем ЈНА са петокраком на главу и да шатро шаљеш телевизијске извештаје са славонског ратишта. То је тада било врло профитабилно и сматрало се као напредак у каријери јербо је тај наречени Радовановић годинама пре тога искључиво извештавао пошто лукац на београдским пијацама.

Ni pored truda ne uspevam da shvatim poentu ovog.

Небитно... Занемари ту пиздантерију и тривију...

Hansel

krkar

Počelo je sa puštanjem velikosrBstva s lanca 1987-88, debelo za komunističkog nepartijskog vakta, porukama Slobe Slobode, UKS, SANU, SPC... Pa se nastavilo četnikovanjem i srbovanjem po Budućoj Takozvanoj Kratkotrajnoj. Pa javnim prikazivanjem onog leša sa sve zaklinjanjem na krv i urlanjem Ovojesrbija...

Ти и ја имамо један недовршен разговор о томе ко је у СФРЈ први почео (ако се то може утврдити) и нећу о томе (испали би криви само Албанци, јер да нису правили проблеме на Косову, бар од демонстрација '81, не би било ни Слобе по овој твојој интерпретацији), само да питам да ли мислиш да се Туђман не би појавио на политичкој сцени да није било Слобе у том тренутку? Па, сви ти бивши дисиденти (и Изетбеговић) само су чекали своју прилику -- али, да, Милошевић (уз Драшковића и Шешеља) им је био добар изговор, то се не може спорити.

Naravno da su cekali svoju priliku! I oni, a i mnogi drugi. Cak je i mladjahni Boris Tadic, vec tada (a i mnogo ranije) cekao svoju priliku. Ali je ne bi docekali. Kako je govorio pok. Vujadin Boskov, "kad igra postane gruba, grubijani ulaze u igru". Mora tako.

(паз', молим те, Анте Павелић је, фактички, огласио уједињење?!).

Ali ne ONAJ Ante Pavelić :)

она је била израз династичких претензија и расположења интелектуалаца

Teško je i za intelektualce tvrditi, teško čak i za predesdnika vlade, Pašića, svi su imali velike rezerve, svi osim Karađorđevića.

Kažu da je Krađorđević postao enormno bogat čovek nakon ujedinjenja, pa nije nemoguće da da su mu neki tajni načini da se domogne bogatstva bili motiv za Jugoslaviju, drugih lako razumnjivih, osim onih da je želeo da vlada velikom državom, i tako bude veliki evropski monarh, umesto "mali seljački kralj", nema.

Искрено?
Жао ми је што ово морам да напишем, чуће ме Омега, али -- цела ова ствар је, рекао бих, била мало и масонска ујдурма. Петар и Александар су били масони.

И дан данас можете лако препознати у српској политичкој јавности неке масоне. Најпре, одају се -- интелектуалним претензијама. У последње време у пар наврата препознао сам деловање браће :)))))) (Бизнис је бизнис.)

Иначе, претежна интелектуална јавност била је неспорно за уједињење, било је пуно јавних оглашавања... Тада су интелектуални Другосрбијанци били већина :)

Freza je ubica voćnjakaела ова ствар је, рекао бих, била мало и масонска ујдурма.

Najverovatnije

hoochie coochie man

Freza je ubica voćnjakaела ова ствар је, рекао бих, била мало и масонска ујдурма.

Najverovatnije

:))))))))))))))
Види болд!

Иначе, нема ништа глупље него када се симлицистички разглоби историја па се онда она тумачи. Па онда удариш, рецимо, по тези да је Југославија масонска творевина, и све гледаш из те перспективе (Перу су, ваљда, масони довели). И онда тим чекићем, јер други алат у интелектуалној шупи немаш, удараш по свему што стигнеш. И тај ти је чекић једино решење. То, иначе, овде често виђамо, не само по историјској димензији наших живота, већ се тај неки предложени чекић нуди као спасоносно решење.

hehehe
Piskaram nešto po nekim voćarskim sajtovima pa ostalo ctrl+c .

Dobro je da nije ostalo sa nekih drugih sajtova :))))

freehand

Predrag Brajovic

Hansel

Како год да се окрене -- Срби су криви! Шта им је па требала та КСХС/Југославија?

Кад већ питаш -- била је та Југославија израз српског алтруизма.
Шалим се, наравно.
Не, Краљевина Југославија је била хегемонистичка тежња, која се протегнула преко реалних моћи хегемона.

I kako se Ante Trumbić i Nobilo u to uklapaju?

Nobilo nema sta da trazi u toj prici. On je tada bio pocivsi, a vec je i ranije bio digao ruke od svega. A Trumbic... e, on je hrvatska katastrofa (jedna od). Radiceva guska u magli. Koja ce, nakon svega, razocarana vlastitom gluposcu, nesposobnoscu, ili cime vec, zavrsiti u koaliciji s Antom Pavelicem (Poglavnikom), ne jedini iz tog drustva. I za to zbilja ne mogu biti krivi Srbi. Srbi vec imaju dovoljno vlastitih shizofrenija, da bi bili odgovorni i za tudje.

Могао си као онај новинар РТС, мислим да се звао Бранко Радовановић или тако некако,
(...)
јербо је тај наречени Радовановић годинама пре тога искључиво извештавао пошто лукац на београдским пијацама.

Radovan Brankov mu je ime.

(паз', молим те, Анте Павелић је, фактички, огласио уједињење?!).

Pa nije to Ante Pavelić na koga ti, bezbeli, misliš