јавља ми се зналац тренутно у посети Jерусалиму и помиње чудо невиђено ( додуше о којем смо и ми путем наше штампа информисани) како је голуб бео приликом чинодејства Освештања од стране патријарха Теофила на реци Јордан слетео на његово жезло којим се ослањао.
присутни верници поздравише догађај док они други се потрудише да га омаловаже указом о . . . утренираном голубу.
да потсетим . . . Према хришћанској традицији, Христос је, када је напунио 30 година, дошао на реку Јордан како би га крстио Свети Јован.Осећајући да је пред њим Месија, Свети Јован дочека Исуса речима: “Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени да ја тебе крстим”. Исус му на то одговори: “Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду”.После тих речи Син Божји уђе у Јордан. Тада се над њим отвори небо и Дух Свети сиђе на Исуса у виду голуба.
но да ли је (баш) ТАКО . . . било . . .
под несумњивим утиском Еванђеља просечан читалац окупиран музиком моралног им изражаја обично не примећује многе недоследности. Матеј,Марко и Јован кажу да је Јован Крститељ, пустињак, крстио на Јордану Исуса.читајући пак Луку то се није могло десити обзиром да је Јован тада био затворен у тврђави Махеронт по налогу Херода Антипе обзиром да је Тетрарха оптужио за родоскрвнуће јер је завео жену свога брата и венчао се с њом. Јовану и главу отсекоше зарад тог. Пре тога се, затворен, посредством своја два ученика интересовао о Исусу . . јеси ли ти онај који има доћи или да другога чекамо . . . из чега би се дало закључити да Јован Исуса није ни познавао, нити су се икад срели.D.F.Strauss у својој монографији о Исусу помиње да је Јован Крститељ био аскета и суморни самотник, док је Исус био ведре нарави,волео друштво,није постио, а и вино је пио.тешко је замислити стога да овај аскета призна као више биће Исуса, своју сушту супротност.
Није на одмет поменути да ритуални обред крштења није био у Палестини тада ништа ново тјст није могао бити искључиво хришћански обред. Есени из Кумрана су га примењивали а Јован је са њима био повезан.сам родослов крштења много је старији сеже до трећег миленија пре нове ере када се на Еуфрату појавио култ воде и који је трајао до трећег века нове ере.тамошње древне иконографије указују на концепцију крштења тјст духовне аблуције уроњавањем у воду , те да су мезопотамског порекла. Хришћанство се такође осетило прозвано да преузме крштење у свој ритуал дајући му властито теолошко значење, но у новом завету се незна када је тачно дошло до ове синкретизације. По Матеју и Марку Исус препоручује својим ученицима да се крсте, али тек након ускрснућа . . тјст посмртно. . .
треба знати да би се могло веровати. ја незнам. да ли грешим . . што верујем (поштујући породичну религиозну традицију) . . . јер у одговарајућој литератури не налазим на рационално образложење своје верске сумње. кажу . . ко верује, видеће. обрнуто ми је ближе.