Čovek kao homo-ne-ekonomicus

Dramatične promene koje dolaze, najsnažnije posle neolitske i industrijske revolucije, će suštinski da redefinišu prirodu naših ekonomskih (i društvenih) interakcija. Transformacija će uklјučiti revolucije u biološkim, nano i digitalnim tehnologijima, zajedno sa socijalnom revolucijom koja će bitni umanjiti geografske i kulturne barijere. Ono što je razlićito je da će za razliku od prethodnih transformacija ova uklјučiti fundamentalnu promenu naših ekonomskih i društvenih odnosa.
Uobičajeno, ekonomisti smatraju da je svako homo-economicus: dakle, ponaša se u skladu sa vlastitim interesom (kao potpuno racionalna individua). Međutim, kako prošlost "velikih transformacija" pokazuje, ovaj pristup je neadekvatan, jer zanemaruje društvene temelјe tržišne ekonomije, gde ugovori imaju tendenciju da se najvećim delom dobrovolјno, a ne prinudno, sprovode. Generalno, postoji kritičan nivo poverenja među lјudima, odnosno spremnost da se poštuju obećanja i pravila. Gde npr. ovaj ‘društveni lepak' nedostaje, kao što je između Izraelaca i Palestinaca, Makedonaca i Albanaca, ili Srba i Albanaca na Kosmetu, lјudi ne mogu da iskoriste sve raspoložive ekonomske mogućnosti.
Koncept homo-economicus priznaje samo pola od onoga što nas čini lјudima. Mi smo nesumnjivo motivisani sopstvenim interesima, ali smo mi takođe i fundamentalno društvena bića. Kada lјudi steknu skupe automobile, firmiranu odeću i raskošne kuće, oni onda traže društveno priznanje. Kada parovi ili prijatelјi daju poklone jedni drugima ili idu na odmore zajedno, oni obavlјaju ekonomske transakcije, ali inspirisane i sličnim interesovanjima i pažnjom.
Na globalnom nivou posmatrano, trenutno, uprkos ekonomske integracije bez presedana i novih mogućnosti za saradnju, naše društvene interakcije ostaju atomizirane. Problem je u duboko ukorenjenim podelama baziranim na percepcijama identiteta. Svet je podelјen na nacionalne države, gde svaka kontroliše mnoge od instrumenata javne politike. Ljudi se i dalјe dele po veri, rasi, zanimanju, polu, primanjima. Bazična linija podele je na Zapad i ne-Zapad, gde Srbiju nije lako smestiti. Po prihodima svakako pripadamo zemljama u razvoju, dok smo po civilizacijskim odrednicama periferija evroatlantske grupe zemalja.
Gde su socijalne barijere dovolјno jake, ekonomske barijere će se sigurno pojaviti. Ovo može da varira od protekcionističke trgovinske politike i sve strožije imigracione kontrole (što je sada goruća tema u EU) pa do verskih ratova i etničkog čišćenja (koja zapadni svet često povezuje sa ratovima sa jugoslovensko nasleđe).
Da li su naši identiteti nepromenlјivi, nepropusni, egzogeno generisani, i suštinski suprotstavlјeni jedni drugima? Ili pak svaka osoba ima više identiteta, od kojih oni najuočljiviji su oni koji su kreirani postojećim motivima i okolnostima. Odnosno da li skup identiteta poput: lekar, Srbin, planinar, ateista, levičar, Partizanovac.... dobro odslikava recepciju neke ličnosti. Ova ideja, koja je duboko ukorenjena u neurologiji, psihologiji, antropologiji, sociologiji, podrazumeva da pojedinac ima značajnu slobodu u oblikovanju svojih identiteta. Ovo ne znači da nacionalni i verski identitet nisu važni, već to da smo ko-kreatori naših identiteta.
Umesto izbora identiteta koji nas razdvajaju, što onemogućava da rešavamo mnogobrojne goruće probleme, možemo oblikovati identitete koji se proširuju naš osećaj empatije i moralne odgovornosti.
Sve više naučnih dokaza pokazuje da saosećanje, kao i svaki druga veština, može da se kreira i unapredi kroz nastavu i praksu. Obrazovne institucije mogu tako raditi na razvoju kapaciteta učenika za brigu u tandemu sa svojim kognitivnim sposobnostima. Šire posmatrano, društva treba da budu usmerena ka zajedničkom cilјu koji prevazilazi njihove različitosti. Rešavanje problema koji se prostiru preko granica je dobro za početak, u traganju za strategijama koje uklјučuju konkretne zadatke za različite grupe i zemlјe u naporima da se preduzmu koraci ka opštem dobru.
Stav da su lјudi u potpunosti samo-zainteresovani ekonomski akteri negira našu urođenu sposobnost za reciprocitet, otvorenost i moralnu odgovornost. Produblјivanjem socijalnih sklonosti može se postavi temelј za novi oblik ekonomije sa mnogo većim mogućnostima.