Sećanje na Srebrenicu

Naš današnji gost-bloger je Nj.E. Edvard Ferguson, britanski ambasador u Sarajevu.  Tekst koji sledi je prvobitno objavljen na Forin ofisovoj blogerskoj platformi. 

U proteklih nekoliko dana mnogi su izneli snažne stavove o planiranoj rezoluciji UN-a kojom će se obeležiti 20 godina od genocida u Srebrenici iz perioda strašnog rata 1990-tih u kojem su sve strane pretrpele velike žrtve, vojne i civilne.

Kada je Velika Britanija prihvatila odgovornost za izradu nacrta ove rezolucije, znali smo i rečeno nam je da će to biti težak zadatak, koji će čak i podrazumevati određeni rizik. Odsustvo dovoljno ozbiljnih i održivih koraka ka pomirenju unutar Bosne i Hercegovine i šireg regiona u proteklih 20 godina znači da su rane još uvek sveže.

Ipak, zajedno sa kolegama iz Ujedinjenih nacija, verujemo da ovu važnu godišnjicu treba obeležiti na pažljiv i dostojanstven način. To ćemo zajednički nastojati da učinimo tokom rasprave i pripreme teksta rezolucije u Njujorku.

Srebrenica predstavlja najstrašniji pojedinačni događaj na tlu Evrope od kraja Drugog svetskog rata. Preko 8.000 uglavnom muškaraca i dečaka sistematično je ubijeno i zakopano u masovne grobnice. Hiljade porodica izgubilo je svoje najmilije. Mnoge još uvek traže njihova tela. Ovo je, pre svega, ljudska tragedija ogromnih razmera i ispravno je da se setimo žrtava, poginulih i preživelih.

Naravno da smo duboko svesni i da poštujemo činjenicu da ljudi Srebrenice nisu jedine žrtve rata. Mnoge druge porodice širom Bosne i Hercegovine - srpske, bošnjačke, hrvatske i druge - ostale su bez očeva, majki, braće, sestara, sinova i kćeri. Njihov bol niko drugi ne može da razume. Ali sam broj žrtava organizovanog ubijanja u Srebrenici je bez presedana i mora biti predmet posebne pažnje i pomena.

Drugi razlog je što ovaj događaj ima poseban značaj i za same Ujedinjene nacije. U svom izveštaju nakon ovog događaja, Kofi Anan, tadašnji generalni sekretar, priznao je da su Ujedinjene nacije načinile greške i da nisu učinile dovoljno da spreče ubijanje. Ova godišnjica je i značajan trenutak u kojem će Ujedinjene nacije sagledati svoju prošlost i osigurati da se iz tragedija prošlosti izvuku pouke za budućnost. Ispravno je da tako postupimo.

Većina komentara proteklih dana usmerena je na reč ‘genocid'. Međutim, važno je shvatiti da, bez obzira koliko je to pitanje možda sporno na domaćoj političkoj sceni u BiH, unutar međunarodne zajednice ne postoje ozbiljne nedoumice o ovom pitanju. Dva nezavisna međunarodna suda, u kojima rade neki od najiskusnijih sudija sveta, u nekoliko su navrata potvrdila da ovaj događaj odgovara pravnoj definiciji ‘genocida'. Bez obzira kako se pojedinci o tome izjašnjavali,neosporna pravna činjenica je da je u Srebrenici počinjen genocid. Zbog toga su na sastanku održanom u Sarajevu prošle nedelje, svi članovi Upravnog odbora Veća za sprovođenje mira jednoglasno potvrdili kako genocid u Srebrenici, ratni zločini i zločini protiv čovečnosti počinjeni u toku sukoba u BiH ne smeju biti zaboravljeni niti poricani.  Takva izjava ne predstavlja napad na Republiku Srpsku ili Srbiju ili bilo koga drugog. To je jednostavno iznošenje tužne istine.

Neki govore da ova rezolucija ugrožava pomirenje u Bosni i Hercegovini i široj regiji. Zapravo, političke reakcije na ovu rezoluciju ogolile su tužnu realnost da je premalo učinjeno i da je pokazano premalo liderstva u promociji i podsticanju stvarnog, dubokog i iskrenog pomirenja.  Nije bilo dovoljno iskrenosti o onom što se dešavalo na svim stranama; ljudi u BiH i regionu imaju pravo da znaju i da pokušaju razumeti šta se desilo, kako bi mogli krenuti napred.

Ovo nije izazov za samo jednu grupu, narod ili zemlju. Znamo da je na svim stranama bilo nevinih žrtava tokom rata.  Verujemo da rezolucija UN-a treba to izričito da prepozna i izrazi saučešće za sve žrtve rata.

Nadam se da će, kako se bliži ova godišnjica, svi politički lideri u Bosni i Hercegovini i širem region pažnju usmeriti ne na politiku, već na ljudsku tragediju i to ne samo Srebrenice već celokupnog rata. Nadam se i da će i ovu rezoluciju shvatiti u njenoj pravoj nameri: kao podsticaj, dvadeset godina nakon rata, da se snažnije krene napred sa procesom pomirenja, da se suoči s prošlošću, da se iz nje izvuku pouke i da se radi na pravednom i trajnom miru za sve ljude BiH. Od ovoga ne postoji primereniji način da se iskaže poštovanje prema svim nevinim žrtvama rata.

@EAFergusonFCO