Astronomija

6 dana sna

antioksidant RSS / 27.03.2016. u 15:23

rat je strašan sam po sebi čak i kad veruješ da si na pravoj strani. mržnja može biti dobar način da se zaboravi da je onaj drugi isto tako čovek podjenako uveren u svoje pravo kao i ti ali čak i tada ljudsko u tebi pati jer rat je strašan sam po sebi. kako li je tek onda kada si uvučen u rat koji te ne interesuje? kada ne postoji opravdanje mržnje, pravde, vere.. čak ni finansijskog interesa? neke ratove ne biraš, jednostavno si deo njih. veliki rat, kako su ga tada zvali, u nadi da je poslednji pa ga nisu numerisali, odveo je mnogo sinova irske na front protiv nemacke. irska je bila deo velike britanije i to je bila njihova duznost: ginuti za krunu.

u sred te klanice koja je kidala evropu, uništavala imperije i menjala lice sveta za sledeće vekove bilo je iraca koji su svoju lojalnost irskoj (tada ne toliko priznatu i poznatu) pretpostavljali lojalnosti britanskoj kruni. plan im je bio da iskoriste zauzetost krune na drugom mestu i da probaju da probude svest nacije o slobodnoj i samostalnoj irskoj. stoga su čak i sa nemcima pregovarali, tražili oružje i spremili se za ustanak. plan im je bio da pobedom probude svest nacije o slobodnoj i samostalnoj irskoj.

bez oruzja su ostali (brod sa puskama i municijom je presretnut od strane kraljevske mornarice), pripremljeni za neke borbe nisu bili (da su bili za rat sposobniji možda bi i bili negde na kontinentu), nikakvu podrsku u irskoj nisu ni imali (prva rekacija se svodila na zgražavanje šta to rade sada dok su „naši momci" tamo u rovovima) ali plan im je bio da pobedom probude svest nacije o slobodnoj i samostalnoj irskoj. od početka je sve išlo protiv njih: bili su previše razvučeni po dablinu, premalo ih je bilo da uspostave efikasne linije komunikacije među tačkama koje su držali, englezi su bili brojniji, obučeniji, bolje naoružani i vrlo pedantno su izolovali grupu po grupu i preuzimali kontrolu u svoje ruke. tako da je plan o pobedi koja bi probudila svest nacije o slobodnoj i samostalnoj irskoj neslvno propao.

osveta je bila surova. previse surova. sažaljenje zbog nepotrebne surovosti je probudilo svest nacije o slobodnoj i samostalnoj irskoj. podrška koju su izazvali svojim ludim, nerazumnim, nepripremljenim sukobom koji su nazvali „ustanak" a u stvari i porazom u koji su bili uvučeni samo svojom strašću i hrabrošću do neodustajanja bila je veća od one kojoj su mogli da se nadaju i da su pobedili (mada ostaje nejasno šta bi pobedom smatrali osim nemogućeg sna da englezi jednostavno napuste irsku). ali istorijski kontekst neka ostane i za neke druge priče, sve ovo pišem jer imam jednu molbu, možda i malo čudnu za uskršnju trpezu. vilijam batler jejts je nešto kasnije, gušen onim što je video, doživeo, imao u sebi zbog te pobune napisao predivnu pesmu koju bih danas (27. marta na godišnjicu isto tako lude pobune, potpomognute od nekih drugih, skrivenih u sred svetskog sukoba koji su tražeći sopstvene interese gurali hrabre u ludost i pesmu) pročitao i na srpskom (davno jesam u nekom divnom prevodu ali nedjelja je i nema biblioteke u koju bih se zakopao da je tražim) pa ako iko ima negde... nek podeli.

unapred zahvalan.

 

 

 

I have met them at close of day
Coming with vivid faces
From counter or desk among grey
Eighteenth-century houses.
I have passed with a nod of the head
Or polite meaningless words,
Or have lingered awhile and said
Polite meaningless words,
And thought before I had done
Of a mocking tale or a gibe
To please a companion
Around the fire at the club,
Being certain that they and I
But lived where motley is worn:
All changed, changed utterly:
A terrible beauty is born.
............................
No, no, not night but death;
Was it needless death after all?
For England may keep faith
For all that is done and said.
We know their dream; enough
To know they dreamed and are dead;
And what if excess of love
Bewildered them till they died?
I write it out in a verse -
MacDonagh and MacBride
And Connolly and Pearse
Now and in time to be,
Wherever green is worn,
Are changed, changed utterly:
A terrible beauty is born.



Komentari (54)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

antioksidant antioksidant 15:23 27.03.2016

о одласку другом приликом

49 41 49 41 16:43 27.03.2016

Redneck

Oni nama, mi vama.



escherichije_colic escherichije_colic 18:12 27.03.2016

i unuče svoje ću učiti ...

Nekada sam bio veliki anglofil, omiljeni crtani lik mi bio meda Pedington, ložio se na legende o kralju Arturu i vitezovima Okruglog stola, o engleskom humoru da ne pričam, čak i za propali engleski (reprezentativni) fudbal dugo dugo gajio simpatije i nerealna očekivanja.

Danas pružam principijelnu podršku svakome ali apsolutno SVAKOME čiji se interes po bilo kom osnovu sukobi sa engleskim. Makar to bila rasa ljudoždera vanzemaljaca- ako pokušaju da se iskrcaju na Britansko ostrvo, ja ću im biti najveći navijač.

tasadebeli tasadebeli 18:16 27.03.2016

Re: i unuče svoje ću učiti ...

escherichije_colic

Danas pružam principijelnu podršku svakome ali apsolutno SVAKOME čiji se interes po bilo kom osnovu sukobi sa engleskim. Makar to bila rasa ljudoždera vanzemaljaca- ako pokušaju da se iskrcaju na Britansko ostrvo, ja ću im biti najveći navijač.



Ешерихије Племенити!

Па зар на данашњи дан?

Када обележавамо велики датум када је "Југославија пронашла своју душу"?
escherichije_colic escherichije_colic 18:24 27.03.2016

Re: i unuče svoje ću učiti ...

tasadebeli
escherichije_colic

Danas pružam principijelnu podršku svakome ali apsolutno SVAKOME čiji se interes po bilo kom osnovu sukobi sa engleskim. Makar to bila rasa ljudoždera vanzemaljaca- ako pokušaju da se iskrcaju na Britansko ostrvo, ja ću im biti najveći navijač.



Ешерихије Племенити!

Па зар на данашњи дан?

Када обележавамо велики датум када је "Југославија пронашла своју душу"?


Da, podsetio sam se na taj vrhunski izraz cinizma čitajući vesti na portalu. Nijedan komentar nisu hteli da mi objave, a svi su bili veoma pristojni.

Ko želi da razume engleski modus operandi, najtoplije preporučujem knjigu "Sahranite mi srce kod Ranjenog kolena": sve isto ko danas s nama isl neprilagođenim plemenima- prvo ti donose, a da ih ništa pitao nisi, da potpisuješ nekakve ugovore, pa kad ih pogaze donose nove (za tebe nepovoljnije) sve dok ti na kraju otvoreno ne kažu "znaš šta, mi želimo da ti nestaneš odavde, a da li ćeš da crkneš ili preživiš na nekom komadu zemlje (koji ti naravno mi odredimo) gde nema vode i ništa ne raste, to je tvoja stvar".

Samo čekam da nadležni daju zeleno svetlo da se iskopa taj rudnik Litijuma na Šarganu. Onda će nam valjda doći iz dupeta u glavu. Nećemo ni to dugo čekati, ne kad izaberu tu kurvetinu iz pakla u OvalOfis. Sve o čemu je korporativni fašizam dojuče tek sanjao, ta sotona će sprovesti u delo. Da bi dokazala kako ima veća muda od muškaraca, klasični tripovi žena od karijere.
not2old2rock not2old2rock 19:01 27.03.2016

Re: i unuče svoje ću učiti ...

tasadebeli

Ешерихије Племенити!

Па зар на данашњи дан?

Када обележавамо велики датум када је "Југославија пронашла своју душу"?


Koja krasna Jugoslavija, gde je van Srbije bilo i naznaka o neslaganju?

Izvinjavam se ako sam preoštar, a nekima je i praznik, ali šta je izazvalo ovaj blog ako nije jak mamurluk?

predatortz predatortz 09:11 28.03.2016

Re: i unuče svoje ću učiti ...

Nekada sam bio veliki anglofil, omiljeni crtani lik mi bio meda Pedington, ložio se na legende o kralju Arturu i vitezovima Okruglog stola, o engleskom humoru da ne pričam, čak i za propali engleski (reprezentativni) fudbal dugo dugo gajio simpatije i nerealna očekivanja.

Danas pružam principijelnu podršku svakome ali apsolutno SVAKOME čiji se interes po bilo kom osnovu sukobi sa engleskim.


Kako mi ovo poznato zvuči!
Ima na s još, nisi usamljen.
dolazel dolazel 10:20 28.03.2016

Re: i unuče svoje ću učiti ...

FLIP-FLOP ili obrni-okreni po naski

The Guardian: The Serbs have been demonised because they have consistently got in the way of the west's hegemonic ambitions in the region

In post-cold war Europe no place remained for a large, independent-minded socialist state that resisted globalisation," admitted George Kenney, former Yugoslavia desk officer of the US state department


The Serbs' great "crime" was not reading the script.


For his pro-Yugoslav stance, Milosevic was rewarded with over a decade of demonisation in the west's media.


But what makes Serbs so incensed is that whereas Serbian atrocities have received the full glare of the western media spotlight, atrocities committed by other parties in the conflict are all but ignored.


I tako
escherichije_colic escherichije_colic 10:39 28.03.2016

Re: i unuče svoje ću učiti ...

dolazel
FLIP-FLOP ili obrni-okreni po naski

The Guardian: ...

I tako


Svega mi, manje bi mi bili mrski da ćute. Jednostavno ćutite. OK, zajebali ste nas i razjebali do kraja a sad nam otkrijte toplu vodu u vidu onoga za šta ste nas sve vreme ubeđivali da je "conspiracy theory".

"Da se Vlasi ne dosete", jel tako beše ona poslovica ili bi više priličilo "držte lopova"?
dolazel dolazel 11:45 28.03.2016

Re: i unuče svoje ću učiti ...


Meni zvuci vise na "J..i ga pa sto nam niste lepo objasnili na vreme". No dzaba, misljenje plebsa je odavno oformljeno, historijske knjige napisanr, dok prosecni demokracijski evnuh zna sta treba da radi.

Najbolji argument protiv demokratije je kratak 5-minutni razgovor sa prosecnim glasacem.

Vinston Cercil
tasadebeli tasadebeli 18:13 27.03.2016

Крмача која прождире свој окот




Не нађох превод Ускрса 1916... Само ово на нету:


ЛИНК 1


ЛИНК 2



Ако ископам негде из ормана, ето ме опет.



О останку неком другом приликом.




antioksidant antioksidant 18:48 27.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

@tasa
hvala sto si trazio
tasadebeli tasadebeli 20:50 27.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

antioksidant
@tasa
hvala sto si trazio



Нема на чему, трудим се.


Тражим још увек... Изгледа да је код сестре... Имам седам данас док се блог не закључа.

А дотле... Да мало утрнемо горчину на данашњи дан јер нисмо једини са горушицом.






English translation of Padraig Pearse Version

Chorus

Oh-ro You are welcome home,
Oh-ro You are welcome home,
Oh-ro You are welcome home,
Now that summer’s coming!
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Chorus
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Welcome lady who faced such troubles
Your capture brought us to our ruin
With our fine land usurped by thieves
And you sold to the foreigners!
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Chorus
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Gráinne O’Malley comes over the sea,
With armed warriors as her guard
They’re Irishmen – not French nor Spanish
And they will rout the foreigners!
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Chorus
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
May it please dear God that we might see,
Even if we only live for week after,
Gráinne Mhaol and a thousand warriors –
Routing all the foreigners!
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Chorus
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~


Story of Granuaile – symbol of Ireland



И неки од коментара испод овог клипа на Јутјубу:


The Mangle Lover1 month ago

the song was originally sang in granuails time (she is a irish pirate) but other verses were added in by padric perse in 1916 and the soilders in the irish army sang it while marching into battle
just a little info for anyone who didnt know




Maryann Canavan1 week ago

my school have to learn this song for proclamation day (wich is Tuesday 15th of March in case anybody didn't know) and I am pretty good at it so I can't wait!



Изгледа да је вредело...

Има, наравно, и оваквих коментара:


Jackson Teller6 days ago (edited)

WTF is this shit, what kind of fucking beat is in the background to this great irish rebel tune, they fucking ruined it, this really pissed me off whoever did this clearly does not know what it means to be irish. edit: Oh of course that it explains it, it's that prossy bitch sinead o' connor



Зар не личе на нас, оца ли им ирског и шкотског? - што би рекао мој комшија, Аца Селтик!






EDIT:

П.С. - Сећаш се како Џојс у једном тренутку у Портрету уметника из младости каже како се сећа из детињства како су се његов отац и тетке за време ручка свађали око Парнела?
niccolo niccolo 21:47 27.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

око Парнела?

Parnelova utica u Dabilnu izlazi na O'Konelovu ulicu, a u O'Konelovoj ulici je The Spire - isto kao naš pilon, samo veći.*


* Ne znam zašto sam ovo napisao, ali nek stoji...
little_radojica little_radojica 09:17 28.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

tasadebeli

Braveheart


emsiemsi emsiemsi 18:42 28.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

niccolo
око Парнела?

Parnelova utica u Dabilnu izlazi na O'Konelovu ulicu, a u O'Konelovoj ulici je The Spire - isto kao naš pilon, samo veći.*


* Ne znam zašto sam ovo napisao, ali nek stoji...

Написао си због тога да се похвалиш да си био у Даблину.
tasadebeli tasadebeli 19:14 28.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

little_radojica
tasadebeli

Braveheart






Небитно, Радојице.

Да ли је Косовски бој историјски акуратан филм кад знамо да је сценарио писан углавном према народној епској поезији? (ЛИНК)


Да ли би ти правио историјски акуратан филм када би за снимање имао финансијска средства холивудских пропорција?

('Ајде ти и ја заједнички да напишемо сценарио о јунаку из народних епских песама чији ник носиш овде на блогу... Али да буде акуратан историји и правој историjској слици о хајдуцима.

Ја се у школи упљувах објашњавајући клинцима да хајдуци у време Турака нису били никакви српски робинхудови - "отимали богатима и давали сиромашнима" - него најчешће људи несрећне животне судбине који нису својом вољом лети спавали под ведрим небом, а зими код јатака.

Али џаба, брате рођени. Учитељице их научиле оно о српским робинхудовима и ја и поред свег труда то јако тешко исправљам. )

Али није историјска акуратност то на шта сам желео да укажем говорећи о останку... Или одласку.

"My island... Ireland... It s mine!!!"
little_radojica little_radojica 04:39 29.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

Небитно, Радојице.


Претпостављам да ће бити небитно и за једно сто година кад Албанци сниме историјски спектакл о Косову. Па кад Хашим Тачи од Змије постане неки полубог, а УЧК - дружина Станоја Главаша. Знаш ли рецимо да Албанци имају потпуно исту легенду о зидању Скадра као и ми. Само три брата нису Мрњавчевићи, нити историјске личности, ми смо им додали имена и учинили да тако изгледа.

Што се Малог Радојице тиче, ту је толико хипербола да нико при здравој памети не може помислити да се ради о историјској личности или о верном приказу историјске личности и догађаја. Па опет, и поред очигледног претеривања, јасно је да постоје неки тлачитељи и неки потлачени који се боре свим средствима, па и тероризмом за Freeeeeeeeedom!!! Мислим, прича може да се исприча на милион начина, не мора да се манипулише историјом.

Било би баш кул видети екранизацију легенде о Милошу Кобилићу, али са све вилама и натприродним елементима којих нема у филму о Косовском боју, а који се лако доима као историјски филм. Колико људи у Србији зна кад је настала песма "Христе Боже", тј. да је нису певали Лазарови јунаци?

Што се мене тиче, нема ништа лоше у митологији и фантазији док је јасно разграничена са стварношћу. Храбро срце, Последњи самурај и сличне холивударије то нису, већ широким народним масама уваљују романтизовану, зашећерену и жестоко искривљену слику историје, која после прави курцшлус у глави.

Занимљиво да још нема тако неког филма о Ирцима. Или сам ја нешто пропустио :)


antioksidant antioksidant 07:43 29.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

Занимљиво да још нема тако неког филма о Ирцима. Или сам ја нешто пропустио :)

propustio si
little_radojica little_radojica 09:41 29.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

antioksidant
Занимљиво да још нема тако неког филма о Ирцима. Или сам ја нешто пропустио :)

propustio si


Али ово је о 'Мерици :)

Него, сетио сам се једног сас незаобилазним Лијам Нисоном, баш о догађају од пре сто година.
"Један човек" и борба за слободу његовог народа :)



Edit:

silver silver 10:51 29.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

Taman sam htela da dodam film "The wind that shakes the barley" ali vidim da me je Radojica preduhitrio sa muzikom I tu je jako dobra verzija pesme "Oró sé do bheatha 'baile"; istorijat te pesme je interesantan-od toga da se pevala kao "hauling home"- dovodjenje nove žene u kuću posle svadbe, kao koračnica klanova (Ó ro! ’sé do ḃeaṫa a ḃaile - “Ancient clan march”), dodatak Jakobinskih stihova u 18. veku pa sve do 20. veka i Easter rising.

Inače Dablin je na mene ostavio fenomenalan utisak, predivan grad.


Edit: setila sam se još 2 dobra filma: 'In the name of the father' (Daniel Day Lewis) i 'Hunger' (Michael Fassbender)
antioksidant antioksidant 11:02 29.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

Inače Dablin je na mene ostavio fenomenalan utisak, predivan grad.

jedina mu je mana sto ako odrastes u njemu ostanes imun na briz (za koji je neophodno da odrastes na farmi i da se retardiras)

apacherosepeacock apacherosepeacock 14:22 29.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

antioksidant
Занимљиво да још нема тако неког филма о Ирцима. Или сам ја нешто пропустио :)

propustio si


Ned Kelly..
tasadebeli tasadebeli 15:15 29.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

little_radojica

Претпостављам да ће бити небитно и за једно сто година кад Албанци сниме историјски спектакл о Косову. Па кад Хашим Тачи од Змије постане неки полубог, а УЧК - дружина Станоја Главаша.



Небитно. Докле год Срби имају своју верзију свега тога.


Знаш ли рецимо да Албанци имају потпуно исту легенду о зидању Скадра као и ми. Само три брата нису Мрњавчевићи, нити историјске личности, ми смо им додали имена и учинили да тако изгледа.



Знам.

А да ли ти мислиш да Марко Краљевић заиста укида свадбарину јер је та песма из шестог-седмог века?

Пре ће бити да се то неки припадник словенске гарде на ромејском двору сукобио са "црним Арапином", па настала песма. Само је име тог гардисте нестало у тами векова.

А зашто је у тој песми народни песник налепио име Марково на главног јунака?

Ко то зна. Нису знали ни стручњаци за народну књижевност да ми објасне него питали нас студенте шта ми мислимо...


која после прави курцшлус у глави.



И опет ти понављам небитно јер не видим шта ту има лоше када неко за своју отаџбину каже да је његова.

Ниси пажљиво прочитао шта сам ти горе написао.

"My island... Ireland... It s mine!!!"
tasadebeli tasadebeli 15:29 29.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

little_radojica

Него, сетио сам се једног сас незаобилазним Лијам Нисоном, баш о догађају од пре сто година.
"Један човек" и борба за слободу његовог народа :)




Где да се пропусти песма у измаглици!

Има и ова верзија истог снимка, а да није The Foggy Dew:





Ех, Даблинци!









А ово нису, надам се,
холивударије



?






Yes, the newspapers were right: snow was general all over Ireland. It was falling softly upon the Bog of Allen and, further westwards, softly falling into the dark mutinous Shannon waves. It was falling too upon every part of the lonely churchyard where Michael Furey lay buried. It lay thickly drifted on the crooked crosses and headstones, on the spears of the little gate, on the barren thorns. His soul swooned slowly as he heard the snow falling faintly through the universe and faintly falling, like the descent of their last end, upon all the living and the dead.

(The Dead
James Joyce)
little_radojica little_radojica 18:30 29.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

Небитно. Докле год Срби имају своју верзију свега тога.


Битно је, јер догод постоје некакве верзије једне и једине истине, постојаће и сукоб.

А да ли ти мислиш да Марко Краљевић заиста укида свадбарину јер је та песма из шестог-седмог века?


Не. Али за Марка су нас учили да је фиктивни јунак, тј. да је постојао, али да је био пуси. И ја уживам у тој епици и тим хиперболама од Хомера преко гуслара све до Тарантина, али не волим да видим да се неко погуби у тим наративима, па се залети праћком на НАТО.

И опет ти понављам небитно јер не видим шта ту има лоше када неко за своју отаџбину каже да је његова.
Ниси пажљиво прочитао шта сам ти горе написао.


Где сам ја рекао да је лоше да неко за своју отаџбину каже да је његова? Има много лошег у томе да неко прекраја историју, јер тако настају "верзије" због који се круни међусобно поверење и сви односи назадују.
tasadebeli tasadebeli 21:00 29.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

little_radojica

Битно је, јер догод постоје некакве верзије једне и једине истине, постојаће и сукоб.



Постојаће тај сукоб и без различитих верзија народне епике јер сукоб није ни настао због различитих верзија народних песама, оне су само последица и пратећи декор на историјској сцени, што уметност увек и јесте у историји.

Сукоб између Срба и Албанаца настао је због различитих интереса, као и сваки сукоб што настаје.

Пази, 'вако, Радојице...

У монографији објављеној поводом 100 година постојања Општине Чукарица (1911-2011) пише да су се две председнице локалних удружења, Стари Чукаричанин и Стари Жарковац коначно руковале и тиме симболично прекинуле сукоб који траје, ето читав век зато што су ови моји са ове стране моста (Стара Чукарица, тј. Баново брдо) у последњем моменту, захваљујући бољем позиционирању у тадашњим градским властима, те пресудне и кобне 1911. преотели седиште Општине и намонтирали га насред Бановог брда.

Дакле, Чукарици и Жаркову је требало 100 година да зауставе међусобни сукоб и коначно превазиђу бол, физички и душевни, које су носиле као успомене генерације и генерације многих Жарковаца и Брђана које су током свога живота имале маснице и ожиљке из међусобних туча због тог првобитног сукоба.

(Опет због сукобљених интереса, брате, то ти причам све време! )

Еј, 100 година!

Шта мислиш, колико ће нама и Шиптарима бити потребно да изгладимо ове наше сукобе?

Ценим, негде око 2000 година.

А њихова народна књижевност и наша народна књижевност су ту само пратећи декор.

али не волим да видим да се неко погуби у тим наративима, па се залети праћком на НАТО.


Какве везе сад има НАТО са тим наративима?

Залетели су се на НАТО јербо отима туђе.

Наративи су само историјски декор, рекох ти.

А шта, ти би пустио да ти се неко усели у кућу и заузме ти једну собу? Не би се бунио против тога и борио како год умеш? Не би понављао дедин наратив о томе како је зидао ту кућу да би је оставио, између осталих својих потомака, и теби?

Не мешај бабе и жабе више, молим те.

Где сам ја рекао да је лоше да неко за своју отаџбину каже да је његова? Има много лошег у томе да неко прекраја историју, јер тако настају "верзије" због који се круни међусобно поверење и сви односи назадују.


Ти у клин, ја у плочу.

Уопште нисам помињао Храбро срце као узор акуратне филмске историје.

Окачио сам једну сцену у којој Ирац пита да ли ће, придружујући се Воласу, бити у прилици да убија енглеског окупатора и онда поврх свега каже:"Ирска? Да, моја је!"

Е, па Србија (са све Косовом и Метохијом)?

Да, моја је.

(Јер је АО поменуо одлазак неком другом приликом, а ја ето помињем останак неком другом приликом. Читај мало пажљивије читав коментар. И наслов тог коментара који ти највише говори о тој теми.)


П.С. - Узгред, јеси ли приметио да је заплет у Храбром срцу исти као и у "Краљевић Марко укида свадбарину"?

Право прве брачне ноћи (за окупатора). LINK


А сам филм Храбро срце јесте мешавина реалних историјских догађања и легенди о Вилијаму Воласу.

Као и народне епске песме о Марку Краљевићу уосталом.

Е, а јеси ли приметио да се у народним епским песмама Марко никада и не сукобљава са султаном осим у оној песми "Марко пије уз рамазан вино" где Марко само мало убеђује султана да му не нарушава његова људска права поштеног вазала хришћанина у муслиманској империји?

У свим осталим песмама Марко се бори против одметника од султана, често и за рачун свога господара.

Да се манемо ми Марка, неће се он пробудити док Шарац не поједе сву маховину и док онај Марков мач не испадне из камена.









Него шта ћемо ми, Радојице, да радимо ако нам НАТО заведе право прве брачне ноћи?

И још притом не буде бирао пол јер се свим снагама залаже за права сексуалних и осталих мањина у државама које су му на путу?

Лако ће жене!

Шта ћемо ми?

Шта да радимо, Радојице? Шта предлажеш?







Vino pije Kraljeviću Marko
U Njujorku gradu bijelome
Vino služi sluga Arapine
I na Dzordza krivo pogleduje

O boga ti, slugo Arapine
Da te pitam, ali pravo da mi kažeš
Što ti meni čašu naslužuješ
I majku mi stalno spominješ

Gospodare Kraljeviću Marko
Ostavi joj prozor na dojkama
Pa kad dodje tvoj veliki Šarac
Pa kad dodje da podoji dojke

Htede Amer da zametne kavgu
Ali Šarac stoji na vratima
Ne dade mu unutra uići
Već kobilu bije po grudima

O more,Marko
O, piješ vino
Kod gazda Dzordza
Polako i fino

Idemo QSB...



tasadebeli tasadebeli 21:30 29.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

little_radojica

Било би баш кул видети екранизацију легенде о Милошу Кобилићу, али са све вилама и натприродним елементима којих нема у филму о Косовском боју,






Читао "Дуге ноћи и црне заставе" Стојиљковића?

Е, па нешто тако...



milisav68 milisav68 21:41 29.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

tasadebeli
И још притом не буде бирао пол јер се свим снагама залаже за права сексуалних и осталих мањина у државама које су му на путу?

Odkad su seljaci počeli da se jebu u dupe, to propala zemlja, jebote bog.
tasadebeli tasadebeli 21:46 29.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

milisav68
tasadebeli
И још притом не буде бирао пол јер се свим снагама залаже за права сексуалних и осталих мањина у државама које су му на путу?

Odkad su seljaci počeli da se jebu u dupe, to propala zemlja, jebote bog.



Начисто!

А поред толике пропале земље, онај Урбани нашао мене да ми се подсмева што се купам редовно користећи и сапун, па ми понеки пут сапун случајно испадне на патос!

Живот није увек фер, јел' да Милисаве?


EDIT: Лепо Шарац каже, морамо ми још много да научимо о женама!


milisav68 milisav68 22:38 29.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

tasadebeli
А поред толике пропале земље, онај Урбани нашао мене да ми се подсмева што се купам редовно користећи и сапун, па ми понеки пут сапун случајно испадне на патос!

Живот није увек фер, јел' да Милисаве?

Nije, a ni vi niste seljaci.
little_radojica little_radojica 08:17 30.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

симболично прекинуле сукоб који траје, ето читав век зато што су ови моји са ове стране моста (Стара Чукарица, тј. Баново брдо) у последњем моменту, захваљујући бољем позиционирању у тадашњим градским властима,


ОК, значи дошло се на једну једину верзију догађаја.

Шта мислиш, колико ће нама и Шиптарима бити потребно да изгладимо ове наше сукобе?
Ценим, негде око 2000 година.


Не знам колико ће нам бити потребно да разлучимо шта су историјске чињенице, а шта су прикачени наративи. Знам да многи живе у заблуди да смо ми ту нека невинашца која су пустила подстанара у дедину кућу па подстанар пошандрцао. Уствари још се не зна ни које ту деда, а ко подстанар пошто историја по свему судећи нема "почетак", осим кад "нама" то одговара...

Него шта ћемо ми, Радојице, да радимо ако нам НАТО заведе право прве брачне ноћи?
И још притом не буде бирао пол јер се свим снагама залаже за права сексуалних и осталих мањина у државама које су му на путу?
Лако ће жене!
Шта ћемо ми?
Шта да радимо, Радојице? Шта предлажеш?


Знаш онај кад су ђеца питала ђеда да им прича приче из рата са Турцима?

Е, па, каже ђед:
-дошли Турци у село и рекли да има све да ни јебу у пркно. Ко неће има да страда.
-И ђеде, шта би, шта си ти учинио?
-А чуш шта пиииитааа! Па, погИнуо јаданнебио!

Какве везе сад има НАТО са тим наративима?
Залетели су се на НАТО јербо отима туђе.
Наративи су само историјски декор, рекох ти.
А шта, ти би пустио да ти се неко усели у кућу и заузме ти једну собу? Не би се бунио против тога и борио како год умеш? Не би понављао дедин наратив о томе како је зидао ту кућу да би је оставио, између осталих својих потомака, и теби?
Не мешај бабе и жабе више, молим те.




Кућа мог деде у Пећи је у рату спаљена, хвала на питању. Шиптари комшије су је тако спаљену откупили (нису морали). Мој деда је био колониста, насељен у Метохију из Црне Горе за време краљевине која је покушала на силу да промени етнички састав "Старе Србије". Знаш ли колико је Срба усељено у швапске куће широм Војводине? Отето, друже мој, многи Немци побијени и протерани, између осталог и мој прадеда. Па сад ти види, да ли ти наративи имају смисла и реци ми да ли би требало више да мрзим Србе или Шиптаре, монархисте или комунисте? Разлика између нас Балканаца и Ираца је у томе што је њихова историја још и поштено записана. Наша је мешавина влажних снова и гнусних лажи којима се нахушкавамо једни на друге, док је истина сасвим изван домашаја, због силног лицемерја. Срби су КиМ напуштали још за време Тита јер им је било испод части да живе са Шиптарима. Наравно, то ти они на вечерима Пећанаца у БГ и НС неће рећи јер им је лакше да верују како су отерани уместо да су сами отишли. Деведесетих и двехиљадитих су протерани њихови родитељи (углавном), али да, Косово не да је давно изгубљено, него никад у двадесетом веку није ни било "освојено". Од сеоба Срба више није српско, тј. српско је таман колико и шиптарско, али то нама није могло бити довољно. Зашто се ми са Албанцима нисмо могли договорити о отцепљењу уместо што смо им укинули аутономију, питај "Обилиће" и "Лазаре" по Београду који Косово никад нису ни видели, али би га радо, кад нико не гледа, мењали за патике или бранили туђом гузицом. Све то наравно не оправдава НАТО злочине и њихове наративе. Па ти то схвати, што каже онај змај... А и не мораш, можеш да тераш ту причу о деди и унуку и подстанарима, правди и неправди, блаблабла...
silver silver 10:09 30.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

jedina mu je mana sto ako odrastes u njemu ostanes imun na briz (za koji je neophodno da odrastes na farmi i da se retardiras)


A ovo je dobar film :) Samo da ne skliznemo u viceve o Padiju

Išli smo na koncert Eltona Johna i Billy Joela u Dublin (Elton je bio nikakav, Billy mnogo bolji) ali bolja od obojice je bila živa muzika po pabovima, to je bilo nešto izuzetno. Kao i ona 2 tornja (Poolbeg Generation Station) koje sam prepoznala iz spota U2 (Pride). Muž uvek kaže da ga Dublin neodoljivo podseća na Beograd.



tasadebeli tasadebeli 16:52 30.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

little_radojica

Мој деда је био колониста,



Мој прадеда није. Одвајкада су живели тамо. Али је он морао крајем 19. века да бежи оданде са пасошем на лажно име. Потерали га Арбанаси. Много пре Тита и било какве Југославије, монархистичке или комунистичке.

А крај 19. века је био ипак после оних сеоба на које ти мислиш.

Можда је баш због тога после и морало доћи до колонизације...

Правде ради.

Знаш ли колико је Срба усељено у швапске куће широм Војводине? Отето, друже мој, многи Немци побијени и протерани, између осталог и мој прадеда.


Многи Срби из Војводине изгинули борећи се за рачун "Немаца" попут рецимо мог другог прадеде који остави кости негде у Галицији. О оним изгибељима за рачун "Немаца" пре Великог рата и да не причам...

Па ти то сад разуми... А и не мораш...

Но, није то сада ни важно.

Видим да ти није до разговора о уметности него о нечем другом, па је зато ова реченица:

можеш да тераш ту причу о деди и унуку и подстанарима, правди и неправди, блаблабла...


заиста и најбоља за крај овог наратива о крмачи која прождире свој окот.
milisav68 milisav68 22:20 30.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

little_radojica
Мој деда је био колониста, насељен у Метохију из Црне Горе за време краљевине која је покушала на силу да промени етнички састав "Старе Србије".

Koji je takođe na silu bio promenjen pre Balkanskih ratova.
Знаш ли колико је Срба усељено у швапске куће широм Војводине? Отето, друже мој, многи Немци побијени и протерани, између осталог и мој прадеда.

To sa jedne strane mogu da "zahvale" dobrovoljcima SS Divizije "Prinz Eugen", a sa druge strane komunistima koji su preko kolena rešavali ekonomske probleme siromašnog stanovništva Like, Hercegovine i Crne Gore.
Па сад ти види, да ли ти наративи имају смисла и реци ми да ли би требало више да мрзим Србе или Шиптаре, монархисте или комунисте?

Ne trebaš nikoga da mrziš, samo trebaš da znaš istoriju.
Наша је мешавина влажних снова и гнусних лажи којима се нахушкавамо једни на друге, док је истина сасвим изван домашаја, због силног лицемерја.

Istina?
Срби су КиМ напуштали још за време Тита јер им је било испод части да живе са Шиптарима.



Ovo je strašno.
tasadebeli tasadebeli 22:51 30.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

milisav68

Ovo je strašno.



Јбг!

Наша крмача.


ЛИНК ЛИНК ЛИНК


ЛИНК ЛИНК ЛИНК


ЛИНК ЛИНК ЛИНК



little_radojica little_radojica 18:18 31.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

Koji je takođe na silu bio promenjen pre Balkanskih ratova.


Јесте, двосмерно се мењао.
U toku ratnih operacija 1877/78. godine došlo je do velikih demografskih poremećaja na čitavom ratištu, kako u oblastima koje je srpska vojska oslobađala, tako i u onim predelima koji su ce nalazili u pozadini fronta na turskoj strani, od Južne Morave do Kosova polja. Naročito od 1875. godine u Srbiju su navaljivali talasi izbeglica iz pograničnih krajeva Turske. Pred terorom bašibozuka Čerkeza, Albanaca i zvaničnih turskih vlasti mase hrišćana prelazile su u Srbiju; u pograničnom području Srbije, na severnim padinama Kopaonika i Jastrepca, bivalo je i po 200.000 izbeglica. Sa uspešnim ofanzivnim dejstvima srpskih trupa krajem 1877. i početkom 1878. godine izbeglištva su uzela obrnut smer - pred srpskom vojskom bežali su Turci, Albanci i Čerkezi, a u njihove kuće i na njihova imanja počeli su ce naseljavati Srbi, pristigli sa raznih strana, a najviše iz pograničnih okruga aleksinačkog, kruševačkog i knjaževačkog.[5] Za kratko vreme su oslobođena područja ostala bez albanskog stanovništva, koje ce potom planski naseljavalo u pograničnim krajevima Turske, najviše na Malom Kosovu i u Gornjoj Moravi, ali i u Krivoj reci ili na Kosovu prema Ibarskom Kolašinu. U stvari, već u toku rata, a pogotovu prvih meseci po zaključenju primirja, došlo je do svojevrsne nedobrovoljne razmene stanovništva, čime je povraćen srpski karakter novooslobođenih oblasti južnog Pomoravlja i Toplice, ali je zato ojačan albanski elemenat u istočnim područjima kosovsko-metohijske oblasti, pogotovu na samom Kosovu u užem smislu reči. To je tzv. "inversna" albanska metanastazička struja, kojom je zahvaćeno i iz oslobođenih krajeva Srbije iseljeno oko 30.000 Albanaca.[6]


Па кршење одредаба Берлинског конгреса од стране Србије:
Tome je svakako doprinela i želja srpske vlade da ce oslobodi muslimanskog stanovništva, mada je Berlinskim ugovorom preuzela obavezu zaštite muslimanske manjine i njenih imovinskih prava.[8] Svi Albanci koji ce nisu bili povukli, kao i svi njihovi povratnici sa turske teritorije, iseljeni su nastojanjem srpskih vlasti odmah po zaključenju Berlinskog ugovora 1878. Ova politika "čišćenja" novooslobođenih krajeva naišla je na opoziciju u Srbiji, čak i u vojnim krugovima; nju odlučno osuđuje, kao nerazumnu, i poznati pisac i javni radnik Jovan Hadži-Vasiljević. On u tome aktu srpske vlade vidi interes Austrije da u Srbiji ne bude Albanaca, već da ce uz granicu Srbije stvori "što jači i prema Srbiji što ogorčeniji kontigenat", tako da je iseljavanje Albanaca, po tome shvatanju, išlo na ruku austrijskim interesima protiv Srbije. Motivi srpske vlade bili su, pak, u tome da ce stvori čisto srpska nacionalna država, te da ce "očisti zemlja od nekrsta", da ce parališu koraci Portini [revandikacije prema predelima naseljenim Albancima] i da ce buduća akcija Srbije u pravcu kosovskih predela i uopšte Stare Srbije što jače obezbedi, i da ce u tim krajevima koji su sada došli pod srpsku upravu osigura mir i red. Radikalno iseljavanje je tražila Vrhovna komanda pod uticajem izveštaja ratnih komandanata A. Oreškovića, St. Biničkog i Đ. Horvatovića, ali ce protiv iseljavanja Albanaca - posebno iz vranjskog okruga - usprotivio komandant Šumadijskog kora, general Jovan Belimarković. On ce pozivao na proklamacije u kojima je Albancima bila data reč da ih srpske vlasti neće dirati, pa kako su ovi "dobri i radni ljudi", on ih ni po cenu ostavke ne može i neće iseljavati. Belimarkovića su podržali i neki drugi komandanti.[9]


Па онда кад је кренуо погром о којем ти причаш:
Srpska i crnogorska vlada pokušavale su, prema svojim mogućnostima, da zaštite srpsko stanovništvo kosovskog vilajeta. Ta zaštita je organizovana najpre na diplomatskom planu, otvaranjem srpskih konzulata u Solunu i Skoplju 1887, a u Bitolju i Prištini 1889. Istina, položaj konzula na Kosovu bio je pogibeljan: prvi srpski konzul u Prištini, Luka Martinović, ubijen je u junu 1890. nasred prištinske čaršije, a ruski konzul Grigorij Stepanovič Ščerbina - marta 1903. u Kosovskoj Mitrovici.[15] S druge strane, srpska vlada je organizovala i naoružavala narod na Kosovu da ce brani i priprema za oružani ustanak kad za to dođe vreme. Nasuprot albanskim razbojničkim družinama, kačacima, počele su ce posle 1878. godine javljati srpske čete, komite, koje su vodile borbu protiv turskih vlasti i protiv albanske i muslimanske hajdučije. Komite su bile pretežno Srbi iz Stare Srbije; kretali su ce po celoj Staroj Srbiji, u Novopazarskom sandžaku, ali i po Metohiji. Kako je tačno konstatovano, komitski pokret u Staroj Srbiji "ponikao je iz najrevolucionarnijeg dela srpskog seljaštva koje nije više moglo podnositi turski feudalni sistem i mnogobrojna nasilja", te je ceo ovaj pokret "imao socijalno i nacionalno obeležje".[16]


За све то време дипломатских протеста Србије које помињете, уредно се руше џамије по Београду.

Србија је све време планирала инвазију и излазак на море, што је и урадила 1913. чинећи том приликом велике и непотребне злочине. Наравно, то се не спомиње јер се баш и не уклапа у наратив о "ослобађању" Косова и Старе Србије и заштити угрожених Срба. Све до 1924. је Краљевина са својом славном војском повремено упадала у Албанију (чега такође нема у наративу), смењивала владаре и генерално правила хаос, појединачно или синхронизовано са Црном Гором и Грчком, док наша деца сто година уче да су Албанију видели једино кад су је херојски прелазили пешке и то нападани од стране Албанаца. Системско заглупљивање и самообмана. Четрдесет година је "Стара Србија" била под влашћу Краљевине у свом војном, економском и дипломатском напону, у време кад програми колонизације, депортације и измене етничке структуре нису биле но-но и није успела да успостави српску већину на Косову(!), али јесте у многим другим крајевима, као што је Јужна Србија, али је Србима то мало. Албанци никад нису пристали да буду део те државе, без обзира на све уступке који су им чињени. Онда се и оно мало Срба што је ту живело одселило трбухом за крухом (да, то је тако, крсти се Милисаве колико хоћеш), млади људи, и та ствар је још онда заувек изгубљена. Настављајући да улупава ресурсе сулудо у пропалу ствар Србија ће изгубити још више. Што је најгоре Вучићи, Дачићи и остали то разумеју, али Тасе и Милисави (а што јес, јес, у огромној сте већини) вичу "то је моје!моје!моје!" па се статус кво наставља. Ид'те бре смилимбогом.

И нећу више овде, кад будем имао времена писаћу на свом блогу па можемо тамо да претресамо ово до у недоглед.
milisav68 milisav68 20:45 31.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

little_radojica
И нећу више овде, кад будем имао времена писаћу на свом блогу па можемо тамо да претресамо ово до у недоглед.

OK

Samo ovo:
Онда се и оно мало Срба што је ту живело одселило трбухом за крухом (да, то је тако, крсти се Милисаве колико хоћеш),


Срби су КиМ напуштали још за време Тита јер им је било испод части да живе са Шиптарима.

Za ovo sam se krstio.



Silovana srpska devojčica (9 godina) iz Žitinje kod Vitine na rukama oca Stojana Perića (1983. g.)

link

Pa čitaj pre nego što napišeš nešto ovako.

little_radojica little_radojica 23:04 31.03.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

Pa čitaj pre nego što napišeš nešto ovako.


Читам ја, само за разлику од тебе мени емпатија ради једнако за све људе.
antioksidant antioksidant 07:23 01.04.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

milisav68

Ne trebaš nikoga da mrziš, samo trebaš da znaš istoriju.




pa radojica je ceo niz i pokrenuo komentarom o potrebi da filmovi budu istorijski tacni (jer se kroz filmove sada najlakse u "javnost" najlakse ucitavaju istorijske "istine". ono gde gresisi radojice je sto ocekujes od umetnosti da bude precizna (iako si u pravu za posledice). umetnost, kada se bavi istorijoim, je uvek samo interpretacija mita i to i jeste sasvim legitiman okvir za nju. problem postoji sto se vecina ljudi samo tako i upoznaje sa prosloscu pa na osnovu toga donosi zakljucke o danasnjosti. ali tako je.
drugi problem koji je jos veci (isto ga istices) je sto se slabo prihvata da su nacionalne istorijske istine pravo svake nacije (grupe homogenizovane po bilo kom kriterijumu - ne moraju samo nacije biti u pitanju). albanci imaju svoju verziju kosovske pripadnosti, srbi drugu (palestinci izraelci, grci i turci...)
milisav68 milisav68 07:46 01.04.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

antioksidant

drugi problem koji je jos veci (isto ga istices) je sto se slabo prihvata da su nacionalne istorijske istine pravo svake nacije (grupe homogenizovane po bilo kom kriterijumu - ne moraju samo nacije biti u pitanju). albanci imaju svoju verziju kosovske pripadnosti, srbi drugu (palestinci izraelci, grci i turci...)

Najveći problem je što se "današnjim očima" gleda na vreme od pre 100 i više godina.

Pa tako Radojica (i ne samo on) potencira kako su jelte muslimani nasilno proterivani iz Srbije posle ustanka i stvaranje samostalne Srbije.

Naravno da su nasilno proterivani, jer je tada to tako funkcionisalo, a i muslimani su se takđe nasilno naselili (ili prešli u Islam zbog benificija) u Srbiji.
little_radojica little_radojica 12:05 01.04.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

umetnost, kada se bavi istorijoim, je uvek samo interpretacija mita i to i jeste sasvim legitiman okvir za nju.


Еси видо сад што ће деца да добију историјске читанке? Ај да прогледамо Брејвхарту и Смел Џибсону кроз прсте па и да кажемо да је то уметност (можда пре забава), али принцип "свако своју историју" сад стиже и у школу, не само код нас него у целом региону. Ево да ми Милисав мало попусти угриз да кажем да мислим да ће ту пре свега Хрвати да забриљирају са креативним тумачењем повијести
tasadebeli tasadebeli 14:47 01.04.2016

Re: Крмача која прождире свој окот

umetnost, kada se bavi istorijoim, je uvek samo interpretacija mita i to i jeste sasvim legitiman okvir za nju. problem postoji sto se vecina ljudi samo tako i upoznaje sa prosloscu pa na osnovu toga donosi zakljucke o danasnjosti. ali tako je.
drugi problem koji je jos veci (isto ga istices) je sto se slabo prihvata da su nacionalne istorijske istine pravo svake nacije (grupe homogenizovane po bilo kom kriterijumu - ne moraju samo nacije biti u pitanju).






Ако Енглези имају права да зарад јединства Велике Британије праве пре десетак година овакав филм о краљу Артуру:





зашто Шкоти не би имали права на Брејвхарт или Срби на Косовски бој такве какви јесу као филмови? Или на народне епске песме такве какве јесу?

Уметност је то, а не наука.
escherichije_colic escherichije_colic 18:17 27.03.2016

i još nešto ...

... kad smo već kod Engleza- da li je moguće da nijedan tekst povodom obljetnice 27.3. na Blogu nije izašao???
tasadebeli tasadebeli 21:00 27.03.2016

Re: i još nešto ...

escherichije_colic
... kad smo već kod Engleza- da li je moguće da nijedan tekst povodom obljetnice 27.3. na Blogu nije izašao???



Како нема, Ешерихије?

Ово је блог баш о томе!
escherichije_colic escherichije_colic 21:47 27.03.2016

Re: i još nešto ...

tasadebeli
escherichije_colic
... kad smo već kod Engleza- da li je moguće da nijedan tekst povodom obljetnice 27.3. na Blogu nije izašao???



Како нема, Ешерихије?

Ово је блог баш о томе!


Da, jasno, moram priznati da nisam pročitao do kraja poslednji pasus, žurilo mi se da bacim mistriju šlajma po Englezima
tasadebeli tasadebeli 19:29 28.03.2016

Re: i još nešto ...

escherichije_colic
tasadebeli
escherichije_colic
... kad smo već kod Engleza- da li je moguće da nijedan tekst povodom obljetnice 27.3. na Blogu nije izašao???



Како нема, Ешерихије?

Ово је блог баш о томе!


Da, jasno, moram priznati da nisam pročitao do kraja poslednji pasus, žurilo mi se da bacim mistriju šlajma po Englezima



Сећам се само како се мој матори читавог живота вајкао:

"Који ме мој терао да излазим на улицу и да вичем: Боље рат него пакт, Боље гроб, него роб!"

Имао је 15 година када је рат почео, а после је два пута рањаван у том истом рату.

И када сам му први пут пустио "Ко то тамо пева", смејао се слатко током филма, а онда на последњим сценама филма плакао као мало дете.







Катарза на делу.


О Енглезима је ћутао. Ни позитивно, ни негативно. А није никада био ни члан партије.


Срби су имали више оваквих Ускрса у 20. веку попут овог ирског. Не једна песма, може читава збирка песама из тога да се прави.



emsiemsi emsiemsi 19:39 28.03.2016

Re: i još nešto ...

tasadebeli
escherichije_colic
tasadebeli
escherichije_colic
... kad smo već kod Engleza- da li je moguće da nijedan tekst povodom obljetnice 27.3. na Blogu nije izašao???



Како нема, Ешерихије?

Ово је блог баш о томе!


Da, jasno, moram priznati da nisam pročitao do kraja poslednji pasus, žurilo mi se da bacim mistriju šlajma po Englezima



Сећам се само како се мој матори читавог живота вајкао:

"Који ме мој терао да излазим на улицу и да вичем: Боље рат него пакт, Боље гроб, него роб!"

Имао је 15 година када је рат почео, а после је два пута рањаван у том истом рату.

И када сам му први пут пустио "Ко то тамо пева", смејао се слатко током филма, а онда на последњим сценама филма плакао као мало дете.







Катарза на делу.


О Енглезима је ћутао. Ни позитивно, ни негативно. А није никада био ни члан партије



Лајк за твог маторог !
judgement_night judgement_night 18:39 27.03.2016

Irci su cool

Super se bore za svoju Zemlju, i kroz Imperiju, i kroz Crkvu, i kroz Mafiju.

kick68 kick68 01:41 28.03.2016

Green

The Wearing of the Green, nastala dosta ranije, dodje mu nesto kao Strange Fruit Irske:
little_radojica little_radojica 09:33 28.03.2016

Re: Green

kick68
The Wearing of the Green, nastala dosta ranije, dodje mu nesto kao Strange Fruit Irske:


Ову сам скоро открио.


"Johnny I Hardly Knew Ye" (also known as "Johnny We Hardly Knew Ye" or "Johnny I Hardly Knew Ya" is a popular traditional song, sung to the same tune as "When Johnny Comes Marching Home". First published in London in 1867 and written by Joseph B. Geoghegan, a prolific English songwriter and successful music hall figure,[1] it remained popular in Britain and Ireland and the United States into the early years of the 20th century. The song was recorded by The Clancy Brothers & Tommy Makem on their self-titled album in 1961,[2][3] leading to a renewal of its popularity.

Originally seen as humorous, the song today is considered a powerful anti-war song. Except for an initial framing stanza, the song is a monologue by an Irish woman who meets her former lover on the road to Athy (rhymes with "eye" and "cry", which is located in County Kildare, Ireland. After their illegitimate child was born, the lover ran away and became a soldier. He was badly disfigured, losing his legs, his arms, his eyes and, in some versions, his nose, in fighting on the island of "Sulloon", or Ceylon (now known as Sri Lanka), and will have to be put in (or, in some versions, with) a bowl to beg. In spite of all this, the woman says, she is happy to see him and will keep him on as her beau. Modern versions often end with an anti-war affirmation.

The song has often been supposed to be an anti-recruiting song and to have been written in Ireland in the late 18th or early 19th century, at the time of or in response to the Kandyan Wars, which were fought in Sri Lanka between 1795 and 1818.[4] It has also been widely speculated that "When Johnny Comes Marching Home", which in actuality was published in 1863, four years earlier than "Johnny I Hardly Knew Ye", was a rewrite of "Johnny I Hardly Knew Ye" to make it more pro-war.[5] However, a recent study by Dr. Jonathan Lighter, Lecturer in English at the University of Tennessee and editor of the Historical Dictionary of American Slang, has shown that these suppositions are incorrect.[6]


Johnny I Hardly Knew Ye (Wiki)>>>>ЛИНК
docsumann docsumann 15:35 28.03.2016

Re: Green

Johnny I Hardly Knew Ye


da, to im je ponajbolja stvar
escherichije_colic escherichije_colic 08:23 28.03.2016

matilda

Ova baš nije Ajriš per se (sem izvođača naravno) ali nek bude uvrštena kao jedna od ultimativnih antiratnih balada i kao uspomena na još jednu klanicu u režiji Engleza, u kojoj su drugi ginuli zbog Čerčilovih tripova:



49 41 49 41 18:07 28.03.2016

Rednekovci

su poceli da se "koprcaju" iz carstva u 16. veku.

Posto su zbog tmine, maglustine; s licnosti uniformi sa carskim izaslanicima poceli su da nose crvene "pionirske marame" kako bi se lakse uocavali medjusobno.

Tako su i dobili naziv.

Isto vreme, kad su nastali i c(h)etnici. Trojke obucene u crno, kome je drugo carstvo dozlogrdilo.
Uglavnom su "servirali" nocu.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana