Знате ли који је најружнији израз на почетку овог миленијума?
Чујете га свакодневно, па сте престали да се мрштите. А требало би не само да се мрштите, већ да се дебело наљутите, протествујете, тражите промену тог термина и свега што га доноси...
Кажите неком
- Ти си РЕСУРС!
- Ја, ја СИРОВИНА? Пази ти шта причаш, то је увреда!
А кажите тој истој особи:
- Звала те је служба за ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ!
Одушевиће се.
Тада му неће засметати што је разврстан као СИРОВИНА коју треба пронаћи, употребити и одбацити или елиминисати тако да не загађује околину.
Ранији израз КАДРОВИ постао је прокажен јер је асоцирао на партијски и војни термин. Асоцирао је идеолошку или војну употребу човека. А ресурсе? Њих не треба запослити већ ангажовати што јефтиније, на црно, сиво, привремено, по потреби. Јер према СИРОВИНИ се нема обавеза.
Рад се одвојио од људи и постао употреба човека, где није важан човек већ профит који тај ресурс доноси. Не за њега, за ресурс, јер шта ће сировини профит?
Синдикати су разбијени на много малих и неутицајних и не могу ништа да учине.
Закон о људским ресурсима не постоји, већ само закон о запошљавању и закон о раду.
Значи, термин „људски ресурс“ је незаконит, он је последица варварско-бахатог односа, он деформише човека а његов рад претвара у сировину коју треба пронаћи, употребити... и знате већ даље шта следује.
Нови миленијум је вашу поштовану личност помиловао грађанским слободама и правима, а једно од ваших нових права и слобода је и то: ДА БУДЕТЕ СИРОВИНА.
Друга најружнија реч, или прва, је БЛОГ.
Америчко дијалектичко друштво од 1990. године бира реч која је обележила протеклу годину и деценију, као неку врсту “временске капсуле” која чува најважније из прошлости. За реч протекле деценије изабрана је GOOGLE - претраживач Интернет. Реч године је ТWЕЕТ – цвркут, а реч BLOG је одбачена уз констатацију да је “исувише ружна”.
Ту, једну од најружнијих речи енглеског језика, ми смо прихватили као своју са оправдањем да је “користи цео свет” – што није тачно. Приближно половина других држава пронашла је свој термин за «BLOG» или га прилагодила свом језику тако да Французи користе три термина, Шпанци два, Словенци га називају «сплетник», док многе источно-азијске државе имају посебне речи које немају ничег заједничког са изворним термином.
Зашто не кажемо “електронски дневник”, е-дневник, еди? Да ли је ЦВРКУТУ ближи “BLOG ” или ЕДИ?
Засути смо плевом енглеских речи – од назива фирми, електронске и помодне естрадне терминологије до свакодневног говора на улици, у штампи и на телевизији. Шатровачки говор, којим су се разметале претходне генерације, препуштен је групама из којих је проистекао; нови, «шифровани» језик којим се учествује у великој трци за престиж у «друштву спектакла» постао је англо-српски.
Још од времена Турака нисмо имали тако силовито и хаотично уплитање страних речи у језик свакодневице. У ужем центру Београда набројано је 150 фирми на енглеском језику а професионални новинари на телевизији питају „Шта је ваш филинг о бекграунду овог феномена?“ и „Преферирате ли ову опцију као ди-деј актуелног естаблишмента?“ Спортски коментатор објашњава „Он је изразити фајтер и плеј-мејкер и у плеј-офу дао је дабл-трипл“. Са развојем електронике, ширењем интернет-мреже и рачунара, бројни енглески стручни термини пренети су међу кориснике а одатле и у свакодневни језик шаљући тако помодну поруку – ево, и ја користим компјутер, «даунлоудујем», «апдејтујем» и «ресетујем», можеш ме наћи на мом «блогу»
Државе ЕУ су превеле информатичке термине на своје језике и извршиле стандардизацију информатичке терминологије. Код нас то није учињено. Вукова задужбина је 1989. објавила апел Савета Европе о потреби очувања европске језичке разноликости у окружењу информатичких технологија и, осим превођења основног Windows програма, мало шта је учињено. Наши преводи или бар «посрбљени» термини – тамо где је то могуће – не само да нису ушли у ширу употребу већ су стручни енглески изрази постали накарадни део говорног језика корисника Интернета.
У нашој информатичкој култури безмало све доприносе су дали странци. Деведесетих година прошлог века, увођењем Уникода у Микрософтове програме, Бил Гејтс је дао непроцењив допринос омогућивши употребу српског језика и ћирилице на компјутерима. Почетком овог века Гугл је извршио неку врсту „српске информатичке револуције“ и направио одлучујујуће промене тиме што је створио српски Гугл, први потпуно прилагођен велики интернет-систем који прихвата српски језик и ћирилицу (више на е-адреси www.rastko.org.yu/rastko/delo/11938 ) као што налажу културни стандарди, традиција и наши закони о језику и писму, они исти закони које ми, углавном, не поштујемо.
Несумњиво је да су у питању тржишни и стратешки разлози у односу на цео регион, као и посебан стручни изазов за једну од водећих светских фирми. То није ништа ново, они су одувек потпомагали или ометали наш развој. Нашег доприноса, безмало, и нема. Стиче се утисак да вредно радимо да тај развој отежамо или неутралишемо.
Брзим прегледом штампе и електронских медија може се набројати доста енглеских речи које имају одговарајуће или сличне замене у српском језику. Иностране компаније на конкурсима за пријем често употребљавају енглеске називе радних места мада постоје одговарајући термини у нашем језику (што је супротно «Закону о службеној употреби језика и писама», члан 3, тачка 5), јер за тај прекршај нису одређене казне. Сервисери и комерцијале електронике немају законску обавезу да за своје производе и услуге обезбеде српске називе.
Све то доводи до коришћења рогобатних и имитаторских «варваризама“, речи-клонова чије масовно прихватање значи регресију језика, креативности и стваралаштва. Културолошка анализа ово би повезала са ставовима Јована Цвијића и Иве Андрића о инфериорним појавама у понашању наших народа.
Уместо да изаберемо српску реч или да уложимо напор да је створимо, ми допуштамо да нас комерцијала електронике подведе под своје стручне називе, по систему великих бројева. Уместо речи КОЈА ЗНАЧИ, ми често помодно, или због личне промоције, прихватамо страну реч КОЈА ЗВЕЧИ, као што је већ поменути Блог.
И стране речи су потребне нашем језику, дебело технолошки заостајемо па се савремени живот без њих не може замислити, али је то тако некритички и помодно, хаотично и колонизаторски да постаје погубно по наш језик.