"OBEZBEĐENJE" DOKAZA

Piše: Rodoljub Šabić

Nizu neobičnih (ne)događanja u vezi sa "akcijom" ljudi pod "fantomkama" u Savamali u noći 25. aprila pridružio se još jedan događaj. Takav, da bi za njega, za razliku od ostalih, gotovo mogli reći da je komičan kad ne bi podrazumevao prilično tužne konsekvence za ljude na koje se odnosi.
U noćnoj akciji uništena je velika nepokretna (i pokretna) imovina nekih ljudi. Ti ljudi su, budući da im je imovina uništena bez ikakvog pravnog osnova, odlučili da u skladu sa zakonima naše zemlje potraže satisfakciju za to.
Jer, čak i da je onaj koji je odgovoran za rušenje nepoznat i ako ostane nepoznat, nije nepoznato ko je odgovoran za štetu koja je rušenjem prouzrokovana. Naš Zakon o obligacionim odnosima u čl. 180 da je za štetu nastalu usled akata nasilja ili terora odgovorna država koja je bila dužna da ih spreči.
Kako god bilo, oštećeni su se, opet u skladu sa našim Zakonom o parničnom postupku obratili sudu s predlogom za obezbeđenje dokaza. Naime, odredbe Zakona o parničnom postupku (čl. 258-288) predviđaju da ako postoji opasnost da neki dokaz neće moći da se izvede ili da će njegovo kasnije izvođenje biti otežano sudu može da se predloži da se takav dokaz izvede i pre pokretanja parnice.
U konkretnom slučaju, dakle, predlog se odnosio na to da Sud izađe na lice mesta i konstatuje stanje.
Sud, kao sud, treba mu vremena da odluči o svakom predlogu, po pravilu, ne izlazi na teren "sutra". Međutim, neko je ipak izašao na teren već "sutra". Gradske komunalne službe došle su da "uklone šut". Rečeno im je da je sudu podnet predlog za obezbeđenje dokaza. Skrenuta im je pažnja i na to da je uništavanje dokaza krivično delo, odnosno da član 336 Krivičnog zakonika predviđa da će kaznom zatvora biti kažnjen onaj ko "u nameri da spreči ili oteža dokazivanje sakrije, uništi ili delimično ili potpuno učini neupotrebljivim predmete koji unište za dokazivanje".
Oni su ipak "uklonili šut". Ostala je samo prazna poljana. Neko će, razume se, reći da "nameru" (koja je bitan element pomenutog krivičnog dela) ne treba pretpostavljati, a da je nije lako dokazati, što stoji. Međutim, definitivno je mnogo teže razumeti zašto "uklanjanje šuta" nije moglo da sačeka još neki dan. Bar dok Sud ne odluči o podnetom predlogu za obezbeđenje dokaza.
U međuvremenu Sud je i odlučio. I obavestio oštećene vlasnike da je odobrio njihov zahtev za obezbeđivanje dokaza i da će u roku od 8 dana veštak izaći na lice mesta. S tim što rok od 8 dana teče od dana uplate 100.000,00 dinara na račun suda.
S tim u vezi možemo biti sigurni da se oštećenima nameće pitanje - A šta od dokaza, na temeljito očišćenom terenu, veštak može pronaći i "obezbediti"?.
Mogu, naravno, da ne plate novac, da odustanu. Ali, kažu, znaju, nema nikakve sumnje, da će se naći neko ko će to prokomentarisati u stilu "Naravno da odustaju, kad nisu u pravu." Pa će, kako vlasnici kažu, ipak uplatiti traženi iznos od 100.000,00 dinara.
O smislu tog poteza nema potrebe da se mnogo razmišlja. Ali u vezi s njim i svim što se događalo u Savamali ima itekako mnogo potrebe da se razmišlja o stvarima koje se zovu "pravo i pravda".