Blistavi jugoslovenski umovi

Opet pišeš napamet, mlataraš kvazirevolucionarnim parolama bez ikakve suštine, gađaš se citatima.

dobro bre Krkare, kapiram da se ti bolje razumes u materiju ali covek je pokrenuo vrhunsku temu. Evo ja se licno ovih dana razmisljam da pocnem da citam Krlezu i zato te pitam sta mi preporucujes za pocetak? Ja sam dosta citao i slusao o njemu ali ga nisam citao =)... tipicno za mene.

Mislim da je ideja neki put puno vaznija od same materije jer ume da bude ono svetlo na kraju tunela. Opsirne opservacije samo ce oterati prosecnog citaoca sa veoma vazne teme.

I zato hvala Filipu sto se dotakao ove (po mom skromnom misljenju) izuzetno vazne i aktuelne teme.

dobro bre Krkare, kapiram da se ti bolje razumes u materiju ali covek je pokrenuo vrhunsku temu. Evo ja se licno ovih dana razmisljam da pocnem da citam Krlezu i zato te pitam sta mi preporucujes za pocetak? Ja sam dosta citao i slusao o njemu ali ga nisam citao =)... tipicno za mene.

Proza, poezija ili eseji?

Proza, poezija ili eseji?

ako ti nije tesko daj primer za svaku kategoriju

Spiridon

Proza, poezija ili eseji?

ako ti nije tesko daj primer za svaku kategoriju

Od proze za početno čitanje ubedljivo je najzgodniji Hrvatski bog Mars, zbirka pripovedaka. Rani period ali tipične krležijanske teme i kulturni krug austrougarske. Odlični opisi besmisla itd. Kao alternativu rani roman Povratak Filipa Latinovicza.

Kod poezije nema nikakve dileme: Balade Petrice Kerempuha genijalne i neizbežne, čitam ih u proseku jednom godišnje ali je jezik težak ako se nisi sretao.

Kod eseja preporučujem Dijalektički antibarbarus koji je značajan za razumevanje mnogo toga iz Jugoslavije. Kao alternativa Eseji, knjiga prva u kojima ima dosta eseja na raznovrsne teme pa daje odličan uvid.

Posle toga ako ti se sviđa spreman si za ozbiljne knjige kao što su Banket u Blitvi i, pre svih, Zastave.

krkar

Spiridon

Proza, poezija ili eseji?

ako ti nije tesko daj primer za svaku kategoriju

Od proze za početno čitanje ubedljivo je najzgodniji Hrvatski bog Mars, zbirka pripovedaka. Rani period ali tipične krležijanske teme i kulturni krug austrougarske. Odlični opisi besmisla itd. Kao alternativu rani roman Povratak Filipa Latinovicza.

Kod poezije nema nikakve dileme: Balade Petrice Kerempuha genijalne i neizbežne, čitam ih u proseku jednom godišnje ali je jezik težak ako se nisi sretao.

Kod eseja preporučujem Dijalektički antibarbarus koji je značajan za razumevanje mnogo toga iz Jugoslavije. Kao alternativa Eseji, knjiga prva u kojima ima dosta eseja na raznovrsne teme pa daje odličan uvid.

Posle toga ako ti se sviđa spreman si za ozbiljne knjige kao što su Banket u Blitvi i, pre svih, Zastave.

znaci za pocetak

Balade Petrice Kerempuha
Dijalektički antibarbarus

odlicno, puno hvala

znaci za pocetak

Balade Petrice Kerempuha
Dijalektički antibarbarus

odlicno, puno hvala

Ne, ne, ne! Prvo čitaj Hrvatskog boga Marsa. Odnosno ne mora prvog ali svakako pre Antibarbarusa

krkar

znaci za pocetak

Balade Petrice Kerempuha
Dijalektički antibarbarus

odlicno, puno hvala

Ne, ne, ne! Prvo čitaj Hrvatskog boga Marsa. Odnosno ne mora prvog ali svakako pre Antibarbarusa

fantasticno, vec ih imam u "biblioteci" na tabletu ... jedva cekam da pocnem

..vidis da Filip nije napisao ovaj blog ... da se ti nisi javio ...

Kod poezije nema nikakve dileme: Balade Petrice Kerempuha genijalne i neizbežne, čitam ih u proseku jednom godišnje ali je jezik težak ako se nisi sretao.

+1 za Balade Petrice Kerempuha - čist Zen sa Fudžijame. Pored Vaska Pope jedina (danečuječarli) domaća poezija koju varim (da, znam, Dučić ovo, Đura Jakšić ono, JJ Zmaj itd.) ali tako je kako je. (A nikad nije bilo da nije bilo nekako...)

na tabletu

Do moga, čitati Krležu na tabletu ili Kindleu. Jednostavno ne bih umeo.

Nema do knjige, papirne.

+1 za Balade Petrice Kerempuha - čist Zen sa Fudžijame. Pored Vaska Pope jedina (danečuječarli) domaća poezija koju varim

Probaj ovo:

Antun Branko Šimić
Tin Ujević
Mak Dizdar

maksa83

Kod poezije nema nikakve dileme: Balade Petrice Kerempuha genijalne i neizbežne, čitam ih u proseku jednom godišnje ali je jezik težak ako se nisi sretao.

+1 za Balade Petrice Kerempuha - čist Zen sa Fudžijame. Pored Vaska Pope jedina (danečuječarli) domaća poezija koju varim (da, znam, Dučić ovo, Đura Jakšić ono, JJ Zmaj itd.) ali tako je kako je. (A nikad nije bilo da nije bilo nekako...)

Пишао си ти у пелене када сам ја то читао --- све поментуо.

Nema do knjige, papirne.

nazalost, (ili na srecu) ja pripadam ovoj mladjoj instant generaciji koja sve hvata u letu.

Ti i Maksa ste stariji ljudi tako da imate prava na taj komfor da se zajebavate sa originalima i hard kopijama.





mada sebe mogu da zamislim kako na terasi nekog luksuznog hotela na jugu francuske u lanenom odelu sa Borsalino sesirom citam Krlezu, dok pored mene na stocicu stoji Martell Cognac.

tu kindl otpada definitivno

Пишао си ти у пелене када сам ја то читао --- све поментуо.

Ne boj se, nisi zaražen, ništa ti se nije primilo.

Jebote, jedan bosanski pandur ukapira na prvu, eno dole - vidi se iz 2 rečenice da nije džabe čitao a ti - ama baš ništa.

Čarli, ti si potpuno imun na mozak!

Ti i Maksa ste stariji ljudi tako da imate prava na taj komfor da se zajebavate sa originalima i hard kopijama.

Eeebaćodastiživizdrav koliko sam ja knjiga pročitao iz Telematea (jedan od prvih DOS programa koji je glumio multitasking) dok je ovaj vrteo modem (sa pulsnim rak-tak-tak-tak-tak biranjem) u pozadini...

Sad zaustavljam setnu suzu u uglu oka, kao nešto mi upalo...

Eeebaćodastiživizdrav koliko sam ja knjiga pročitao iz Telematea (jedan od prvih DOS programa koji je glumio multitasking) dok je ovaj vrteo modem (sa pulsnim rak-tak-tak-tak-tak) biranjem u pozadini...

uh to je bilo bas davno

i sta kazes to jedan od prvih DOS programa

Sad zaustavljam setnu suzu u uglu oka, kao nešto mi upalo...

Nemoj, počećemo da pričamo o mlados'! Zajebaćemo ovako bitnu temu i druženje eksperata za književnost dvadesetog veka.

i sta kazes to jedan od prvih DOS programa

... koji je glumio multitasking, tj. mogao da radi više od jedne stvari u (uslovno rečeno) istom trenutku.


A sad deca otvaraju prozore i alttabuju k'o da je džabe...

druženje eksperata za književnost dvadesetog veka.

ja se ogradjujem od ove konstatacije. Krkar i Maksa su vec druga prica.

Zajebaćemo ovako bitnu temu i druženje eksperata za književnost dvadesetog veka.

Sad zaustavljam setnu suzu u uglu oka, kao nešto mi upalo...

Crni Makso, ubi me ovom slikom. Onaj osećaj kao kad vidiš sliku svoje prve devojke, gole, naravno. Pa te mame one čvrste sise pa zaboraviš koliko si se mučio.

Crni Makso, ubi me ovom slikom. Onaj osećaj kao kad vidiš sliku svoje prve devojke, gole, naravno. Pa te mame one čvrste sise pa zaboraviš koliko si se mučio.

Eh, da... prva devojka, gola, CGA, 320x200, 16 boja.

A danas full hd streaming čega 'oćeš (i čega nećeš)...

Ne znaju ova deca šta imaju.

krkar

+1 za Balade Petrice Kerempuha - čist Zen sa Fudžijame. Pored Vaska Pope jedina (danečuječarli) domaća poezija koju varim

Probaj ovo:

Antun Branko Šimić
Tin Ujević
Mak Dizdar

Могао си да наведеш и Матију Антуна Рељковића.

A danas full hd streaming čega 'oćeš (i čega nećeš)...

Khm, 4K! Čak SONY mobilni, 4K, šalje-dalje!

Al vi young turks što ste odrasli na iOvo, iOno, treba jednu "radionicu" da si organizujete da pristignete nas još mlađe

krkar

Spiridon

Proza, poezija ili eseji?

ako ti nije tesko daj primer za svaku kategoriju

Od proze za početno čitanje ubedljivo je najzgodniji Hrvatski bog Mars, zbirka pripovedaka. Rani period ali tipične krležijanske teme i kulturni krug austrougarske. Odlični opisi besmisla itd. Kao alternativu rani roman Povratak Filipa Latinovicza.

Kod poezije nema nikakve dileme: Balade Petrice Kerempuha genijalne i neizbežne, čitam ih u proseku jednom godišnje ali je jezik težak ako se nisi sretao.

Kod eseja preporučujem Dijalektički antibarbarus koji je značajan za razumevanje mnogo toga iz Jugoslavije. Kao alternativa Eseji, knjiga prva u kojima ima dosta eseja na raznovrsne teme pa daje odličan uvid.

Posle toga ako ti se sviđa spreman si za ozbiljne knjige kao što su Banket u Blitvi i, pre svih, Zastave.

Katastrofa.
Ne slušaj ga ništa.
Ovo što ti je on preporučio jeste štivo za Krležine posvećenike.

Pročitaj prvo Na rubu pameti.
Potom drame.
Napokon njegovu liriku iz ratnog perioda pa Balade.

Ovim redom.
Inače, Krkar je u pravu za ono što kaže u vezi s Krležom i njegovom pozicijom.

ja se licno ovih dana razmisljam

licno se razmisljas?

a citao bi krlezu...

Spiridon

mada sebe mogu da zamislim kako na terasi nekog luksuznog hotela na jugu francuske u lanenom odelu sa Borsalino sesirom citam Krlezu, dok pored mene na stocicu stoji Martell Cognac.

kakav si ti štreber, kako si počeo da mu ga daješ - ponadao sam se nekoj meleskinji i, bar, soft porniću.

no, makar si se odredio glede hedonije i kindla.

+1 za Balade Petrice Kerempuha - čist Zen sa Fudžijame. Pored Vaska Pope jedina (danečuječarli) domaća poezija koju varim (da, znam, Dučić ovo, Đura Jakšić ono, JJ Zmaj itd.) ali tako je kako je. (A nikad nije bilo da nije bilo nekako...)

Ништа јa???

Какав је Рундек геније, богтемазо. Сад сам га опет пустио с Баладама. Замало да не отворим блог.

Суза сузу стиже...

krkar

na tabletu

Do moga, čitati Krležu na tabletu ili Kindleu. Jednostavno ne bih umeo.

Nema do knjige, papirne.

Dobru si preporuku dao hvala ti. Nego nema knjige do papirene, ko da slušam mog sina, 1991. dok ja pročćitam ponešto sa kompa ili kindlea.

kakav si ti štreber, kako si počeo da mu ga daješ - ponadao sam se nekoj meleskinji i, bar, soft porniću.

uh to je neki sasvim drugi film ... ne poznajemo se dovoljno ...

eebaćodastiživizdrav koliko sam ja knjiga pročitao iz Telematea

Nemoj kasti da nisi očekivao utuk, tj MM na TM

licno se razmisljas?

jbg 16 godina van matice cini svoje. Sam sebe cekam kada cu da odvalim jos neku vecu glupost. Hteo sam da napisem "intenzivno". U medjuvremenu sam savladao jos 3 strana jezika (dva koristim svakodnevno u poslu) a treci tek da mi se nadje.
Ali vidis, ne predajem se. Cita mi se nesto domace ali kvalitetno.

usput, hvala na ispravci

Могао си да наведеш и Матију Антуна Рељковића.

Idi, bre, hartlotuj!

Spiridon

kakav si ti štreber, kako si počeo da mu ga daješ - ponadao sam se nekoj meleskinji i, bar, soft porniću.

uh to je neki sasvim drugi film ... ne poznajemo se dovoljno ...

zezaš da si, u stvari, meleskinja?!

licno se razmisljas?

jbg 16 godina van matice cini svoje. Sam sebe cekam kada cu da odvalim jos neku vecu glupost. Hteo sam da napisem "intenzivno". U medjuvremenu sam savladao jos 3 strana jezika (dva koristim svakodnevno u poslu) a treci tek da mi se nadje.
Ali vidis, ne predajem se. Cita mi se nesto domace ali kvalitetno.

usput, hvala na ispravci

hteo si da napises da se intenzivno razmisljas?

svaka cast za 16 godina i tri strana jezika. sta bi sa fakultetom?

ili su za tvoj sesnaestogodisnji posao van matice dovoljna dva strana jezika i srednja skola...

Nigdar ni tak bilo
da ni nekak bilo,
pak ni vezda nebu
da nam nekak nebu.

Kajti: kak bi bilo da nebi nekak bilo,
nebi bilo nikak, ni tak kak je bilo.

Ar je navek bilo da je nekak bilo,
kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo.

Tak i vezda bude da nekak vre bude
kak biti bude bilo da bi biti bilo.

Ar nigdar ni bilo da ni nišče bilo,
pak nigdar ni nebu da niščega nebu.

Kak je tak je, tak je navek bilo,
kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu!

Kajti nemre biti i nemre se zgoditi,
da kmet nebi trebal na tlaku hoditi.

Nigdar još ni bilo pak nigdar nemre biti,
da kmet neje moral na vojščinu iti.

Kajgod kakgod bilo, opet je tak bilo,
kak je bilo, tak je i tak bude bilo.

Kak je navek bilo, navek tak mora biti,
da muž mora iti festunge graditi,

bedeme kopati i morta nositi,
z repom podvinutim kakti kusa biti.

Kmet nezna zakaj tak baš mora biti,
da su kmeti gladni, a tabornjiki siti.

Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo,
pak nigdar ni nebu da kmet gladen nebu,

kajti nigdar nebu na zemlji ni na nebu,
pri koncu pak Turčin potukel nas se bu.

A kmetu je sejeno jel krepa totu, tam
il v katedrale v Zagrebu,

gda drugog spomenka na grebu mu nebu
neg pesji brabonjek na bogečkem grebu.

Sine, stvarno zen, :).

Ne znam kako stoje stvari danas, čita li se još uvek Krleža u gimnazijama kao obavezna lektira? Sećam se da sam u 4. razredu gimnazije čitala Gospodu Glembajeve i Povratak Filipa Latinovicza.

Mišljenja sam da Krleža nije gimnazijsko štivo. Ok, mi smo čitali Glembajeve, Baraku 5b, Boga Marsa... No, jezik kojim su knjige pisane, kao i poruke koje one šalju, nadilaze perceptivne mogućnosti devojke ili dečka od osamnaest godina.

Krležu treba izučavati o okviru književnosti slovenskih naroda, tamo gde je tome i mesto - na faksu koji ljude obrazuje za te stvari.

Kao što bisere ne treba bacati pred svinje, tako ni dobre knjige ne treba bagatelisati dajući ih u ruke svakoj budali.

predatortz

Ne znam kako stoje stvari danas, čita li se još uvek Krleža u gimnazijama kao obavezna lektira? Sećam se da sam u 4. razredu gimnazije čitala Gospodu Glembajeve i Povratak Filipa Latinovicza.

Mišljenja sam da Krleža nije gimnazijsko štivo. Ok, mi smo čitali Glembajeve, Baraku 5b, Boga Marsa... No, jezik kojim su knjige pisane, kao i poruke koje one šalju, nadilaze perceptivne mogućnosti devojke ili dečka od osamnaest godina.

Krležu treba izučavati o okviru književnosti slovenskih naroda, tamo gde je tome i mesto - na faksu koji ljude obrazuje za te stvari.

Kao što bisere ne treba bacati pred svinje, tako ni dobre knjige ne treba bagatelisati dajući ih u ruke svakoj budali.

Глупости ! Обашка ово болдовано.
Ја сам то све читао у гимназији, не само као школско градиво.
Тек после гимназије сам прочитао први стрип.

Глупости !

Dobro, emsi, majku mu...
Pa, valjda smo do sad apsolvirali da sam ja glup! Ne moraš to ponavljati nakon svakog mog komentara.

Ја сам то све читао у гимназији

Ti si u gimnaziji kapirao Krležu? Svaka čast!

emsiemsi

Ја сам то све читао у гимназији, не само као школско градиво.

lako je bilo tebi, čarli, ti si krležu čitao u originalu.

predatortz

Глупости !

Dobro, emsi, majku mu...
Pa, valjda smo do sad apsolvirali da sam ja glup! Ne moraš to ponavljati nakon svakog mog komentara.

Ја сам то све читао у гимназији

Ti si u gimnaziji kapirao Krležu? Svaka čast!

Ја нисам рекао да си ти глуп, нити то мислим - напротив.
Ја сам рекао да је то што си написао глупост, посебно оно болдовано.

Ja se nekim dragim knjigama i piscima vraćam celog života, a upoznala sam ih u gimnazijskim danima...i percepcija mi se menja, otkrivam ih ponovo, na novi način shvatam i doživljavam reči, misli, poruke-to je normalno. Mislim da Krleža, kao i Šekspir, Dostojevski, Gete itd. nije bio biser uzalud bačen pred nas osamnaestogodišnjake. Verujem da su mnogi od mojih školskih drugova i drugarica sa zadovoljstvom nastavili da izučavaju (mnogo temeljnije) ove pisce na univerzitetskom nivou. Drugima od nas koji smo odlazili na filozofski ili pravni fakultet svakako je značio i pomagao raniji susret sa dobrim književnicima. Možda je moja generacija prošla kroz neku poslednju eksperimentalnu fazu gimnazijskog programa jer smo u tom istom razredu imali filozofiju, psihologiju, logiku i lingvistiku kao posebne predmete, velika većina je iovako rado čitala...

Kao što bisere ne treba bacati pred svinje, tako ni dobre knjige ne treba bagatelisati dajući ih u ruke svakoj budali.

Budali ni loša knjiga ne znači ništa, verovatno nijedna knjiga kao takva uopšte :(

П.С. - Него да искористим прилику, кад се већ цитира Крлежа, па да питам овде врсне познаваоце Крлежиног лика, дела и речи.

Јел' беше Крлежа рекао у једном интервјуу Матвејевићу:

"Вид'те, госпон! Хрвати, то вам је тисућљетна култура. А Срби, то вам је тисућљетна култура плус артилерија."

Nikad čuo za ovaj navodni citat. Pitaću Viskovića pa javljam.

Po jednom drugom citatu iz sličnog registra je Krleža poznat: Sačuvaj me Bože srpskog junaštva i hrvatske kulture. (Iako Slobodan Šnajder tvrdi da nije originalno Krležin citat nego da je on, Šnajder, to ubacio u Fausta. Ne znam, pitaću i to).

krkar

П.С. - Него да искористим прилику, кад се већ цитира Крлежа, па да питам овде врсне познаваоце Крлежиног лика, дела и речи.

Јел' беше Крлежа рекао у једном интервјуу Матвејевићу:

"Вид'те, госпон! Хрвати, то вам је тисућљетна култура. А Срби, то вам је тисућљетна култура плус артилерија."

Nikad čuo za ovaj navodni citat. Pitaću Viskovića pa javljam.

Po jednom drugom citatu iz sličnog registra je Krleža poznat: Sačuvaj me Bože srpskog junaštva i hrvatske kulture. (Iako Slobodan Šnajder tvrdi da nije originalno Krležin citat nego da je on, Šnajder, to ubacio u Fausta. Ne znam, pitaću i to).

Када смо код цитата, велики Јован Дучић је рекао нешто слично --- Хрвати су најхрабрији народ на свету, не због тога што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде. ... или тако некако.

да ти овде убацим и тог, из твога угла гледано непоменика, Црњанског:

Đe me nađe!

Jebote, Taso, tebe kad udari patrijotsko ludilo omak ti padne mrak na oči pa si ko neki dizelaš.

Crnjanski i Krleža su isti pisac - samo što nisu jedan pisac. I Krleža je bolji.

Obojica su Austrougari. Krleža anacionalni - priznaje on činjenicu da je Hrvat i boli ga patka a jasno mu je da je njegovo hrvatstvo u okviru raspadajuće kulture umiruće imperije nebitno; Crnjanski je podeljena ličnost, jasno mu je da je on isti Austrougarin kao i Krleža samo što se on tipično srpski upire da dokaže da je srpski Austrougarin. Baš tako, ne Srbin nego srpski Austrougarin.

Krleža je bolji pisac, interesantniji, svestraniji, hrabriji. Crnjanski nije ni približno pismen koliko Krleža ali je zato lično ludo hrabar, svađalica, duelant (imam ovde porodično iskustvo), inadžija, prznica. Samo po tome mi je draži od Krleže ali to je za književnost u principu nebitno.

A Andrić ni jednom od njih dvojice nije ni do kolena. Dosadni pripovedač, jajara salonska, pička konformistička.

Када смо код цитата

Čarli, idi lemi nešto.

krkar

Jebote, Taso, tebe kad udari patrijotsko ludilo omak ti padne mrak na oči pa si ko neki dizelaš.

Па кад се писања о Крлежи (или о Црњанском или о Андрићу или о Кишу или о Пекићу или о... ју нејм ит) подухвате овакви некакви ситни политиканти попут нашег Фиће, јеботе!!!

Па их још користе за некакве своје ситносопственичке политикантске идеје!






EDIT: Ако је Крлежа био аустроугарски фелдвебел, шта је онда била Лепосава по чину?

Фелдмаршал?

Или ипак само српски комитски војвода к'о мој прадеда?

Па их још користе за некакве своје ситносопственичке политикантске идеје!

Ma nema tu nikakve ideje. Ničega tu nema!

Nikad čuo za ovaj navodni citat. Pitaću Viskovića pa javljam.

Po jednom drugom citatu iz sličnog registra je Krleža poznat: Sačuvaj me Bože srpskog junaštva i hrvatske kulture. (Iako Slobodan Šnajder tvrdi da nije originalno Krležin citat nego da je on, Šnajder, to ubacio u Fausta. Ne znam, pitaću i to).

Druže Taso, svaka ćas! Bio si u pravu.

Evo šta mi je Velibor Visković upravo odgovorio:

Prvi citat je iz eseja Mister Vu San Pej o srpsko-hrvatskom pitanju koji jr prvo imao naslov U Drezdenu. Za drugi se ne mogu sjetiti izvora gdje je prvi put spomenut. Nije nemoguce da je Snajder u pravu. Trebalo bi ipak pogledati polemiku sa Crnjanskim o ratu, tamo bi to moglo biti.

U Budimpesti sam pet dana pa mi Krleza nije pri ruci

Mr Vu San Pei zanima se za jugoslavensko pitanje (LINK)

Glavna je tema razgovora odnos Hrvata i Srba u novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Poenta razgovora vjerojatno je morala biti u zbrci etno-političkih pojmova za koju K. želi pokazati da je neizbježna kad se jugoslavenski problemi iznose ljudima koji o njima nemaju nikakva predznanja. Dodatno se, međutim, a možda i nehotice, konverzacija komplicira utoliko što i sam K. u nju ulazi neodlučan, ne razriješivši sam za sebe odnos svoga hrvatstva i jugoslavenstva. Naime, na početku razgovora K. o jugoslavenstvu govori kao o svojoj nekadašnjoj opciji (»Bili smo Jugoslaveni...«), koje se u međuvremenu odrekao (»Jugoslaveni nismo, jer ako je Jugoslavenstvo ono što hoće vojvoda Stepa Stepanović ili jedan od jugoslavenskih monopolista Jurica Demetrović, ko pametan može da je danas s njima zajedno Jugoslaven?«). Ipak, odbacivanje jugoslavenstva ne znači za njega povratak hrvatstvu. O svom hrvatstvu govori K. s neprikrivenom ironijom (»Preostaje nam dakle da se pospemo pepelom i da se vratimo pod okrilje tog neverovatnog i popljuvanog Hrvatstva«), a sebe se odlučuje nazvati »hrvatskim konvertitom«, vjerojatno i stoga da bi se narugao svojim kritičarima iz vjersko-nacionalnoga tabora. Ironično se doimlju i pokušaji da se, pri kraju dijaloga, razlika između Hrvata i Srba objasni pozivom na jezičnopovijesne činjenice i teološke dogme (»Hrvati veruju da žena može roditi dete kao devojka, a Srbi po iskustvu tvrde da je to nemoguće«).

krkar

Druže Taso, svaka ćas! Bio si u pravu.

Кажем ти ја!

Оно јес да сам ретко када у праву, али овај пут...

Glavna je tema razgovora odnos Hrvata i Srba u novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Poenta razgovora vjerojatno je morala biti u zbrci etno-političkih pojmova za koju K. želi pokazati da je neizbježna kad se jugoslavenski problemi iznose ljudima koji o njima nemaju nikakva predznanja.

О томе и ја причам овде!

Ал' шта нам то вреди... И Ми и Они смо одавно већ банана државе, па су нам и културе постале такве. Зато ни ми данас немамо никога профила једног Црњанског, нити Они данас имају некога профила једног Крлеже.

Банане!!!

krkar

Када смо код цитата

Čarli, idi lemi nešto.

Јок !
То раде сада неки други --- ја само када ми жеља надође.
Успут --- одох да мало србујем уз Дучића.

krkar

Nikad čuo za ovaj navodni citat. Pitaću Viskovića pa javljam.

Po jednom drugom citatu iz sličnog registra je Krleža poznat: Sačuvaj me Bože srpskog junaštva i hrvatske kulture. (Iako Slobodan Šnajder tvrdi da nije originalno Krležin citat nego da je on, Šnajder, to ubacio u Fausta. Ne znam, pitaću i to).

Druže Taso, svaka ćas! Bio si u pravu.

Evo šta mi je Velibor Visković upravo odgovorio:

Prvi citat je iz eseja Mister Vu San Pej o srpsko-hrvatskom pitanju koji jr prvo imao naslov U Drezdenu. Za drugi se ne mogu sjetiti izvora gdje je prvi put spomenut. Nije nemoguce da je Snajder u pravu. Trebalo bi ipak pogledati polemiku sa Crnjanskim o ratu, tamo bi to moglo biti.

U Budimpesti sam pet dana pa mi Krleza nije pri ruci

Mr Vu San Pei zanima se za jugoslavensko pitanje (LINK)

Glavna je tema razgovora odnos Hrvata i Srba u novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Poenta razgovora vjerojatno je morala biti u zbrci etno-političkih pojmova za koju K. želi pokazati da je neizbježna kad se jugoslavenski problemi iznose ljudima koji o njima nemaju nikakva predznanja. Dodatno se, međutim, a možda i nehotice, konverzacija komplicira utoliko što i sam K. u nju ulazi neodlučan, ne razriješivši sam za sebe odnos svoga hrvatstva i jugoslavenstva. Naime, na početku razgovora K. o jugoslavenstvu govori kao o svojoj nekadašnjoj opciji (»Bili smo Jugoslaveni...«), koje se u međuvremenu odrekao (»Jugoslaveni nismo, jer ako je Jugoslavenstvo ono što hoće vojvoda Stepa Stepanović ili jedan od jugoslavenskih monopolista Jurica Demetrović, ko pametan može da je danas s njima zajedno Jugoslaven?«). Ipak, odbacivanje jugoslavenstva ne znači za njega povratak hrvatstvu. O svom hrvatstvu govori K. s neprikrivenom ironijom (»Preostaje nam dakle da se pospemo pepelom i da se vratimo pod okrilje tog neverovatnog i popljuvanog Hrvatstva«), a sebe se odlučuje nazvati »hrvatskim konvertitom«, vjerojatno i stoga da bi se narugao svojim kritičarima iz vjersko-nacionalnoga tabora. Ironično se doimlju i pokušaji da se, pri kraju dijaloga, razlika između Hrvata i Srba objasni pozivom na jezičnopovijesne činjenice i teološke dogme (»Hrvati veruju da žena može roditi dete kao devojka, a Srbi po iskustvu tvrde da je to nemoguće«).

Глупости !
Камо среће да је југословенство било по Степином.
По вашем смо видели какво је било.

Krleža je bolji pisac, interesantniji, svestraniji, hrabriji. Crnjanski nije ni približno pismen koliko Krleža ali je zato lično ludo hrabar, svađalica, duelant (imam ovde porodično iskustvo), inadžija, prznica. Samo po tome mi je draži od Krleže ali to je za književnost u principu nebitno.

A Andrić ni jednom od njih dvojice nije ni do kolena. Dosadni pripovedač, jajara salonska, pička konformistička.

Глупости ! копирајт бај Чарли

Андрић досадни приповедач??? Шта си ти читао од Андрића? Да не мислиш на Андрића писца из Горње Мрчаве с опусом од једног романа именом Доживљаји сеоског попа и попадије?

Андрић досадни приповедач???

Ja ne znam što su se drugosrbijanci toliko navrzli na Andrića i Selimovića? Pena im iz usta bije na pomen njihovih imena!

Ja ne znam što su se drugosrbijanci toliko navrzli na Andrića i Selimovića? Pena im iz usta bije na pomen njihovih imena!

Заборавио си да и мене с времена на време сматраш другосрбијанцем?!

Андрић има црту политичке некоректности. Заиста, многе опаске о слици Муслимана у његовим делима дале би за право онима који га сматрају "национално" предрасудним. Ту негде је слична и позиција Мешина, који је мени, узгред, силно досадан писац, бивајући непрестано дидактичан и паметан.

Заборавио си да и мене с времена на време сматраш другосрбијанцем?!

Smatram, što jes' - jes'!

Андрић има црту политичке некоректности. Заиста, многе опаске о слици Муслимана у његовим делима дале би за право онима који га сматрају "национално" предрасудним.

Nije Andrić slikao Muslimane, slikao je Bosnu u kojoj su Muslimani tada bili ono što se zove vlast. Na to se obrušavao, ne na narod kao skupinu.

Ту негде је слична и позиција Мешина, који је мени, узгред, силно досадан писац, бивајући непрестано дидактичан и паметан.

Meša, koji kaže da svoju mudrost crpi iz bosanskog, muslimanskog porekla, ne liči na nekoga ko se obrušavao na Muslimane. Meni Meša nije dosadan. Verovatno zbog toga što je prilično precizan i jasan u pisanju. Krleža mi je bio strašno dosadan, čitao sam ga kao kaznu i doživljavao kao moranje. Meši sam se, posle gimnazije, nebrojeno puta vraćao. Krleži jednom, u pokušaju.

A Andrić ni jednom od njih dvojice nije ni do kolena. Dosadni pripovedač, jajara salonska, pička konformistička.

Jesi 1000x bolji od svog brata ali stvarno, bre, nekad umeš da budeš svinjče. Andrić je genije, srpski Tomas Man. Taj je merio svaku reč, rečenicu, 1000x, premeravao, odsecao, tesao. Meni je Na Drini Ćuprija jedan od najtoplijih i najnežnijh romana o propasti Otomanskog carstva, jedan od najtragičnijih opisa ličnih drama u glavama bosanskih Muslimana, predivan i potresan roman zaista, pisan sa puno topline i ljubavi. On to nije samo za one budale koje su se uhvatile za ono nabijanje Radisava na kolac. I da, nikad mi neće biti jasno zašto su budalčine rušile Andrićev spomenik u Višegradu.

Andrić ni jednom od njih dvojice nije ni do kolena. Dosadni pripovedač, jajara salonska, pička konformistička.

krki, ja znam da ti ovim zelis da pokazes da si intenzivno razmisljao o ovoj temi ali moras da vodis racuna da sam sebe ne diskreditujes ovakvim izjavama.

Bilo kakva "argumentovana diskusija" na temu toga da je Andric (ili Krleza, Crnjanski, Kis ...) "dosadni pripovedač, jajara salonska, pička konformistička" su autogolovi koji mogu da bace senku i na neka tvoja zaista kvalitetna razmisljanja.

Андрић досадни приповедач??? Шта си ти читао од Андрића? Да не мислиш на Андрића писца из Горње Мрчаве с опусом од једног романа именом Доживљаји сеоског попа и попадије?

Vidim da su svi deklarisani Srbi Po Zanimanju zbili redove da odbrane od mene Iva Andrića, katolika iz Dolca kod Travnika, Srbina po sinekuri i opredeljenju.

Osim Travničke hronike i poneke pripovetke - meni je Andrić za klasu ispod Krleže i Crnjanskoga, kao što sam i rekao. Kao što u normalnoj raspravi o književnosti a ne o književnicima i njihovoj percepciji i ulozi u "nacionalnom samoosvešćenju" ili kojem već kurcu.

To što u školskom programu valjda piše da je Andrić "naš najveći pisac" jer je dobio Nobela mene ni najmanje ne obavezuje, nisam ja Tasa da moram da se držim onoga što je propisao nekakav Verbić (a pre njega neumrli velikani kao Dača Ž. Marković, Ljiljana Čolić, Slobodan Vuksanović...)

Uostalom nisu Nobela dobili ni Dobrica Ćosić (on ga je dobio samo napola, dali mu pa oduzeli pod pritiskom masona, iluminata i ustaša) i Matija Bećković pa su opet najveći srpski pisac svih vremena.

И Ми и Они смо одавно већ банана државе, па су нам и културе постале такве. Зато ни ми данас немамо никога профила једног Црњанског, нити Они данас имају некога профила једног Крлеже.

Andrić je genije, srpski Tomas Man. Taj je merio svaku reč, rečenicu, 1000x, premeravao, odsecao, tesao.

Najbolji način da budeš dosadan, da ubiješ svaki ritam i život svake te rečenice.

Andrić je mrsomud za školski program. On je pisao za sliku svoje veličine, ne za književno tržište. A i Crnjanski i Krleža pisali su baš za to tržište na kojem - ako narod neće da te čita ne zaradiš pare da điviš kao pisac, dobiješ tuberkulozu, umreš i uđeš u antologiju kao mlad i slabo produktivan.

Naravno, uvek ima alternativa da odeš na režimsku sinekuru i ližeš svaku guzicu pritom mašući repom i onda pišeš.

krkar

Andrić je genije, srpski Tomas Man. Taj je merio svaku reč, rečenicu, 1000x, premeravao, odsecao, tesao.

Najbolji način da budeš dosadan, da ubiješ svaki ritam i život svake te rečenice.

Andrić je mrsomud za školski program. On je pisao za sliku svoje veličine, ne za književno tržište. A i Crnjanski i Krleža pisali su baš za to tržište na kojem - ako narod neće da te čita ne zaradiš pare da điviš kao pisac, dobiješ tuberkulozu, umreš i uđeš u antologiju kao mlad i slabo produktivan.

Naravno, uvek ima alternativa da odeš na režimsku sinekuru i ližeš svaku guzicu pritom mašući repom i onda pišeš.

Šta si ti čitao od Andrića?

Što se tiče režimskih sinekura, ni Krleža nije baš bio na strogoj dijeti. Sećam se onog dirljivog treperenja pred Titom sa promicjal Jugoslavenske enciklopedije u LGZ. Mislim da je tvoj drugar Brajović to kačio svojevremeno na blogu.

Najbolji način da budeš dosadan, da ubiješ svaki ritam i život svake te rečenice.

Uzgred, ovakvu izjavu bih očekivao od Tase, ali ne i od tebe. Pitanje škole, šta li.

Spiridon

Andrić ni jednom od njih dvojice nije ni do kolena. Dosadni pripovedač, jajara salonska, pička konformistička.

krki, ja znam da ti ovim zelis da pokazes da si intenzivno razmisljao o ovoj temi ali moras da vodis racuna da sam sebe ne diskreditujes ovakvim izjavama.

Ih, pa zar Krki po difoltu ne gaji averziju prema vecem dijelu onog sto nosi inacicu bosansko-prekodrinskog?! (a kad uz to dojde jos i serpskoprecansko... - zamagljenim horizontima nigdje kraja)

Ne bih znao kako bih mogao eventualno da protumacim, ali mozebit i da je u ranoj mladosti neoprezno rikosetirao od neku ondasnju hajlenderku..

---------------------------

Nego, i ja sam ovde jedan od mladjahnijih, pa me je doista zainteresovala ova storija o tom velikom Krlezi, o kom bas malo ili nimalo znadoh. (generacije u kojima ovaj vec bijase ispario iz obavezne srednjoskolske lektire)

Dakle, na prvu loptu, moglo bi se reci da je kroz njegovo djelo na izvjestan nacin provejavala zal za tim prohujalim vremenom u Hrvata od prije WWI, ili pak grijesim?
A da je istovremeno gajio i neki tihi/blagi prezir prema oba najveca juznoslovenska naroda, razaznajuci duboko njihove mane?

Pogledah i ova dva klipa sto ih je gore okacio Spira, zanimljive su mi veoma i ove opservacije o njegovim simpatijama ka BG i simbolici koju je taj grad imao u tom vremenu prve polovine XX vijeka.

h, pa zar Krki po difoltu ne gaji averziju prema vecem dijelu onog sto nosi inacicu bosansko-prekodrinskog?!

Samo politički, moj indijanac, samo politički.

Krkiju se, na primer, gadi kad se predsednik Četniteta fukara Dodik buni da nije istina da u njegovoj Tvorevini ima 15% Bošnjaka kad se dobro zna da su ih pobili i proterali i da ih ne može biti više od 6-7%, koliko je i bilo projektovano na Dedinju, u Knez Mihajlovoj 35 i u Francuskoj 7. Pa onda u dnevnik ekspresno dovedu i poštenog dr Nenada i principijelnog Profesora Kecmanovića da baš to potvrde.

I kad je moja država Republika Srbija talac tih gnjida i govana.

Nego, kad smo kod toga, koliki ti je stepen gadljivosti o blajburskoj BL iz usta biskupa Komarice, ili onog reisa o srebrenickom Vlahu?!

plz, mojne mi vrijedjas ubuduce Geronimove sunarodnike..

krkar

h, pa zar Krki po difoltu ne gaji averziju prema vecem dijelu onog sto nosi inacicu bosansko-prekodrinskog?!

Samo politički, moj indijanac, samo politički.

Krkiju se, na primer, gadi kad se predsednik Četniteta fukara Dodik buni da nije istina da u njegovoj Tvorevini ima 15% Bošnjaka kad se dobro zna da su ih pobili i proterali i da ih ne može biti više od 6-7%, koliko je i bilo projektovano na Dedinju, u Knez Mihajlovoj 35 i u Francuskoj 7. Pa onda u dnevnik ekspresno dovedu i poštenog dr Nenada i principijelnog Profesora Kecmanovića da baš to potvrde.

I kad je moja država Republika Srbija talac tih gnjida i govana.

Ovo je džukački kad se ne pomene druga strana koja je proterala još veći broj Srba iz svoje Smradevine. Pri čemu je taj projekat smišljan u Rijadu.

Mislim da je tvoj drugar Brajović to kačio svojevremeno na blogu.

Молим да се другарство у колективу нити намеће нити развргава!

princi

Ovo je džukački kad se ne pomene druga strana koja je proterala još veći broj Srba iz svoje Smradevine. Pri čemu je taj projekat smišljan u Rijadu.

Još uvek nisu objaviljeni rezultati popisa u BIH po nacionalnoj osnovi (od 2013.).

može biti više od 6-7%

bar ih ima a disuga srbi u federaciji, - 52%
jebiga preteruješ.

Ovaj će se, za dobru kintu, sam sa sobom obračunavati. Imaš li ti koga neupitnijeg da kačiš?

predatortz

neupitnijeg

Предо, мајсторе!



EDIT:

Ovaj će se, za dobru kintu, sam sa sobom obračunavati.

Он и Брега, два ока у глави.

Предо, мајсторе!

Tjah, pohvališ ga a on... šutne ono vedro

Он и Брега, два ока у глави.

Ma, starlete!

Uzgred, bio sam u prilici da gledam kako to izgleda. Doduše, gledao sam gospoju mu Lenku, koja je u Srebrenici pravila nekakav 'spektakl' povodom neke 'obljetnice'. Iz aviona se vidi da je bahata kučka došla da uzme kintu i da se samopromoviše na tuđoj nesreći i jadu.

Vozač koji je dovezao iz BG u Srebrenicu, čovek koji od tog posla živi i hrani porodicu, rekao mi je:

Malo je falilo, brate, da zaustavim auto, išamaram kučku, pa nek' bude šta bude!

Postoje psi rata, ali i psi mira. I jedni i drugi žive od lešina(renja). Jeb'o im ja mater!

Čak i da ima istine u Vašem komentaru,

ima istine , filipe, itekako ima istine.

Čak i da ima istine u Vašem komentaru, psi rata su neuporedivi sa bilo kim i bilo čim.

Naprotiv, psi mira su gadniji.
Kad rat prođe, a svaki prođe, psi rata su marginalci. Ili ih hapse, ili završavaju na tragičan način. Ubijaju se, ginu u nekim drugim ratovima, umiru od bolesti, trese ih PTSP...

Psi mira lešinare decenijama nakon toga, ne dozvoljavaju da rane zacele, da ljudi krenu dalje. Kao profesionalne narikače, guraju se u prve redove. Ispred majki i očeva poginulih. Njihove suze su lažne, utiru put za novu zlu krv. Dođu i daju nekoliko bombastičnih izjava, koje posle danima pune novinske stubce. naelektrišu atmosferu, čačkaju po svežim ranama. Onda odu i ne pojavljuju se do sledeće obljetnice.

Sve je biznis, moj Filipe.
Neko i smrt deteta unovčava žestoko.

Psi mira lešinare decenijama nakon toga, ne dozvoljavaju da rane zacele,

čačkaju po svežim ranama

upravo to, taman se rana zaceli uvati krastu i dođe skot i otkine ist, krastu.
lešinarenje, najobičnije.

Filip Mladenović

Sjajna predstava, koja je obeležila osamdesete godine XX veka. Bila je to montaža proznih i pesničkih tekstova Miroslav Krleže u režiji Dina Radojevića i izvedbi Radeta Šerbedžije, tada jednog od najpopularnijih jugoslovenskih glumaca. Izvorno postavljen u zagrebačkom teatru ITD, kasnije se igrao godinama, doživevši više od 2000 izvođenja na mnogim scenama.

jel gledao neko Oslobodjenje Skoplja?

Rade

narcis

Psi mira lešinare decenijama nakon toga, ne dozvoljavaju da rane zacele,

čačkaju po svežim ranama

upravo to, taman se rana zaceli uvati krastu i dođe skot i otkine ist, krastu.
lešinarenje, najobičnije.

Obrazac je jednostavan. Dođeš, napraviš skandal, onda upireš prstom.

Prijedor, juče LINK

ma čitao juče.

Filip Mladenović

Sjajna predstava, koja je obeležila osamdesete godine XX veka. Bila je to montaža proznih i pesničkih tekstova Miroslav Krleže u režiji Dina Radojevića i izvedbi Radeta Šerbedžije, tada jednog od najpopularnijih jugoslovenskih glumaca. Izvorno postavljen u zagrebačkom teatru ITD, kasnije se igrao godinama, doživevši više od 2000 izvođenja na mnogim scenama.

Раде - брионски Србин.
Њему је и Туђман био добар.

Tokom vladavine Tuđmanovog režima Rade Šerbedžija je živeo i radio u egzilu.

U Hrvatskoj i danas vlada Tuđmanov režim, a ni prethodni se nisu odrekli Tuđmanovih proklamovanih ciljeva i metoda kojima su ti ciljevi realizovani.

Sve to našem Radu, kao ni gđi Udovički, nije smetalo da se baškari na Brijunima.
Misli malo o tome.

Da li to znači da su Srpkinje i Srbi, koji se baškare na turskim plažama u državi gde je Erdoganov diktatorski režim, izdajnici, hulje, moralne ništarije!?

Ne. Samo su priglupi i izlažu se riziku.

predatortz

Da li to znači da su Srpkinje i Srbi, koji se baškare na turskim plažama u državi gde je Erdoganov diktatorski režim, izdajnici, hulje, moralne ništarije!?

Ne. Samo su priglupi i izlažu se riziku.

sad si i ti ko filip
turci ne mešaju turizam i politiku, nikom našem se nije desilo ništa loše u tursku.

narcis

predatortz

Da li to znači da su Srpkinje i Srbi, koji se baškare na turskim plažama u državi gde je Erdoganov diktatorski režim, izdajnici, hulje, moralne ništarije!?

Ne. Samo su priglupi i izlažu se riziku.

sad si i ti ko filip
turci ne mešaju turizam i politiku, nikom našem se nije desilo ništa loše u tursku.

Uopšte ne mislim na Turke, Turci su odlični ugostitelji. Mislim na one koji mogu turske plaže da pretvore u klanicu.

Uopšte ne mislim na Turke, Turci su odlični ugostitelji. Mislim na one koji mogu turske plaže da pretvore u klanicu.

nema šamse, napali bi oni tursku da ... nemam pojma zašto je ne napadaju ali neće je napadnu sigurno.
turci su više evropski nego azijski narod.

narcis

Uopšte ne mislim na Turke, Turci su odlični ugostitelji. Mislim na one koji mogu turske plaže da pretvore u klanicu.

nema šamse, napali bi oni tursku da ... nemam pojma zašto je ne napadaju ali neće je napadnu sigurno.
turci su više evropski nego azijski narod.

Čitaš li ti vesti?
Prođe li sedmica bez neke bombe? A plaže su idealna, nebranjiva meta.