Porno industrija

Ja reko neki seks čoveče, kad ono - Vesna Pešić. Baš je to surovo sa tvoje strane.

Traderi ne prepametni, tj ustoliče jednog pametnog pa mu daju "desk" (više uža definicija posla kojim se bavi, npr "us treasuries desk", sales people pametni ali nije bitno, lepo pričaju i vole da idu po kafanama, pa onda naletiš na neku analitičku grupu - ako ti se posreći svakom trećem možeš da daš Nobelovu nagradu za matematiku, fiziku ili ekonomiju.

dubokim umovima

maksa83

Traderi ne prepametni, tj ustoliče jednog pametnog pa mu daju "desk" (više uža definicija posla kojim se bavi, npr "us treasuries desk", sales people pametni ali nije bitno, lepo pričaju i vole da idu po kafanama, pa onda naletiš na neku analitičku grupu - ako ti se posreći svakom trećem možeš da daš Nobelovu nagradu za matematiku, fiziku ili ekonomiju.

Da, Taleb koji je proživeo poduži trejding život kaže isto to, da se sa pojavom quantova njegovo okruženje promenilo, od pritupih gut-instinct-pucam-s-kuka trejdera (jedan ex kolega koji je posle radio za jednu trejding firmu u Irskoj ih je zvao "majmuni sa pištoljima" ) čiji je krajnji cilj i domet bio šmrkanje koke sa dupeta manekenke i sa kojima nije imao o čemu da priča odjednom je postao okružen particle fizičarima i dubokim umovima sa kojima je mogao kvalitetno da provodi vreme.

Шта раде партикл физичари на берзи ?

I sad, stvarno, kako od nekog Average Joea očekivati da donese validno mišljenje o svemu tome? Da li je rešenje u ekspertima? Jbg, znamo da experti skoro ništa ne znaju kad je predviđanje u pitanju (pisao sam malo o tome na svojim blogovima). Da li se prepustiti gut instictu, verovati mudrosti gomile? Jbg, nije ovo Galtonova procena težine vola. Zašto onda ne organizovati referendum kod svakog izdavanja nove emisije obveznica? Zašto ne pitati narod koji treba da bude rate centralne banke? Treba li kupovati ili proizvoditi struju? Ulagati u sunčevu ili nuklearnu energiju? Nema lakih odgovora, niko nije u pravu i svi su u pravu. I, da, ne bih tako olako potezao fašizam argument kad su ove stvari u pitanju.

ne bih tako olako potezao fašizam argument

Nema lakih odgovora, niko nije u pravu i svi su u pravu.

silver

...

npr. tiranija većine

Ako moraš o svemu tome da razmišljaš, kad ćeš na kafu s prijateljicom (i koju kafu? Organic? Fair Trade?). I s kojom prijateljicom?

Zato, careful what you wish for cause it just might get it.

(i dalje mi nije jasno otkud im Obama i Bler, to jeste bilo kontraproduktivno).

Tako, pro-kamp je izgubio ovog puta, po mom mišljenju, mnogo ubedljivije nego što 4% sugerišu.

Kod referenduma je pravna teorija uvek na tankom ledu: pobornici se bave legitimitetom i procesima demokratije, a protivnici rezultatima (outcome) i ne postoji definitivan odgovor.
Pretpostavljam da ogroman broj ljudi uopšte ne vaga svako od ovih pitanja koje si naveo u tolikoj meri ali to nije karakteristika samo onih neupućenih i takodje mislim da pitanja nisu crno-bela (ili-ili).

I sad, stvarno, kako od nekog Average Joea očekivati da donese validno mišljenje o svemu tome? Da li je rešenje u ekspertima? Jbg, znamo da experti skoro ništa ne znaju kad je predviđanje u pitanju (pisao sam malo o tome na svojim blogovima). Da li se prepustiti gut instictu, verovati mudrosti gomile? Jbg, nije ovo Galtonova procena težine vola. Zašto onda ne organizovati referendum kod svakog izdavanja nove emisije obveznica? Zašto ne pitati narod koji treba da bude rate centralne banke? Treba li kupovati ili proizvoditi struju? Ulagati u sunčevu ili nuklearnu energiju? Nema lakih odgovora, niko nije u pravu i svi su u pravu. I, da, ne bih tako olako potezao fašizam argument kad su ove stvari u pitanju.

U principu referendumi su vrlo selektivni, u UK ih he bilo svega deset. Referendumi se bave skoro uvek ustavnim pitanjima (znači neće se pitati o emisiji obveznica, nego o nezavisnosti, devoluciji, suverenitetu i slično :) Sama reč označava izjašnjavanje najšireg kruga ljudi - od "refero" Lat. - "vraćanje" (pitanja (narodu) ali u UK najčešće konsultativnog karaktera jer konačnu odluku donose izabrani predstavnici naroda kojima je dat mandat da volju naroda sprovedu u zakon.

Ono što kažem je da mi gomilu odluka koje neko u naše ime donosi svakodnevno uzimamo for granted.

Nismo uzeli za granted, naprotiv, aktivno smo u nekim segmentima delegirali druge. U politici, ti delegirani ljudi predstavljaju našu volju, da u ime nas svih donose odluke (njihov legitimitet potiče od nas). Mi smo tu ispunjavanje naše volje/donošenje odluka dobrovoljno prepustili izabranim ljudima (mandat)...a to je njihov posao, kao što ćemo mi onda nastaviti da radimo svoj posao. Tu i jeste problem ako počnemo da razmišljamo da je politika "taking things for granted", onda i dobijamo (vodje) ljude koji su neverovatno loši i ne polažu račune nikome.

Ono što pokušah da napišem gore je da je izjašnjavanje o brexitu bilo mnogo više od pukog političkog izjašnjavanja. Nije to bilo izjašnavanje o tome ko će sprovoditi vlast (iako, suštinski jest)- to je bilo pitanje o budućnosti jedne zemlje, i ne samo nje.

Princi-delegirali smo u parlamentarnoj demokratiji naše predstavnike u parlamentu koji je najviše suvereno telo i donosi sve zakone. Tim zakonima donetim od strane poslanika u parlamentu koje smo mi izabrali, podležu i banke, njihovo poslovanje, hedge fondovi, korporacije itd. Zakon-najvažniji i uredjuje sve odnose, pa i ekonomske. Proces nije takav da ljudi biraju sve i svakoga, eksperte po bankama, pobogu. Ali se biraju oni koji sede u vlasti i vode državu uključujući sve aspekte. Vladavina zakona-osnovno.

principessa_etrusca

Ono što pokušah da napišem gore je da je izjašnjavanje o brexitu bilo mnogo više od pukog političkog izjašnjavanja. Nije to bilo izjašnavanje o tome ko će sprovoditi vlast (iako, suštinski jest)- to je bilo pitanje o budućnosti jedne zemlje, i ne samo nje.

И ја покушавам да кажем да се изјашњавање о Брекситу не тиче само тржишта и курса фунте стерлинга, већ сваког британског грађанина. Тиче се нпр. културног окружења у коме он жели да живи.

kao i posledice za ostatak sveta

princi

Ma u tome i jeste stvar što se ne tiče samo britanskog građanina ni u vremenu ni u prostoru. Znači, ima dalekosežne, multigeneracijske posledice (isti ovakav referendum bi 2006. godine, na primer, imao sasvim drugačiji ishod) kao i posledice za ostatak sveta (jbg, u takvom svetu, isprepletanom svetu živimo, klima, izbeglice, ratovi, zagađenje nisu samo britanski, već svetski problemi, to name the few).

Mislim, na koncu, možeš li mi objasniti šta se to suštinski rešava time što si izabrala nekog narcisoidnog samoljubivog idiota da umesto tebe donosi odluke o tim kompleksnim pitanjima o kojima govorimo? Mislim, što si sopstvenu neobaveštenost (da ne koristim sad grublju reč) zamenila njenom ili njegovom?

а мене занима како УК може да боље да решава нпр. проблем климатских промена или избеглица ако је у ЕУ, него ако није.

Mislim, na koncu, možeš li mi objasniti šta se to suštinski rešava time što si izabrala nekog narcisoidnog samoljubivog idiota da umesto tebe donosi odluke o tim kompleksnim pitanjima o kojima govorimo?

princi

а мене занима како УК може да боље да решава нпр. проблем климатских промена или избеглица ако је у ЕУ, него ако није.

Pa, na to niko ne može dati odgovor. Niko ne može predvideti budućnost. Evo, po Brianu Mayu (gitaristi Queena, i doktoru astrofizike sa Imperijala) mi smo, kao planeta, na korak od toga da nas zvekne asteroid. UK kao UK nema baš previše snage da učini nešto oko toga, ni unutar ni van EU.

Него у то име, да испунимо Силвер музичку жељу:

Шокирана сам твитовима Весне Пешић и предлозима на блогу за увођења различитих коефицијената за различите старосне и социо-економске категорије гласача,

Ma u tome i jeste stvar što se ne tiče samo britanskog građanina ni u vremenu ni u prostoru. Znači, ima dalekosežne, multigeneracijske posledice (isti ovakav referendum bi 2006. godine, na primer, imao sasvim drugačiji ishod) kao i posledice za ostatak sveta (jbg

nema drugog načina, kada je u pitanju savremena demokratija

U našoj budućnosti, koja već sada više pripada mom sinu nego meni, koji u njoj najvećim delom neću živeti, ja se i dalje pitam

Ali, na pitanje, a šta drugo, ne postoji odgovor.
Ko da odlučuje ako ne neki izabrani narcisoidni samoljubivi idiot

princi

Dawkinsa i Pešičevu kao usual suspects, ali mislim da ćeš se složiti da je Brexit referendum iako je postavio naoko jednostavno i fundamentalno pitanje (leave or remain) bio zapravo vrlo kompleksan. To naizgleda jednostavno pitanje koje "svako može da odgovori" i "na njega treba i mora da da odgovor" je u sebi krilo čitavu gamu vrlo kompleksnih pitanja koja se ne tiču samo Britanije (recimo, Španci neće ni da čuju da se Škotima ostavi mogućnost ostanka u Uniji). Sva moguća kulturna, pravna, ekonomska (finansijska regulacija, kreditni rejting Britanije, kurs funte, stanje berzi), naučna (ispalo je da je EU tokom svih ovih godina itekako ulagala u UK nauku), tehnološka (Airbus, evropski space program, biološka istraživanja), tehnička (iz prve ruke ti mogu reći da je britanska građevinska industrija potrošila na milijarde funti u proteklih 10 godina da bi prešla na Eurocodeove), regionalna (finansiranje nerazvijenih područja po Kornvolu i Velsu) pa i sportska pitanja su sva bila u tom jednom, naoko jednostavnom pitanju.

I sad, stvarno, kako od nekog Average Joea očekivati da donese validno mišljenje o svemu tome? Da li je rešenje u ekspertima? Jbg, znamo da experti skoro ništa ne znaju kad je predviđanje u pitanju (pisao sam malo o tome na svojim blogovima). Da li se prepustiti gut instictu, verovati mudrosti gomile? Jbg, nije ovo Galtonova procena težine vola. Zašto onda ne organizovati referendum kod svakog izdavanja nove emisije obveznica? Zašto ne pitati narod koji treba da bude rate centralne banke? Treba li kupovati ili proizvoditi struju? Ulagati u sunčevu ili nuklearnu energiju? Nema lakih odgovora, niko nije u pravu i svi su u pravu. I, da, ne bih tako olako potezao fašizam argument kad su ove stvari u pitanju.

silver

Izvini, biće da je do mene, eto :) Možda ćemo se i razumeti na kraju :)

Mislim, na koncu, možeš li mi objasniti šta se to suštinski rešava time što si izabrala nekog narcisoidnog samoljubivog idiota da umesto tebe donosi odluke o tim kompleksnim pitanjima o kojima govorimo?

Pokušaću da budem preciznija (ali molim te ne zaboravi da srpski govorim redje nego engleski): nema drugog načina, kada je u pitanju savremena demokratija, dakle posredna, a ne neposredna kao npr. u antičkoj Grčkoj, nego da se bira predstavnik. Ne postoji objektivno mogućnost da svi mi stalno neposredno učestvujemo u politici a postoji objektivno poredak u kome država crpi svoj suverenitet iz volje naroda. Da bi se prebrodio taj jaz izmedju objektivnih mogućnosti i nemogućnosti moraš da svedeš državne aparate na ograničen broj ljudi koji onda imaju odgovornost prema onima koji su ih izabrali ali uživaju i poverenje. Imaš one rane čuvene teorije o društvenom ugovoru izmedju države i pojedinca kojima je počelo ovo modernije shvatanje demokratije. Suštinski na taj način omogućavaš funkcionisanje države a zauzvrat državni poredak ima legimitet. Znači, stvar je i tehničke prirode (mehanizam, funkcionisanje) ali i pravne (legitimiteta kao uslova vlasti). U retkim slučajevima, kao npr. referendum, svako sa pravom glasa neposredno odlučuje, bez predstavnika.

Reci mi da li sam odgovorila bolje ili sam opet promašila :)

Brajo, do kad ti nameravaš da živiš kad smatraš da ti budućnost ne pripada, i da o tome ne treba da se pitaš?

Apsolutno ima smisla ovo što Princi govori da odluke donose i oni koji nisu u stanju da shvate svu kompleksnost koju ta njihova odluka nosi.

Vidim da neko gore pomenu dre i drke kao neosporne eksperte.

tasadebeli

Predrag Brajovic

Apsolutno ima smisla ovo što Princi govori da odluke donose i oni koji nisu u stanju da shvate svu kompleksnost koju ta njihova odluka nosi.

Mislim da je Tasa ovo isturao kao Doukinsovu tezu.
Da ponovim: to je stara Platonova teza merodavnosti, koja kaže da u jednom polju nemerodavan čovek ne može da donosi odluke koje su merodavne.

Није то Таса истурао као Докинсову тезу, него је то Докинс истурио као Докинсову тезу.

А овај наш политикантски башибозук и пилићари су тој тези дали свој одјек у Србији. (Види линкове у основном тексту.)

Као у Платоновој Пећини са сенкама.

Видим да се овде у коментарима људи углавном баве том Докинсовом тезом у светлу Брегзита.

Није ми био циљ да се овде расправља о Брегзиту јер је већ пре овог мог поста овде на Блогу објављено неколико постова на тему Брегзита, и то врло квалитетних постова са одличним коментарима.

Циљ ми је овде био да се види и коментарише какве је одјеке та Докинсова теза добила у Србији и шта људи мисле о томе.

А већ смо утврдили раније да је Докинс са својом изјавом само персонификација једног става о којем се у Великој Британији много расправљало и пре Брегзита, а богами, често се и овде у Србији потеже као тема и овде на Блогу Б92, али и у разговорима. Барем оних људи које ја познајем...

Један од скорашњих примера:


http://blog.b92.net/text/26302/DEMOCRACY-SUCKS-DEMOKRATIJA-BLJAK/


А било је ту још тих одјека у глувој Пећини званој Србија...

Рецимо, овде је понешто од тих осталих одјека после Брегзита у Србији и на Балкану дато сажето. (Да не качим и све остале по медијима.)


http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=06&dd=30&nav_category=11&nav_id=1149918


Дакле, да не објашњавам даље, овде је реч о захтевима да се легалним путем укине један од основних принципа демократије као што је референдум, изјашњавање грађана, о кључним питањима за будућност једне заједнице, те да се то право законски додели само изабраним ексклузивним групама, а при томе нико ту не каже ко би био тај који би одлучио које би то групе у једној људској заједници имале то ексклузивно право гласа.

И при томе се читава та расправа умотава у гомилу еуфемистичких размишљања и анализа о "економским интересима, токовима новца, стању на берзама" итд. итд.

И да онда после свега тога ми треба и даље то да називамо демократским уређењем једне заједнице?

(Јбг, таква демократија је постојала и у доба робовласништва у Старом веку када је 200 000 робова радило за оних 8 000 одабраних који су имали право гласа. Дакле, враћање у Стари век? )

Овде се ради о људским правима. И о угрожавању истих умотавањем у некакве флоскуле као што су "виши" интереси и репрезентативна демократија.

А да ли су то заиста и интереси читаве заједнице?

Па то онда треба препустити читавој тој заједници да каже шта мисли.

И да ли треба репрезентативну демократију узимати уопште ту у обзир када се дође до важних, али заиста кључних, питања за живот читаве (читаве!) заједнице?

Па тешко да то пије воду ако знамо да су, рецимо, у Србији "репрезенти грађана" неко кога је изабрала тек трећина укупног бирачког тела, зар не?

Уверен сам да би на неки евентуални референдум о уласку Србије у ЕУ (и НАТО) изашло много више људи него што излази на страначке изборе и да бисмо тек онда сазнали шта грађани Србије заиста и мисле о овим питањима.

Као што је то био случај и у Великој Британији сад за овај Брегзит, зар не?

(Што би рекли, не волим да причам о себи али узмите мој случај.

Па макар ме криминализовани политикантски башибозук због свега тога називао и олошем.)

Predrag Brajovic

Da podsetim -- moja genijalna ideja koja spečava da ostarelo stanovništvo odlučuje o većini budućnosti koja joj ne pripada, o budućnosti mladih, govori o indeksaciji glasa: njegova vrednost s godina opada (amortizacija), a ne nestaje. To su dve sasvim različite stvari.

Ostavimo po strani istorijske referendume

Дакле, испод Принцијевог коментара притиснеш Цитирај, потом напишеш Сагласна !, након тога Прегледај и потом Објави.
Дакле, акцент је на Сагласна ! - и да видиш како неразумевање очас нестане.

Predrag Brajovic

Vidim da neko gore pomenu dre i drke kao neosporne eksperte.

Чак и погрешан лекар је далеко меродавнији да суди о твом здрављу него ти, лаик. Исто тако аутомеханичар, о колима. Или паркетар о паркету. Њихове одлуке можеш оспорити, али, као лаик, излажеш се ризику грешке, која је код лаика далеко чешћа него код професионалаца.

Nisi u pravu. Medicina je složena stvar, ne mogu se svi lekari trpati u isti koš.

Predrag Brajovic

Vračarac, ideja "šoka" koji si doživela, i jeste da se razume meki trbuh pojedinih doktrina. Očigledno je imalo efekta: nešto se i razumelo.

Recimo, to da demokratija, iako nosi ideju jednakih prava za sve, nekom daje da više a nekom da manje odlučuje o budućnosti. U deoničarskoj firmi odluke se donose srazmerno učešću u vlasništvu firme. U našoj budućnosti, koja već sada više pripada mom sinu nego meni, koji u njoj najvećim delom neću živeti, ja se i dalje pitam, iako me neće biti. Šta, iz groba ću sinu mahati izglasavši za njega nekog novog Slobu? Ideja pravednog odlučivanja time se krši.

U stvari, a to je ono što se ne razume, ideja jednake vrednosti glasa, kako je sada postavljena, jeste konvencija, a ne prirodno pravo zasnovano na "prirodnim" crtama ljudske vrste.

Iako tako ne deluje, ja imam, ponekad, lepu osobinu da se odlukama ne mešam u ono što ne razumem. Kažem -- Ovo ne znam... -- i prepustim da drugi odluče o problemu. Demokratija je dala privid da svi sve razumeju. Dokle niko ne spori autoritet doktora, autoritet merodavnosti u politici sveo se na ideološko poborništvo.

Predrag Brajovic

Nisi u pravu. Medicina je složena stvar, ne mogu se svi lekari trpati u isti koš.

Аутомеханичарство је сложена ствар.
Паркетарство је сложена ствар.
Лепљење плочица је сложена ствар.
(Имам проблем с неким плочицвама, тип који важи за одличног мајстора, поставио их је тако, на подно грејање, да вода уђе у кошуљицу. а онда избија на фуге данима. И схватио сам -- био сам ту кад се радило -- ни мајстор Ђеле за подно грејање ни керамичар Миле ни архитекта Влада, а ја поготово, нису знали тачно да разреше ту специфичну ситуацију и поставе јебено подно грејање са плочицама како треба. Тек сам сада схватио где је била грешка, а керамичар се наљутио кад сам му рекао.)

И увек је тако: не могу се сви лекари/керамичари/механичари/пекари трпати у исти кош. И међу стручњацима има "стручњака" и стручњака. Платон је и о томе писао, и покушавао да успостави критеријуме разликавања. Па, који су? Једноставни и лаки, кад се боље прочита, Платон, наш друг каже -- Правог мајстора препознаћете тако што је прави мајстор.

slučaju Brexita, svi (ili gotovo svi) eksperti su dali mišljenje da bi Brexit bio poguban za Britaniju. Glasači, bar onih 17M, su očigledno mislili da znaju bolje. Vreme će pokazati ko je bio u pravu.

Rezultati referenduma o objedinjavanju kancelarske i predsedničke funkcije, tj. o davanju apsolutne vlasti Hitleru (nakon smrti Hindenburga, 1934).

Choice - Votes - %
--------------------------------------------------------
For - 38,394,848 - 88.1 %
Against - 4,300,370 - 9.9 %
Invalid/blank votes - 873,668 - 2.0 %
Total - 43,568,886 - 100 %
Registered voters/turnout - 45,552,059 - 95.7 %

Чак и погрешан лекар је далеко меродавнији да суди о твом здрављу него ти, лаик.

blogovatelj

Чак и погрешан лекар је далеко меродавнији да суди о твом здрављу него ти, лаик.

Ne bih bio baš siguran. U zdravstvenom sistemu SAD treći uzrok smrtnosti je pogrešna dijagnoza. Tako čuh na jednom veoma ozbiljnom kanadskom radiju.

Hm... demokratija znanja je taj internet.

Rezultati referenduma o objedinjavanju kancelarske i predsedničke funkcije, tj. o davanju apsolutne vlasti Hitleru (nakon smrti Hindenburga, 1934).

nije Hitler gurnuo gomilu u antisemitizam, već je, po svemu sudeći, bilo obratno.

princi

Hm... demokratija znanja je taj internet.

:)))))))))))), Brajoviću, samo oštro i britko, tebi bar čovek ne može zameriti da si se ikad kitio internet znanjem. Strogo Platon i Spinoza.

princi

Predrag Brajovic

Nisi u pravu. Medicina je složena stvar, ne mogu se svi lekari trpati u isti koš.

Аутомеханичарство је сложена ствар.
Паркетарство је сложена ствар.
Лепљење плочица је сложена ствар.
(Имам проблем с неким плочицвама, тип који важи за одличног мајстора, поставио их је тако, на подно грејање, да вода уђе у кошуљицу. а онда избија на фуге данима. И схватио сам -- био сам ту кад се радило -- ни мајстор Ђеле за подно грејање ни керамичар Миле ни архитекта Влада, а ја поготово, нису знали тачно да разреше ту специфичну ситуацију и поставе јебено подно грејање са плочицама како треба. Тек сам сада схватио где је била грешка, а керамичар се наљутио кад сам му рекао.)

И увек је тако: не могу се сви лекари/керамичари/механичари/пекари трпати у исти кош. И међу стручњацима има "стручњака" и стручњака. Платон је и о томе писао, и покушавао да успостави критеријуме разликавања. Па, који су? Једноставни и лаки, кад се боље прочита, Платон, наш друг каже -- Правог мајстора препознаћете тако што је прави мајстор.

Da, dobro je što nisi tvrdoglav i što umeš da shvatiš kad pogrešiš. Skoro da je tako, a ne onako kako si gore tvrdio (da je i loš ekspert bolji od nikakvog eksperta).

Nemam nikakve sumnje da su primeri koje navodiš (lepljenje pločica, parketa, čega već, popravljanje kola...) deo tvog iskustva, ali ovde se povela rasprava o malo složenijim pitanjima (budućnost zemlje, društva, pa i čitavog kontinenta) i ja sam se referisao više na tu vrstu pitanja. Ova pitanja i problemi koje ti navodiš, meni više liče na onu Galtonovu procenu težine vola.

Ima jedna škola mišljenja koja kaže da eksperte treba konsultovati samo za outside look, za procenu, što se kaže, base ratea. Drugim rečima, kad odeš, na primer, kod lekara, i kad znaš svoju dijagnozu, lekara ne pitaš kakve su tvoje konkretno šanse za izlečenje, već ga pitaš za base rate, kakve su generalno šanse za izlečenje u populaciji. Znači, expert daje samo mišljenje koje se odnosi na populaciju i tu su upravo granice njegove ekspertize. Čim uđe u individualni odnos, on počinje sa inside lookom i tu njegova ekspertiza prestaje. Kao što znamo, u slučaju Brexita, svi (ili gotovo svi) eksperti su dali mišljenje da bi Brexit bio poguban za Britaniju. Glasači, bar onih 17M, su očigledno mislili da znaju bolje. Vreme će pokazati ko je bio u pravu.

тип који важи за одличног мајстора, поставио их је тако, на подно грејање, да вода уђе у кошуљицу. а онда избија на фуге данима.

fuga ili fugna

Piše se i jedno i drugo.

Fuga (od latinskog fuga) je kompozicija za više glasova u kojoj isti stav ponavlja, jedno za drugim, više raznih glasova i pukotina, žleb.
Fugna (od nemačkog Fuge) je spoj, pukotina, žleb.

U svakom slucaju, fuge (fugne) nisu od zivotnog znacaja

Čak i najgori pekar napraviće kiflu nesravnjeno mnogo puta bolju nego ti.

Чекај, Брајо, зар ти ниси студирао књижевност?

principessa_etrusca

Predrag Brajovic

Vračarac, ideja "šoka" koji si doživela, i jeste da se razume meki trbuh pojedinih doktrina. Očigledno je imalo efekta: nešto se i razumelo.

Recimo, to da demokratija, iako nosi ideju jednakih prava za sve, nekom daje da više a nekom da manje odlučuje o budućnosti. U deoničarskoj firmi odluke se donose srazmerno učešću u vlasništvu firme. U našoj budućnosti, koja već sada više pripada mom sinu nego meni, koji u njoj najvećim delom neću živeti, ja se i dalje pitam, iako me neće biti. Šta, iz groba ću sinu mahati izglasavši za njega nekog novog Slobu? Ideja pravednog odlučivanja time se krši.

U stvari, a to je ono što se ne razume, ideja jednake vrednosti glasa, kako je sada postavljena, jeste konvencija, a ne prirodno pravo zasnovano na "prirodnim" crtama ljudske vrste.

Iako tako ne deluje, ja imam, ponekad, lepu osobinu da se odlukama ne mešam u ono što ne razumem. Kažem -- Ovo ne znam... -- i prepustim da drugi odluče o problemu. Demokratija je dala privid da svi sve razumeju. Dokle niko ne spori autoritet doktora, autoritet merodavnosti u politici sveo se na ideološko poborništvo.

Ударио капитализам у главу, па ваљда отуд и идеја да избори и бирачко право у демократском систему треба да функционишу као годишња скупштина деоничарског друштва!

Да не улазимо у политичко значење суштинске неједнакости грађана која произилази из тога што овде проповедаш, покушаћу да ти укажем на један технички аспект: док деоничар реално поседује своје деонице, дужина остатка нашег живота је сфери вероватноће. Један фактор јесу нечије године, али знамо да двоје људи истих година не само да неће живети једнако дуго, већ ни вероватноће које се односе на дужину њиховог живота неће бити исте. Интересовало би ме како би решио тај проблем.

Друго о чему говориш је експертиза. Наравно да је важно да знамо границу онога што разумемо и знамо, то нико не спори. Ипак, постоје одлуке су сувише важне да би биле препуштене експертима. Ако нам лекар саветује да имамо неку life-changing операцију, питаћемо и другог лекара за мишљење, па ако се мишљења и подударе, опет ће крајња одлука бити наша. Наше здравље, наша одлука, наша одговорност (а ни хирург неће оперисати без сагласности црно на бело).

У случају великих одлука које се тичу најширих слојева друштва, јасно је да постоји плурализам интереса, па је питање чији интерес гледају експерти.

Лондонски Сити није УК и Брексит се не ради о тржиштима или не само о томе, ма колико неокони хтели да евентуалну корист и штету сведу на краткорочну корист или штету Ситија.

А сада, када је одлука донета, експерти ће имати прилику да се искажу и да покажу да за сваки проблем постоји решење (видим да ће нпр. гувернер Бенк ов Ингланд можда да смањи основну каматну стопу да умири markets, мада је она сада већ ниска на 0.5%).

Predrag Brajovic

Чекај, Брајо, зар ти ниси студирао књижевност?

Јесам, али то не значи да се језиком нисам бавио и дубински и суштински: структура реченице, њена економија, корпус језичког материјала. Такође -- глупо је ово што пишем, али, хајде, наши смо -- мислим да ми је мозак, уз тренинг, свичован на дубље поимање језика, на лакше препознавање његових структура, на њихово лакше усвајање, склапање нових образаца или речи. Просто, тако сам наштимован, и ти ми је таленат. Да је тако, говорила ми је, лично, способност да пишем у потпуно различитим кључевима, било поезију било прозу (и копирам туђи стил, без грешке, јер копирање је, у ствари, анализа особености и структуре нечијег језика и репродуковање анализе). Значи, ја спадам у ред оних људи који су за језик прилично меродавни (учива ствар) а и талентовани (неучива ствар).

Проблеми? Неки пут ми је досадно да пишем "обично", па једем говна, измишљајући конструкцијама себи забаву у писању :)))

Лепота? Владо Ђукановић, лингвиста, рекао ми је, својевремено, да сам највеćи живи српски стилиста. Одакле му то? Па, он је, тада, читао мој кратки роман Pod senkom krila Predrag Brajović, у ком сам направио нови, барокни језик, вратио Вукову реченицу, обновио корпус језика и на још се много начина поиграо са њим. Погледај, можда ти буде интересантно. Чак и кад се од оцене одбије на то да је Владо мој пријатељ, наћи ће доста других -- не-пријатеља -- који слично мисле.

Хоћу да кажем -- ја сам за језик експерт. Нисам безгрешан, наравно. Но, неке моје грешке просто су демонстрација моје "моћи": оне су намерне, јер ја снажно верујем да српски језик дубоко и суштински познајем, и да ми је допуштено радити оно што другима није, који су несигурнији у том "покоравању" језика. Такође, моје експерство, што је важно, тек делом долази од формалног образовања и даљњег рада, а другим делом -- што ја, будећи подозрење, тврдим -- од талента. (Узгред речено, у таленту нема заслуга.)

Баци поглед на линковани роман, биће ти јасно о чему причам :)

Извињавам се на овом самовазнешенију, али тема је -- ко је и на који начин експерт у појединој области. И да се разумемо, супериорно владање језиком не значи да човек пише занимљиво, актуелно, паметно, препознаје дамар епохе. Не, значи само да тај дотични -- влада језиком. А може бити да је невиђени смор.

Оволико се ни кркар није нахвалио.

Pa na pitanje ko je taj pravi stručnjak i znalac, odgovara sa -- onaj koji zna.

Оволико се ни кркар није нахвалио.

Predrag Brajovic

Оволико се ни кркар није нахвалио.

НЕ ДАМ ЈА ТЕБИ!

Не дам ја теби, мајчин сине!
А могло би то, да ја хоћу.

Мени би и камен пупољ пуштио,
и шуму с рудине у тор бих загнао.
Ја ђе погледам, ко прољеће да дође;
ђе се намрштим — гладна година.

Знам ти ја за све медецину:
врг амо, врг тамо, напирлај, натуци,
удри, одери, па ено виђи —
под кокотом јаје,
на драчи малина,
о вериге душа,
да присмочиш — мрса од сувомразице.

Ано! и с оцем копиле
и с мајком нахоче,
нећеш ти мени!

Поћераћу те ја кано Тара трупину,
сољу ћу ти уши натрљат.
А кад бих ја хћео, и да ти можеш,
па да ти дам, ал ти ни узети не знаш,
дако и то једном буде, а богуми неће,
и од тебе би, биће, пјесник изаша.

А не грдо, да ни за под камен ниси.

Рђо веља, гори си од мокрог барута.
Да на тебе воду сипљу,
не би ти је земља примила.
И да те наглавце претуре,
опет би ти задњица на врху била.

Теж утебе ријеч чути
но клинац у багрем ућерат.

Е вала, нећеш ти мени, мајчин сине.
Нећеш ти мени песме писат.

Не дам ја теби!

Ауууу, јеботе - какве су ово грдости ?

Da ponovim: to je stara Platonova teza merodavnosti, koja kaže da u jednom polju nemerodavan čovek ne može da donosi odluke koje su merodavne.

tess

Da ponovim: to je stara Platonova teza merodavnosti, koja kaže da u jednom polju nemerodavan čovek ne može da donosi odluke koje su merodavne.

Ti, Brajoviću, očito je, ne razumiješ radi kakve disfunkcionalnosti organizma (Države, po Platonu) smo svi mi u populističkom čabru. Ne ni u vladavini neukog naroda (pralja i francuskih sobarica), no u vladavini medija gdje je prvo politička elita (makar nju činili sve samo doktori i arhitekte) pokazala da je bespomoćna tj da je izgubila kontakt sa životom smrtnika - na tvojoj izbornoj ljestvici koja je nalik bioetici - (dobrih frizerki sa lošom fruzurom, taxista sjajnih vozača u krntiji od auta, seljaka malinara, beskućnika sa telefonom, šibicara, prostitutki i profesora srpskog, engleskog il njemačkog jezika, naravno i pisaca siromašnih i sjebanih emotivno detektiva) tj da je politička elita pokazala da ne umije riješiti problem kad ga stvori. Prosto. Gledamo lakrdiju predstave o Državi.
Po Platonu su bez ideje (tj kopija vječnih uzora u svijetu ideje), po Sokratu bez lucidna razuma (hrabrost i genijalnost i darežljivost) i po Aristotelu bez svrsishodnosti tj selektivnosti prirodne (praktičan egzistencijalizam)..
I šta će biti dalje? Ništa, rekviziti fašizma stoje po strani. Dal je demokratski fašizam (politička bioetičnost) nova definicija sistema, kad Društvo za zaštitu okoline i veverica sa Navijačima nalazi izlaz slobodom govora na socijalnim mrežama, po stadionima i ulici..
Država je pokazala ranjivost i primitivnost jer joj eliti glava u oblacima,
podilazi joj slabosti (trupu i nogama) neki glupan,
revolucija se lako desi.
Čitaćemo o njoj ako ne budemo učestvovali. Il ako nam ne isključe struju. Il šta znam, uskrate Net.
 Il?
Pa šta je onda čudno što je sve onako kako je logično da je..

Gledamo lakrdiju predstave o Državi.

Да не улазимо у политичко значење суштинске неједнакости грађана која произилази из тога што овде проповедаш, покушаћу да ти укажем на један технички аспект: док деоничар реално поседује своје деонице, дужина остатка нашег живота је сфери вероватноће. Један фактор јесу нечије године, али знамо да двоје људи истих година не само да неће живети једнако дуго, већ ни вероватноће које се односе на дужину њиховог живота неће бити исте. Интересовало би ме како би решио тај проблем.

Draga Tess

nemoj da se nerviraš

Predrag Brajovic

Да не улазимо у политичко значење суштинске неједнакости грађана која произилази из тога што овде проповедаш, покушаћу да ти укажем на један технички аспект: док деоничар реално поседује своје деонице, дужина остатка нашег живота је сфери вероватноће. Један фактор јесу нечије године, али знамо да двоје људи истих година не само да неће живети једнако дуго, већ ни вероватноће које се односе на дужину њиховог живота неће бити исте. Интересовало би ме како би решио тај проблем.

Ovoj plitkoj argumentaciji žao mi je da ne dodam: statistike life expectancy već sve rečeno uzimaju u obzir, tako da će se stvar ispeglati -- neki će da dobiju, a neki da izgube. U konačnoj sumi, biće onako kako stastička raspodela kaže, dakle tačno.

Хаха Брајовићу, само је проблем што су индивидуално право и статистичко поравнање су као пословичне бабе и жабе - не могу се мешати по вољи.

Ето, и ја сам био убеђен да је фугна.

Predrag Brajovic

Хаха Брајовићу, само је проблем што су индивидуално право и статистичко поравнање су као пословичне бабе и жабе - не могу се мешати по вољи.

:)))))))))
Pa sadašnji sistem upravo to radi. Baš to.
P.S.
Садашњи систем је к-о-н-в-е-н-ц-и-ј-а.

Наравно да је конвенција, као што су и друге области друштвено-политичког живота уређене конвенцијама

Predrag Brajovic

Наравно да је конвенција, као што су и друге области друштвено-политичког живота уређене конвенцијама

:)
Па кад је нешто наравно конвенција -- као што си признао -- онда она може и другачије да изгледа, зар не? Ова данашња одраз је једне идеологије и једног доба. Нека сутрашња, можда, промениће како та конвенција изгледа?
Немогуће, кажеш ти, добро мој Врачарче, чистог срца?
Па -- могуће. Погледај само колико је у последњих два века та конвенција мењана -- и робови су постали грађани, гласачи, па и жене, па је укинуто гласања према пореском разреду...
К-о-н-в-е-н-ц-и-ј-а.
К-о-н-в-е-н-ц-и-ј-а.
К-о-н-в-е-н-ц-и-ј-а.
А не правда.
То хоћу да се разуме.

Питање је са којим циљем би се бирачко право мењало. Да ли је демократски фаворизовати једну групу и дискриминисати другу? Да ли би то било на корист и на чију?