Život

Ne samo o Magnusu Karlsenu

/ 05.07.2016. u 09:23

Komentari: 34
Čitanost: 14592
/
Preporuke: 908
/

I neka Aron baci žreb za ta dva jarca, jedan žreb Gospodu a drugi žreb Azazelu. I neka Aron prinese na žrtvu jarca na kog padne žreb Gospodnji, neka ga prinese na žrtvu za greh. A jarca na kog padne žreb Azazelov neka metne živa pred Gospoda, da učini očišćenje na njemu, pa neka ga pusti u pustinju Azazelu. ……… I metnuvši Aron obe ruke svoje na glavu jarcu živom, neka ispovedi nad njim sva bezakonja sinova Izrailjevih i sve prestupe njihove u svim gresima njihovim, i metnuvši ih na glavu jarcu neka ga da čoveku spremnom da ga istera u pustinju. I jarac će odneti na sebi sva bezakonja njihova u pustinju; i pustiće onog jarca u pustinju. (3 Moj. 16, 8-22)

Primetili ste, zar ne – niko više ne predaje šahovske partije. Moraš, majkoviću, da teraš do duvara, do golijeh kraljeva, do mata! Zlo&naopako. A za sve je kriv ovaj svetski šampion, Magnus Karlsen. On tako igra, nikako da ponudi remi ili dalekobilo preda. Ono što ne razumeju imitatori, žabopotkivači, jeste da Karlsen igra zato što traži najbolji potez. I u svakoj poziciji on traži najbolji potez. I kada ga nađe on ga odigra. I tako – ako partija traje 60 poteza a njegove bogami traju – Magnus ima obavezu da nađe 60 najboljih poteza. A kako on, tako i njegov protivnik. I u toj igri – igri nalaženja 60 najboljih poteza – Karlsen je šampion.

Nema to sve velike veze sa šahom, prefinjenom igrom poštene gospode u odelima od tvida što prekidaju igru ručka radi i napadno se pojavljuju u javnosti da se ne bi desilo da neki bezoberazni pomisle kako u hotelskoj sobi razmatraju poteze. Ni približiti tu igru onom vremenu kada je Bronštajn proglašao partije za dosadne i odbijao da ih komentariše. Nema tu više fišerovskog stava: “Ne mogu da reklamiram tu pastu za zube zato što je ne koristim”. Ne, ali veoma ima veze sa prokletstvom šahovskog pravila da se potez povući mora, da nema pauze, da ne možeš reći neću. Nema jarca kome možeš da predaš grehe što dovedoše do kukavne pozicije i pošalješ ga da u pustinji nađe svoga Tvorca.

Čiji je to zahtev da sopstvenom rukom, samostalno, samom sebi određuješ sudbinu, Azazelov ili Gospodov? Kakva je to šah igra, desne ruke blagoslovenog ili leve ruke proletog, božija ili đavolova? Setimo se da žrtveni jarac ne umire odmah, već prenartpan gresima Izrailjevim, biva pušten u pustinju. On ima šansu. Jadnu i tanku, ali šansu. Sledeći korak jeste njegov.

Setite se ovoga, ljudi, kada sledeći put uđete u prodavnicu i prodavačica vam ponudi besplatnu plastičnu kesu. Setite se, kada se vaše odbijanje suoči sa njenom nevericom, da je Pokornost od Gospoda.

Tagovi

šah, magnus karlsen

postavite na |

Komentari (34)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

jednarecfonmoi 09:48 05.07.2016

Druga vremena

Imam utisak da retko ko danas ikad i spomene sah.
Nekad su svi znali za Fishera ili Gasparova. Neke legendarne price si mogao da cujes negde u prolazu. Prenosi su se pratili uzivljeno?

A jarac iz price na putu ka pustinji je mat ako sam ubola termine, nije sah mat.
Ja sam jednom davno odigrala jednu partiju sa tatom i pobedila. Posto on takodje veze sa sahom nema:) Ali eto pamtim dogadjaj iz detinjstva.

Mrzim plasticne kese, aj zbog zagadjenja, nego uvek kad ih nosim, osetim se jadno nekako. I onda ponesem prastaru torbu, ali firmiranu( ha! ) i tada milion puta prodavacica me zbrza, ubaci mi stvari u kese, ja trazim sitno, i potpuno zaboravim da sam ponela torbu protiv kesa. I onda gundjam sama sebi malo do prvog coska.
Zene - kese, iam grupa.

Srđan Fuchs 10:18 05.07.2016

scapegoat's droppings

pokora (submisivnost) je dosla od tvoje mame, Majke Katolicke Crkve, a ne od Izrailjaca. i ti bullock's droppings, prokletolevo blagoslovenodesno, to je isto katolicizam, i njihove budalastine.

istini za volju, lozi se i deo nasih na to, no sustinski, katolicke budalastine, koje crnogorske komunjare pogresno smatraju za paradigmu pravoslavne vere.

Dont Fear The Reaper 10:45 05.07.2016

Re: scapegoat's droppings

Srđan Fuchs
pokora (submisivnost) je dosla od tvoje mame, Majke Katolicke Crkve, a ne od Izrailjaca. i ti bullock's droppings, prokletolevo blagoslovenodesno, to je isto katolicizam, i njihove budalastine.

istini za volju, lozi se i deo nasih na to, no sustinski, katolicke budalastine, koje crnogorske komunjare pogresno smatraju za paradigmu pravoslavne vere.

Eh, kada bi se jedared manuo isterivanjem đavla iz "komunjara", tvoje opsesije, palo bi nam nebo na glavu.

Elem, u tekstu se govori o Pokornosti. To je ta "submisivnost" a "Pokora" nije to.

"Pokora" ima značenje pokajanja i samokažnjavanja a obuhvata i ceo proces sakramenta, pokajanja, ispovedanja greha i oproštaja u katolicizmu. (*) o čemu pričaš.

Nu dobro, nije da ti je cilj bio da shvatiš šta pisac htede da reče, nego da onako paušalno opališ po dežurnim krivcima ☻

(*) NB - naravno da je Pokora u svom značenju kajanja, pokajanja, sastavni i veoma važni deo judaizma - Tešuva, ali što da se bakćemo sa fakti.

tasadebeli 15:03 05.07.2016

Можда, можда (није настало од мозак!)?

Можда покоре, кајања, више и нема зато што шах ипак није компјутерска игрица у којој крв убијених непријатеља пршти по екрану?

Ко би се онда ту још бринуо и о пластичним кесама?

Шта га знам... Не разумем се у то...

А за овако нешто треба ипак жртвовати Краљицу. Тако су размишљали 1750. године.

За тако нешто данас више нико није спреман...

Срки, јеси хтео да напишеш bullocks или bollocks?

Не ваљају ми ове наочаре кинеске са пијаце, па не видим баш добро...

amika 15:32 05.07.2016

Шах или ?

dolazel 22:19 05.07.2016

Sah, igra miliona

I dalje sam veliki fan(atik) saha. Nazalost u Srbiji se sah povukao maltene u ilegalu sto je poprilican steta jer smo nekada kao deo YU bili maltene rame uz rame sa SSSR sahom i jedini koji su uspeli da u vreme velemajstorskih genija u vidu Botvinika, Talja, Petrosjana ili Spaskog (posle Karpova i Kasparova) tuku najjace sovjetske igrace uz nesebicnu pomoc Gligorica, Trifunovica, Matanovica, Velimirovica, Ivkova i Ljubojevica i drugih...

Da ne pricamo kako su Jugosloveni svih boja sa ushicenjem pratili Fiserov put i usput ga docekivali kao kralja (mec za prvaka 1972 je zamalo igran u Beogradu - Fiser je hteo Beograd ali su Sovjeti insistirali na neutralnoj zemlji). U bivsoj Jugoslaviji je stanovnistnvo vecinski moglo da prepozna i divi se sahovskom umecu i virtuoznosti. To je recimo cilj koji je sada u planu i programu najrazvijenijih zapadnih zemalja.

Iako je sah na prostorima bivse YU odavno u senci, on realno dozivljava pravi bum u ostalom svetu.Procena je da danas sah igra izmedju 600 mil i 1 milijarda ljudi na planeti. A sah se siri svemirskom brzinom u Kini i naravno Indiji ali ima ogromnu popularnost u SAD i recimo Africi (jako puno novih turnira i dolaze vec prvi africki velemajstori). Pojavlie su se nove sahovske velesile, recimo Nemacka (Bundesliga!) i Turska i naravno Kina.

Jos veca eksplozija saha se desava u skolama. U Americi veliki broj drzava vec ima drzavni program za uvodjenje saha u skole, gde drzava obezbedjuje sva sredstva a veliki broj univerziteta deli stipendije za sahovska dostignuca. U Australiji, gde sam ja, poznati ekonomista, savetnik nekoliko bivsih premijera i veliki ljubitelj saha trenutno radi studiju koja ima ideju da se sah uvede u skole kao jedan od predmeta i rame uz rame sa matematikom i ostalim naukama jer vec postoji ogroman broj studija o blagotvornom uticaju saha na razvoj razmisljanja i logike kao i pozitivnom uticaju na akademski uspeh kod dece. Sah je sesti najpopularnij sport u skolama u Australiji i penje se i dalje po popularnosti - skoro svaka skola koja drzi do sebe, pogotovo privatna, ima svoj sahovksi klub i aktivno ucestvuje na takmicenjima. Rezultat svega toga je i porast broja sahovsih velemajstora koji su do pre samo deceniju-dve bili raritet.

Ipak, Srbija i dalje ima nesto - veliki broj velemajstora i ljubitelja saha, veliki broj turnira, sjajne igrace i nade stare i nove generacije, Sahovski Informator (i dalje u vrhu sahovskog izdavastva)...Mora biti bolje...

I da, kad su jednog poznatog psihijatra pitali da li je Fiser poludeo zbog saha on je odgovorio "Zapravo je sah jedina stvar koja ga je drzala normalnim...Fiser je igrao sah koji je davao bar neki smisao u odnosu na konfuzne uslove u kojima je odrastao....cim je prestao da aktivno igra, bolest je preuzela njegovu licnost"

tess 14:22 06.07.2016

Re: Sah, igra miliona

I dalje sam veliki fan(atik) saha

Kul komentar.

elenold 15:44 06.07.2016

Re: Sah, igra miliona

dolazel
I dalje sam veliki fan(atik) ...

mec za prvaka 1972 je zamalo igran u Beogradu ..

Svaka cast za post. Dao bih tri preporuke.
To su bila vremena saha i mnogo toga jos. . .

Malo licnog. Ja slomio ruku u osnovnoj skoli i to naprsla koscica u korenu sake koja najsporije zarasta. I nastavnik fizickog da bih imao ocenu , kaze: igraj sah. I tako pocnem i zavolim sah. Posle u gimnaziji ga zamenim sa necim dinamicnijem. Ali ljubav prema sahu je ostala zauvek.
Ubrzao se nacin zivota, razvoj tehnologije su doprineli da ljudi nemaju taj žar i osecaj prema sahu kakav je bio tih godina.

vlad_aleksh 09:38 11.07.2016

Re: Sah, igra miliona

dolazel

Da ne pricamo kako su Jugosloveni svih boja sa ushicenjem pratili Fiserov put i usput ga docekivali kao kralja (mec za prvaka 1972 je zamalo igran u Beogradu - Fiser je hteo Beograd ali su Sovjeti insistirali na neutralnoj zemlji).

Ph neutralno.

amika 22:22 05.07.2016

Опомена Добра или претња Зла?

Шах је много изгубио када је прилагођен за компјутере, сада свако може да има код себе противника јачине шаховског мајстора коме није достојан. За разлику од нас компјутер не греши - може да га побеђује само заиста добар шахиста, а таквих је све мање.

Иначе, шаховска партија вас и компјутера може да буде симболична слика вашег живота - како политика, економија, живот полако користе ваше заблуде и ситне грешке да дођу до надмоћне позиције, сталног притиска, материјалне предности и вашег безизлаза. Да ли је то опомена Добра или претња Зла?

Иначе

Primetili ste, zar ne – niko više ne predaje šahovske partije. Moraš, majkoviću, da teraš do duvara, do golijeh kraljeva, do mata!

- сурово, као и у животу. Некада је предати изгубљену партију била ствар ферплеја, поштовања противника, наде у боље сутра. Те наде више нема, а нема ни поштовања другог.

Сећам се да је Фишер понекад играо до краја и то се сматрало америчким неваспитањем, сада је то животно правило.

tasadebeli 07:39 06.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

dolazel

da se sah uvede u skole kao jedan od predmeta i rame uz rame sa matematikom i ostalim naukama

amika

ствар ферплеја, поштовања противника, наде у боље сутра.

Не знам да ли вам је то познато...

Нашим школама у Србији је дата законска могућност да као један од изборних предмета понуде и шах.

На жалост, немам податке колико школа ту могућност и користи.

Претпостављам да то онда у свакој школи зависи од тога да ли ће се међу наставницима наћи понеки шаховски ентузијаста који ће се понудити да организује те часове.

Ipak, Srbija i dalje ima nesto - veliki broj velemajstora i ljubitelja saha, veliki broj turnira, sjajne igrace i nade stare i nove generacije, Sahovski Informator (i dalje u vrhu sahovskog izdavastva)...Mora biti bolje...

У мојој школи своју просторију има локални шаховски клуб, па тако предвече ту можете поред активних играча, чланова клуба, да видите и много људи из краја, буквално узраста од 7 до 77 година како или уче почетне кораке у шаху или разматрају заједнички поједине велике партије из историје шаха и разговарају о њима. Али заиста од шврће који иде у први разред основне до пензионера...

У мојој школи се одржавају и општинска шаховска такмичења.

А то је највише заслуга локалних шаховских ентузијаста међу којима је и директор школе, млад човек, 30-35 година.

Хоћу да кажем да и то, као и све остало у Србији што је иоле добро за људе, зависи углавном од ентузијазма појединца, а не од учешћа система.

Иначе, код мене је све почело када ми је један од мојих стричева за мој 9. или 10. рођендан поклонио

EDIT: Ех, да... Умало да заборавим!

Ferdinand de Saussure opisuje jezik kao šahovsku igru, poseban sustav sa svojim vrijednostima i odnosima. (ЛИНКЛИНКЛИНК)

Додајте ту и музику...

little_radojica 11:36 06.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Хоћу да кажем да и то, као и све остало у Србији што је иоле добро за људе, зависи углавном од ентузијазма појединца, а не од учешћа система.

И то је тако нормално, зар не? Систем мора да остави могућност, а остало је на људима који имају страст, другачије не би ни ваљало. Ако је систем омогућио да се користи та учионица након наставе и да људи могу да купе пар сетова шаховских фигура и табли (а могу), не видим шта би још систем ту имао да се петља? Сви ти спортски савези и клубови су приватна удружења грађана.

tasadebeli 13:43 06.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

little_radojica

И то је тако нормално, зар не? Систем мора да остави могућност, а остало је на људима који имају страст, другачије не би ни ваљало.

Тако је.

Једини проблем настаје када се ентузијасти уморе, па више то на гурку уз помоћ ентузијазма не пије воду. Онда ту мора да ускочи систем и да погура мало.

А систем то не ради.

И није то онда проблем када је шах у питању.

Има много тога где би учешће система било много важније, а оно изостаје.

Шта ћемо, на пример, са процесом инклузије у српском образовању?

Они ентузијасти који су од почетка носили читаву ствар на својим леђима мало су се уморили. А систему не пада на памет да им мало припомогне. И онда, када то буде замрло по српским школама, сви ћемо да кукамо.

Рекох већ, није шах ту само у питању. За шах је лако. Много лакше него рецимо за фудбал. Купи се пар шаховских гарнитура, искука се простор (није неопходно, може током пола године и негде напољу) и готово. За фудбал је већ све то много компликованије.

А тек за инклузију у српском образиовању...

Зато и написах тамо горе:

да и то, као и све остало у Србији што је иоле добро за људе, зависи углавном од ентузијазма појединца, а не од учешћа система.

Нагласићу кључне појмове:

1) и то

2) све остало

3) добро за људе

4) од ентузијазма појединца

5) не од учешћа система

little_radojica 15:53 06.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Нагласићу кључне појмове:

1) и то

2) све остало

3) добро за људе

4) од ентузијазма појединца

5) не од учешћа система

6) углавном

Једини проблем настаје када се ентузијасти уморе, па више то на гурку уз помоћ ентузијазма не пије воду. Онда ту мора да ускочи систем и да погура мало.

Ја уопште инклузију и шах не могу да ставим у исти кош. Једно је у најширем јавном интересу и има озбиљне објективне препреке, друго је ствар личног афинитета.

Ајмо мало у трол, занимљиво ми сад кад си поменуо: шта би конкретно, по теби, систем требало да уради да погура инклузију? Не знам ништа о томе па зато питам.

elenold 16:59 06.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

tasadebeli
...
Хоћу да кажем да и то, као и све остало у Србији што је иоле добро за људе, зависи углавном од ентузијазма појединца, а не од учешћа система.

I tebi bi dao tri preporuke, prvu za ceo post, drugu za citiranu recenicu ( na žalost tako je baš u svemu), trći za sliku knjige (koju kada sam proradio kao klinac sam naglo skočio u kvalitetu igre

).

P.S. Danas sam baš dobre volje pa mi nije dovoljna jedna preporuka.

babmilos 18:26 06.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Meni najdraža knjiga. Strahoviti eseji o ljudima/šahistima/ljudima.

tasadebeli 18:51 06.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

little_radojica

Ајмо мало у трол, занимљиво ми сад кад си поменуо: шта би конкретно, по теби, систем требало да уради да погура инклузију? Не знам ништа о томе па зато питам.

Ух, широка тема! Отићи ћемо много у трол.

Да напишем неки пост, па да онда тамо на миру причамо о томе?

П.С. - Да те не оставим баш потпуно без одговора, само неколико набацаних питања, онако на прву руку, око инклузије:

1) Помоћ локалне заједнице (пре свега око педагошких асистената на шта је та локална заједница и законом обавезана); негде сам зо већ помињао, када наставник у Финској улази у учионицу у којој седи поред остале деце и једно дете обухваћено тим ИОП (индивидуални образовни план), он води са собом и 2(!) асистента који му током часа помажу у раду са тим дететом. (Пре тога се сви спреме за час итд.) ја сам на часу сам; осим када ови из Министарства доводе неке стране делегације да се похвале како ето инклузија код нас функционише, па ми у учионицу нахрупе министар и његови гости из иностранства.

2) квалитетна стручна помоћ наставницима у самој школи; школски педагози и психолози су ипак школски педагози и психолози; нису дефектолози, логопеди итд. Пример - ја: А шта се догађа са дечаком (инклузивац) када буде ушао у пубертет, какве се промене код њега догађају, менталне, физичке? (за осталу децу то знам и сам, али код већине деце инклузиваца то не знам јер нисам то ни студирао); психолог и педагог у мојој школи одговарају: па ми то не знамо. И тако. Немаш коме да се обратиш.

3) неозбиљне интерресорне општинске комисије које одређују степен потреба за ИОП код деце треба заменити озбиљним професионалцима;

4) адекватна стручна литература;

5) адекватно стручно усавршавање; ја ни данас, као наставник, не знам шта треба да урадим када аутистични дечак почне да удара главом о клупу из све снаге и да урла потпуно нељудски; скаменим се као и сва остала деца у одељењу и само молим бога да та његова јадна глава при томе не прсне; нико ме никада није обучавао шта се ради у таквим ситуацијама; не знају то ни школски педагог и психолог јер су оне током свога школовања само успутно у литератури пролазиле поред тога (мада се оне претварају да држе ствари под контролом, али видиш на њима да немају појма шта треба радити у сваком појединачном случају).

6) случајеви за ИОП често без пратеће медицинске документације; наставници се због тога за сваки појединачни случај сами сналазе, копају по нету, траже литературу; а знаш и сам како то изгледа када тражиш нешто по нету и књигама, а ни сам не знаш шта тачно тражиш, него само нагађаш јер немаш довољно информација шта је са тим дететом;

7) врло широко схваћен појам индивидуализације рада са децом; њих 25-30 у одељењу, а очекује се од једног човека да све то покрије;

...

Ипак испаде трол.

Убо си ме у болну тачку.

И због свега тога се онда и бојим да се тај ентузијазам код људи у школама који иначе постоји ево већ 5-6 година уназад, не замори...

Нећу даље, него боље на посебном посту...

little_radojica 18:56 06.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Нећу даље, него боље на посебном посту...

Хвала ти, довољно ми је ово, мада би стварно било супер кад би могао да напишеш посебан пост о томе.

tasadebeli 19:01 06.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

babmilos
Meni najdraža knjiga. Strahoviti eseji o ljudima/šahistima/ljudima.

Знаш који текст ту највише волим?

Онај када на неком турниру (у Тунису мислим) Боби Фишер тражи да се уведе правило да сви морају прво да одиграју потез, па да га упишу јер га много нервира то када поједини прво уписују потез, па га одигравају, а Ларсен се на то био изнервирао и рекао:"Па не само да ћу прво да уписујем потез, па да га одиграм, него ћу и да пишем одоздо нагоре и с десно на лево!!!"

babmilos 19:19 06.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Ларсeн се на то био изнервирао

Dobar! :)

Moj favorit je pominjanje američkog velemajstora Tardžana, sa kasnijom poentom iz koje na neki način sledi i gornji tekst: da se (šahovski) šampion mora iznova i iznova dokazivati i u svakoj partiji i svakome, od kralja džungle pa nadalje.

tess 20:08 06.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

P.S. Danas sam baš dobre volje pa mi nije dovoljna jedna preporuka.

:))

tess 20:10 06.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Meni najdraža knjiga. Strahoviti eseji o ljudima/šahistima/ljudima.

Hm. Sad me interesuje. :)

KRALJMAJMUNA 10:59 07.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

babmilos
Meni najdraža knjiga. Strahoviti eseji o ljudima/šahistima/ljudima.

Osim što je velemajstor Matanović bio veliki šahista imao je i ima izvanredan dar za pisanje. A i beskonačno duhovit čovek.

babmilos 11:43 07.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

velemajstor Matanović

Ustiniu veličina svetskog šaha. Sadašnjica je uplašena, gradi prepreke i ne zna kako je to kada si stanovnik sveta, kada si slep za granice. Cela naša slavna generacija (Gliga, Matanović, Ivkov, dr Trifunović, Parma, Ljuba, Velimirović, Matulović) snagu je crpla iz tuče sa najboljima i samo su im u najbolje bile uprte oči.
A lepo je pomenuti i jednu drugu, tihu i skromnu veličinu. Rudolf Marić je imao fantastičan pisac i još duhovitiji čovek, koji je pokazivao da u šahu veličina može da nema veze sa titulama. Ovo je izuzetna knjiga:

elenold 09:35 08.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

babmilos

. . . . Cela naša slavna generacija (Gliga, Matanović, Ivkov, dr Trifunović, Parma, Ljuba, Velimirović, Matulović) ...tihu i skromnu veličinu. Rudolf Maric

Da da da, gospoda po svemu .

Ko je od njih sve bio omladinski prvak sveta

KRALJMAJMUNA 12:26 08.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

elenold

babmilos. . . . Cela naša slavna generacija (Gliga, Matanović, Ivkov, dr Trifunović, Parma, Ljuba, Velimirović, Matulović) ...tihu i skromnu veličinu. Rudolf MaricDa da da, gospoda po svemu . Ko je od njih sve bio omladinski prvak sveta

Za Ivkova znam da je bio.

elenold 16:20 08.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

KRALJMAJMUNA
elenold

babmilos. . . . Cela naša slavna generacija (Gliga, Matanović, Ivkov, dr Trifunović, Parma, Ljuba, Velimirović, Matulović) ...tihu i skromnu veličinu. Rudolf MaricDa da da, gospoda po svemu . Ko je od njih sve bio omladinski prvak sveta

Za Ivkova znam da je bio.

Mozda i Matanovic ili Ljubojevic?

KRALJMAJMUNA 19:44 10.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

elenold
KRALJMAJMUNA
elenold

babmilos. . . . Cela naša slavna generacija (Gliga, Matanović, Ivkov, dr Trifunović, Parma, Ljuba, Velimirović, Matulović) ...tihu i skromnu veličinu. Rudolf MaricDa da da, gospoda po svemu . Ko je od njih sve bio omladinski prvak sveta

Za Ivkova znam da je bio.

Mozda i Matanovic ili Ljubojevic?

Matanović je, između ostalih uspeha, bio omladinski šampion velike Jugoslavje, ne sveta.
Mislim da niko osim Ivkova od naših, jugoslovenskih šahista, nije bio omladisnki prvak sveta u šahu.
Ljuba je bio veliki šahist, eksplozivan talenat, čak je u jednom trenutku bio na trećem mestu svetske Elo rejting liste.

marco_de.manccini 14:45 11.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Било је неколико омладинских светских првака из Југославије. Ивков је посебно запамћен јер је био први омладински светски првак (не само из Југославије већ уопште). Ево потпуне листе омладинских светских првака из земаља које су се звале Југославија:

у мушкој конкуренцији

1 1951 Бorislav Ivkov
2 1961 Bruno Parma
3 1965 Bojan Kurajica
4 1981 Ognjen Cvitan
5 1993 Igor Miladinović

у женској конкуренцији

1 1991 Nataša Bojković.

KRALJMAJMUNA 15:24 11.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

marco_de.manccini
Било је неколико омладинских светских првака из Југославије. Ивков је посебно запамћен јер је био први омладински светски првак (не само из Југославије већ уопште). Ево потпуне листе омладинских светских првака из земаља које су се звале Југославија: у мушкој конкуренцији 1 1951 Бorislav Ivkov2 1961 Bruno Parma3 1965 Bojan Kurajica4 1981 Ognjen Cvitan5 1993 Igor Miladinovićу женској конкуренцији 1 1991 Nataša Bojković.

Bravo, Marco!

marco_de.manccini 15:34 11.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Bravo Vikipedija.

elenold 16:29 11.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

marco_de.manccini
Bravo Vikipedija.

Bravo Marco, treba znati gde naci.

marco_de.manccini 19:23 11.07.2016

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Evo cele liste.

Nema Karlsena, ali tu su Spaski, Karpov, Kasparov, Anand, ...

elenold 00:28 12.07.2016

ŠAH JE SUPER

kao srednjoškolac sam poceo sve manje da ga igram. Smetalo mi je sto je statican i sto se uglavnom igra u zatvotenom prostoru. Tada sam govorio: Šteta što šah ne može da se igra trceci.

Ispricacu satisfakciju koju mi je sah pruzio kpje se i sada posle 35 godina secam bolje reci jos uvek osecam. Sa tadatasnjom devojkom, a sadasnjom mojom suprugom kao student letovao sam u Starom Gradu na Hvaru. U blizini gde smo se kupali uvek su bila i dva mlada para iz Nemacke. Nasih godina a koliko se secam imali su neku visu skolu i vec su radili. Momci su redovno igrali sah i ja sam stidljivo se pridruzio i kibicovao. Oni su igrali i nisu mu nudili da igram. Tako prodje par dana. Jedan je znatno jaci od drugog. Na kraju pitam mogu li i ja da igram a ovaj bolji prepotetno kaze da igram sa njegovom musterijom a on ce da se kupa. Pobedim ja jednom pa drugi put slabijeg. Zainteresuje se ovaj bolji i gleda i u stilu da dodjem safa kod cice da igram. Ja jedva docekam. I smiteno pobedim ga. On vidim zapalio se odmah oce drugu, ha a onda ja kazem moram sa devojkom da se kupam. I taj dan nisam hteo vise da igram. Sutra, ujutru cim sam stigao na plazu odmah me zove ovaj bolji . Moze kazem ja posle kupanja. Onda ga onako kao za dobru nijansu bolji, pobedim jos dve onako ne ubedljivo ali sigurno. I naravno odem opet na kupanje. On je popizdeo sto je izgibio. I naravno odem na rucak. Posle podne nisam hteo da igram, kao citam nesto. Sledece jutro sah postavljen i cekaju mene. Ja se zezam pa kazem neka igraju oni pa cu ja sa pobednikom. Zezam ja. Losi odmah odustaje a ovaj bolji naravno izgubi jos dve. E posle toga smo poceli onako prijateljsku pricu gde nije bilo njihove pocetne prepotetnosti. Isli smo i na pice i igrali karte ali nisu vise igrali sah.
Sta me tada ubunilo. Oni su bili mladi kao i mi ali su jako bili ljuti na drzavu zato sto je vljda carina bila visoka i nisu mogli da kupe tada poslefnji model Volva. Ne znam ni koji. Naravno ja auto nisam ni imao. Mislio sam, bogte mazo koji oni imaju problem u zivotu.
I danas se secam toog punog osecaja zadovoljstva, ponosa koji mi je sah pruzio da iz podcenjenog odnosa postanem superioran na osnovu sahovskog umovanja. . I promene njihovog odnosa, a ja se drzim one pocetne skromnosti. Naravno srbijansko likovanje sam jako prikrivao skromnoscu. Mucilo ih je gde igram sah i kako sam naucio, a ja nevest u stilu ljubav cini cuda a ja volim sah.
Pitam se da li je to moje likovanje mozda i preslo neku granicu pristojnosti, i uvek sam pomislio, ne, nije, zasluzili su, kada su se tako na pocetku podcenjivacki i prema meni prepotetno ponasali. A to sto su Nemci samo mi je puniji, zgusnutiji osecaj zadovoljstva pomesan sa ponosom stvarao.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

babmilos

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Ne samo o Magnusu Karlsenu

Tagovi

Druga vremena

scapegoat's droppings

Re: scapegoat's droppings

Можда, можда (није настало од мозак!)?

Шах или ?

Sah, igra miliona

Re: Sah, igra miliona

Re: Sah, igra miliona

Re: Sah, igra miliona

Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

Re: Опомена Добра или претња Зла?

ŠAH JE SUPER

babmilos

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana