ČOPOR

/ 15.07.2016. u 19:09

Komentari: 8
Čitanost: 8410
/
Preporuke: 226
/

Tog leta, Meri , ja i naša ćerka Margareta stanovali smo u Dalmatinskoj ulici dok se naš stan renovirao. Margareta je imala malo manje od dve godine i bila je jako živahno dete. Hteo sam da je vodim na ulicu, da se izjuri ali tih dana temperatura nije spadala ispod 35 celzijusa.Tek predveče a to će reći nešto pre 22 časa vrelina bi počela da popušta.

Polako se spuštala noć i komšije su počele da izlaze napolje. Dalmatinska je inače vrlo mirna ulica sa malo saobraćaja. Rekao sam Meri da treba da odem da kupim cigare. Rekla je -Dobro povedi i Margaretu da se malo istrči pred spavanje. Sišli smo na ulicu. Ona je jucala od jednog komšije do drugog, od jedne komšinice do druge. Kad se umorila rekla je-Tata nosi me.

Stavio sam je da sedne na moja ramena i to joj se dopalo. Krenuli smo ka Ruzveltovoj gde je bila jedna od retkih trafika otvorenih u to vreme. Margareta je đuskala na mojim leđima.
Odjednom, iz pravca Ruzveltove ili Grobljanske,kako se nekad zvala začuo se strašan lavež pasa. Podigao sam pogled i video uplašenu devojku koju su opkoljavali psi. Bilo ih je šest ili sedam u čoporu . Režali su i preteći lajali približavajući joj se sve više i više. Pokušavala je da šutne bar jednog u nadi da će se ostali razbežati. Na svaki njen pokret reagovali su još agresivnije.

Ne znam koliko je to trajalo, možda samo tridesetak sekundi ali kad sam prišao bliže u njenim očima već se videla panika. Doviknuo sam joj da ostane pribrana i da ne pokušava da ih udara nogom. Potrčao sam onako sa sve Margaretom na ramenima i stao pored nje. Rekao sam joj -Stani uz mene leđa uz leđa.

Čitao sam negde da čovek u strahu počinje da se znoji ali u tom znoju postoji jedan sastojak koji životinje mogu da namirišu i postaju još agresivnije.
Iskeženi zubi i beonjače, bilo je sve što se videlo na njuškama ovih životinja, u tom trenutku bile su to zveri.

Okrenuo sam se i rekao joj- Nemoj im pokazati strah! Smirila se i verovatno ohrabrena mojim prisustvom počela da ih gleda bez straha. Oni su i dalje urlali i režali pokušavajući da nas zastraše ili ugrizu. Sa druge strane ja sam pokušavao da procenim ko je vođa čopora. Bio je to jedan osrednji kučak koji je video svoju šansu da se pokaže kao predvodnik. Pogledao sam ga u oči i strogo rekao -Jači sam!
Tog trenutka prestao je da reži , okrenuo se i pošao put Novog groblja. Za njim je , mašući repićima , pošao i čopor.

Postali su ponovo najbolji čovekovi prijatelji.

Devojka me je pitala-Da li su ovo vaši psi? Rekao sam- Nisu.

A kako vas onda slušaju?

Nisam umeo da joj objasnim.

Rekla je hvala i dalje verujući da je bar jedan pas moj.

Margareta je sa mog ramena rekla-Kuce.

Rekao sam- kuce.

Kupio sam cigare i dok smo se vraćali kući razmišljao sam da li postoje neke paralele sa ljudima.

postavite na |

Komentari (8)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

kosta.babic 20:07 15.07.2016

ČOPOR

Eto ja da se prvi zapljunem.Priča o "Čoporu" je podjednako ljudska i životinjska.To je priča o psihologiji masa.To je na kraju priča o politici,kao primenjenoj psihologiji masa.(Naravno ljudskih)To bi mogla da bude priča o manipulaciji umovima.Priča o ispiranju mozgova.

jednarecfonmoi 21:53 15.07.2016

Re: ČOPOR i nepostojeci kamen koji leti

Mialim da je dobro napisan ovaj dogadjaj, narocito kad mala M. kaze "kuce" nesvesna situacije. Kontrast.

A ovi psi iz price nisu hteli da napadnu, samo da zastrase. Jer, napali bi. Da su hteli. Pokazala je strah, cak probala da sutne jednog, oni su i dalje rezali. Nisu je ujeli.
Jeste vazna ta sigurnost, da poverujes da si jaci, da ne lucis taj znoj staha, za koji sam i ja cula.
Mene i mog psa kojeg nema vise je pojurilo deset pasa jednom, mozda ih je bilo i vise. I ima fora. Bacis u vazduh kamen koji ne postoji. Ali verujes i ti sam da je tu, imas siguran pokret.Bacila sam tri kamena kojih nije ni bilo i oni su pobegli.
I uradila sam slicno sad skoro, nas par je setalo, psi koji jure za nama, mesavina sarplaninaca, njih nekoliko. Polje. Brisan prostor. Mi gazimo donekle njihovom teritorijom, iz cista mira.Rekla sam da bacimo nepostojeci kamen. I otisli su.

Ali nema pravila, dzaba tebi i siguran pogled, glas strog, lazni kamen, i sta god, ako su psi ludi, besni, zli...

Slicno je sa ljudima. Pretpostavljam.

kosta.babic 09:26 16.07.2016

Re: ČOPOR i nepostojeci kamen koji leti

jednarecfonmoi
Mialim da je dobro napisan ovaj dogadjaj, narocito kad mala M. kaze "kuce" nesvesna situacije. Kontrast.

A ovi psi iz price nisu hteli da napadnu, samo da zastrase. Jer, napali bi. Da su hteli. Pokazala je strah, cak probala da sutne jednog, oni su i dalje rezali. Nisu je ujeli.
Jeste vazna ta sigurnost, da poverujes da si jaci, da ne lucis taj znoj staha, za koji sam i ja cula.
Mene i mog psa kojeg nema vise je pojurilo deset pasa jednom, mozda ih je bilo i vise. I ima fora. Bacis u vazduh kamen koji ne postoji. Ali verujes i ti sam da je tu, imas siguran pokret.Bacila sam tri kamena kojih nije ni bilo i oni su pobegli.
I uradila sam slicno sad skoro, nas par je setalo, psi koji jure za nama, mesavina sarplaninaca, njih nekoliko. Polje. Brisan prostor. Mi gazimo donekle njihovom teritorijom, iz cista mira.Rekla sam da bacimo nepostojeci kamen. I otisli su.

Ali nema pravila, dzaba tebi i siguran pogled, glas strog, lazni kamen, i sta god, ako su psi ludi, besni, zli...

Slicno je sa ljudima. Pretpostavljam.

razmišljao sam ;Šta se događa kad strah generiše-strah.Dokle to može da ide i da li taj strah blokira mozak?Kako izaći iz te spirale straha,ne samo u ovoj nego i mnogim drugim situacijama?

jednarecfonmoi 09:34 16.07.2016

Re: ČOPOR i nepostojeci kamen koji leti

kosta.babic
jednarecfonmoi
Mialim da je dobro napisan ovaj dogadjaj, narocito kad mala M. kaze "kuce" nesvesna situacije. Kontrast.

A ovi psi iz price nisu hteli da napadnu, samo da zastrase. Jer, napali bi. Da su hteli. Pokazala je strah, cak probala da sutne jednog, oni su i dalje rezali. Nisu je ujeli.
Jeste vazna ta sigurnost, da poverujes da si jaci, da ne lucis taj znoj staha, za koji sam i ja cula.
Mene i mog psa kojeg nema vise je pojurilo deset pasa jednom, mozda ih je bilo i vise. I ima fora. Bacis u vazduh kamen koji ne postoji. Ali verujes i ti sam da je tu, imas siguran pokret.Bacila sam tri kamena kojih nije ni bilo i oni su pobegli.
I uradila sam slicno sad skoro, nas par je setalo, psi koji jure za nama, mesavina sarplaninaca, njih nekoliko. Polje. Brisan prostor. Mi gazimo donekle njihovom teritorijom, iz cista mira.Rekla sam da bacimo nepostojeci kamen. I otisli su.

Ali nema pravila, dzaba tebi i siguran pogled, glas strog, lazni kamen, i sta god, ako su psi ludi, besni, zli...

Slicno je sa ljudima. Pretpostavljam.

razmišljao sam ;Šta se događa kad strah generiše-strah.Dokle to može da ide i da li taj strah blokira mozak?Kako izaći iz te spirale straha,ne samo u ovoj nego i mnogim drugim situacijama?

Pa ne znam dragi Kosta, upoznala sam par puta ljude koji isli na to da se suoce sa svojim najvecim strahovima da bi ih se oslobodili. Ne bih smela, plasim se :)
Znas, ja se eto ne plasim pasa ( obozavam ih) i jahala sam dva put lude konje i smirila ih ( ne znam da li bih opet smela) ALI plasim se duhova, ne bih smela sama grobljem nocu :) setnji sama kroz mracne ulice, bandzija ( ni ne zanima me doduse) ima toga jos sigurno( pacovi, bubasvabe), plasim se da se setim! :)

Jukie 20:35 16.07.2016

Re: ČOPOR i nepostojeci kamen koji leti

jednarecfonmoi

Ali nema pravila, dzaba tebi i siguran pogled, glas strog, lazni kamen, i sta god, ako su psi ludi, besni, zli...
Slicno je sa ljudima. Pretpostavljam.

I šta znamo šta tačno razmišljaju. Jedno od ona dva crna kučeta na sredini savske obale Ušća uvek režeći laje kao da će da napadne (baš zvuči agresivno), dok ovo drugo dođe pa ti onjuši ruku. Onda se oba vrate nazad na brodić kao da ništa nije bilo.

jednarecfonmoi 21:47 16.07.2016

Re: ČOPOR i nepostojeci kamen koji leti

Jukie
jednarecfonmoi

Ali nema pravila, dzaba tebi i siguran pogled, glas strog, lazni kamen, i sta god, ako su psi ludi, besni, zli...
Slicno je sa ljudima. Pretpostavljam.

I šta znamo šta tačno razmišljaju. Jedno od ona dva crna kučeta na sredini savske obale Ušća uvek režeći laje kao da će da napadne (baš zvuči agresivno), dok ovo drugo dođe pa ti onjuši ruku. Onda se oba vrate nazad na brodić kao da ništa nije bilo.

Mislim da ti crni psi dodju da vide ko im se muva po teritoriji, svako obavi prismotru na svoj nacin.