Zaboravljeni sinovi Srbije

Niko tu džamiju više ni ne pominje.
Jedina džamija u Sloveniji je konačno u izgradnji.

Baš zato će zaplakati u toj novoj xhamiji

Njihove granice, njihova prava i sve ostalo, jedino što nije trebalo da se Srbija meša u to i glavama svojih jedva preživelih ljudi plaća tuđu zemlju, želje, ideje...

To.
Izginusmo, nastradasmo, a na kraju ispadosmo i agresori.
Što i nije bez osnova.
Greška, ogromna greška ta Jugoslavija, ebala ih Jugoslavija.

Svaka reka ima svoj narod, pa neka je brani.

Greška, ogromna greška ta Jugoslavija, ebala ih Jugoslavija.

Veoma velika, sto svoje kosture i kredibilit prosirismo i na druge koji ih nisu bili vredi pa ostasmo i bez kostura a i bez kredibiliteta.

ebala ih Jugoslavija.

to tvom kralju da zahvališ , baš tim rečima - ebala ga ugoslavia

Veoma velika, sto svoje kosture i kredibilite prosirismo i na druge koji ih nisu bili vredi pa ostasmo i bez kostura a i bez kredibiliteta.

Veoma je zanimnjivo makar nagađati ko i zašto je to čudo instalirao.

Ono što je razumu blisko je megalomanija Krađođevića, ali razumno je i zapitati se da li je on bio baš toliko uticajan da svoju ideju progura, ili je iz nje stajao neko mnogo jak.

Dve stvari zbunjuju, jedna je da postoji taj Londonsku ugovor, koji su potpisale saveznice, dakle moćne, uticajne sile, a koji posle rata predviđa Srbiju, nikakvu Jugoslaviju.

Druga je da je Vilson, dakle Amerika, opet veoma moćna i uticajna sila, govorila o Srbiji i njenim granicama na moru, ni tu nema Jugoslavije. I to se dešava 1917, samo godinu dana pre nastanka Jugoslavije.
A onda se pravi jedna prilično velika država.

Karađorđeviću je to odgovaralo, ali kako je uspeo da je izdejstvuje?
U tim okolnostima ni teorije masonske zavere ne zvuče nemoguće.

A posledice sad vidimo, Srbija je u toj istorijskoj grešci bila dominantan faktor, pa se nekako logičnim čini da i najveću cenu plati.
A plaćamo je.

Nije niko bio raspoložen da im da to pravo, malo su bili na pogrešnoj strani.

Ma nisu ni koruški Slovenci to pravo dobili jer su bili na pravoj strani.
Bilo je dosta tih nedoumica oko spoljnih granica nove države, pa je ta nedoumica, Koruška, rešena referendumom.
Neke druge drugačije, samo su imali sreće.

to tvom kralju da zahvališ , baš tim rečima - ebala ga ugoslavia

Mom kralju?

Znaš kako se u mom kraju kaže za takve?
Zemlja mu kosti isturila :)

Mom kralju?

pa vaš , četnički , sigurno nije naš, komunistički.
a sag bez zajebanciju, što se ćetnici stalno kunu u kralja i karađorđeviće kad su oni ,karađorđevići sjebali srbiju više nego svi komunisti zajedno?
komunisti nisu stvorili jugoslaviju oni su samo branili zemlju koju je alekzandar sklepao a svi njih krive za svo zlo ko da su je oni stvorili.
a pitanje za jelicu, jelce jesi li ti videla nekad crteže i akvarele tog kog nazivaš soboslikarom, reko bih da nisi.

Ako te teši, vodili su Putina u njegovu dvor-vikendicu na Brdu kod Kranja. Koju će mu vratiti nikad, a možda ni tada. Naravno da mu ni pomenuli nisu da su na tuđem placu

Teši me :)
Makar to.
Nije mala stvar ni kad komšiji crkne krava, a tek kad mu maznu vikendicu, pa još kralj..kud ćeš većeg zadovoljstva:)

a sag bez zajebanciju, što se ćetnici stalno kunu u kralja i karađorđeviće

Ti odmah iza, bez zejebanciju, umetneš čistu zejebanciju.

Četnika više nema, a dok su postojali su se kleli u instituciju kralja, u kraljevinu, ne u Aleksandra Karađorđevića.
Četnici su bili vojska, a svaka normalna vojska prima naređenja od politike i izvršava ih, i ko god je na čelu države poštuju ga.
Samo neormalne vojske, kao što je bila komunistička, vode politiku i menjaju državna uređenja.

Samo neormalne vojske, kao što je bila komunistička, vode politiku i menjaju državna uređenja.

ona vojska koja je oslobodila jugoslaviju nije bila komunistička nego narodna- ustanička, il oćeš da kažeš da su svih 800 000 boraca te vojske bili komunisti, kolko je brojala na kraju rata?

ja znam samo da sve što su srbiji doneli obrenovići, sa vrlo malo krvi, postoji i danas kao srbija, aono što su doneli karađorđeviži, sa mlogo prolivene krvi dovođenja srbalja na granicu biološkog nestanka, to je nestalo , a budale idalje viču da oće kralja karađorđevića.
pa sad ti vidi koje smo budale od naroda.
oću da kažem da sve što su nam karađorđevići doneli na mač , na mač je i otišlo a no što su obrenovići doneli na korupciju ostade nam. a obrenovići se u srbalja sag spominju samo po zlu, po zlu kojim ih je opiso onaj ćopča što nijednu knjigu ne bi objavio bez njihovog novca.

ona vojska koja je oslobodila jugoslaviju nije bila komunistička nego narodna- ustanička, il oćeš da kažeš da su svih 800 000 boraca te vojske bili komunisti, kolko je brojala na kraju rata?

i u tom je največi zajeb, jel dok su narodni ustanici mislili da ratuju protiv ustaša i njemaca neko je provodio revoluciju
Nagradno pitanje zašto se i danas ne smije slavit četnički ustanak u Srbu
kad su "suradnici okupatora ustali protiv kvislinška tvorevina". i jel današnja vlast u RH priznaje suverenitet KJ ili NDH u Lici 41.

.

narcis
ona vojska koja je oslobodila jugoslaviju nije bila komunistička nego narodna- ustanička, il oćeš da kažeš da su svih 800 000 boraca te vojske bili komunisti

Na "demokratskim" izborima 11. novembra 1945. godine utvrđena je samo jedna savezna lista. To je bila lista Narodnog fronta Jugoslavije sa nosiocem liste J. B. Titom, predsednikom vlade i ministrom narodne odbrane. Pored ove liste, postojala je i "kutija bez liste". Prema rezultatima koje je utvrdila Savezna izborna komisija, na izbore je izašlo 7.432.469 birača od 8.383.455 upisanih. Za listu Narodnog fronta Jugoslavije glasalo je 6.725.047 birača ili 90,48%, a za "kutiju bez liste" 707.422 birača.

Zato danas zavidite Holandiji, Danskoj, Nemačkoj, Francuskoj...

edit
Bilo je zabranjeno glasanje majkama, ženama i sestrama streljanih muškaraca u Kragujevcu jer su pripadale nacionalnim pokretima.

Birački odbori su bili sastavljeni od "poverljivih" ljudi "narodne vlasti".

Slo-bo, slobodo.

Демократска странка и Милан Грол почињу августа 1945. отворену борбу против комуниста у страначком листу "Демократија", који се убрзо затвара јер су синдикати одбили да њихови чланови штампају тај лист. Овај лист и Демократска странка били су једина отворена и значајна опозиција у току јесени 1945. Демократска странка убрзо престаје са радом јер није постојао ни један услов за слободно деловање странака. Део руководства Демократске странке одлази у емиграцију, а неки, углавном млађи чланови, окупљени у Демократску омладину, покушавају да наставе рад у илегали. Током наредних неколико година скоро сви су похапшени и осуђени на дугогодишње затворске казне, тако да рад Странке од 1948. замире.

hoochie coochie man

Veoma velika, sto svoje kosture i kredibilite prosirismo i na druge koji ih nisu bili vredi pa ostasmo i bez kostura a i bez kredibiliteta.

...........

Dve stvari zbunjuju, jedna je da postoji taj Londonsku ugovor, koji su potpisale saveznice, dakle moćne, uticajne sile, a koji posle rata predviđa Srbiju, nikakvu Jugoslaviju.

Druga je da je Vilson, dakle Amerika, opet veoma moćna i uticajna sila, govorila o Srbiji i njenim granicama na moru, ni tu nema Jugoslavije. I to se dešava 1917, samo godinu dana pre nastanka Jugoslavije.
A onda se pravi jedna prilično velika država.

.....,

Mozda je i to sto su se okolnosti promenile od 1917. do kraja 1918. godine. Oktobarska revolucija je prva stvar a druga je i prakticno nestanak Habsburgovaca kao faktora integracije. Interesantno bi bilo videti sta se pricalo o Ceskoj 1917. godine

gedza.73

Демократска странка и Милан Грол почињу августа 1945. отворену борбу против комуниста у страначком листу "Демократија", који се убрзо затвара јер су синдикати одбили да њихови чланови штампају тај лист. Овај лист и Демократска странка били су једина отворена и значајна опозиција у току јесени 1945. Демократска странка убрзо престаје са радом јер није постојао ни један услов за слободно деловање странака. Део руководства Демократске странке одлази у емиграцију, а неки, углавном млађи чланови, окупљени у Демократску омладину, покушавају да наставе рад у илегали. Током наредних неколико година скоро сви су похапшени и осуђени на дугогодишње затворске казне, тако да рад Странке од 1948. замире.

Đikiju danas 64. rođus bi bio, Bog da mu dušu prosti. A, Korać ni da proveri kakva je situacija u okolini Šamca, pre nego poče, bezuspešno, otvarati spomen-sobu. Hrvati su se baš uznemirili nešto...

ona vojska koja je oslobodila jugoslaviju nije bila komunistička nego narodna- ustanička,

Ajd da to malo raščlanimo.

Za vojsku koju su komunisti osnovali, kojom su upravljali, koju su koristili za svoje ciljeve, koje bez komunista uopšte ne bi ni bilo, ti kažeš nije komunistička, jer nisu svi pripadnici te vojske bili članovi komunistilčke pratije, iako su svi koji su u toj vojsci imali kakve takve pozicije bili komunisti.

Da li su svi pripadnici nemačke vojske bili članovi nacističke stranke?
Ne.
Pa da li je u redu kad neko kaže da Hitleropva vojska nije bila nacistička?

Na drugoj strani, uopšte ne praviš problem kad neko vojsku u kojoj je tek po neko, i to uvek neko najnižeg ranga, klao, nazove koljačkom.
Pa kako to, Dragoljube, da sitna boranija daje preovlađujuću karakteristiku nekoj vojscii, a sam vrh, osnivači i komandati ne daju?

A koliko je ta vojska bila narodna, makar kad se o Srbiji radi, jasno se vidi po tome koliko je u narodu imala poverenja i koliko je mogla tu da opstane.
Počeli su u Srbiji i posle par meseci pobegli što ih noge nose, i više se tu nisu primili sve dok nisu došli kao pobednici da se toj istoj Srbiji svete.

I ovo da kažem

a obrenovići se u srbalja sag spominju samo po zlu,

Ovo jednostavno nije tačno.

Najvažniji i najpoznatiji spomenik u celoj Srbiji, spomenik koji stoji na najznačajnijem mestu, centralnom trgu srpske prestonice, je spomenik jednom Obrenoviću, najpoznatija ulica nosi njegovo ime.

Uz Mihalila se pominju reforme, uz Miloša mudrost ili pre lukavstvo, a ne znam na koja zla misliš.
Čak je i za ubistvo kuma narod našao neka opravdanja.

I meni se čini da je dinastija Obrenović dubljeg i pozitivnijeg traga ostavila od druge srpske dinastije, ali da je neko samo po zlu pamti, ja to nisam primetio.

obrenovići se u srbalja sag spominju samo po zlu,

Otkud ti ovo majke ti? Jesi bio nekad na Trgu Republike u Beogradu? Ima spomenik jedan. Čovek na konju. Obrati pažnju na tog čoveka, iznenadićeš se ko je.

Najvažniji i najpoznatiji spomenik u celoj Srbiji, spomenik koji stoji na najznačajnijem mestu, centralnom trgu srpske prestonice, je spomenik jednom Obrenoviću, najpoznatija ulica nosi njegovo ime.

Ponovio sam rečeno, tek sada vidim.

blogovatelj

obrenovići se u srbalja sag spominju samo po zlu,

Otkud ti ovo majke ti? Jesi bio nekad na Trgu Republike u Beogradu? Ima spomenik jedan. Čovek na konju. Obrati pažnju na tog čoveka, iznenadićeš se ko je.

Обично се обраћа пажња само на коња и трг се у жаргону зове "код коња", зато је лепо што си ово рекао. Обрати пажњу на човека.

obrenovići se u srbalja sag spominju samo po zlu,

Budalaština. Kao i sve ostalo napisano, uostalom.

Na drugoj strani, uopšte ne praviš problem kad neko vojsku u kojoj je tek po neko, i to uvek neko najnižeg ranga, klao, nazove koljačkom.

Не спорим главни аргумент о етикетирању војски, али ме интересује како си ово тако прецизно утврдио?

A koliko je ta vojska bila narodna, makar kad se o Srbiji radi, jasno se vidi po tome koliko je u narodu imala poverenja i koliko je mogla tu da opstane.
Počeli su u Srbiji i posle par meseci pobegli što ih noge nose, i više se tu nisu primili sve dok nisu došli kao pobednici da se toj istoj Srbiji svete.

Ово је исто занимљиво из неколико разлога. Пре свега због дефиниције Србије из које је очигледно испала Војводина... Наиме, тамо "народне" војске одане краљу није било готово уопште, дочим је шумских бандитн било гдегод је то терен допуштао (дакле, Фрушка гора у којој свако село има неки споменик НОБ). Тим поводом једна мала прича из друге руке. Друг био у возу у истом купеу у којем су седели нека баба и неки деда. Реч по реч, сконтају то двоје старина да су Другом светском рату обоје били на Фрушкој гори у исто критично време. На крају се препознају: овога залуталог који је тада неговао хипстерску браду су ухватили шумски људи који су се бријали док је крао неке шљиве (е, ироније) и осудили га на смрт као сарадника окупатора, ратног профитера и како већ то ишло тада. Онда га је стрељачки вод у којем је била ова бакица одвела дубље у шуму, па као у бајци о Снежани и седам патуљака пустила да побегне пуцајући у вис. После се та партизанен војска отарасила свих Немаца из Војводине који су ту били од седамнаестог века, слично као и ови Словенци кад су стварали државу и ширили територију. Само су уместо шума крчили Немце. Наравно, крајње праведно, јер ко јебе Немце, они ионако нису људи, за шта је довољно сетити се само неколико њихових истакнутих појединаца.

Други разлог је то како се мери поверење у ту војску. Ако су се људи из свих крајева Србије прикључивали партизанским одредима у Босни или где већ, где је тај покрет имао боље стратешке шансе да се одржи то не значи да та војска није имала поверење и у Србији. Такође однос броја бораца једног и другог покрета у Ужичкој Републици говори против тога, осим ако не постоји неки разлог због чега је народ баш тог краја Србије посебан по идеолошким опредељењима у односу на остатак земље

А ово за свећење комуниста Србији је нарочито проблематично. Нико више није трајно проширио Србију и етничку територију Срба као вечинског народа до партизани протеривањем и убијањем Немаца у Војводини, те одузимањем њихове имовине. То чак ни Краљевина са својим империјалистичким тежњама и Начертанијима није успела иако је активно и без увијања мењала етнички састав и постављала "своје" људе (пардон, елементе) којекуде, а нарочито по Старој Србији и источној Србији. Једино што је имало смисла и била напредна идеја код те земље (Краљевине) је рад на унификацији Јужних Словена, једног народа са једним језиком, подељеног границама великих царстава и њима наметнутих религија, а ксенофобичне племенске вође (не краљ, он је по дефиницији космополита и глобалиста) су успеле и то да зајебу, ваљда да би живели овако у нестабилности, подјармљени и напујдани једни на друге. И ако се нешто може научити од толико, у културолошком смислу, потцењиваних Шиптара, то је онда то - да је уједињеност неког народа (грађана) у остваривању најширих заједничких интереса као што је независност/сувереност старија од свих осталих суб-подела (религијских, племенских, дијалекатских, идеолошких).

Veliki broj mladih u Srbiji ne zna ko je na spomeniku "kod Konja":

A)
B)

alselone

Greška, ogromna greška ta Jugoslavija, ebala ih Jugoslavija.

Veoma velika, sto svoje kosture i kredibilit prosirismo i na druge koji ih nisu bili vredi pa ostasmo i bez kostura a i bez kredibiliteta.

Imali smo istorijsku priliki, koja se malim narodima jednom događa, da zaokružimo svoj etnički prostor na kvalitetan način. Umesto toga, naša retardirana elita je odlučila da primimo guju u nedra. Redak slučaj u istoriji da narod vidi dalje od elite. Nažalost, sudbina srpskog naroda je da ima glupu elitu.

predatortz

Imali smo istorijsku priliki, koja se malim narodima jednom događa, da zaokružimo svoj etnički prostor na kvalitetan način. Umesto toga, naša retardirana elita je odlučila da primimo guju u nedra. Redak slučaj u istoriji da narod vidi dalje od elite. Nažalost, sudbina srpskog naroda je da ima glupu elitu.

meni se nešto čini da se Hrvatima pruža i druga (treća?) istorijska prilika da se kvalitetno etnički zaokruže?

Srđan Fuchs

predatortz

Imali smo istorijsku priliki, koja se malim narodima jednom događa, da zaokružimo svoj etnički prostor na kvalitetan način. Umesto toga, naša retardirana elita je odlučila da primimo guju u nedra. Redak slučaj u istoriji da narod vidi dalje od elite. Nažalost, sudbina srpskog naroda je da ima glupu elitu.

meni se nešto čini da se Hrvatima pruža i druga (treća?) istorijska prilika da se kvalitetno etnički zaokruže?

Čini ti se. To je isti proces, samo ide u fazama.

predatortz

Čini ti se. To je isti proces, samo ide u fazama.

ње пањимају - има процеса, ил' га нема, ако Хрвати форсирају агресивност, логично је да ће им се неко, например Срби, супротставити.

Srđan Fuchs

predatortz

Čini ti se. To je isti proces, samo ide u fazama.

ње пањимају - има процеса, ил' га нема, ако Хрвати форсирају агресивност, логично је да ће им се неко, например Срби, супротставити.

Srbi, trenutno, nisu u poziciji da se suprotstave. Rekoh, imamo glupu elitu. Razlika između nas i Hrvata je u tome što Hrvati imaju strašno glup i na zločin spreman narod, koji vodi pametna elita - a mi imamo strašno trpeljiv narod, koji vodi glupa elita.

predatortz

Srbi, trenutno, nisu u poziciji da se suprotstave. Rekoh, imamo glupu elitu. Razlika između nas i Hrvata je u tome što Hrvati imaju strašno glup i na zločin spreman narod, koji vodi pametna elita - a mi imamo strašno trpeljiv narod, koji vodi glupa elita.

у чему се огледа, по теби, глупавост наше елите? елаборирај мало, дедер, не буди ленштина, него размишљај наглас мало?

Srđan Fuchs

predatortz

Srbi, trenutno, nisu u poziciji da se suprotstave. Rekoh, imamo glupu elitu. Razlika između nas i Hrvata je u tome što Hrvati imaju strašno glup i na zločin spreman narod, koji vodi pametna elita - a mi imamo strašno trpeljiv narod, koji vodi glupa elita.

у чему се огледа, по теби, глупавост наше елите? елаборирај мало, дедер, не буди ленштина, него размишљај наглас мало?

Pogledaj Srbiju, vidi gde se nalazi danas, shvatićeš da objašnjenje potrebno.

Tehnički ministar kulture za Tportal izjavio je da zbog gužve koja je bila tamo nije mogao da kontroliše s kim se fotografiše, ni kakva obeležja nose sa sobom.

„Na skupu je bilo više hiljada ljudi i ni na koji način nisam mogao uticati, niti sam uticao, ni video bilo koje obeležje koje su sa sobom imali ili nosili oni u mnoštvu koji su poželeli sa mnom da se slikaju. Moj stav je jasan da se u svim takvim i sličnim događajima treba da se ističu isključivo službena državna obeležja“, poručio je Hasanbegović.

Na otvaranju spomenika Miri Barešiću osim ministra Hasanbegovića veći aplauz dobio je samo general Ante Gotovina, navode hrvatski mediji, a bio je prisutan i ministar Tomo Medved.

Ministar odbrane Tomo Meved rekao je da je "Miro Barešić jedan od najvećih hrvatskih domoljuba" i "simbol borbe za slobodu", kao i da se "njegovo delo i žrtva moraju poštovati".

primeti da se najveće pizdarije dešavaju u vladama pograničnih zemalja prema ruskom kulturnom krugu, da tako kažemo, ono što ja vidim da Simon Vizental Centar registruje kao neonaci talasanje, na nivou vlada: Litvanija, Estonija, Poljska, Hrvatska.

a ove slepce sa ustaškim simbolima, pazi, tu niko nije stariji od 1970. godišta, a do jaja su ustaše, kao. zlo und naopako.

i u tom je največi zajeb, jel dok su narodni ustanici mislili da ratuju protiv ustaša i njemaca neko je provodio revoluciju

To je ordinarna glupost. U partizanskim jedinicama se non stop obavljala "politička edukacija" boraca. Jasno je naglašavano da se bore i protiv okupatora i protiv staroga režima. Agenti SOE su se iznenadili da su Partizani neke zarobljene štamparske mašine tretirali sa većom pažnjom nego zarobljeno oružje.
Svako ko zna nešto o životu običnog čoveka u Kraljevini Jugoslaviji, nije iznenađen time što se komunistička ideja "zapatila" u narodu. Onaj ko ne zna, može slobodno da pogleda danas oko sebe, da se ne iznenadi što umesto demokratiji, težimo ili novom socijalizmu ili fašizmu. Najverovatnije nekoj nakaradnoj kombinaciji oba.

"...što Hrvati imaju strašno glup i na zločin spreman narod, koji vodi pametna elita..."

Kao jedan od gore navedenih glupana i zločinaca mogu samo iskazati duboku sućut trpeljivim komšijama.
Ako je Vama hrvatska elita pametna... mogu misliti kakva je onda vaša.

di si ti, Mayo, stari druze. kako se tumaci ovaj nalet ekstremnog nacionalizma, i da li se tumaci? ovo su ozbiljne stvari, da li je moguce da Hrv ne moze izgraditi neovisni, postmoderni identitet, a da ne bude baziran na starim zlobnostima prethodnog stoleca?

Pozdrav, Srđane
Što reći? Činjenica je da se u medijima malo-malo "čuje" o nekakvim proustaškim "događanjima", ali mislim da je to daleko od toga da je postao mainstream.
Evo, npr - u Srbu su kod spomenika Ustanku naroda Hrvatske 8(osam) ljudi, pripadnika neke opskurne strančice (jedne od bezbroj HSP; čim se posvađaju, onda osnivaju novu HSP stranku) diglo šator i pozivalo narod i branitelje da ih dođu podržati.
Na kraju je došla policija i hladno ih pokupila. Bez da ih je itko došao "podržati".
Svih osam prosvjednika.
A danima se o tome razglabalo po TV i novinama. Internetu da ne pričam.

Mislim da običnu raju u većini takve stvari apsolutno ne interesiraju. To je onako bombastično i medijski interesantno, ali istina se uvijek pokaže na izborima. Ekstremi nikada ne prođu - iako su najglasniji i najeksponiraniji.
Dokaz je moj sugrađanin haespejac Srb, kojeg su uvijek pune novine, a na državnim izborima nije prošao ni u svojoj gradskoj četvrti.

Konačno i hadezejska Vlada je pala nakon samo šest mjeseci, baš zbog galamdžijske retorike i bahatog ponašanja.

Da se razumijemo - ne podcjenjujem problematiku, smatram takve stvari (npr podizanje spomenika teroristi Barešiću) krajnje uvredljivim i sramotnim za Hrvatsku i potrebno se uvijek suprotstavljati ljudima koji pokušavaju proturati neoustašku ideologiju.
Što i činim u mojim okvirima i mogućnostima.

Nažalost, hrvatska elita u nedostatku znanja i sposobnosti rješavanja egzistencijalnih pitanja ljudi, uvijek poteže ustaše-partizani retoriku.
Čak bih rekao da više glavni neprijatelji i nisu Srbi, nego komunisti i jugonostalgičari, štogod to značilo.

Na ovim prostorima izmišljanje neprijatelja je uvijek imalo dobru prođu.

Čak bih rekao da više glavni neprijatelji i nisu Srbi, nego komunisti i jugonostalgičari, štogod to značilo.

Možda zbog toga što Srba gotovo da nema u Hrvatskoj?
Uzgred, odlično si sročio ovo minimiziranje ustaštva u Hrvatskoj. To je prednost vas Hrvata u odnosu na našu elitu. Umete da istaknete trun u tuđem, dok prikrivate balvan u svom oku. Da sam Hrvat, bio bih ti zahvalan na ovoj elaboraciji.

Uzgred, odlično si sročio ovo minimiziranje ustaštva u Hrvatskoj. To je prednost vas Hrvata u odnosu na našu elitu.

Nažalost - ili na sreću - nisam nikakva "elita". Spadam u običnu raju - onu grupu koju si kvalificirao kao glupane i zločince.

Umete da istaknete trun u tuđem, dok prikrivate balvan u svom oku.

Ne znam gdje si vidio da ističem "trun" u tuđem oku - komentirao sam isključivo moje viđenje Hrvatske, koje naravno može biti i drugačije nego što ga neko drugi doživljava.

Nisam pobornik nikakvog prikrivanja, sa problemima se treba suočiti i rješavati ih.
Inače u principu se slažem sa tvojim viđenjem "truna i balvana" u očima - ali bih dodao da to nije nikakva hrvatska specijalnost, čak ni balkanska, nego opće svjetska pojava.

Konačno i hadezejska Vlada je pala nakon samo šest mjeseci, baš zbog galamdžijske retorike i bahatog ponašanja.

Da se razumijemo - ne podcjenjujem problematiku, smatram takve stvari (npr podizanje spomenika teroristi Barešiću) krajnje uvredljivim i sramotnim za Hrvatsku i potrebno se uvijek suprotstavljati ljudima koji pokušavaju proturati neoustašku ideologiju.
Što i činim u mojim okvirima i mogućnostima.

Nažalost, hrvatska elita u nedostatku znanja i sposobnosti rješavanja egzistencijalnih pitanja ljudi, uvijek poteže ustaše-partizani retoriku.
Čak bih rekao da više glavni neprijatelji i nisu Srbi, nego komunisti i jugonostalgičari, štogod to značilo.

Na ovim prostorima izmišljanje neprijatelja je uvijek imalo dobru prođu.

kužim, hvala na javljanju, Mayo, možda ste obična raja, ali ste i važan glas
nekoga ko promatra na stvari iz svakodnevnog, običnog ugla, bez te nadmene pijete "elitnosti" - evo vam naše elite iznad, g. Krstića, koji vam je banirao polovinu bloga da bi mogao mirnije, bez kritike, plasirati svoje gluposti. to su vam naše "elite". otrovni ljudi. samim tim ste vi bitniji, kao obična raja, nego ova umišljena neobična raja.

ima i toga da i mediji seciraju neke stvari i događaje "na sitna crevca" - obostrano - baš pričam sa svojim frendovima iz Hrv - evo daću ti jednu dirljivu sliku: moja curica, Anita mala, ima par frendica i frendova s kojima se toliko voli i lepo igra da su svaki put suze kada odlazimo iz Hrvatske. kažem frendovima, "jbte, zamislite da nas neko gurne ponovo u sukob, sada, za 5, 10, 15 godina... i oni se više nikada neće sresti, i verovaće jedni za druge da su neprijatelji, a gledaj ovu ljubav?!"

tako da ja verujem da smo mi dužni ovim mališanima da obezbedimo uvjete da nikada, ali nikada do njih ne dopru sranja koja su prošla kroz naše živote. između ostalog i da, određenim nad- ili postideološkim pristupom iskorenimo ove zle sjeni prošlosti, svako u svom domenu, koliko mu je to mogućno, kao običnoj raji.

ps. razmišljam još nešto, hadezejci odlaze sa scene, izvesno, korumpirani su, igraju na kartu niskih strasti, nadajmo se da neće proći i da će ih hrvatski elektorat nagraditi u skladu sa njihovim zlom - i prema sopstvenim i prema tuđim građanima. trebalo bi provesti jedno temeljno suočenje sa prošlošću, da se povuče jasna crta, i da se krene napred. jedan song (da kažem, jedan stih u songu kaže, " i wanna sleep with common people, like you", da se razumemo da ne želim spavati s vama, Mayo, već da smo mlađi, mogla bi pasti neka common Hrvatica, ali ovako, u matorim godinama, ostaje samo da se tešimo dok ne naiđe Gospodarica do kompa i izudara nas grešne. )



postsongscript: da, da, postoje određeni krugovi koji ne dozvoljavaju hrvatski identitet neovisno od hrvaštva i katolicizma, tako da vi, ako ne pašete tom profilu, potppadate pod kategoriju "komunista i jugonostalgičar".

tako da ja verujem da smo mi dužni ovim mališanima da obezbedimo uvjete da nikada, ali nikada do njih ne dopru sranja koja su prošla kroz naše živote.

Apsolutno, Srđane, slažemo se.

hadezejci odlaze sa scene, izvesno, korumpirani su, igraju na kartu niskih strasti, nadajmo se da neće proći

Neće proći u smislu da sami vladaju, ali nažalost postoje ljudi koji će glasati za HDZ taman da im se isti pokenja na glavu (što i rade). Tako da nije daleko mogućnost da uz neku neprincipijelnu koalicijsku podršku opet zasjednu na vlast.

potppadate pod kategoriju "komunista i jugonostalgičar".

Taj sam

Isprika Jelici na trolu, malo smo se zanijeli.
Spomenik generalu Meisteru u Ptuju:

али ме интересује како си ово тако прецизно утврдио?

Najmanje nekoliko argumenata se mogu navesti u prilog toj tvrdnji.
Prvi, nesporni je onaj o broju partizana i partizanskih jedinica u toku rata u Srbiji.
Njih posle katastrofe na Kadinjači skoro da nije ni bilo.
Imaš o tome nešto OVDE, pred kraj, a i cela serija je zanimnjiva, pa ako imaš volje i vremena....

Druga vrsta argumenata se tiče ličnih utisaka, naročito jednog.

Tito se sa partizanima, jedinicama na terenu, prvi put susreo u septembru '41. baš u mom selu, prekoputa moje kuće.
Nije daleko od logike da se zaključi da su ga doveli u kraj gde ima nešto bolju podršku nago na nekim drugim mestima.
A u tom kraju, dakle u mom selu i okolini, navodno kraju sa znatnom podrškom u narodu, su brojim i slovom za komunističku stranu bilo opredeljeno samo dva domaćinstva. U jedno od tih je Tito doveden.
Svi ostali su bili prodražinovski opredeljeni.
To se podrazumevalo, komunističko opredeljenje se posmatralo kao anomalija, bolest.

Tolika je bila zainteresovanost za stupanje u Dražinu gerilu da je nekoliko mojih komšija odlazilo na Ravnu Goru odakle su bili vraćani, jer nije bilo dovoljno kapaciteta da ih prime.
U partizane nije išao niko.

I kad si pomenuo komunističke, partizanske, spomenike po selima, u mom ih ima tri.
Jedan je u toj kući gde je Tito dolazio, druga dva su po nekim šumama gde se apsolutno ništa nije desilo, nego je izmišljen neki događaj, neki sastanak, neko navodno formiranje jedinice, kako bi se izazvao utisak da je tu neke aktivnosti partizana bilo.
A nije, lažu bez veze.
Tako da ti spomenici nisu dokaz ničemu.

Zašto pristalica Dražinog pokreta nije bilo u Vojvodini ne znam, a nije ih bilo previše, ali ni partizani se tamo nisu ovajdili.

Ako je Vama hrvatska elita pametna... mogu misliti kakva je onda vaša.

Sad vam je onakva kakvu ste izabrali, sami je procenjujte, ali da je ona iz vremena prvog rata bila mudra, to se ne može sporiti.
A nju niste birali, ona se sama nametnula.

Jugoslovenski odbor, koji je zastupao hrvatsku stranu u tom procesu, nikakav legitimitet, što se tiče narodne volje Hrvata, nije imao.
Ali to što je on uradio je, pokazalo je vreme, bilo izuzetno dobro za Hrvate.

Teško je sa sigurnošću tvrditi šta bi se dešavalo sa Hrvatima i Hrvatskom u nekom drugom scenariju, ali ja ne mogu da zamislim drugu, po Hrvate povoljniju kombinaciju.
Ne znam sa kim bi to mogli da formiraju državu u kojoj bi bili ravnopravni sa ostalim nacijama u njoj, a tek je nemoguće zamisliti da bi nastala samostalna Hrvatska u tim okolnostima.


i da...
Ostalo je nekomentarisano, a zanimnjivo ovo što je AO napisao

Mozda je i to sto su se okolnosti promenile od 1917. do kraja 1918. godine. Oktobarska revolucija je prva stvar a druga je i prakticno nestanak Habsburgovaca kao faktora integracije. Interesantno bi bilo videti sta se pricalo o Ceskoj 1917. godine

Nije nemoguće, ali ono što se u tu teoriju ne uklapa je da je ideja o Jugoslaviji u srpskoj vladi i na srpskom dvoru nastala i ozvaničena još '14 i '15 godine.
Niška deklaracija je napisana 1914, a Jugoslovenski odbor formiran odmah nakon toga, a sve to je bilo u cilju stvaranja jugoslavije.

predatortz

Srđan Fuchs

predatortz

Srbi, trenutno, nisu u poziciji da se suprotstave. Rekoh, imamo glupu elitu. Razlika između nas i Hrvata je u tome što Hrvati imaju strašno glup i na zločin spreman narod, koji vodi pametna elita - a mi imamo strašno trpeljiv narod, koji vodi glupa elita.

у чему се огледа, по теби, глупавост наше елите? елаборирај мало, дедер, не буди ленштина, него размишљај наглас мало?

Pogledaj Srbiju, vidi gde se nalazi danas, shvatićeš da objašnjenje potrebno.

Interesantna rekao bih hipoteza, a zadrzao bih se samo na onom delu srpske elite. I shvatam to uopstenije, da je u istoriji narod imao bolji instikt ili osecaj j sta je po njega opasnije ili pak poslednja slamka spasa od politicara.
Drigo, cini mi se da izraz " glupa elita" sadrzi u sebi kontradiktornost pa bih pre koristio neki drugi termin , na primer vlast ili politicari.

hoochie coochie man

. . .

Tolika je bila zainteresovanost za stupanje u Dražinu gerilu da je nekoliko mojih komšija odlazilo na Ravnu Goru odakle su bili vraćani, jer nije bilo dovoljno kapaciteta da ih prime.
U partizane nije išao niko.

I kad si pomenuo komunističke, partizanske, spomenike po selima, u mom ih ima tri.
Jedan je u toj kući gde je Tito dolazio, druga dva su po nekim šumama gde se apsolutno ništa nije desilo, nego je izmišljen neki događaj, neki sastanak, neko navodno formiranje jedinice, kako bi se izazvao utisak da je tu neke aktivnosti partizana bilo.
A nije, lažu bez veze.
Tako da ti spomenici nisu dokaz ničemu.
..

Mislim da je generalizovanje pogresno. Ja na primer imam drugacija saznanja od toga sto navodis.
Meni su rekli da su cetnici u zapadnoj Srbiji popunjavali ljudstvo po potrebi i vrsili prinudnu mobilizaciju. Moj teco je bio mobilisan i bio je odvedem na Drinu. I on mi je bas pricao. Posto je tamo bio a nije bilo ni borbi ni pokreta nekakvih, a on je bio ozenjen i imao decu, kaze , sa vise njih iz svog kraja , on se dogovorio i pobegli su jedne noci i vratili se kucama
A vec sam ovde navodio, da je moj otac gledao 1941 u njegovom selu na pocetku rata da su stajala dva stola jedam pored drugog za priavljivanje , jedan sto za partizane i jedan sto za cetnike.
Sto se tice spomenika takodje ne mozes generalizovati. Da li su u Kragujevcu ili Kadinjaci spomenici podognuti na stvarnim ili izmisljenim dogadjajima.
Mozda se malo zna o nekim drugim spomenicima a trebalo bi reci jer govori o stradanju nevinog naroda. I tada se verovatno neka pitanja ne bi ni postavljala.
Evo sta sam skoro saznao. Na putu za more, verovatno svi uoce izmedju Pozege i Uzica u selu Zlakusi uz sam magistralni put, na mestu gde se skrece za Zlakusu ( tu vam je poznata grncarija) nalazi se iz pravca Pozege prema Uzicu spomenik u obliku drvenih vesala. Tu su 1941 godine Nemci streljali a posle obesili mislim 21 seljaka iz sela Zlakuse, zato sto je u borbi na brdu iznad Zlakuse a zove se Gradina, izmedju partozana i Nemaca poginuo jedan siptar . Bila je jedma jedinica Siptara koja je bila u dastavu Nemacke vece jedinice kpja je napala bolje reci htela da iznenafi partizane kpji su bili smesteni na Gradini. Niko od Nemaca nije poginuo inace bi veca odmazda bila.

Meni su rekli da su cetnici u zapadnoj Srbiji popunjavali ljudstvo po potrebi i vrsili prinudnu mobilizaciju.

Naravno da je bilo i mobilizacije, posebno na lokalnom nivou za neke konkretne akcije, ali ja govorim o kraju koji je u Srbiji izabran da se u njega dovede sam Tito, i da tu prvi put sretne svoje jedinice.
On čak ni u tom kraju nije imao podršku u narodu, a upravo to je bilo pitanje, po čemu procenjujem da komunisti nisu imali narodnu podršku.

Da li su u Kragujevcu ili Kadinjaci spomenici podognuti na stvarnim ili izmisljenim dogadjajima.

E jbg sad
Vidi na šta sam odgovorio

Фрушка гора у којој свако село има неки споменик НОБ

Ti spomečurci po selima mogu da budu, i često jesu, čista laž.

po čemu procenjujem da komunisti nisu imali narodnu podršku.

Super ti je ta ekstrapolacija - tako je bilo u mom selu, ergo moralo je tako biti u celoj Srbiji.

Super ti je ta ekstrapolacija - tako je bilo u mom selu, ergo moralo je tako biti u celoj Srbiji.

A preskočio si onaj prvi argument sa linkom?

Veliš, daj da osporim ovaj, lako je, pa će tako ispasti da je partizana bila puna Srbija, a ti ispasti pametan?
E pa ništa od toga, ni od prvog ni od drugog.
Probaj opet.

Probaj opet.

Bolje da se manem ćorava posla, pošto si ti sad meni stavio u usta tvrdnju kako je "partizana bila puna Srbija" a ja to nisam napisao. Samo sam reagovao na nešto što se nikako ne može nazvati argumentom. To je isto kao kad bih ja tvrdio da je Dunav poplavio celu Srbiju 1965. godine jer se to dogodilo u mom rodnom mestu.

Bolje da se manem ćorava posla,

Ne, najbolje bi bilo da, ako već hoćeš da komentarišeš, uzmeš u obzir ceo konteks, ili makar rečenicu pre onoga što bi da komentarišeš.
Ovu npr

Druga vrsta argumenata se tiče ličnih utisaka, naročito jednog.

Dakle iz nje se vidi i da postoji neka prva vrszta argumenata, a i da je ovo samo moj lični utisak
A da je još ljudi koji su imali ili imaju takav utisak možeš pogledati ovde od šestog minuta pa nadalje.



Ako te mrzi da pustaš, tu Milovan Đilas kaže da su oni imali iluzije oko Srbije, a da su seljaci u Srbiji prema njima bili zlonamerni.

Ala si zapenio da me ubediš u nešto u čemu ti ja ne protivrečim.
Iznosi ti slobodno lične utiske ali nemoj da ih nazivaš agrumentima.

Iznosi ti slobodno lične utiske ali nemoj da ih nazivaš agrumentima.

Ni svedočenje Milovana Đilasa ne smatraš argumentom?

Ni svedočenje Milovana Đilasa ne smatraš argumentom?

Eno ga opet. Gde sam to napisao?

Eno ga opet. Gde sam to napisao?

Ovde piše da to što ja iznosim ne treba da nazivam argumetima

Iznosi ti slobodno lične utiske ali nemoj da ih nazivaš agrumentima.

A ja gore postavio neki link, ovde te uputio na minut na koji treba da obratiš pažnju i prepričao ti, plus.

Ne, tu piše da lične utiske ne treba da nazivaš argumentima.
Evo baš sam napisao na jednom drugom blogu kako je za mene Cune Gojković najbolji pevač sa naših prostora. Ali ne mogu da tvrdim da to nepobitno jeste tako. To je moj lični utisak. Isto tako, za mene je film "Tomi" izvan konkurencije i ne može se porediti ni sa kojim drugim filmom, makar to bio "Kum", "Let iznad kukavičjeg gnezda" ili recimo "Lovac na jelene". Ali to je moj lični utisak.
Ako je moje rodno mesto bilo poplavljeno 1965. to ne znači da su sva mesta u Srbiji bila poplavljena tada. Neka jesu bila, većina drugih nije.
Ako su partizanski spomenici u tvom rodnom mestu lažni, ne mora da znači da su u ostalim mestima lažni. Ne znači ni da nisu, to bi trebalo utvrditi za svako mesto ponaosob a dotle se ne može tvrditi ništa sa sigurnošću.

Ja jasniji od ovoga ne mogu biti...

Atomski mrav

Bolje da se manem ćorava posla, pošto si ti sad meni stavio u usta ...

Glavno moje saznanje jeste da je Srbija bila puna nesrece , stradanja i patnji i da je strasan bol ostao u narodu zbog cega su i tako suprostavljene diskusije. A sve je to zbog nesrece koja nas je zadesila.

Srđan Fuchs

Veliki broj mladih u Srbiji ne zna ko je na spomeniku "kod Konja":

A)
B)

Зато коња одлично познају.

Cune Gojković najbolji pevač sa naših prostora. Ali ne mogu da tvrdim da to nepobitno jeste tako. To je moj lični utisak.

Pa dobro, ako ti izjednačavaš ukus i procenu konkretne istorijske situacije na osnovu utiska koji je stečen ličnim kontaktima, onda u redu.

Što bre cinculiraš bez veze oko značenja reči utisak, kad je i tebi jasno na šta se odnosi.
Stekneš li ti nekad utisak o nekom događaju, o nekoj situaciji, na osnovu kontakata u okruženju?
Izjednačavaš li taj utisak sa muzičkim ukusom?
Posebno kad se taj tvoj utisak poklapa sa relevantnim izvorima.

Ne lupetaj mrave, leba ti.

Ako su partizanski spomenici u tvom rodnom mestu lažni, ne mora da znači da su u ostalim mestima lažni. Ne znači ni da nisu, to bi trebalo utvrditi za svako mesto ponaosob a dotle se ne može tvrditi ništa sa sigurnošću.

Da, naravno, o nekom istorijskom pokretu se ne sme donositi nikakav opšti sud, sve se mora razmatrati u svakom pojedinačnom slučaju.

Fašisti su možda negde bili ekstra humani, komunisti ekstraiskreni, pa zato ih ne treba ocenjivati kao pokrete i ideologije, nego samo od slučaja do slučaja.

Ako negde nađeš dokaz da je falsifikator to ništa ne znači, možda postoji negde nešto što nije falsifikovano.
On jeste falsifikovao događaje, postoje dokazi za to, ali ne sme se smatrati falsifikatorom.

Eto ti tvoje logike.

Ma bitno je da je tvoja "logika" nepogrešiva. Uživaj slobodno u tom svom svetu, neću više da ti smetam.

Nemaju Hrvati pametnu elitu, vec sposobne mentore.
No, za takve mentore mora se imati i odgovarajuci zeludac.

lira92

Nemaju Hrvati pametnu elitu, vec sposobne mentore.
No, za takve mentore mora se imati i odgovarajuci zeludac.

al zato je naša pametna elita devedesetih odabrala rusiju za mentora, rusiju koja je bila na kolenima i nije bila sposobna ni svoje nacionalne interese da odbrani, pa evo i danas ta pametna elita prravi vojne vežbe sa rusijom , protiv koje je ceo zapadni svet i koja trpi sankcije od istog, ali mi idalje brkamo u oko zapadu pa se posle žalimo na nepravdu kad dobijemo po pičci, a rusi se kurvinski izmaknu i prave blesavi.
sačuvaj nas bože od naše elite i ruske pomoći, na kraju će i maslačak da nam bude preprostran od ovolke pametne elite.

Стигло ми на мејл, па да поделимо:


Интересантан текст
Хрватског аналитичара
Миславa
Хорвата


На једном зиду у Београду исписан је графит: „Од свих Срба, најгори су Хрвати"! Као и обично, народна мудрост је оно за што би историчарима, социолозима и психолозима требале бројне књиге изрекла у само једној реченици. Свакоме ко је икад проучавао постанак хрватске нације јасно је да овај графит погађа саму суштину. Хрват није националност, то је стање свијести, а злобници би рекли и дијагноза. Зато су многи другосрбијанци једино по именима Срби, али су у потпуности усвојили ментални склоп Хрвата.

Недавно је уважена хрватска научница у својој докторској дисертацији одбрањеној на престижном њемачком универзитету врло добро примјетила да је хрватска нација изграђена на лажима и стога ју је оправдано назвати културом лажи. Идеологија хрватства постоји само као анти-теза, као негација српства, никад независна, никад сама за себе. Хрвати свој идентитет изграђују негирајући своје српско поријекло. Исти такав ауто-шовинизам краси и другосрбијанце. У којој је другој земљи на свијету могуће наћи центре за деконтаминацију осим у Србији? Другосрбијанци> свој сопствени народ, културу,
вјеру и насљеђе сматрају радио-активношћу, нечиме што треба константно деконтаминирати. Ауто-деструктивност доведена до савршенства.

Ако проучимо настанак другосрбијанаца, уочићемо да су на сцени врло слични процеси, идентични ментални обрасци и готово исти социолошки феномени као и када је настајала хрватска нација. Главна разлика је у томе што је хрватство прво као идеологија, а касније и вјештачка нација формирано у другој половини 19. вијека и почетком 20. вијека, док је настанак другосрбијанаца новијег датума у понешто измјењеним околностима.

Све почиње још у 17. и 18. вијеку. Мјесто радње Далмација, Крајина, Славонија, Хрватска, Босна и Херцеговина. Српско село, гладна година. Католички попови нуде храну свима који прихвате унију. Могу остати православни, наставити литургију по својим обредима, али морају признати папу. Првих дана се не јавља нико, али након пар дана глади првих неколико породица пристаје, а с временом их је све више. Помаже што је један локални мјештанин неколико година раније током студија у Бечу прешао на католичку вјеру и постао свећеник, па добро познаје менталитет Срба. Сваке гладне године, а оне су посебно у Далмацији и Лици биле честе, по неколико хиљада српских породица пређе у унију, а многи из уније у католичанство. Међутим, тај прелаз није искрен, многи у себи мрзе католичанство и папу, многи и даље славе славу и два Божића, јавно католички, потајно православни. И данас се на многим гробовима и старим црквама у Далмацији могу наћи ћирилични натписи, а и славске иконе скривене на таванима.

Али католичка црква је сурова и сирова, на подручју данашње Хрватске инквизиција је дјеловала најдуже од свих земаља у Европи. У генима тог становништва је инквизицијска параноја, програмирани су стравом, не дижу устанке јер Ватикан не прашта. Мучења су звјерска, таква да се и најтежа смрт чини као излаз. У свијести тих бивших Срба утиснут је страх са једне стране, а са друге мржња на своје окупаторе и ту нову вјеру. С временом се та мржња усмјерава према онима који су остали Срби. Пребацивање кривице. Нисам ја крив што сам издао српство, него он што је остао Србин. Његов останак у српству, његов морални живот, његова храброст и јунаштво, пркос и непоколебљивост су укор за моју савјест, за мене конвертита, слабића, кукавицу, биједника, слугу, који је за џак брашна и соли издао и дједове и народ и вјеру. Он мора нестати да ме више никад не подсјећа на моју издају. Зато Јасеновац, зато Олуја, зато су Хрвати са толиком мржњом клали Србе јер су их подсјећали на истину о себи, јер су Срби самим својим постојањем били прст кривице уперен у Хрвате..

Постоји још један елемент психопатологије која се назива хрватство. У 19. вијеку Аустро-Угарска схваћа опасност од тек ослобођене Србије која ће кад тада ослободити све земље гдје живе Срби под страним завојевачима. Беч и Ватикан одлучују створити од Срба неколико нација инзистирајући прије свега на вјерским и регионалним разликама (свака сличност са Војводином је намјерна). За центар тог пројекта изабрали су провинцијски градић Загреб. Беч у Загребу гради цијели тзв. „Доњи град" све установе, позориште и сл. Одређују име Хрвати, по једној од негдашњих српских регија (Далмација, Хрватска, Славонија, Лика) и формирају нову нацију од Срба католика и досељеника из цијеле Монархије (исти пројект одвијао се тада и у Галицији у граду Лавову, Беч и Ватикан тамо су стварали Украјинце). Хрватска народна странка постаје оно што је у другој Југославији била комунистичка партија. Ако је и један Србин хтио посао и било какав напредак у друштву морао се изјаснити као Хрват и учланити у „Хрватску народну странку". Многи сиромашни Срби са села долазили су у Загреб, у којем је живјело пуно аустро-угарских чиновника, умјетника и трговаца Њемаца, Мађара, Јевреја... углавном несрпског, неславенског становништва. Ти сељаци су се продавали за тањир супе и ново одјело, покушавали бити као ти новопечени грађани, елита која се на брзину обогатила. Прихваћали су њихово лицемјерје, малограђанштину, заборављали су своје српско и сеоско поријекло, мрзили су га, постајали су покондирене тикве. Према свему српском имали су аверзију, а највећи страх имали су од тога да им се на вратима не појави неки рођак са села. И опет, свака сличност са другосрбијанцима је намјерна.

Сада су Беч и Ватикан имали све потребно за стварање нове нације. Руралну масу Срба католика из Далмације, Лике, Славоније, Босне и Херцеговине и новопечени малограђански слој који ће тој маси бити предводник. Аустрија ништа није препуштала случају, измишљена је нова историја, нови митови, нове институције, радили су филигрански прецизно, онако како то само Њемац може. А на терену, сву логистику је пружала католичка црква преко својих свећеника и часних сестара. Како је недељни одлазак у цркву био централни догађај у сеоском животу, а локални поп ауторитет којем се готово безрезервно вјеровало католичка црква успијела је кроз неколико деценија изградити нови идентитет, идентитет од почетка до краја темељен на лажи и на негирању себе самог. На лажном вјерском конвертитству и на лажном малограђанству, на лажној историји писаној у Бечким кухињама и Ватиканској школи фалсификата, на одрицању од своје аутентичности, културе, вјере, предака. Зато се на енглеским и америчким универзитетима хрватска нација изучава као примјер успјешно створене вјештачке нације. Геноцид над Србима извела је коалиција две Хрватске, оних који су Хрвати постали из малограђанских побуда и оних који су српство напустили под притиском Ватикана. Те две Хрватске се међусобно мрзе, а уједине се једино кад заједно мрзе Србе.

Паралеле са другосрбијанцима су више него очигледне. Јасно је да је данас у Србији најлакше напредовати ако се пљуне на Србе. Сваки интелектуалац који жели радити у новинама или на факултету зна да је најбржи пут до успјеха србо-мржња. Прави српски патриоти, ма колико факултета завршили и научних радова објавили, осуђени су једино на локалне телевизије и мање интернет сајтове. Оно што су некад за новопечене католике, бивше Србе, били католички олтари и проповједаонице, данас су за другосрбијанце медији, прије свега телевизија и новине. Другосрбијанци снобовски гледају чак и на Загреб који је реално према Београду провинција, а све што долази из западне Европе некритички прихваћају, док све своје, српско презиру. Тако се често могу чути трагикомичне изјаве попут оне једног другосрбијанца да он кад гледа Европску унију види брзе возове. Нека дође у Хрватску која је чланица Европске уније, па ће видјети да су хрватски возови спорији од српских. Једини брзи воз који би Србија добила уласком у ЕУ је воз у властиту пропаст. Већини другосрбијанаца је главни мотив новац, као што је то био случај и са оним Србима који су почетком 20. вијека постојали Хрвати.

Не чуди што су другосрбијанци заговарали НАТО-агресију на Србију и радовали се бомбама које су убијале њихове суграђане. Као што смо видјели, ауто-шовинистичка мржња на све српско природна је посљедица процеса расрбљивања и у свом крајњем облику завршавала лудилом, геноцидом, Јасеновцем и Олујом. Не треба мрзити расрбљене Србе, српском духовном организму мржња је страна, треба их разумијети, али никако не смијемо дозволити да наша браћа, породица, рођаци и комшије подлегну њиховој пропаганди. Останимо Срби и данас када је то врло тешко. Али увијек је било тешко. Године 1941. вјероватно није било горег мјеста за живот од Србије, Србије окупиране од Њемаца, усташа, Бугара, Мађара, Србије у којој стрељају цијеле разреде школске дјеце, Србије коју бомбардирају и Њемци и савезници... па ипак, 1941. два највећа писца и књижевника икад рођена на овим просторима, Меша Селимовић и Иво Андрић долазе баш у Србију. Њихове животне приче чине се као парадигма. Меша Селимовић се 1941. налази у Загребу, одбија све привилегије којим га обасипа усташки режим и одговара својој тадашњој дјевојци која га у невјерици пита зашто иде у Србију: „Какав бих ја то Србин био кад не би био са Србијом када јој је тешко?". Исте године и Иво Андрић долази у Београд. Са презиром одбија личну понуду Павелића да бира позицију у НДХ коју жели и изабире живот у Београду у сиромаштву и под бомбама, а као своју националност уписује – Србин. Андрић је добро знао, јер је један његов рођак био католички свећеник, како је Католичка црква од њих, Срба католика у Босни стварала Хрвате. Али највећи међу Србима исламске вјере, као и Србима католичке вјере остајали су у српству и онда када је било најтеже. Јер Србин је најјачи онда када је најтеже, српство је само за најхрабрије Србе и Српкиње, слаби бјеже у топонимске нације. Довољан је примјер Емира Кустурице који је могао имати колекцију Оскара само да се хтио одрећи српства. Чак и многи несрби, попут Петера Хендкеа који је остао без Нобелове награде јер је бранио Србе препознавали су тај српску дух, ту српску искру љубави, слободе, правде, части коју ни једна окупација, ни један геноцид, ни једно ропство нису успјели угасити.


Аутор је хрватски
аналитичар Мислав Хорват

Аутор је хрватски
аналитичар Мислав Хорват

Аутор је јео бунике или се спрда да види колико ће пута бити шерован и лајкован у Србији.

Najmanje nekoliko argumenata se mogu navesti u prilog toj tvrdnji.

ХУћи, ниси разумео. Питање које сам ти поставио, на које си ти одговрио, се односило на то како си утврдио ко је и колико клао. Ти си одговрио само на други део, а тај део си изоставио...

Najmanje nekoliko argumenata se mogu navesti u prilog toj tvrdnji.
Prvi, nesporni je onaj o broju partizana i partizanskih jedinica u toku rata u Srbiji.
Njih posle katastrofe na Kadinjači skoro da nije ni bilo.
Imaš o tome nešto OVDE, pred kraj, a i cela serija je zanimnjiva, pa ako imaš volje i vremena....

Јесте занимљива серија, наћи ћу времена некад и све да погледам. У истој епизоди коју си доле ембедовао и упутио на 6. минут каже негде око 15. минута да су партизански одреди све време постојали и у јужној Србији...
Што се броја бораца тиче на простору Ужичке републике било је 5 пута више партизана , а постојале су две паралелне управе и два стола за регрутацију (то сам видео негде раније на ВИКИ...).
Али пази, ја само кажем да је једнако могуће (ако не и вероватније) да је разлог за то што неког великог присуства и упоришта партизана у Србији од зиме 41. није било (чињеница) није слаба подршка народа, већ други, стратешки и тактички разлози. И четници су се свели на наколико малих групица које су се криле, без могућности да делују, а главнина је прешла у Недићеве снаге. Сад не знам шта то говори о подршци народа...

Druga vrsta argumenata se tiče ličnih utisaka, naročito jednog.

Хехе, моја омиљена врста аргумената за генерализацију, али већ је Атомски мрав лепо објаснио шта је проблем са таквим резоновањем.

Nista suprotno nisam tvrdila. Mene muce nesto vise "moji", tebe "tvoji".
Pitanje je samo da li te "nase" elite doista traze mentore ili mentori postavljaju "elite koje kao biramo".

Srbi se vole qrciti, kratko gustaju i debelo plate.
Ovi moji se sagnu i namjeste. I isto plate, prije ili kasnije.
Jos nisam skuzila koji su gluplji, a da su u povijesti oba naroda redovno ispadala glupa i ponavljaci, to je van diskusije.

O Bosni necu, oni su van kategorije ;-)

little_radojica

а главнина је прешла у Недићеве снаге.

Glavnina nije mogla da pređe kod Nedića zato što to Nemci nisu dozvoljavali - dozvoljeno je svega 5000 ljudi za celu Srbiju, i to samo sa lakšim naoružanjem.

Ostalo su popunjavali folksdojčeri koji su čuvali rudnike i industrijska postrojenja, kao i oni "aktivniji" koji su činili SS diviziju Prinz Eugen (takođe oko 5000 ljudi), koji su ostavili baš onako lep utisak u domaćem stanovništvu.

milisav68

little_radojica

а главнина је прешла у Недићеве снаге.

Glavnina nije mogla da pređe kod Nedića zato što to Nemci nisu dozvoljavali - dozvoljeno je svega 5000 ljudi za celu Srbiju, i to samo sa lakšim naoružanjem.

Па главнина Дражиноваца одговара броју од 5000. У УР их је било толико, наспрам 25.000 аномалија.

Ostalo su popunjavali folksdojčeri koji su čuvali rudnike i industrijska postrojenja, kao i oni "aktivniji" koji su činili SS diviziju Prinz Eugen (takođe oko 5000 ljudi), koji su ostavili baš onako lep utisak u domaćem stanovništvu.

Не заборави Булгаре који су позвани да бејбиситују кад су Њемци морали на Источни фронт. И сматрај великом услугом што ти на ово скрећем пажњу пре Нарциса

Да, фолксдојчери, фолксзорбен, фолксалбаниен, фолксхунгариен, сви су се баш лепо показали под Вермахтовом дирегентском палицом. Само, неком чудном иронијом набасамо на бисере од размишљања по којим то што су нас јебали наши некаква чудна борба за очување националне државе, а то што су нас јебали "њини" велеиздаја. Ту је КПЈ тј. ОЗНА била знатно конзистентнија и јебала мајку и једнима и другима (и притом починила масовне злочине и сама).

little_radojica

Па главнина Дражиноваца одговара броју од 5000. У УР их је било толико, наспрам 25.000 аномалија.

To si ti nešto pomešao sa jedinicama Koste Pećanca, kojih je bilo oko 6000 i bili su na nemačkom platnom spisku, a Nedić je imao kontrolu nad 5000 žandara, od kojih je dobar deo to bio i pre rata.

Zato je ta cifra od 25.000 prenaduvana jer su oslobođenu teritoriju držali i partizani i JVO (i prilično je bilo izmešano, gde su jedni prelazili čas pod jednu, čas pod drugu komandu).

Broj vojnika pod direktnom Titovom komadnom je bio oko 10.000.

Uglavnom, posle pada Užičke republike, sa Titom je krenulo oko 2000 boraca, ostali su se ili pritajili ili prešli kod Draže.

Epilog ustanka je bio oko 35.000 mrtvih civila i boraca, dok su Nemci imali 160 mrtvih, i 378 ranjenih.

Ту је КПЈ тј. ОЗНА била знатно конзистентнија и јебала мајку и једнима и другима (и притом починила масовне злочине и сама).

Jeste, ali tek kad su došli Rusi.

To si ti nešto pomešao sa jedinicama Koste Pećanca, kojih je bilo oko 6000 i bili su na nemačkom platnom spisku, a Nedić je imao kontrolu nad 5000 žandara, od kojih je dobar deo to bio i pre rata.

Нисам ја ништа помешао.

Заповедници Михаиловићевих одреда су 20. новембра одлучили да се придруже легализованим четницима под командом генерала Недића, како би могли да се боре против партизана без страха од Немаца и избегну Михаиловићево компромитовање у очима Британаца. Докази сугеришу да Михаиловић није наредио овај чин, већ да је само одобрио ову одлуку.[57][67] Око 2000—3000 четника је ступило у војску Недићевог режима. Легализација је омогућила четницима да добијају плату и алиби од квислиншке владе, док је Недић добио још војника да се бори против комуниста, мада под заповедништвом Немаца.[68] Са друге стране, Михаиловић је сматрао да овим путем може да се инфилтрира у Недићеву администрацију, коју су ускоро преплавили симпатизери Југословенске војске у отаџбини.[69]. Иако је овај споразум био другачији од потпуне колаборације Косте Пећанца, због тога је избила конфузија против кога се четници боре.[70]
Драгољуб Михаиловић ВИКИ>>>>ЛИНК

Zato je ta cifra od 25.000 prenaduvana jer su oslobođenu teritoriju držali i partizani i JVO (i prilično je bilo izmešano, gde su jedni prelazili čas pod jednu, čas pod drugu komandu).
Broj vojnika pod direktnom Titovom komadnom je bio oko 10.000.
Uglavnom, posle pada Užičke republike, sa Titom je krenulo oko 2000 boraca, ostali su se ili pritajili ili prešli kod Draže.
Epilog ustanka je bio oko 35.000 mrtvih civila i boraca, dok su Nemci imali 160 mrtvih, i 378 ranjenih.

Ово си ти лично пребројавао или постоји неки кредибилан извор? ја нисам ко неки, ја отварам линкове, немој се устручавати

Цифру од 25.000 партизана према "неколико хиљада четника" наводи проф. Бранко Петрановић (стручни консултант у серијалу који је препоручио Хући-кући-мен) у књизи "Српски народ у устанку" чији део можеш видети овде>>>>КЛИК (стр. 231)

Jeste, ali tek kad su došli Rusi.

Не знам какве то има везе, осим ако није да убациш још једно али, чисто онако. Могу и ја, није то тешко, пази сад: Јесте, али су и Руси починили злочине... И тако у недоглед с тобом

little_radojica

Заповедници Михаиловићевих одреда

Koji zapovednici?

Ово си ти лично пребројавао или постоји неки кредибилан извор? ја нисам ко неки, ја отварам линкове, немој се устручавати

Ma ne, ja sam seljak-čovek, gledam šta su pisali Nemci - Izveštaj načelnika štaba za jugoistok.

link

Цифру од 25.000 партизана према "неколико хиљада четника" наводи проф. Бранко Петрановић (стручни консултант у серијалу који је препоручио Хући-кући-мен) у књизи "Српски народ у устанку" чији део можеш видети овде

Ma dobro, to su neki okvirni podaci, koji nisu ni sa čim potkrepljeni, a naduvavani su posle rata kada niko nije smeo da protivreči.

Mislim, gde se izgubilo tih 25.000 boraca za mesec i nešto dana trajanja Užičke republike, ako je sa Titom izbeglo 2000?

milisav68

..
Uglavnom, posle pada Užičke republike, sa Titom je krenulo oko 2000 boraca, ostali su se ili pritajili ili prešli kod Draže......

Sa vecinom ljudi sa kojima sam razgovarao, na zalost vecena su odavno pokojni, su mi govorili da je vecina narada u to nesrecno vreme izbegavalo svaku vojsku. Cak bi se i sklanjali u nepristupacnijr i dalja mesta kako bi izbegli mobilizaciju. Sumnjam fa je bilo dobrovolknog prelaska vec bi pre bila rec o prinudnoj mobilizaciji? bar u zapadnoj Srbiji.
Inace ima tu interesantnih stvari koje istorija zna ali je sirim masama manje poznato.
Na primer kod formiranja Uzicke republike. Cuo sam od Uzicana da su se prvo Nemci sami povukli iz Uzica bez ikakve borbe. Onda su u Uzice usli prvo cetnici. Zatim su u Uzice 24 septembra usli partizani. Kratko vreme, mada ne znam sta to znaci vremenski, su bili u Uzicu i partizani i cetnici. Onda su partizani dali oko 200 pusaka cetnicima kako bi se zajedmo borili protiv Nemaca. I onda su se cetnici povukli u Pozegu i iz Pozege su krenuli prema Uzicu da napadnu partizane. Partizani su za to saznali i sacekali ih i bila je borba u kojoj su partizani pobedili i posle toga isterali cetnike iz Pozege.
Inace sto je takodje intetesantno kada su Nemci ponovo okupirali Uzice jedno vreme sa njima su bili i cetnici. Onda su, kako su mi rekli cetnivi se povukli iz Uzica i nisu uopste ulazili dok su Nemvi bili u njemu.
Inace, kazu mi da su tada najljuće borbe bile izmedju partizana i ljoticevaca. I sto je interesantno kazu da su se sukobljavali i ljoticevci i cetnici izmedju sebe. Zaboravio sam ali cu se raspitati bas za jednu takvu borbu u okolini Uzica.

итање које сам ти поставио, на које си ти одговрио, се односило на то како си утврдио ко је и колико клао. Ти си одговрио само на други део, а тај део си изоставио...

A poenta je na klanju?
Nisam tako razumeo.
Pa dobro, recimo da nisam naišao ni na jedan podatak da je npr Draži, Kalabiću, Lalatoviću, Vučkoviću, Tarasu, Nediću......ili Vasiću, Moljeviću...... bilo kome od ljudi koji su na bilo koji način upravljali i komandovali ravnogorskim pokretom, bilo ko pripisao klanje.
Imaš li ti neki takav podatak?

И четници су се свели на наколико малих групица које су се криле, без могућности да делују, а главнина је прешла у Недићеве снаге. Сад не знам шта то говори о подршци народа...

Nije prešla u Nedićeve snage veš se radilo o tzv legalizaciji.
To se formalno može smatrati prelaskom, ali u suštini ta, pomalo kontroverzna, akcija nije značila napustanje ravnogorskog pokreta.
Da je to tako najbolje svedoči primer Milana Kalabića, oca Nikolinog, koji je bio uticajni oficir Državne srtaže, i kod koga je bila "regrutovana" većina tih legalizovanih Dražinih vijnika, a kad su Nemci otkrili da legalizacija znači nešto drugo a ne prelazak kod Nedića, streljali su Milana Kalabića.

Хехе, моја омиљена врста аргумената за генерализацију, али већ је Атомски мрав лепо објаснио шта је проблем са таквим резоновањем.

Ne, nije to upitanju.
Nije nikakav pokušaj generalizacije, ovo što ti radiš, i još se poštapaš drugim kometarom, je klasičan primer izvrdavanja.
Nisko, al nema veze, očekivano je.

A zašto sam to pomenuo?
Pa zato što eto imam primer da je, ne kraj, ne područje, nego selo koje je izabrano da se u njega dovede Tito da bi sreo partizane, a valjda je za tako nešto birano što je moguće više partizansko, ne četničko, bilo zapravo četničko.
Kakva su bila druga u koje Tita nisu smeli da vode, može se lako zaključiti.
A može se i praviti blesav pa sve relativizovati, od volje ti.

Ma ne, ja sam seljak-čovek, gledam šta su pisali Nemci - Izveštaj načelnika štaba za jugoistok.

link

Онда ниси добро читао, јер то што ти тврдиш тамо не пише, нарочито оно о "10.000 под директном командом Тита" (претраживао сам текст...)

Ma dobro, to su neki okvirni podaci, koji nisu ni sa čim potkrepljeni, a naduvavani su posle rata kada niko nije smeo da protivreči.

Mislim, gde se izgubilo tih 25.000 boraca za mesec i nešto dana trajanja Užičke republike, ako je sa Titom izbeglo 2000?

На истој оној 231. страни, да си читао могао си видети и објашњење.
Odredi su mogli naglo narasti samo zato što je ustanak prihvatilo srpsko
selo. Seljaci su od septembra 1941. činili 85% boraca partizanskih
odreda. Time je ustanak dobio snažnu i masovnu socijalnu osnovu, ali
je na drugoj strani izložen stihiji politički neobrazovane mase, slaboj
disciplini, vezanosti vojnički neobučenih boraca za svoj prag i atar.
Samo se tako može objasniti što su se neke jedinice osipale onako brzo
kako su i narastale septembra 1941. godine.103
'

Наравно да су подаци оквирни, али моја поента и није у тачном пребројавању већ у односу снага два покрета. Чак и да узмемо да је 2000 избегло са Титом, Дражиних "избеглица" је било опет за ред величине мање, судећи по немачком опису највећег четничког одреда (залењено 313 пушака).

Koji zapovednici?

Не знам, али они који то тврде су дали изворе за своје информације, можда они знају поименце.

A poenta je na klanju?
Nisam tako razumeo.
Pa dobro, recimo da nisam naišao ni na jedan podatak da je npr Draži, Kalabiću, Lalatoviću, Vučkoviću, Tarasu, Nediću......ili Vasiću, Moljeviću...... bilo kome od ljudi koji su na bilo koji način upravljali i komandovali ravnogorskim pokretom, bilo ko pripisao klanje.
Imaš li ti neki takav podatak?

Ааа, љисица си ти...

Да те подсетим, рекао си ово (подвлачење моје):

vojsku u kojoj je tek po neko, i to uvek neko najnižeg ranga, klao

Е сад, кад то тако чврсто тврдиш, ваљда имаш неке доказе за то или је и то неки лични "утисак". Не можеш тражити од мене да доказујем да твоја тврдња није тачна, а да је сам ничим не поткрепиш.

Иначе, сад си и додатно променио плочу, па сад протураш да је војска кољачка само ако њени највиши заповедници лично кољу, с чиме се ја такође нећу сложити. Постоје документи који кажу да су они за то знали, да ништа по том питању нису предузели, да су наређивали "чишћења", али то што нису били луди да написмено издају упутство да се коље, опет не значи да то упутство нису дали на други начин. А кад знаш да у својим редовима имаш кољаче, и употребљаваш их у акцијама одмазди и "чишћењу", онда је, по мом мишљењу, сасвим коректно назвати такву војску и кољачком.

Pa zato što eto imam primer da je, ne kraj, ne područje, nego selo koje je izabrano da se u njega dovede Tito da bi sreo partizane, a valjda je za tako nešto birano što je moguće više partizansko, ne četničko, bilo zapravo četničko.
Kakva su bila druga u koje Tita nisu smeli da vode, može se lako zaključiti.
A može se i praviti blesav pa sve relativizovati, od volje ti.

У подвученом је проблем. Могао је постојати милион и један разлог зашто се тај састанак десио баш код твог комшије.

Иначе, да не дође до забуне, не пада ми на памет да тврдим да је комунизам као идеологија и југословенски комунисти као организација на почетку рата имао велику популарност у народу, нити близу као Дражин и остали четнички покрети у којима су били официри, до рата, регуларне и вољене војске. Али, баш срамотно држање тих покрета спрам устанка противу окупатора (Дражино "не таласај" је било нај анти-окупационистичкије што си као устаник могао да добијеш на тој страни...) за који је итекако било воље, и избор комуниста да идеологију гурну у други план, а истуре народно-ослободилачки карактер покрета објашњава бољи одзив приликом регрутације у устанку.

little_radojica

Онда ниси добро читао, јер то што ти тврдиш тамо не пише, нарочито оно о "10.000 под директном командом Тита" (претраживао сам текст...)

Izvinjavam se, pomešao sam Bajtovom knjigom - Bermanov dosije.

Vreme - Bermanov dosije 1

Vreme - Bermanov dosije 2

Ovo su samo prikazi u Vremenu, cela knjiga ima na netu.

На истој оној 231. страни, да си читао могао си видети и објашњење.

A to ti ja pričam od prvog vagona - da se nije znalo ko je sa kim, i da su ljudi masovno napuštali partizanski pokret kada su videli da komunisti hoće da prave sovjetsku republiku.

Наравно да су подаци оквирни, али моја поента и није у тачном пребројавању већ у односу снага два покрета. Чак и да узмемо да је 2000 избегло са Титом, Дражиних "избеглица" је било опет за ред величине мање, судећи по немачком опису највећег четничког одреда (залењено 313 пушака).

A jbga sad, prvo kažeš da je glavnina otišla kod Nedića, a tamo je bilo 5000 ljudi, a sad tvrdiš i da je 2000 više od tih 5000 prema broju zaplenjenih pušaka.

Izvinjavam se, pomešao sam Bajtovom knjigom - Bermanov dosije.

Е хвала, то је већ сасвим друга прича, вреди додати на листу за читање.

Ипак, морам да приметим да је он рекао да је нестало 10.000 бораца Ужичке републике, што не значи да су сви нестали нити да их је толико било. Кад то помиње, позива се на немачке податке који су анализирани у некој другој књизи. У немачким подацима које си ти линковао (који су писани због ради "писања историје након рата" појављују се баш у длаку исти као овде бројеви убијених, заробљенх и рањених партизана, ту и тамо расути парцијални подаци о губицима Немаца и одмаздама (а збир може да се израчуна ваљда), али ни реч о процени броја партизана у УР и броја партизана који су остали с Титом. А приликом израде тог извештаја је у обзир узета хрпа извештаја разних немачких служби, па ми чудно да тако важни подаци нису и ту објављени... Но, то не мора ништа да значи, можда аутору није све било доступно у том моменту.

Притом, Бајт је и острашћен, како и сам каже.

A to ti ja pričam od prvog vagona - da se nije znalo ko je sa kim, i da su ljudi masovno napuštali partizanski pokret kada su videli da komunisti hoće da prave sovjetsku republiku.

Или су га једноставно напустили кад су видели да ипак не могу да се одупру Немцима.
Не знам како си накалемио тај твој додатак "кад су видели да комунисти хоће да праве совјетску републику"? То им је напрасно постало јасно и засметало тек кад су их Немци развалили? Па тек с Дражом онда нису могли да праве никакву државу, а камоли да врате монархију... Ја мислим да су њима такве бриге биле тамо негде на трећем месту након бриге о томе да ли им неко кара жене и да ли ће стићи да узору на време...

A jbga sad, prvo kažeš da je glavnina otišla kod Nedića, a tamo je bilo 5000 ljudi, a sad tvrdiš i da je 2000 više od tih 5000 prema broju zaplenjenih pušaka.

Не бре, главнина јесте отишла под Недићеву команду (у оним немачким списима што си дао пише да је Недић кубурио и да није могао да попуни ту квоту од 5.000, већ је имао само 1.100 жандарма), а ја сам само рекао да то пије воду јер су се Дражине снаге кретале у том неком распону од пар хиљада до 5.000, тако да им је главнина могла попунити ту рупу.
За ових 2.000 колико си ти рекао да је претекло партизана, ја сам их поредио са оним што је претекло од Михаиловићевих четника (313 пушака за које Немци кажу да је био њихов највећи одред и из којег им се измигољио сам Дража) што је опет ред величине разлике. Крушке и крушке, јабуке и јабуке.

little_radojica

Е хвала, то је већ сасвим друга прича, вреди додати на листу за читање.

Vredi (iako je ostrašćen ), zato što navodi kredibilne izvore za skore sve podatke.Prvih 300 strana je njegov boravak u Rimu, ostalo je rat na prostoru ex YU.

али ни реч о процени броја партизана у УР и броја партизана који су остали с Титом. А приликом израде тог извештаја је у обзир узета хрпа извештаја разних немачких служби, па ми чудно да тако важни подаци нису и ту објављени..

Pa zato što se sve brzo desilo, i zato što je sve brzo uništeno, padom UR.

Imao si veliki broj ustanika koji su hteli da se bore protiv Nemaca, i dve struje koje su se borile za prevlast u vođstvu.

U svakom oslobođenom mestu si imao dva mobilizaciona stola, a JVO je "držala" Požegu, Rašku, Vrnjačku banju, Arilje, Ivanjicu...zajedno - Čačak i Gornji Milanovac, a komunistima je "prestonica" bila Užice.

Pre toga su zajedno oslobodii Loznicu i Valjevo, i sad ti budi precizana pa razdvoji gde, šta, kako, kada se sve raspalo posle dva meseca, a nije logično da je odnos bio 1:5.

Не знам како си накалемио тај твој додатак "кад су видели да комунисти хоће да праве совјетску републику"? То им је напрасно постало јасно и засметало тек кад су их Немци развалили?

Ne, bilo je toga i pre dolaska Nemaca, zato je nemoguće utvrditi tačan broj ustanika na jednoj i drugoj strani.

Па тек с Дражом онда нису могли да праве никакву државу, а камоли да врате монархију.

Heh, pa Draža ne bi pravio državu, nego bi to prepustio političarima i izborima.

Не бре, главнина јесте отишла под Недићеву команду (у оним немачким списима што си дао пише да је Недић кубурио и да није могао да попуни ту квоту од 5.000, већ је имао само 1.100 жандарма), а ја сам само рекао да то пије воду јер су се Дражине снаге кретале у том неком распону од пар хиљада до 5.000, тако да им је главнина могла попунити ту рупу.

A sam Kosta Pećanac je imao oko 6000 ljudi.

Poenta je da posle pada UR, partizana u Srbiji (pod nemačkom komandom) skoro da nije bilo, i da su se vratili tek kada su Rusi došli do naše granice, u leto `44.

I tada je Tito objavio amnestiju za sve - ko nije okrvavio ruke, pa si onda dobio nagli skok broja boraca sa tog prostora.

a nije logično da je odnos bio 1:5.

Навијаш Милисаве.

Heh, pa Draža ne bi pravio državu, nego bi to prepustio političarima i izborima.

Оувај, Дража је био министар...

A sam Kosta Pećanac je imao oko 6000 ljudi.

Нећемо сад ваљда и Косту Пећанца који се још пре формирања УР ставио на располагање Немцима, придодати Михаиловићу? Уствари, могуће је да је баш то узрок нашег неспоразума. Мени је, признајем, много ближа политичка платформа комуниста неголи прокламовани циљеви равногораца (монархија, етничка чишћења и Велика Србија, између осталог) мада не дозвољавам себи да се опредељујем бинарно (није битно које боје је мачка, битно је да лови мишеве). Ипак, у условима кад је држава окупирана, кад ње практично ни нема и кад је слобода илити самосталност први и основни предуслов да уопште причамо о некој социјалној политици и правцима развитка друштва, главни критеријум за одређивање према неком покрету ми је став по питању отпора. И од свих четника, једино Дражин покрет испуњава минимум услова да се уопште пореди са НОБ-ом, јер је био за отпор само не одмах. И он је ту мало лутао, покушавао да тактизира, да игра топло-хладно с Немцима, ништа му од тога није успело и на крају је изгубио и подршку Енглеске и Владе у егзилу. Мислио сам да ове блоговске четници-партизани расправе иду по линији Дража-Тито, у смислу концепта отпора (одма па куд пукло или тиха вода брег рони), а никако по линији националисти-комунисти, али може бити да сам све време био у гадној заблуди па да ревизионистима баш свако са брадом и шубаром или ножем у зубима може да буде по вољи догод је против комуниста. Мислим, ако урачунаш и остале четничке групе и љотићевце на ту страну, однос свакако више није 5:1, али онда је само још теже наћи било какву моралну основу за рехабилитацију четника. Надам се да ти и Хући нисте у том фазону?

little_radojica

Навијаш Милисаве.

Zato si ti kao objektivan tu da mi skreneš pažnju kad pogrešim.

Оувај, Дража је био министар...

Da, pre, ali u trenutku napada je bio vojnik, da bi kasnije postao načelnik štaba JVO.

Нећемо сад ваљда и Косту Пећанца који се још пре формирања УР ставио на располагање Немцима, придодати Михаиловићу? Уствари, могуће је да је баш то узрок нашег неспоразума.

Pa i jeste i nije.

Jeste se on stavio Nemcima na raspolaganje, ali mu oni u startu nisu baš verovali, pa je i tu bilo preletanja, od njega ka Draži i obrnuto.Ta cifra od oko 6000 je posle pada UR, kada su počeli da primaju plate od Nemaca, jer su zajedno sa njima napali Užice, što je posle često zloupotrebljavano stavljajući sve četnike na istu gomilu.

Мени је, признајем, много ближа политичка платформа комуниста неголи прокламовани циљеви равногораца (монархија, етничка чишћења и Велика Србија

Meni nisu bliski ni jedni ni drugi, samo nervira onolika zloupotreba okupacije za borbu za vlast, kada se posle stradalo i zbog vica, a kamoli za drugačije političko mišljenje, kao i zbog stečenog imetka.

Političko čišćenje se uopšte ne razlikuje od etničkog, to su dve iste beskurpulozne grupe ljudi koje jedino interesuje vlast i moć.

Poštovanje zakona i privatne svojine je osnova uređenog društva, sve ostalo je šminka.Danas postoje i monarhije i republike gde se pristojno živi.

Мислио сам да ове блоговске четници-партизани расправе иду по линији Дража-Тито, у смислу концепта отпора (одма па куд пукло или тиха вода брег рони), а никако по линији националисти-комунисти, али може бити да сам све време био у гадној заблуди па да ревизионистима баш свако са брадом и шубаром или ножем у зубима може да буде по вољи догод је против комуниста.

Eh, pa ne može to tek da se razdvoji, jer nije svuda bilo isto.

U ustanku u Srbiji (pod nemačkom kontrolom) su učestvovali svi, pa kad se dobilo po nosu, pametnije je bilo ćutati, za razliku od teritorije NDH, gde takav izbor nije postojao.

Sa druge strane, komunisti su mislili da je SSSR toliko nadmoćan, da će rat da traje kratko, pa su se trudili da što pre zauzmu što bolju poziciju, pa je mnogo naroda zbog toga najebalo.

Мислим, ако урачунаш и остале четничке групе и љотићевце на ту страну, однос свакако више није 5:1, али онда је само још теже наћи било какву моралну основу за рехабилитацију четника.

Ne računam, nego problem je u tome što se barata sa pretpostavkama (i pobednčkim tumačenjem istorije), a jedina činjenica je da u Srbiji posle pada UR nije bilo većih partizanskih jedinica i akcija dok nisu došli Rusi u leto/jesen `44.

Ono što je problematično, i što je i danas predmet spora je to što svi ti ljudi i grupacije nisu imali pravedno suđenje, kao i to što nijedan komunista nije odgovarao za svoje zločine.

Alselone, bilo bi lepše da je povod bio bolji, al baš oči istera...ceo dan priče o ruskim vojnicima, Putin, kapelica, spomenik...a naših niko da se seti, baš niko. Nikada još do sada.

Oni koji treba prvi da se sete po pravilu se ne sete, pa je zato veoma lepo i znacajno da se bilo ko seti, kao sto se Rusi sete svojih, pogotovo danas u svetlu velike revizije istorije dva rata koja se promalja.

alselone

Jelice.

....sistem mi ne prihvata preporuke....

Jelica Greganović

....sistem mi ne prihvata preporuke....

Ali ja prihvatam :) Hvala.

Онда и од мене једну.

anonymous

alselone

Jelice.

....sistem mi ne prihvata preporuke....

... moju je odmah prihvatio ...

Pa, naravno, jer mi je tri puta bila potrebna, dva puta za ovde i jednom da pošaljem linak Pol. Zabavniku. A kakve to veze ima koliko puta sam je postovala?

Nema, samo me zbunilo jer pamtim da sam pisao na blogu sa Majsterovom slikom pa se ubih tražeći!