Literatura| Roditeljstvo| Tehnologija

Virtuelno pravo na grešku

amika RSS / 09.08.2016. u 08:52

ВИРТУЕЛНО ПРАВО НА ГРЕШКУ

Како одвојити децу од компјутерских игрица? Велика дилема која мучи психологе, родитеље, педагоге... Говоре и пишу о томе, забринуто климају главама и врате се да читају новине и гледају телевизију у којима су слични садржаји, само разрађенији и гламурознији, и забрањени за младе. Разлика је у томе што су игрице директније и што активирају дете које «осваја» многобројне  нивое, док родитељи уздишу над «судбинама» главних јунака у 36. наставку популарне серије.

Dete+Kompjuter+by+nico.cavallotto+Flickr++363251058_6004887579.jpg

 Dete+Kompjuter+2+by+nico.cavallotto+Flickr+363251198_9537fe7c6d.jpg

Да опседнутост игром има смисла тврдио је још Херодот, «отац историје» из 5. века пре нове ере.

Он је забележио како су игре спасле цео један народ. У краљевству Лидија, пише он, измишљене су игре са коцкицама у време несташице хране. Наређено је да сви у краљевству једног дана једу а следећег дана играју  игре, јер ће то изазвати осећај задовољства и испуњености, па ће играчи потиснути осећај глади. Тако су преживели пуних 18 година...

Herodot+Wiki.JPG 

И данас су игре скровиште од окружења, другачији свет у коме се добија оно што човеку недостаје. У on line световима играчи могу да постигну више него у стварном животу, остварују боље везе, добијају боље узвратне реакције и више су награђени него у стварном животу. Игрице лече децу од света одраслих, оне су (пре)наглашени сурогат улице. На екрану деца побеђују, на улици једва преживљавају.

Добро се сећао свог првог сусрета са оним што ће се касније назвати игрицама. И то са игром која је тада била цењена као вештина ума, памћења, промишљене стратегије и тактике – са шахом.

Тада је био у Амстердаму, први пут. Град који га је фасцинирао. Пре свега људи – све могуће расе и народи који постоје су били ту, на улицама, у истом, заједничком простору. Чак и Индијанац, истина у облику кипа испред неке радње.

Затим небо, огромно небо на крају света, највеће које је икада  видео.

Amsterdam+smilorama.com+parade-of-ships-in-amsterdam53.jpg

Канали, кафеи, тргови, један је био дизајниран као велика шаховска табла са фигурама људске висине. Светла и тамна поља на којима људи покрећу велике фигуре, или фигуре покрећу људе, у битку, живот, призивање смисла...

Град који се памти и који инспирише, јер је другачији од осталих. Лепота и нека директна огољеност људи и природе, од оног што јелепо до врло порочног.

Памтио га је и по томе што је у њему, у робној кући на тргу Дам са великом књижаром на последњем спрату, одиграо прву шаховску партију са компјутером. Био је очигледно на најслабијем нивоу, да привуче купце, и једног тренутка је био слободан 

Почео је стандардно, да се увери да машина заиста игра, и добио праве потезе као одговоре. Около се сакупило неколико посматрача и више није могао да одустане, то је већ било питање престижа.

Међутим, компјутер се није предавао. Што год покуша, у комбинацијама са два-три потеза, машина нађе прави одговор и засветлуца свим пољима – на теби је ред. Схватио је да његов противник не може да погреши у стандардној игри и уплашио се да ће изгубити.  

Sah+Komp+by+See-ming+Lee+%C3%A6%C2%9D%C5%BD%C3%A6%E2%82%AC%C2%9D%C3%A6%CB%9C%C5%BD+SML++Flickr+4101641545_728b737859_m.jpg 

Покушао се да се сабере – па то је машина... Шта је то што ја имам, а она нема? Интуиција? И кренуо је у ризични напад са жртвама фигура – да славно изгуби ако не може да победи. Испоставило се су да његова бојазан од пораза и интуиција били прави савезници и он га је славно матирао уз аплауз присутних.

- Одлично играте! – хвалили су га посматрачи.

- Мама, овај чика је покварио компјутер! – обавестио је мајку дечкић који је пратио светлуцање поља и загледао фигуре.

Једино је продавац остао доследан себи: - Купујете? – упита је.

– Наравно – одговорио је. – Али не данас.

Реч је одржао кроз неколико година и од тада много више партија изгубио него што их је добио, уз стални, утешни коментар:

- Ха, сада си победио, али – сети се Амстердама!

Откуд сад та победничка успомена, упитао се, она која га и данас испуњава задовољством? Свако сећање је вредно; то се један од његових бивших живота отвара, да га подсети на своје постојање. Али зашто у овом тренутку? Да ли је то опомена замаскирана као носталгија, да прошло ограничи лоше у садашњости? И да га ободри – овако си раније побеђивао, изгураћеш ти и сада...?

 Izgubio+si+atom.smasher.org+Word_Puzzle.jpg

Тада, док се осећао победнички, није било флешева сећања. Његов сан се догађао. Али када је све прошло, када су поразе почели да смењују губици, тада је сећање постало носталгија.

У компјутерској игри, сетио се, постоји «ресет». Поништавање започетог и повратак на почетак.

То је право на грешку, оно што немамо у животу. Е-машина је хуманија; њу је створио човек да себи олакша живот. Виртуелизовао је своју судбину да би се лакше изборио са њом и приближио је својој великој жељи и сну.

Миливој Анђелковић



Komentari (18)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

loader loader 10:15 09.08.2016

Dilema oko boje odela za robota

Kad je o mašinama reč, valjda će uvek ostati ona "primedba" da sa jedne strane stoji njihova neophodnost, a sve iz težnje da se na lakši način stvore hrana, materijalna dobra itd, dok sa druge strane od samog početka stoji bojazan da će to "oruđe pomoći" postati oružje opasnosti po samog čoveka koji ga je stvorio, odnosno, danas, posebno danas, da će svako poboljšanje mašina, ubrojmo tu i robote i sasvim izvesno usavršavanje bio-tehnologije, povećavati mogućnost one situacije gde će se "mašine" oteti kontroli i povesti manje-više zaseban život, koji, hm, uopšte više ne mora biti u skladu sa egzistencijom čoveka.

Ali, nazad nema. Ta vrsta rizika je danak koji se mora prihvatiti kao zamena za sve one željene olakšice koje za nas kao stvorenja koja su (i) hedonistička pruža mašina.

I, dakako, ta beskrajna šahovska partija sa njima će morati veoma dobro da se odigra, što se odnosi i na kreiranje prirode robota, i na nadigravanje s tom već stvorenom prirodom.

amika amika 10:41 09.08.2016

Re: Dilema oko boje odela za robota

sasvim izvesno usavršavanje bio-tehnologije, povećavati mogućnost one situacije gde će se "mašine" oteti kontroli i povesti manje-više zaseban život, koji, hm, uopšte više ne mora biti u skladu sa egzistencijom čoveka.


У то не верујем, андроиди ће увек бити у служби човека јер је такав "софтвер" који им се уграђује. Изузеци ће бити шкарт који се елиминише.

Код машина је могућ "ресет" - то је њихова предност, а људска мана.

Уосталом ми већ сада имамо играђена многа помагала у телу па нам то нимало не смета у људском одлучивању / колебању / реаговању.

kosta.babic kosta.babic 16:42 09.08.2016

Virtuelno pravo na grešku

Sjajan uvodni tekst za komentare koji će nadam se uslediti.(Odnos prirodne i kreirane inteligencije,odnos mašine prema stvoritelju.odnos mašine i religije,odnos mašine prema umetnosti,odnos robota prema humanosti i još puno puno toga).
amika amika 17:24 09.08.2016

Re: Virtuelno pravo na grešku

Sjajan uvodni tekst za komentare koji će nadam se uslediti.(Odnos prirodne i kreirane inteligencije,odnos mašine prema stvoritelju.odnos mašine i religije,odnos mašine prema umetnosti,odnos robota prema humanosti i još puno puno toga).


Много си Коста набројао, па и ја да додам: деца и игрице, ми и игрице, ко има децу зна много о томе.
tasadebeli tasadebeli 21:17 09.08.2016

Језик нам никако није исти





Мене, рецимо, теши чињеница да машине нису ни близу тога да са Језиком који ми, Људи, користимо могу да ураде оно што може Човек да уради.

Иста је ствар и са Митологијом, Религијом, Уметношћу, Науком.

И мислим, заправо, да машине никада неће ни моћи то да раде.

А ако ипак којим случајем једнога дана машине буду и могле да раде то о чему причам, онда их више и нећемо звати машине, него људи... Јер ће имати исте нагоне, страсти, мисли, жеље, патње и страхове као и ми људи.





Што се тиче компјутерских игрица и клинаца...

Покушао сам више пута један поступак и у три четвртине случајева је давао резултата.

Са дететом бих разговарао о томе шта је тај његов "другар" са којим се игра. Од чега се састоји, како функционише... (Наравно, примерено узрасту детета са којим разговарам.)

И све то са циљем да клинцу покажем колико је тај његов "другар" у суштини много сиромашнији и незанимљивији као "биће" од неког правог другара са којим би могао да се игра.

Та демистификација машине са којом се дете игра, свођење те машине (и нарочито игрица) на механички избор једне од само две могућности у избору коју она ради (а то је случај са свим компјутерским игрицама, зар не?), што показује заправо њено сиромаштво "духом" у односу на људско биће са којим та иста игра може бити много занимљивија, као и објашњење да смо сви ми заправо само фасцинирани брзином којом машина "доноси" своје одлуке, али не и њеном креативношћу у ствари, давало је резултата код три четвртине клинаца са којима сам до сада разговарао о томе.

Прво би уследило разочарање што дотадашњи "другар" ипак није толико свемоћан како је то првобитно изгледало у очима детета, а онда би се клинац помирио са тим и почео много више времена да проводи са осталим клинцима у игри.

Изашао би из виртуелног света у прави свет.

Ипак Човеков мисаони процес не функционише по бинарном коду нити му се Језик састоји од само две цифре - 0 и 1.

Кажем, теши ме чињеница што нам Језик није никако исти као и језик машина које смо направили.

И због те суштинске разлике, не бојим се нимало будућности када је у питању однос људи и машина.



П.С. - Мени је много занимљивије питање колико заправо друштвене мреже на интернету утичу на односе међу људима и какве су онда, последично, и промене у људском друштву због тога. Тај однос, човек - човек са машином као посредником у једном непојмљиво огромном простору, занимљива је појава овог доба у којем живимо.

Виђао сам до сада неке студије о томе, али заправо све оне за сада само описују то у чему смо се нашли данас, али ниједна од њих не извлачи некакве закључке нити макар само наслућује размере и последице свега тога по Човека и људско друштво.


Амика, да ли си гледао ово? (ЛИНКЛИНКЛИНК)
nsarski nsarski 21:58 09.08.2016

Re: Језик нам никако није исти

А ако ипак којим случајем једнога дана машине буду и могле да раде то о чему причам, онда их више и нећемо звати машине, него људи... Јер ће имати исте нагоне, страсти, мисли, жеље, патње и страхове као и ми људи.


Pre neki dan neko rece da robot nikada nece otici da kupi kremu za suncanje.

A povodom:
Мени је много занимљивије питање колико заправо друштвене мреже на интернету утичу на односе међу људима и какве су онда, последично, и промене у људском друштву због тога. Тај однос, човек - човек са машином као посредником у једном непојмљиво огромном простору, занимљива је појава овог доба у којем живимо.


Predlazem da procitas nedavni clanak iz Guardian-a:
Why have young people in Japan stopped having sex

Zanimljivo stivo. Na primer, kratak citat iz tog teksta:

Aoyama cites one man in his early 30s, a virgin, who can't get sexually aroused unless he watches female robots on a game similar to Power Rangers. "I use therapies, such as yoga and hypnosis, to relax him and help him to understand the way that real human bodies work."

To, Taso, u moje vreme nije bilo!
amika amika 23:01 09.08.2016

Re: Језик нам никако није исти

Тасо, ти си упућенији у однос деце и игрица, ја то знам мало из личног искуства преко своје деце а сада и унука. Мој највећи успех је што сам успео да сина заинтересујем за то како игрице раде, тако да је сада информатичар инжењер, али то је било давно, у доба бејзика и неколико сличних "језика" када си сам могао да програмираш. Сада је то посао професионалаца.
Међутим

Та демистификација машине са којом се дете игра, свођење те машине (и нарочито игрица) на механички избор једне од само две могућности у избору коју она ради (а то је случај са свим компјутерским игрицама, зар не?),


Са свим пуцачким, вероватно, ту има баш смећа, али игре стратегије вероватно нису такве. Ја од тих игара знам једино "Цивилизацију" а видео сам и неко развијање града, грађење моста и сличне. Требало би направити списак игрица које се препоручују, које имају нешто у себи, и организовати такмичења у томе. Можда то већ постоји? Или смо децу препустили хаосу тржишта?

tasadebeli


П.С. - Мени је много занимљивије питање колико заправо друштвене мреже на интернету утичу на односе међу људима и какве су онда, последично, и промене у људском друштву због тога. Тај однос, човек - човек са машином као посредником у једном непојмљиво огромном простору, занимљива је појава овог доба у којем живимо.


Друштвене мреже су се претвориле у промоцију личности и егзибиционизма, мада се не може порећи да доприносе схватању да има истина и мимо твоје, да постоји много већи свет од твог друштва и уврежених мишљења. То пре свега зависи од личности, ДМ су најпре огледало онога ко их користи.

Амика, да ли си гледао ово? (ЛИНКЛИНКЛИНК)

Нисам гледао и нећу, дугачко ми је, ја сам за писану реч. Барико је одличан писац, памтим Пијаносту пре свега, па и Свилу мада је то већ заслађено, Океан и Замкови су занимљиви, повремено одлични, али се исцрпљују у себи самима, немају одјека ван ккорица.
amika amika 23:19 09.08.2016

Re: Језик нам никако није исти

nsarski

robot nikada nece otici da kupi kremu za suncanje.


Неће, али ће купити графичку маст и слично, за фино подмазивање. А можда и прелакирати лице.

Zanimljivo stivo. Na primer, kratak citat iz tog teksta:

who can't get sexually aroused unless he watches female robots on a game similar to Power Rangers.
To, Taso, u moje vreme nije bilo!


Ни у моје, и то су изузетци којих увек има.

И да поновим одгоре: Друштвене мреже су се претвориле у промоцију личности и егзибиционизма. И за споменарске песмице.

Оно што им се не може порећи то је да доприносе схватању да има истина и мимо твоје, да постоји много већи свет од твог друштва и уврежених мишљења. Али то пре свега зависи од личности, ДМ су најпре огледало онога ко их користи и његове жеље за саморазвојем. Где тога нема, нема ни сагледавања туђих аргумената, нема мишљења уствари.

tasadebeli tasadebeli 23:41 09.08.2016

Re: Језик нам никако није исти

nsarski

To, Taso, u moje vreme nije bilo!



Ја сам, Професоре, чуо за оне гумене лутке... Додуше нисам ниједну од њих још увек извео на вечеру, купио јој цвеће и како то већ иде, али сам чуо да постоје.

Али са роботом!

Па то мора да много боли?

(Мислим, ако узмемо у обзир то на ком је степену развијености данашња роботика...)

Pleasure model, мој Професоре.

Тако су говорили за улогу коју је играла Дерил Хана у Блејдранеру.



tasadebeli tasadebeli 23:46 09.08.2016

Re: Језик нам никако није исти

amika

игре стратегије



Ту се слажемо. Нису све баш корисне, али их има које вреди играти.

Размењујем са клинцима у школи понеки пут такве.


Нисам гледао и нећу, дугачко ми је,



Мислио сам само на тај део који почиње кад одеш линком... О водоравним, умреженим људима... Који иду по површини и немају времена ни жеље да иду у дубину... Новим варварима.

EDIT: Од 31:50 до 40:00
amika amika 23:47 09.08.2016

Re: Језик нам никако није исти

Ја сам, Професоре, чуо за оне гумене лутке... Додуше нисам ниједну од њих још увек извео на вечеру, купио јој цвеће и како то већ иде, али сам чуо да постоје.


Људи који много путују, колима, тврде да је најбезбедније имати гумену лутку поред себе јер тако изгледа да вас је двоје - двојица у колима. Чак и ако открију да је то лутка, мисле - ово је неки перверзњак, остави га на миру, тај вероватно има и пиштољ...
amika amika 23:54 09.08.2016

Re: Језик нам никако није исти

Који иду по површини и немају времена ни жеље да иду у дубину... Новим варварима.


Па то је питање жеље за саморазвојем, мотивисаности. Ако се само промовишеш, јер не знаш ко си па ти требају туђи "лајкови" или си убеђен да су твоје песмице врхунци - нећеш нигде стићи. То су нови - стари варвари.

Да би се интернет, па и друштвена мрежа користила за нешто, човек треба да зна шта хоће, да тражи и прати садржаје који га интересује, а не да чита и коментарише све што плима и муљ мреже и коментара нанесе-
nsarski nsarski 05:35 10.08.2016

Re: Језик нам никако није исти

Ни у моје, и то су изузетци којих увек има.

Ne znam na kakve to "izuzetke" mislis. U istom tekstu se kaze da:

A survey in 2011 found that 61% of unmarried men and 49% of women aged 18-34 were not in any kind of romantic relationship, a rise of almost 10% from five years earlier. Another study found that a third of people under 30 had never dated at all.


Dakle, 61% neozenjenih muskaraca i 49% zena, starosti 18-34 godine, nemaju nikakvu romanticnu vezu. To su, po mom misljenju, ozbiljni procenti a ne izuzeci. Trecina ljudi starosti ispod 30 godina nikada nije izaslo na sastanak sa partnerom.

P.S. Da napomenem da su Japanci (i Japanke) veoma liberalni sto se tice seksa.
amika amika 07:10 10.08.2016

Re: Језик нам никако није исти

Ne znam na kakve to "izuzetke" mislis.


На оно цитирано: who can't get sexually aroused unless he watches female robots on a game similar to Power Rangers.

Dakle, 61% neozenjenih muskaraca i 49% zena, starosti 18-34 godine, nemaju nikakvu romanticnu vezu. To su, po mom misljenju, ozbiljni procenti a ne izuzeci. Trecina ljudi starosti ispod 30 godina nikada nije izaslo na sastanak sa partnerom.


Колико ја знам то је последица култа рада и стешњених услова живота. Немају кад и немају где, најкраће речено. А вероватно и породичних стега.
nsarski nsarski 12:29 10.08.2016

Re: Језик нам никако није исти

Али са роботом!


Pa, da se nadovezem na tvoje misli. Ja tipujem da ce se u japanskom drustvu, a i sire, seks obavljati na ovaj nacin, ili ce koristiti nesto slicno tome ("Demolition man" ).



P.S. Japanke se generalno zale da mladi muskarci vise vole igrice i druge kompjuterske kerefeke od realnog kontakta. To takodje kazu i mlade zene u Srbiji. S tim sto su ovde kladionice i ostale distrakcije vise u primeni. Drugo je vreme doslo, moj Taso. This ain't no country for old men.
amika amika 16:05 10.08.2016

Re: Језик нам никако није исти

chedimir chedimir 04:46 14.08.2016

Re: Језик нам никако није исти

П.С. - Мени је много занимљивије питање колико заправо друштвене мреже на интернету утичу на односе међу људима и какве су онда, последично, и промене у људском друштву због тога. Тај однос, човек - човек са машином као посредником у једном непојмљиво огромном простору, занимљива је појава овог доба у којем живимо

amika amika 08:01 14.08.2016

Re: Језик нам никако није исти

Тај однос, човек - човек са машином као посредником у једном непојмљиво огромном простору, занимљива је појава овог доба у којем живимо


Нека помагала и касније машине су одувек посредници између човека и друштва, природе. Појава воза је изазивала слична питања, аутомобила, свемирских бродова. Једина разлика је шзо је ово први наставак - додатак који проширује човеков интелект и комунникацију, сада "ради са својом свешћу" и сусреће се са туђим.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana