Jebo ti nas u 3 slike

natasavb

I ja sam se dvoumila da li da objavim blog.
Ne bi bio ni prvi, ni poslednji na koji sam kliknula odustani.
Ali nešto mi poslednjih dana, baš previše nas, ovakvih kakvi jesmo, pa obajvih.
A kako će ko da shavti, to je njegov problem.
Ja znam šta mislim i osećam, a to nikako nije neki autošovinizam, naprotiv. Sagledavam naše mane, jer želim da budemo bolji.
Ne zbog nas, već zbog ove dece koja, poput moje ćere, žele ipak ovde da živi.

Нека си објавила !
Макар ће нека говна да прочитају.
Све најбоље Алекси и теби !

Trebalo je da ga objaviš, kako drugačije da ljudi nauče kako da se ponašaju u određenim situacijama?

Većina ljudi ne zna kako da se ophodi prema osobama sa smetnjama u razvoju, ne zna kako da im pomogne u kriznim mometima a da ne pogorša njegov osećaj ugroženosti.

I to se uči.

Za gospođu koja ti nije sipala limunadu nemam reči. Verujem da si naletela na glupaču koja ne zna šta je dijabetis i ne zna da ti je život ugrožen. Verujem da bi ti svako sa dva grama mozga maksimalno pomogao ne pitajući za cenu.

Ja uvek u tašni imam one male kesice sa šećerom, par komada, zlu ne trebalo, a nemam dijabetis.

To je zato što sam kao gošća slučajno imala priliku da ostanem sama u kući gde je čovek pao u dijabetičku komu a ja sam mislila da on samo spava. Zamračio je sobu i otišao malo da prilegne, popodne. Nisam htela da ga uznemiravam samo mi je bilo čudno da tako dugo spava, obično bi odremao pola sata.

Sramota me da virim u tuđe sobe, ja sam samo gost na jedno popodne, sedim u dnevnoj i čekam da ostali ukućani dođu, samo se to čekanje odužilo pa odlučim da vidim da li je domaćčinu dobro ili samo spava.

Zavirim u sobu i vidim da je posteljina natopljena znojem, ali kao da ga je neko polio vodom, a on bez svesti.
Zovem hitnu i dajem mu kašiku meda da bi se povratio, a on to ne može da proguta, bez svesti je i bojim se da će ga to ugušiti. Iz hitne me pitaju kako se čovek zove i gde stanuje a ja ne znam adresu jer sam tu samo gost, znam mu ime ali ne znam prezime i adresu. Panično tražim neku kovertu, neko pismo koje je dobio i na komodi nađem neki račun pa tu pročitam adresu. Neopisivo sam se plašila da će umreti a ja mu neću pomoći na vreme.

Malo po malo došao je k sebi posle dve kašike meda, i dok je stigla hitna šećer mu je bio 5 pa nije trebalo da se interveniše, ali sam se straha najela za ceo život.

Od tada imam u tašni neku kesicu šećera, ko zna kome može da zatreba.

I sad ovo pišem da bi neko ko ne zna naučio kako može da pomogne nekom kome treba takva pomoć. Nemam nikoga sa tom bolešću i nemam pojma kako da im se pomogne, reagovala sam instiktivno, i ispalo je dobro, ali bilo bi mi lakše da sam nešto o tome znala pre incidenta.

Jesmo, stvarno smo narod otvorena srca i spremni priteći u pomoć svakom, ali izgleda isključivo na rečima ili kad druge treba izmanipulisati, a sebe predstaviti u ružičastom svetlu.

Razumem frustraciju. Komentare sam samo prelistao pošto ih ima mnogo pa ću, možda, samo ponoviti delove onoga što su neki već rekli.

Da ne pomisliš kako se previše ne slažem sa tobom samo da kažem da ovde dosta radi i moralni partikularizam - dobar primer je dete, recimo 16 godina, već prošlo neku filozofiju i površni pregled religija, etičkih sistema, pa ga neko pita da li bi u nekoj situaciji spasilo majku ili 10 drugih ljudi, ako bi moralo da bira.

Moralni partikularizam kaže da su sa etičkog stanovišta oba odgovora korektna.

Tako, posle 29 godina Jugoslavije i 29 godina inostranstva, pa prirode posla gde sam došao u dodir sa ljudima iz raznih delova sveta, moje iskustvo (tj od "čudnijih" rasa radio sam sa desetinama Japanaca, Kineza, Indusa, Jevreja, Amera, Muslimana raznih, Kariba raznih, Nemaca, Holanđana, ...:

- Ne postoji jedna morala ravan, nego više njih. One nisu potpuno isključive nego se dodiruju, presecaju, idu paralelno i slično, prave kompleksne strukture.

- Pa ako u svakoj ravni imaš neku tabelu neka sredina ume da vodi po jednoj tabeli, a da je niže po broju oena po drugoj.

- Pa imamo ljude koji su različiti u različitim situacijama - nepažljivi u onome što oni vide kao "banalne" situacije, ili prosto nemaju dovoljno znanja da procene situaciju, a sasvim požrtvovani tamo gde vide ozbiljnost, a onda imamo i ljude koji su drugačiji, osnovni bonton parlaju tečno, i osnovnu darežljivost, ali ko te šiša ako se od njih zahteva značajna žrtva.

- Pa su isti ljudi različiti u različitim uslovima, recimo ja poznajem nesebične, i to ozbiljno nesebične ljude spremne na žrtvu dok ta žrtva ne idepreduboko u njihovuu egzistenciju, ali da mi život zavisi od njihovog bubrega ja bih bio nervozan.

Pa tako, ako uradim neki instinktivno sabiranje kvaliteta pomnoženo sa težinskim faktorima ljudi na koje bih se ja prvo oslonio da mi je život ugrožen su upravo tu, sa tih područja, pa ruralni Englezi, pa skoro svi Muslimani sa kojima sam radio (mnogo desetina njih), pogotovo Iranci.

A opet, na primer, svi ti Muslimani su iz UK, elektroničari i softveraši uglavnom, ja nikad nisam živeo u muslimanskoj državi pa je, na kraju, mišljenje većine nas jako usko i specifičnno.

Najlakše "kliknem" sa Amerima, najteže sa Indusima, Hoanđana se uvek "bojim", Nemcima ne verujem u stani-pani situacijama, ... al sve su to moji lični stereotipi.

- Ne postoji jedna morala ravan, nego više njih. One nisu potpuno isključive nego se dodiruju, presecaju, idu paralelno i slično, prave kompleksne strukture.

Najlakše "kliknem" sa Amerima,

definitivno najlakše. pesma.

princi

Drugosrbijanski sabor?

A ja dobih poriv da iznesem i neki lep kontraprimer, da pokažem kako u ex domovini i nije tako sve crno, ali trenutno ne mogu nešto da se setim.

Ali, eto, ta žena iz prve slike, mislim, ok, možda je stvarno zabole da li bi ti riknula tu ispred nje. A možda žena prosto ne zna nikog ko ima type 1 dijabetes, i ne zna kakva je frka kad ti padne šećer i da moš da padneš u komu. A sa druge strane zna da ako je neko snimi ili otkuca da je odstupila od norme poslovanja (pola čaše umesto cele čaše), može da dobije otkaz.

Ovo sa amasadom stoji, ja nikad nisam tamo naišao na neljubaznog službenika, sem možda onih naših batinaša što stoje ispred ambasade u kneza miloša i uteruju ljude u red pod konac. Ali, ok, batinaš je uvek i svuda batinaš. Glupan sa uniformom.

A ovu treću ženu si trebala da nabodeš pesnajom među oči.

Jebi ga, eto, ja rekoh...

A ja dobih poriv da iznesem i neki lep kontraprimer, da pokažem kako u ex domovini i nije tako sve crno, ali trenutno ne mogu nešto da se setim.

Tako je bre, krenulo vas je, sad se raspojasajte do kraja!

Srđan Fuchs

шо ниси набола ту жену, б'те, прво је набодеш и после објасниш ситуацију, гарант би се покајала!

Eto, vidiš i ovaj miroljubivi izraelac misli isto.

Sad sam se setio nekog horor filma, nešto valjda u Slovačkoj, tako neka istočnoevropska zabit. I tri Amerikanca, razume se, jedan od njih Ješa, ušli u disko klub. I tu ih navataju neki lokalci, krenu da ih drkaju, ova dva amera se nešto spičkala, gledaju da smire situaciju. Ali ovaj Ješa, pao mu mrak na oči, i uzme da nabada par ovih lokalaca. Ulete i ova dvojica, okuražani inicijativom svog prijatelja, i poslažu ove lokalce na gomilu. I sad njih trojica izađu iz disko kluba, nakon izvojevane pobede. I jedan od ovih amera, kaže ovom ješi, brate, pa ti nisi Jevrejin, ti si jebeni Izraelac!

Zezam se, Srki, ne treba očekivati da će svako da se spusti na nivo narečene gospođe u liftu i upusti se u verbalni ili nedajbože fizički obračun. Mada, ja i tu mislim da bi ta žena, da zna da je Natin sin dete sa posebnim potrebama, verovatno reagovala sasvim drugačije, možda čak i vrlo uviđavno i predusretljivo. Jer, stvarno imaš i tih nevaspitanih kretena, ljudi su na njih alergični.

natasavb

Ili da sam je bar počastila sa jednim "kravo", kad smo već bili kod domaćih životinja.

или нешто, барем, "бичерко на зеленој трави", нешто, да покажеш зубе!

Jer, stvarno imaš i tih nevaspitanih kretena, ljudi su na njih alergični.

подсетила ме Ната, у недостатку правог израза на то како је Цане Партибрејкерс чашћавао када би излазио с проба у СКЦ-у, а ми седели у баштици и цугали или варили, па, једно од чашћавања, "шта је било, мајмунчићи, још увек сте на истој грани?" а он је као до јаја узнапредовао више од нас! иначе, пре него се с бичерима уђе у фајт, треба увек проценити крајичком свести да ли може да се дође до победе у евентуалном фајту. значи, не одмах улетети безглаво, већ одмерити снаге, па, ако можеш да добијеш онда кренеш крошеом...

... зезам се, иначе, у Израелу је виша култура, просто, јер постоји организација већ преко 20 година, Autist Children Society (од чега сам ја провео 5 као васпитач), тако да умеју људи да распознају знаке аутизма без овог спуштања деце и родитеља. свеједно, особа је кретенка, јер је могла да се извини и провери зашто неко реагује тако, пре него што је почастила. ја имам нула праг толеранције када дође до деце, ајде мене можеш и газити, то ћу искулирати као будистички монах, али децу када неко оплете, одмах моментално реагујем, па чак и претило да ме друга страна изнабада. мени се чини да су људи у Србији доста повучени и дефанзивни у ситуацијама када треба да устану у офанзиву. не знам, можда генерализујем, али замишљам неку маму из предграђа Тел Авива, јебала би кеву целој ситуацији док не добије извињење!

јер је могла да се извини и провери зашто неко реагује тако, пре него што је почастила.

Као прво, нема шта она да чашћава, поготово не децу. Мени би исто крв прокључала у моменту кад видим/чујем такве саможиве самобитне скотове
Дакле, знаш какав ћу да будем деда, ићи ћу по комшилуку и дркати маторце који се жале на дечију буку. Купићу чекић и наковањ и лупаћу им под прозор од ујутру до увече. Купићу лопту и гађати у њихов прозор. Дечја дрека и несташлуци ће им поред мене деловати као музика.

natasavb

Ili da sam je bar počastila sa jednim "kravo", kad smo već bili kod domaćih životinja.

Pazi, takvih je koliko hoćeš. Gledaju ga kao Marsovca, ali ja ne obraćam baš puno pažnju na to.
Više sam u fazonu ko vas... ovo je njegov grad koliko i vaš. Navikavajte se na to da ima i onih koji vole da mašu rukama dok sede u restoranu ili da glasno jauču kad ih zaboli.
Ali zato znaju, bez greške, kako da se ponašaju na biciklističkoj stazi, za razliku od nekih "normalnih" i odraslih. :)

Jer, stvarno imaš i tih nevaspitanih kretena

trebalo bi da si ovim kupio bar 7 godina pakla

ili ipak neko više nije tako dosledan - zarad malo više publike, klasika

Podsetiću: "kreten" / "debil" / "moron" / "idiot" su (do nedavno bile) štobionorekli - jako, vrlo i veoma nepogodne reči na Blogu B92


msm, nisam to ja eto tako smislio nego eto...čitadoh, saznadoh

Ajsadbrzo izvini se, korektno.

Unfuckable

Jer, stvarno imaš i tih nevaspitanih kretena

trebalo bi da si ovim kupio bar 7 godina pakla

ili ipak neko više nije tako dosledan - zarad malo više publike, klasika

Podsetiću: "kreten" / "debil" / "moron" / "idiot" su (do nedavno bile) štobionorekli - jako, vrlo i veoma nepogodne reči na Blogu B92


msm, nisam to ja eto tako smislio nego eto...čitadoh, saznadoh

Ajsadbrzo izvini se, korektno.

Ma mislio sam na one majmune iz Drapšina!

(vazduplohovne akademike)

Peta replika: Zapad mučio kolonije.

Srbi, dakako, nikad nisu mučili crnce i Azijce po kolonijama.

Sve je, dakle, u redu. Srbi narod najstariji i najidealniji. Ko drukčije kaže kleveće i laže. I autošovinista je

Tuđi kolonijalizam malo znači u srpskoj svakodnevici.

Eto, ja sam doživeo slučaj da su lokalni meštani (srbi) ostavili dvadesetak ljudi bez vode tokom deset dana, čisto onako. Bez razloga.

No naravno lakse je napisati blog o narodu SeRbskom i kritikovati nas malene.

Koji ste to vi? Vi maleni što sebi nadenete engleske nikove na blogovima?

nicknaylor

Ti u ovom tekstu demonstriras upravo ono sto kritikujes u narodu SeRbskom. Ta gdja sto je rekla "kakav magarac" jeste cesta pojava, kod nas ima dosta ostrine, brzog i nepromisljenog stava, itd. Ali ti takodje polazis od toga da je svakom JASNO. Nije znanje znanje znati no je znanje znanje dati. Dakle mogla si da probas da joj objasnis posto ona naravno mozda nikad nije dosla u susret sa takvom pojavom. Pa zrno po zrno pogaca. No naravno lakse je napisati blog o narodu SeRbskom i kritikovati nas malene.

Uzgrad budi receno zapadna civilizacija je vrhunac licemerja u smislu sirenja znanja. Moglo bi se dosta napisati i vec je napisano o engleskom, francuskom, spanskom, holandskom, austrougarskom, i ostalim nacinama osvajanja kolonija u raznim delovima sveta. Ali niko od njih se nije bas pomucio da izdigne te varvare/divljake/primitice/... ali zato nisu propustili priliku da ih kritikuju i ukazu kako su primitivni. No dobro to each his own.

Jos kad bi ti objasnio kako ce kvalitet mog zivota da se promeni kad me raznim imenima nazivaju po Srbiji, zato sto su eto ovi i oni osvajali kolonije, bilo bi bas lepo.

треба пазити с овим Јапанцима када крену с црнилом, да не дигну катану на себе!

Srđan Fuchs

треба пазити с овим Јапанцима када крену с црнилом, да не дигну катану на себе!

црко флеш, све се зацрнило, ово је ситуација за колективно самоубиство! Сајонара!

Народ није ни бољи, ни гори од осталих, али нам комуникација, посебно са непознатима, није јача страна.

principessa_etrusca

Народ није ни бољи, ни гори од осталих, али нам комуникација, посебно са непознатима, није јача страна.

Opet, od slučaja do slučaja...

I ja sam duboko ubedjena da jeste tako.
Svi smo načelno svakakvi.
Jedino što se može učiniti je vaspitanje, "običaji" koji se uče.
Modeli prihvatljivog ponašanja se menjaju. Teže se dovode u red i duže traje nego što ide spontano u suprotnom smeru, kad "popuste kajase".
Dakle, opet načelno, red lepog, pa red prisile, i neverovatno mnogo toga se može uraditi. A to nema veze sa "vrstom naroda" već sa primenjenim metodama.

principessa_etrusca

Народ није ни бољи, ни гори од осталих, али нам комуникација, посебно са непознатима, није јача страна.

Bila kratko ona kampanja "Nije teško biti fin".
To smatram najboljom tekovinom 5. oktobra.
Jedino što je kratko trajala.

Da je volje i pameti pa da nas takvim stvarima bombarduju, u udarnim terminima i pod obavezno.

Svi smo načelno svakakvi.

Bila kratko ona kampanja "Nije teško biti fin".

Evo ti slučaj iz moje zgrade.

Živi mlada žena ( nije sex bomba, naprotiv - nije ni prosek, pa da bi to bio motiv) na trećem spratu, sama sa malom decom. Sve komšije iz zgrade joj pomognu sa kolicima, kesama... Zgrada je, kao što znaš, slučajni uzorak.

Potom, majke sa malom decom i trudnice se uredno puštaju preko reda u poštama, bankama, šalter salama. Nikad nisam čuo da neko pravi problem oko toga. Isto važi i za osobe sa vidno otežanim kretanjem.

Sad, hajde da analiziramo Natašin slučaj hladne glave.
Neko trči, u sportskoj opremi je. Priznaćeš, poslednja stvar koju pomisliš o takvoj osobi je da je ta osoba bolesna.

Za Aleksu, koji je izrastao momak, žena je mogla pomisliti da se sprda, da tera šegu.

predatortz

principessa_etrusca

Народ није ни бољи, ни гори од осталих, али нам комуникација, посебно са непознатима, није јача страна.

Opet, od slučaja do slučaja...

mozda smo iscrpljeniji i samoizolovaniji nekad ali raspored ljudskih osobina u opstoj populaciji je isti ili slican bar slicnim kulturoloskim okruzenjima.
ne postoji nista sto bi nas vise izdvojilo a sto se ne bi moglo razresiti u par godina optimizma. u principu nam samo to nedostaje - par godina optimizma

principessa_etrusca

Народ није ни бољи, ни гори од осталих, али нам комуникација, посебно са непознатима, није јача страна.

Vidi, Srbinu padne nešto , recimo saksija, na nogu (da ne idemo odmah na glavu). Sledi dreka, psovke, šutiranje iste. Macolom po saksiji, u paramparčad mmjjjbmpkvrn Dva metra dalje, Englezu se desi isto. Sledi ono vekovima utrenirano i već genetski uslovljeno "Howch!" i tačka. Posle ide izveštaj lekara, odštetni zahtev i tako redom.
Englez je imao vremena, nekoliko vekova, da u svoj genetski kod unese takav način ponašanja i ophođenja. Kolonije su radile, on je mogao i imao kad da ide sa lenjirom i makazicama i skraćuje svaku vlat trave u Vimbldonu koja je duža od inča (ili koliko već, bemliga). Mi nismo. Zanimljivo, nisu ni recimo Nemci, oni nisu imali kolonije nego su morali (i umeli) da nešto korisno i kvalitetno proizvode. Pa su u ponašanju i ophođenju ostali više 'nako šuntavi i blentavi kao mi (Nemac ne ume da sakrije ni da je ljut ni da je srećan), mnogo više nego kao Englezi. Svako ko je radio u turizmu, pogotovo onom sirotanskom kakav je bio u SFRJ, može to da potvrdi.

Neko trči, u sportskoj opremi je. Priznaćeš, poslednja stvar koju pomisliš o takvoj osobi je da je ta osoba bolesna.

Мени је последња ствар коју помислим да ме неко грбави за чашу лимунаде... А и ако ме грбави, нек му је на част, нећу пропасти за јебених 20 динара.

Za Aleksu, koji je izrastao momak, žena je mogla pomisliti da se sprda, da tera šegu.

Шта уопште има да коментарише?

А ово остало, да, има добрих примера, сигурно много више него негативних. Само што један негативан може да ти уништи дан или недељу, просто те баци у бедак кад видиш да је неко пожурио да те повреди и отишао убеђен у своју правичност, а ти немаш начина да му кажеш да греши, а да то прође без продубљивања конфликта.

da u svoj genetski kod

Howch!

А ово остало, да, има добрих примера, сигурно много више него негативних. Само што један негативан може да ти уништи дан или недељу, просто те баци у бедак кад видиш да је неко пожурио да те повреди и отишао убеђен у своју правичност, а ти немаш начина да му кажеш да греши, а да то прође без продубљивања конфликта.

Naravno! Naročito kad ti neko dirne u dete, tu smo svi jako osetljivi. No, ne treba sebi dozvoliti luksuz da ti neka budala toliko utiče na nervni sistem. Ja bih joj odbrusio nešto posle čega bi se ona osećala tupavo, a sebe ispraznio od besa.

Mnogo se krećem po gradu i sve više me podseća na grad kakav je bio devedesetih.

Ovo je grad od dva miliona stanovnika. Tu, prosto, mora svega da bude. I dobrog, i lošeg... Uvek je bilo, uvek će i da bude. Neizvodljivo je da na jednom mestu živi dva miliona pristojnih, vaspitanih, obrazovanih, saosećajnih, uvek na pomoć spremnih... To bi bila teška devijacija, ili rezultat neke teške prisile.

Naravno! Naročito kad ti neko dirne u dete, tu smo svi jako osetljivi. No, ne treba sebi dozvoliti luksuz da ti neka budala toliko utiče na nervni sistem. Ja bih joj odbrusio nešto posle čega bi se ona osećala tupavo, a sebe ispraznio od besa.

И деца би то видела (не само тад и не само ту и не само од тебе) и прихватила то као легитиман образац комуникације. Ја те разумем, ја исто јако лако планем, али хладне главе знам да то није исправно, баш због те деце коју бисмо да штитимо. Ја се уствари Наташи дивим што је искулирала будалу.

Koliko često viđate decu sa teškoćama na ulici, u praku, restoranu, bioskopu, na utakmici ili nekoj drugoj sportskoj manifestaciji, u dečijoj igraonici?

Iskreno, slabo zalazim na pobrojana mesta pa ti ne mogu dati validan odgovor.

Pitanje je šta ja činim kad vidim takvo dete. Ponašam se kao prema svakom drugom detetu. Isto važi za većinju ljudi iz mog okruženja.

natasavb

Iskreno, slabo zalazim na pobrojana mesta pa ti ne mogu dati validan odgovor.

Ne krećeš se po gradu, ne prolaziš pored parkova, ne ideš na šetalište pored reke?
Ne, izvini, ovo nije iskren odgovor.

Mislio sam na igraonice i sportske događaje. Po gradu i u parkovima primećujem decu sa teškoćama. Uglavnom su u pratnji roditelja, no nikad nisam bio u prilici da vidim ili čujem da ih neko šikanira ili da im se podsmeva. Da jesam, reagovao bih žučno. Poznaješ me!

Biciklisti u Beogradu su generalno vrlo netolerantni prema onom ko se nađe u "biciklističkom prostoru" koji čine te staze a izgleda i lift (ja ne idem tim liftom jer nikad ne radi u vreme kada ja tuda prolazim). Ponašaju se kao da ako nisi na biciklu apsolutno nemaš pravo da budeš unutar tih linija staze, i onda kreću da trube (te biciklističke trube imaju tako neprijatan zvuk da je moja prva reakcija da se ukočim u mestu a ne da nekako valjda skočim u stranu kao vitoroga gazela? što biciklisti očekuju?) a umeju i svašta da dobacuju. Izgleda mi da uopšte ne gledaju kuda voze nego samo piče što brže mogu i onda zaboga ne mogu da stanu ili da te zaobiđu ako si na stazi, a šta bi radili da se na stazi nađe medved ili bik ili parkirani kamion ne znam. Ako ikada budem gradonačelnik ima da postavim ležeće policajce po biciklističkim stazama na svakih 200 metara

niccolo

Svi smo načelno svakakvi.

Štaoćeš? Zar nije formulacija dostojna odličnog advokata?

zilikaka

niccolo

Svi smo načelno svakakvi.

Štaoćeš? Zar nije formulacija dostojna odličnog advokata?

Ma kakvog fiškala?! Dostojevskog!

natasavb

Ponašaju se kao da ako nisi na biciklu apsolutno nemaš pravo da budeš unutar tih linija staze, i onda kreću da trube

Čekaj, Jukie, ti misliš da je problem u biciklistima koji se kreću biciklističkim stazama, a ne u pešacima koji se kreću biciklističkim stazama, iako obično imaju pored bar 3x širi deo trotoara za pešake?

OK. :)

Da! Pešak nema šta da traži na biciklističkoj stazi, niti biciklista na pešačkoj tamo gde ima biciklistička. To bi trebalo da bude stvar opšte kulture. No, slučajeva pešaka na biciklističkoj, i biciklista na pešačkoj stazi je previše. I jedni i drugi znaju da budu jako prosti i ubeđeni da su u pravu.

Edit:

Naročito biciklisti koji, kada nema biciklističke staze, voze trotoarima. Kretenima ne dopire do mozga da su u tom slučaju dužni da voze kolovozom.

Biciklisti u Beogradu su generalno vrlo netolerantni prema onom ko se nađe u "biciklističkom prostoru" koji čine te staze a izgleda i lift

'biciklistički prostor' je staza koja nije namenjena pešacima, motorima, kombijima, zombijima i medvedima. za lift mi je nejasno zašto mogu samo oni u pratnji bicikla da uđu, mislim da svako ima pravo na tu vožnju (ako ikad dočekaš. ili je pauza ili je pokvaren).

Biciklisti u Beogradu su generalno vrlo netolerantni prema onom ko se nađe u "biciklističkom prostoru" koji čine te staze

Meni samo nije jasno šta tebi tu nije jasno.

Realno, nije ti kao pešaku mesto na toj stazi - posmatraj to kao i bilo koji drugi kolovoz, dakle kao što ne bi (pretpostavljam) nonšalantno šetao po kolovozu Bulevara Nikole Tesle/Kralja Aleksandra/Milutina Milankovića tako ne treba da šetaš ni po biciklističkoj stazi.

E stvar i jeste u tome što na tim mestima NEMA tog 3 x šireg dela koji bi se zvao trotoar za pešake. Postoje dve trake a sa svake strane se nalazi žičana ograda (npr. potez od Starog savskog mosta do Gazele). Niti mogu da prođem kroz ogradu niti da je preskačem(?) kad god se iza mene pojavi biciklista, koji inače ima slobodnu suprotnu traku da me zaobiđe. I nema druge staze kojom bih prošao tu deonicu, ne mogu ni da plivam Savom uzvodno ni da se provlačim kroz grmlje

Kod nas u varoši je poslednjih desetak godina postao običaj da biciklisti,ako nema staze, voze po trotoaru.
Pa čak i kad ima, al im malo grbava il im dodje ovako zgodnije, oni po trotoaru.
Kad to rade deca- nemam ništa protiv, bolje nego da ih neko pokupi u saobraćaju, nego to rade matori.

I kad reaguješ kad ti zvoni da se skloniš ume da nastane i svadja.

Da se razumemo, bicikl vozim od kad znam za sebe, i BAŠ ga koristim, al nemam ič razumevanja za takve. E,sad, umesto da se svadjamo, to bi rešila jednonedeljna akcija saobraćajne policije.

A na Novom Beogradu stvarno nekad moraš da budeš skoncetrisan da zagaziš u polje za bicikliste. Naročito kad staza krivuda a ti ne prolaziš tuda stalno.

Ja se trudim, al nije da mi se ne desi, naročito ako se zapričam.

Da se razumemo, bicikl vozim od kad znam za sebe, i BAŠ ga koristim, al nemam ič razumevanja za takve. E,sad, umesto da se svadjamo, to bi rešila jednonedeljna akcija saobraćajne policije.

Gde nema biciklističke staze, prostor predviđen za vožnu bicikla je desna kolovozna traka, najdelje do metar od ivičnjaka. Deca ispod dvanaest godina ne smeju da voze bicikl kolovozom. Oni koji se pozivaju na red i striktnu primenu zakona, za šta se i sam zalažem, treba da budu svesni da biciklista koji vozi trotoarom treba da bude tretiran kao vozač motornog vozila koji čini isto.

predatortz

Evo ti slučaj iz moje zgrade.
Živi mlada žena ( nije sex bomba, naprotiv - nije ni prosek, pa da bi to bio motiv) na trećem spratu, sama sa malom decom. Sve komšije iz zgrade joj pomognu sa kolicima, kesama... Zgrada je, kao što znaš, slučajni uzorak.

То је пример доброг комшијског односа, односно односа према познатима, некоме ко је "као ми".

Ја сам говорила о комуникацији са непознатима и за њу сам рекла да нам није јача страна.

Наравно, то је нешто што се учи, али неко треба да се позабави тиме, а у Србији се тиме не баве ни посладавци у случају запослених, па нема стандарда, него се свако понаша према странкама по свом нахођењу. Неко је предусретљив, а неко није.

Једино су продавачице по "финијим" радњама научили да понављају "могу ли да Вам помогнем?"

Мени међутим, није јасна слика 2. Америчка амбасада има једну добро издриловану службу која ради са странкама и нефер је поредити жену из пекаре (која могуће све мора да надокнади из свог џепа) са неким добро истренираним и добро плаћеним конзуларним службеницима,

Мени међутим, није јасна слика 2. Америчка амбасада има једну добро издриблану службу која ради са странкама и нефер је поредити жену из пекаре (која могуће све мора да надокнади из свог џепа) са неким добро истренираним и добро плаћеним конзуларним службеницима,

Naravno. Babe i žabe, rekao bih.

Evo pitanje i za tebe i za sve ostale:
Koliko često viđate decu sa teškoćama na ulici, u praku, restoranu, bioskopu, na utakmici ili nekoj drugoj sportskoj manifestaciji, u dečijoj igraonici?

Ja retko, daleko manje nego po drugim velikim evropskim gradovima u kojima sam bila.
Po statistici smo i tu isti kao i ostali i ništa više ili manje takve dece nema kod nas.
Ima ih manje samo na javnim mestima.

Retko ih viđam. Viđam ih jako malo u odnosu na stavran broj osoba sa smetnajma u razvoju ili hendikepiranih, u kolicima ili sa pratiocem.

A poredim sa stranim gradovima, recimo Atina, gde ih se mnogo više nego kod nas može videti kako uveče šetaju sa porodicom, ili kako samostalno, peške ili u kolicima piče po gradu, idu negde sami.

Oni su napolju. Naši su unutra.

Prvo sam mislila da Grci imaju mnogo više takvih osoba u svojoj zemlji pa ih je zato tako mnogo napolju (glupava ja), a onda sam shvatila da se naši ne izvode napolje jer ih se porodica stidi ili nemaju volje da se malo pomuče pa da kolica ili šetalicu iznesu napolje i prate svoje bolesne članove porodice dok su u šetnji.

Moram reći da sam dugi niz godina imala svaku pomoć od komšija i mladića iz ulice, svaki put kada sam bolesnog muža vodila u šetnju, oni su dolazili da snesu njega i kolica niz pet stepenika, da možemo da odemo malo i van kuće, na sunce i vazduh, da može da vidi još nešto osim sobe i televizora.

Razlog zašto nema na ulicama više ljudi sa posebnim potrebama je u tome da ih porodice, iz lenjosti i nepažnje, a ne retko zbog stida, ne izvode iz kuće.

To za posledicu ima i to da drugi ljudi ne znaju kako da se ponašaju u susretu sa nekim od njih. Kako da pomognu ili bar kako da ne odmognu takvoj osobi.
A to se sve uči.

Народ није ни бољи, ни гори од осталих, али нам комуникација, посебно са непознатима, није јача страна.

da. to sam i ja primetila. ovde vlada neki strah od nepoznatih ljudi, duboko nepoverenje.

valjda polaze od pretpostavke da će biti prevareni, potkradeni, iskorišćeni, da će nečeg, bilo čega, ostati malo za njih... endemsko siromaštvo je tako loše za dušu. proizvodi tu nesnosnu uskogrudost. mada, kad vidim kako su se poneli englezi na referendumu protiv stranaca... nisam više sigurna ni da je siromaštvo. možda jednostavno, ljudska priroda.

Red. Svi suljkaju polagano napred, niko ne obilayi.
Dve klinke se pojavljuju sa suprotne stranu u samom čelu reda.
Ustaje momak koji tu radi, kaže im kako je to varanje (sve uz osmeh, vrlo pristojno), one (isto uz osmeh) odu na kraj reda (k'o Japanci, samo im fali par naklona)

Ambulanta
-Izvin'te, gospođo, radite ovde?
-Da.
-Ovde primate platu?
-Šta 'oćeš?
-Jel' možete da napravite red, mnogi obilaze, napravila se gužva.
-To nije moj pos'o.

...
Zadnji muniti. Semafor pokazuje da se malo čeka. Svi trče, preskačući konopce koji obeležavaju redove. Deca se izmešala, roditelji. U tom krkljancu se ipak vidi ko je ispred i iza tebe.
Iskačem ispred sitnog čove da bi me samo par koraka dalje prešao uz širok osmeh i gest rukom 'evo ti ga na' (ruka preko savijenog lakta)
Svi koji smo to videli se zacenjujemo od smeha i dalje preskačući prepone.

Klinac oduševljen.
'prošle godine se kod nas dvojica pobila u akvaparku oko gume'

Mora da nadoknadi 20 ili 60 dinara za casu limunade, koja nekom moze spasiti zivot...Da li je moguce da opravdavate zenu iz pekare? Ne mogu da verujem...

maminka

Mora da nadoknadi 20 ili 60 dinara za casu limunade, koja nekom moze spasiti zivot...Da li je moguce da opravdavate zenu iz pekare? Ne mogu da verujem...

Radnici u pekarama zarađuju dvadeset i kusur hiljada dinara. Ako dobiju još neki bakšiš, to im je sve. Nisu u prilici da časte bilo koga, niti su psiholozi da procene kome je pomoć zaista potrebna, a ko ih folira.

Ja znam da je društveno prihvatljivije kritikovati 'zlu i bezosećajnu radnicu' koja nije pomogla ženi u nevolji, nego skrenuti pažnju Nataši na to da obavezno nosi čokoladicu kad trči.

E, ja Natašu smatram za prijatelja i neću da joj pričam ono što je njenom uhu ugodno, nego ću da joj kažem istinu u oči:

Nataša, ne stavljaj svoju glavu u ruke pekarima i slučajnim prolaznicima. Nosi ono što ti može zatrebati. Moraš!

maminka

Mora da nadoknadi 20 ili 60 dinara za casu limunade, koja nekom moze spasiti zivot...Da li je moguce da opravdavate zenu iz pekare? Ne mogu da verujem...

Veruj.
Može da dobije otkaz od gazde a možda stvarno nema ni kinte u džepu jer radi za platu od koje ne može ni račune da plati, to je Srbija danas. Verujem da njoj taj posao znači život za porodicu i da bi drugi posao teško našla.

Ja pre verujem da nije znala da limunada stvarno može da joj spase život.
Ko zna šta je doživela i kakva je iskustva imala sa mušterijama, nje ovde nema da nam to kaže?

studio
Elegantna gospođa (stil Grejs Keli, sedi sa strogo zametnutom glavom) na svom maternjem jeziku pljuje po Rusima kako nemaju ukusa, kupuju jahte sa pet paluba, ujutru nose nakit koji se nosi uveče (aplauz u publici)

plaža
Lepa žena, Ruskinja, odgovara na srednje solidnom maternjem jeziku kulturesesovke kako je tačno da ima Rusa i ovakvih i onakvih kao i da ima domicilnih bogataša koji nemaju ukusa. (za dve, tri reči traži pomoć od voditeljke koristeći se rečima na engleskom)

studio
Zategnuta i dalje pljuje (uz odobravanje publike) ne shvatajuži da Ruskinja sasvim lepo priča njen jezik a pride i engleski.

Nema pravila. Sam sebe hvatam kako kod istih stvari reagujem na deset različitih načina. Samo mi još fali da počnem da čujem glasove u glavi (a dovoljan mi je ženin koji se često triplira)

predatorz

Nataša, ne stavljaj svoju glavu u ruke pekarima i slučajnim prolaznicima.

Koliko sam shvatio, ovo i jeste blog o (našim) pekarima i slučajnim prolaznicima.

Narod nije ni bolji ni gori, ali obrasci ponašanja i stavovi koji u njemu vladaju jesu.

Od bacanja otpadaka po ulici do neplaćanja poreza i nerada. Pa onda od bagatelisanja znanja i rada do vizije da se pare stiču najpre muljanjem.

do vizije da se pare stiču najpre muljanjem.

Šta, zar se pare najpre ne stiču muljanjem a onda se sirotinji soli pamet kako je lenja i neće da radi?

tsunade

Народ није ни бољи, ни гори од осталих, али нам комуникација, посебно са непознатима, није јача страна.

da. to sam i ja primetila. ovde vlada neki strah od nepoznatih ljudi, duboko nepoverenje.

valjda polaze od pretpostavke da će biti prevareni, potkradeni, iskorišćeni, da će nečeg, bilo čega, ostati malo za njih... endemsko siromaštvo je tako loše za dušu. proizvodi tu nesnosnu uskogrudost. mada, kad vidim kako su se poneli englezi na referendumu protiv stranaca... nisam više sigurna ni da je siromaštvo. možda jednostavno, ljudska priroda.

Da, postoji ta duboko usađen kompleks niže vrednosti koji se nadomešćuje, kompenzira ili nekakvom snobovštinom i iživljavanjem prema slabijima ili totalnom samopljuvačinom (nekad to funkcioniše naizmenično). To ti je ona priča "Nijemac je to...", "Ovo je Srbija, brale", "Ma gde ćeš ti to kod nas..." Krajnja situacija je jedna vrsta moralne hipokrizije i dvoličnjaštva, mimikrije koja među Srbima preovlađuje kao model ponašanja. I u inostranstvu je teško sresti etničku zajednicu koja više teži samoponištavanju, samopotiranju od Srba. To se jako retko sreće kod drugih naroda. Ajde da zaobiđemo Jevreje, ali, recimo, Grci, 4. ili 5. generacija iseljenika itekako održava svoj grćki identitet. Hrvati, Italijani, Portugalci, Irci, čak i Mađari, isto. Kod Srba već nulta generacija sa Srbijom održava kontakt samo zbog još živih roditelja.

Neko ko radi sa najrazlicitijim ljudima koji mu navracaju u lokal, a takva je radnica u pekari iz ove nase price, kao prvo nauci da je svet pun prevaranata, kvarno ce mu podvaliti 50 pocepanih dinara, umesto kovanice od 5 probace da ubaci onu od 2 dinara, kukace kako ima 35 dinara a vekna je 45 dinara pa ako pekar moze da mu ucini jer su mu deca gladna itd. Ovaj svet (a ne grad) je pun prevaranata na sitnicama, koji ce kukati, zapomagati, zaklinjati coveka dok se ne okoriste o par desetina dinara. Svaki dan mi pridje bar 3-4 coveka koji mi nesto traze, a u sustini se svodi na neku sicu koja im treba, pocinju sa pricom o tome gde je Klinicki centar (a na Novom Beogradu smo) a zavrsi se na zickanju kinte. Zato i razumem radnicu u pekari, na svu njenu bedu (tamo radi za 20 hiljada ) dodje joj neko sa forom da popije pola case limunade jer ima jos samo toliko novca. I ja bih na njenom mestu pomsilio da je to jedan od bezbrojnih zickarosa u ovom gradu.

Ajde da zaobiđemo Jevreje, ali, recimo, Grci, 4. ili 5. generacija iseljenika itekako održava svoj grćki identitet. Hrvati, Italijani, Portugalci, Irci, čak i Mađari, isto. Kod Srba već nulta generacija sa Srbijom održava kontakt samo zbog još živih roditelja.

To pisese o iseljenicima u USA ili Kanadu, gastarbajteri u Austriji/Nemackoj su drugacija prica, tamo i u 2-3 generaciji dolaze i zidaju u zavicaju, druze se po srpskim kafanama, idu na koncerte folkera iz Srbije. Stos je sto se iz Srbije nisu iseljavala cela sela u Melburn ili Montreal, iseljavali su se nasumicno, par iz ovog, par iz onog sela ili grada, kod Grka, Italijana pa i Hrvata odlazila su cela sela u NjuDzerzi ili Sidnej. Malo drugojaciji primer su iseljenici koji su na izbeglicki status odlazili u Evropu ili preko okeana, sad ima i trecina nekog sela iz Krajine ili Bosne koje je u dalekoj Australiji ili negde u USA, te grupacije se cvrsto drze. Zato recimo u Australiji postoji i zavicajno vece mojih zemljaka, dalmatinaca iz Zagore.

Davie

Ajde da zaobiđemo Jevreje, ali, recimo, Grci, 4. ili 5. generacija iseljenika itekako održava svoj grćki identitet. Hrvati, Italijani, Portugalci, Irci, čak i Mađari, isto. Kod Srba već nulta generacija sa Srbijom održava kontakt samo zbog još živih roditelja.

To pisese o iseljenicima u USA ili Kanadu, gastarbajteri u Austriji/Nemackoj su drugacija prica, tamo i u 2-3 generaciji dolaze i zidaju u zavicaju, druze se po srpskim kafanama, idu na koncerte folkera iz Srbije. Stos je sto se iz Srbije nisu iseljavala cela sela u Melburn ili Montreal, iseljavali su se nasumicno, par iz ovog, par iz onog sela ili grada, kod Grka, Italijana pa i Hrvata odlazila su cela sela u NjuDzerzi ili Sidnej. Malo drugojaciji primer su iseljenici koji su na izbeglicki status odlazili u Evropu ili preko okeana, sad ima i trecina nekog sela iz Krajine ili Bosne koje je u dalekoj Australiji ili negde u USA, te grupacije se cvrsto drze. Zato recimo u Australiji postoji i zavicajno vece mojih zemljaka, dalmatinaca iz Zagore.

I dan danji postoje gastosi iz Srbije (verovatno iz Ex-Yu uopšte, ne znam) koji se u Nemačkoj dogovore sa gazdom/poslovođom: rade 10 dana bez prestanka pa spoje 4 slobodna dana (od subote do utorka recimo). U ta 4 dana dođu busom kući (to su oni silni X-Reisen autobusi) sa torbom prljavog veša i sa platom. Pa ih žena opere, prosmucaju se selom, zapiju u kafani i u utorak zorom nazad, u sredu ujutro su već na poslu.
To meni baš i ne liči na iseljeništvo.

To meni baš i ne liči na iseljeništvo.

Ja ne govorim o tim ljudima, to su pecalbari, govorim o onima koji su se iselili sa suprugom, dobili decu tamo, otplacuju kuce po Bavarskoj ili Stajerskoj. A u zavicjau zidaju kucu sa bakarnim olucima, gipasanim lavovima na kapijama, vecu od komsijske. Imas sela iz okoline Petrovca ili Despotovca gde je preko 50% kuca u Lincu ili Gracu recimo. Zanimljivo je da ti ljudi cesto salju decu na skolovanje u zavicaj, o njima se brinu staramajke ili babe i dede koje su vec stekli austrijsku penziju i trose je u zavicaju. Ti ljudi nisu izgubili nista od identiteta u tim zapadnim gradovima, i dalje furaju svoj fazon iz Srbije, svidjalo se to nekome ili ne.

Davie

Ajde da zaobiđemo Jevreje, ali, recimo, Grci, 4. ili 5. generacija iseljenika itekako održava svoj grćki identitet. Hrvati, Italijani, Portugalci, Irci, čak i Mađari, isto. Kod Srba već nulta generacija sa Srbijom održava kontakt samo zbog još živih roditelja.

To pisese o iseljenicima u USA ili Kanadu, gastarbajteri u Austriji/Nemackoj su drugacija prica, tamo i u 2-3 generaciji dolaze i zidaju u zavicaju, druze se po srpskim kafanama, idu na koncerte folkera iz Srbije. Stos je sto se iz Srbije nisu iseljavala cela sela u Melburn ili Montreal, iseljavali su se nasumicno, par iz ovog, par iz onog sela ili grada, kod Grka, Italijana pa i Hrvata odlazila su cela sela u NjuDzerzi ili Sidnej. Malo drugojaciji primer su iseljenici koji su na izbeglicki status odlazili u Evropu ili preko okeana, sad ima i trecina nekog sela iz Krajine ili Bosne koje je u dalekoj Australiji ili negde u USA, te grupacije se cvrsto drze. Zato recimo u Australiji postoji i zavicajno vece mojih zemljaka, dalmatinaca iz Zagore.

Da, potpuno je moguće da i to igra neku ulogu. Ali, ta teorija sela ne može objasniti neprestane pokušaje da se taj neki srpski nacionalni identitet utopi bilo u EU bilo u nekakvu rusku matricu. Nekako, Srbi kao da nisu dovoljni sebi. Grci, na primer, kad su ulazili u EU jesu bili srećni i ponosni, ali oni nikad nisu gubili taj svoj grčki identitet. Poljaci isto. A ja nekad kad čitam te zansesene EU ili, svejedno, ruske panegirike dobijam utisak da je glavna vrednost pripajanja ovoj ili onoj Uniji to što Srbi više neće biti- Srbi.

Nekako, Srbi kao da nisu dovoljni sebi. Grci, na primer, kad su ulazili u EU jesu bili srećni i ponosni, ali oni nikad nisu gubili taj svoj grčki identitet. Poljaci isto. A ja nekad kad čitam te zansesene EU ili, svejedno, ruske panegirike dobijam utisak da je glavna vrednost pripajanja ovoj ili onoj Uniji to što Srbi više neće biti- Srbi.

E pa te zanesenjake koje citas po internetu ne mozes da predsavis kao prosecnog stanovnika Srbije, obican covek iz Srbije se trudi da mu deca ne oskudevaju, da se zivi koliko se moze, da se ode na slavu ili narodno veselje, da se pojede ili popije nesto domace, da se odrzi neka tradicija. A ulazak Srbije u EU mu predstavlja samo neki cilj preko koga ce se urediti stanje u drzavi, ako ne mogu vec nasi vlastodrsci mozda ce moci oni iz Brisela, smanjiti korupcija, dovesti u red skolsvo, zdravstvo i drzavna uprava, eventualno otvoriti nova radna mesta i pristojnije ziveti. Ljudi u Srbiji ipak vole drzavu u kojoj su, mozda nemaju neki iskren odnos ka vlastima ali niko se nece odreci tradicije zarad ulaska u EU. Iako sve ovo deluje kao neistina ako se povedes za pisanjima na internetu ili u medijima.

A ulazak Srbije u EU mu predstavlja samo neki cilj preko koga ce se urediti stanje u drzavi, ako ne mogu vec nasi vlastodrsci mozda ce moci oni iz Brisela, smanjiti korupcija, dovesti u red skolsvo, zdravstvo i drzavna uprava, eventualno otvoriti nova radna mesta i pristojnije ziveti. Ljudi u Srbiji ipak vole drzavu u kojoj su, mozda nemaju neki iskren odnos ka vlastima ali niko se nece odreci tradicije zarad ulaska u EU. Iako sve ovo deluje kao neistina ako se povedes za pisanjima na internetu ili u medijima.

Ok, ali pazi detalj u vezi ove žene koja prodaje limunadu: sve ja shvatam, pritisak gazde, prihod, itd, ali pazi koliko je ona, praktično i suštinski, dehumanizovana, robotizovana. Ona pred sobom ni ne vidi mušteriju, čoveka, ženu (u ovom slučaju u nekakvom insulinskom šoku), nego samo tih 60 dinara. Pazi taj nivo otuđenja. Nije to samo u toj pekari, poslastičarnici, šta li je, tako je svugde. Otidi u bilo koji Maxi, Ideu, idi u kafić, videćeš ogromnu gomilu nekog bezličnog sveta koji bezpogovorno radi šta mu se kaže. Srbin, bre, više ne ume da napravi ni kafanu: jedino što ume je da kopira neke blede i glupave lance kafea iz Londona ili Milana, nekakve Coste, Nere, i da bude presrećan kad je replikacija potpuna, kad je potpuno izgubljen u svoj toj bezličnosti. Tragično. Nije problem "običan" narod, problem je na samom vrhu, u eliti koja prednjači u tom potpunom intelektualnom i moralnom sivilu, sve bežeći od nekakvog "morala palanke" a zapravo potpuno zarobljavajući sebe u isti.

Ok, ali pazi detalj u vezi ove žene koja prodaje limunadu: sve ja shvatam, pritisak gazde, prihod, itd, ali pazi koliko je ona, praktično i suštinski, dehumanizovana, robotizovana. Ona pred sobom ni ne vidi mušteriju, čoveka, ženu (u ovom slučaju u nekakvom insulinskom šoku), nego samo tih 60 dinara

O tome sam malo gore pisao, nema dana da na ulici pred mene ne iskoci bar 3-4 coveka/zene/trudnice/staramajke/nevoljnika sa pripremljenom zvakom o necemu a u sustini traze samo nesto sice. Na svakom koraku probaju da te smuvaju, da ti podvale a ti treba svakodnevno to da trpis, oguglas brate, jazesce oguglas.

Ljudi koji rade u pekarama, kioscima, samoposlugama su najizlozeniji svakodnevnim maltretiranjima i pokusajima prevare, nevoljnici koji tako pokusavaju da dodju do neke kintice jedino kasirku u Maxiju ili prodavacicu u pekari mogu da kontaktiraju i pokusaju da prevare, u banku ih nece pustiti, u skup restoran jos manje. Zato i razumem tu zenu iz pekare, neko joj dolazi sa pricom da joj lose, da pada u sok, pa pokusava da uzme pola case limunade, meni bi na njenom mestu to delovao kao jos jedan od beskonacnih dnevnih pokusaja zicanja. A ta zena za kasom nije gazda, nije ni psiholog ili lekar, to je samo jos jedan od nas koji pokusava u ovo surovo vreme da prezivi.

Mislim da je ta zena iz pekare totalno pogresan primer, samo to.

princi

Ok, ali pazi detalj u vezi ove žene koja prodaje limunadu: sve ja shvatam, pritisak gazde, prihod, itd, ali pazi koliko je ona, praktično i suštinski, dehumanizovana, robotizovana. Ona pred sobom ni ne vidi mušteriju, čoveka, ženu (u ovom slučaju u nekakvom insulinskom šoku), nego samo tih 60 dinara. Pazi taj nivo otuđenja. Nije to samo u toj pekari, poslastičarnici, šta li je, tako je svugde. Otidi u bilo koji Maxi, Ideu, idi u kafić, videćeš ogromnu gomilu nekog bezličnog sveta koji bezpogovorno radi šta mu se kaže. Srbin, bre, više ne ume da napravi ni kafanu: jedino što ume je da kopira neke blede i glupave lance kafea iz Londona ili Milana, nekakve Coste, Nere, i da bude presrećan kad je replikacija potpuna, kad je potpuno izgubljen u svoj toj bezličnosti. Tragično. Nije problem "običan" narod, problem je na samom vrhu, u eliti koja prednjači u tom potpunom intelektualnom i moralnom sivilu, sve bežeći od nekakvog "morala palanke" a zapravo potpuno zarobljavajući sebe u isti.

Drugo je kafana, ali potpuno druga stvar.
Ponavljam iz drugog komentara: na traci (a kasa u pekari je samo jedna vrsta trake) ne smeš (i opet: ne smeš) da se unosiš, to je opasno po život i zdravlje. Profesionalna faca (sa propisanim osmehom!), dobar dan izvolite i to je to. Sa 100+ (da ne govorim 200 ili čak 300+) gostiju u 8 sati, ako se unosiš, ne gine ti Laza u roku tri meseca.
Kafane ili restorani o kojima pišeš, gde rade konobarske ili barmenske ale za bakšiš (koji je značajno veći od plate), to je druga galaksija. Nema to veze sa ovim.

princi
Ok, ali pazi detalj u vezi ove žene koja prodaje limunadu: sve ja shvatam, pritisak gazde, prihod, itd, ali pazi koliko je ona, praktično i suštinski, dehumanizovana, robotizovana. Ona pred sobom ni ne vidi mušteriju, čoveka, ženu (u ovom slučaju u nekakvom insulinskom šoku), nego samo tih 60 dinara.

Igraju klinci loptu u parkiću.
Po završenoj igri svraćaju u tri engleska lokalna bara da zamole za čašu vode.
Tek u četvrtom im konobar sipa u čaše.


Neka osnovna gostoprimljivost se nekada svodila na bar vodu i suv hleb, ako ništa drugo. Sad kasir i ne gleda koliko mu novca daš. Gurne u automat, pa ako ima dovoljno nosi. Ako nema, hebiga, dođite nam opet.Ili one pametne kase. da vidim koji će baja da joj prođe ako nema cent koji nedostaje.

Jedna paćenica, koja verovatno ne sme da odstupi od procedure bojeći se za radno mesto, i jedna krava glupava, nikako ne mogu da budu 'mi'.
Ovaj narod nije ni bolji ni gori od ostalih, svugde je Glavni inženjer udrobio približan broj pametnih, glupih, lepih, ružnih, poštenih, nepoštenih...
Ništa mi tu nismo ni iznad, ni ispod.

slazem se da nije uputno generalizovati, ali istina je i da kod nas taj neki sloj normi, nametnutih ili ne, ili stecenih vaspitanjem, sto i pametnog i glupog, i dobricinu i barabu, tera da baci papir u kantu i pomogne ako je nekom lose, lakse puca , pa se cini da smo veci baksuzi od drugih. tome su sigurno doprinele godine teskog zivota i navikavanja na zivot sa svakojakim sranjima, ali bez obzira na razlog taj baksuzluk je nesto sto stvarno upada u oci..

Mislim da je ta zena iz pekare totalno pogresan primer, samo to.

meni se cini da je odlican primer, sveden na banalnost, da nekome uskracujes casu vode jer se bojis za svoj posao.. dokle smo dosli
sto kaze olja , pa dobij otkaz, devojko..

ovo sve naravno je teoretski, moze biti da je u pitanju bila samo obicna krava, koja ne bi dala pola case i da je ona gazdarica

Kafane ili restorani o kojima pišeš, gde rade konobarske ili barmenske ale za bakšiš (koji je značajno veći od plate), to je druga galaksija. Nema to veze sa ovim.

Oduvek sam mislio da kelner/konobar prodaje kafanu. On muva žensku, gleda je ispod oka, šarmira je, flertuje, uznosi se je do klimaksa, to je, praktično, kao neki mali tango. Ako je uspešan (i ako ne zvekne ženu), dobije napojnicu. I maltene je potpuno nevažno šta kafana prodaje: da li ovaj ili onaj steak, koje vino, to su sve gluposti. Glavno su svetlo, fini stolovi, tiha muzika, fina atmosfera, lep pogled i "flirting" keša. Tako je, bar, u Londonu. U Beogradu uglavnom sistem Taško Načić iz Radovana.

natasavb

predatortz

Sad, hajde da analiziramo Natašin slučaj hladne glave.
Neko trči, u sportskoj opremi je. Priznaćeš, poslednja stvar koju pomisliš o takvoj osobi je da je ta osoba bolesna.

Za Aleksu, koji je izrastao momak, žena je mogla pomisliti da se sprda, da tera šegu.

Hajde.
Ženi iz pekare sam rekla da se ne osećam dobro. Sve i da ne zna šta mi je, ako kažeš nekom, molim vas, požurite, ne osećam se dobro, trebalo bi da je dovoljno, zar ne?
OK, ona je samo radnik tu, ali koja su to pravila koja te kao čoveka nateraju da ne pomogneš drugom čoveku? I hajdemo dalje, kakav je i taj vlasnik pekare ako ona misli da bi je kaznio zato što je nekom pomogla?
Meni je sve to tužno, pa ti pričaj šta hoćeš.

Ženi sa mosta je bilo veoma jasno o čemu se radi. Aleksa je i mahao rukama, ali baš specifično, kako on to radi, i situacija je bila veoma jasna. Nije ona pomislila da je on nevaspitan, već je dodala nešto što ga dovodite na ovako mesto.
Ne znam da li bih je nabola, što Srks kaže, ali bih joj sigurno svašta rekla da se dešavalo negde drugo i da nisam i ja sa biciklom u rukama pokušavala da mu pomognem.


Evo ti i slika 4.

Pre neku noć dok sam šetala Lanu naiđem na dvoje, mladića i devojku. On je drži za mišicu i viče na nju, ona mu govori da je ostavi na miru. Klinci. Posle sam saznala da ona ima 17, on 21 godinu.
Ja im priđem i nju pitam treba li joj pomoć, a ona kaže da, neće da me ostavi na miru. Uzmem je pod ruku i kažem, hajde sa mnom. Posle sam i policiju zvala, jer on nije hteo da odustane i dok su se oni pojavili već je otpratila do ulaza, ali što ti ovo pričam.
Kada sam im prilazila iz njihovog pravca su došla dva muškarca, odvojeno, ni jedan nije reagovao na tu scenu. Ono, šta ih briga što u jedan sat noću neko očito maltretira neku devojku. Nije njihova stvar.


Mnogo se krećem po gradu i sve više me podseća na grad kakav je bio devedesetih.
Tužno.

Da u pravu si al imam ja suprotan primer. Bauljam tako po gradu oko 2 popodne subota leto pre godinu dana i sad neka neka jadna žena podebela od oko šezdesetak godina leži na trotaru, pala očigledno joj pozlilo.

Tu odmah pored pekarica i poslatičarnica, dignemo je da sedne u bašticu. Uzmem ja kratku anamnezu, leči se od pritiska ne zna za šećer. Radnica iz slastičarne donese sokić i neki kolač, iz pekare voda i neka pogačica.

Pozovem hitnu pošto sem prstiju i glave nemam čime da je pregledam, srećom samo kolabirala dehidrirala verovartno al je odvezu u hitnu da urade ekg i i tako to.

Predatorz je lepo rekao ne treba generalizovati mada u moguće da ima više primera kao što je Nataša navela ali moja iskustva su najčešće pozitivna.

endemsko siromaštvo je tako loše za dušu. proizvodi tu nesnosnu uskogrudost.

pre bi rekao da je stvar navike.. toliko si oguglao na nesrecu i razna sranja sto se desavaju svud okolo toliko dugo, da te uopste vise ne dodiruje pojedinacan slucaj - tu pored tebe nekom treba pomoc

Mnogo se krećem po gradu i sve više me podseća na grad kakav je bio devedesetih.
Tužno.

Kako sam se ja jezivo osecao dok sam gledao Bure Baruta. Najiskrenija slika Beograda s kraja milenijuma.
Znaci, ponovo isto? A ja se cudim nesretnom Carliju kako moze da bude toliki majmun i mesecima ponavlja "Blogi, moze li se"
Covek muku muci, ne treba se sa njim sprdati... Moze da mu prsne licna, da pobije cudo sveta negde...

Ovo je grad od dva miliona stanovnika

Trol, nema veze sa temom, ali moram da ispravim.
Beograd ima manje od 1,2 miliona zitelja. Sa svim Obrenovcima, Lazarevcima i Mladenovcima ima 1,66 miliona.
Interesantna je stvar da ljudi kada opisuju mesto u kojem zive uvek kazu da ima vecu populaciju od stvarne, nikada manju.

meni se cini da je odlican primer, sveden na banalnost, da nekome uskracujes casu vode jer se bojis za svoj posao.. dokle smo dosli
sto kaze olja , pa dobij otkaz, devojko..

Pazi, nije u pitanju casa vode, u pitanju je nesto sto ona prodaje za svog gazdu, a ta zena je zaduzena da mu uteruje novac i ne poklanja okolo. Kao sto vec dva puta napisah, toj zeni u pekari verovatno svakodnevno vise puta dolaze sa slicnim pricama, treba im za bolesno dete, za majku koja se leci od raka itd. ,das ovde 30, tamo 70 dinara i nakupi se toga, tih bednih 20 hiljada plate ne moze da pokrije to sitno dobrocinstvo. Lako je tebi da u njeno ime dajes otkaz, da je njoj dobro u zivotu ne bi radila taj posao.

Opsta nemastina cuda uradi od ljudi.

Lako je tebi da u njeno ime dajes otkaz, da je njoj dobro u zivotu ne bi radila taj posao.

Izvini, a šta je to toliko loše u vezi tog posla?

princi

Lako je tebi da u njeno ime dajes otkaz, da je njoj dobro u zivotu ne bi radila taj posao.

Izvini, a šta je to toliko loše u vezi tog posla?

Ništa, sem plate...
Prodavačica u pekari na Senjaku, u kojoj kupujem, na posao dolazi iz Malog Požarevca. Plata joj je dvadesetak hiljada. Da ima ikakvo bolje rešenje, ne bi se zlopatila da šest dana u sedmici ustaje pre pet i kreće na prilično težak posao. Svako jutro gledam kako stoički trpi nabeđene veličine, skorojeviće, skorojevićke, besne potomke bivših i sadašnjih funkcionera...
Krvav je to lebac, druže!

Krvav je to lebac, druže!

Pa, jebeš ga... ima i neki razlog što se ljudi grče da završavaju neke škole, što se ne zajebavaju i prodaju ale sa 13 ili 14 godina.

princi

Krvav je to lebac, druže!

Pa, jebeš ga... ima i neki razlog što se ljudi grče da završavaju neke škole, što se ne zajebavaju i prodaju ale sa 13 ili 14 godina.

Verovatno i ona ima neku srednju, nisam je pitao. Prilično je elokventna, ne frlja se padežima kao naši poslanici ili vladar Srbije.

Imaš li predstavu o tome koliko fakultetski obrazovanih devojaka sedi za kasom po raznim marketima?

u pitanju je nesto sto ona prodaje za svog gazdu, a ta zena je zaduzena da mu uteruje novac i ne poklanja okolo.

da opet banalizujemo, ovo identicno vazi i za prostituciju, a ta zena u pekari sigurno se ne bi bavila prostitucijom, pa ni da ne moze da narani decu.
ali posto vec radi u pekari, moze da uskrati casu vode .

jel kapiras, ovo su sve cisto hipoteticke situacije, sto mi dajemo primere ovde...
ko sto rekoh, najverovatnija varijanta je da je taz zena jednostavno takva, ne bi dala ni da je gazda...
isto ko sto , najverovatnije ogroman vecina na njenom mestu bi dala casu vode i oterala gazdu u pm.

vec radi u pekari, moze da uskrati casu vode .

Čašu limunade, zapravo.

predatortz

Imaš li predstavu o tome koliko fakultetski obrazovanih devojaka sedi za kasom po raznim marketima?

Pa sve

Pa, jebeš ga... ima i neki razlog što se ljudi grče da završavaju neke škole, što se ne zajebavaju i prodaju ale sa 13 ili 14 godina.

Reci to onim silnim diplomiranim sredjoskolcima i diplomiranim inzenjerima, ekonomistima, filolozima koji godinama nemaju posao i koji se bore za tih 150-200 eura mesecno a sto im znaci jesti ili ne jesti svaki dan.

Davie

Pa, jebeš ga... ima i neki razlog što se ljudi grče da završavaju neke škole, što se ne zajebavaju i prodaju ale sa 13 ili 14 godina.

Reci to onim silnim diplomiranim sredjoskolcima i diplomiranim inzenjerima, ekonomistima, filolozima koji godinama nemaju posao i koji se bore za tih 150-200 eura mesecno a sto im znaci jesti ili ne jesti svaki dan.

Iskreno, ne razumem inženjere i uopšte ljude koji "nemaju posao". Kako se to "nema posao"? Ko treba taj posao da "da"? Ako čovek nešto zna da radi uvek će se za njega ili nju negde naći posla. Meni, na primer, u potrazi za dobro plaćenim poslom nije teško da obiđem pola planete ako treba.

isto ko sto , najverovatnije ogroman vecina na njenom mestu bi dala casu vode i oterala gazdu u pm.

Њој и није тражена чаша воде и коцка шећера као нека прва помоћ, на шта би можда друкчије реаговала, већ је тражено нешто што она продаје.

Поред тога, можда жена није најбистрија. Ми смо сви различити.