Ani

Svet je ostao bez Ane.

Prošle noći je umrla naša drugarica, novinarka, pisac, blogerka, Ana Radmilović.

Već neko vreme je bila bolesna, i borila se junački, uostalom isto onako kao što se borila za život, sreću i ljubav. Onako kao što je tražila sebe u vremenu i prostoru, uz nikad prežaljena sećanja na oca. Uvek je bio tu negde oko nje, za većinu zato da se najkraće objasni koja je ona to Ana – „Ćerka Zorana Radmilovića“. Za nju kao neodvojivi deo njenog postojanja, svega što je radila.

Nije izgledalo kao da će da izgubi bitku, valjda jer smrt nikada nije očekivana pojava. Uvek je uz nju laž odlaganja, neverovatnosti, nečega što druge snalazi, one koji se svode na reči, a ne one koje poznajemo, koji žive uz nas i naše živote.

Sada je Ana tužna vest u novinama. Umrla. Imala je samo četrdeset tri godine. Književnica, novinarka...šta je sve radila, koliko napisala. Diplomirala glumu u Novom Sadu. Objavila više od dve hiljade tekstova, izveštač sa Kosova, tri knjige – „Zalažem se za laž“, „Kad je svet imao brkove“, „Tezge, pumpe, u brdima manastiri“. Što nije tačno i ne znam zašto svi zaboravljaju njenu četvrtu, poslednju knjigu, „Žena bez horoskopa“, objavljenu pre par godina.

A, ja sve vreme mislim o tome kako je Ana bila jedina Ana na planeti koja je poverovala i verovala u to da postoji patuljasti Šarplaninac. I dala mu ime Pedro.

-      Kakav Šarplaninac?

-      Patuljasti.

-      Ana, to ne postoji.

-      Postoji, rekao mi je uzgajivač, to je sasvim posebna rasa.

-      Ana, nema patuljastih Šarplaninaca, uostalom, kako misliš da će da izgleda?

-      Isto kao Šarplaninac, samo malecki.

-      Ana, vidi mu šape, porašće u medveda, a uši su mu već ko listovi kupusa...

-      Neće, biće sasvim mali...Pedro!!!

 Dva susedna stola su odskočila od Aninog urlika. Patuljasti budući džin, Šarplaninac Pedro je žvakao nogu od stolice. Dva ćoška kockastog, kafanskog stoljnjaka je već izjeo.

-      Ana, nisi ga vajda kupila?

-      Jesam, čovek je spustio cenu jer je bio poslednji u leglu, iako su retki...

-      Patuljasti Šarplaninci?

-      Jeste, vrlo retki, ali ja sam se odmah zaljubila u njega i on u mene. Oni su jako pametna sorta...Pedro!!!

Predstavnik jako pametne nepostojeće patuljaste rase ogromnih pasa, u blaženim detinjim godinama, je pokušavao da Ani pojede sandalu. Oko koje se talasala bara koju je malo pre toga proizveo.

-      A i treba mi da me čuva.

-      Patuljasti?

-      Mislim, on će biti patuljasti...

-      Ana, on već sada nije patuljast, vidi koliki je.

-      Biće. I treba mi, nemaš pojma u kakvom ulazu živim. Stalno crkavaju sijalice ili ih neko odvrće, i neke senke se šunjaju po hodnicima, kunem ti se da imamo vampira...

-      U ulazu?

-      Mogu da se kladim, jedan čudni koji tu živi, koji i sam izgleda kao pokojni, mi je rekao da se tu jedan komšija ubio i sad se vraća...

-      I odvrće sijalice?

-      I grebe...

-       Koga grebe?

-      Grebe po zidovima skoro svaku noć. Pa, će mi biti bolje kad je tu Pedro. Manje je mračno kad me on čuva.

Čuvar Pedro je upravo pokušavao da se oralno upozna sa mojom tašnom.

Ne znam ko će sada da čuva Pedra. Ana mu je bila sve. A, Ane više nema. Mirno spavaj, draga.

Kremacija Ane Radmilović će biti u petak, 10. februara, u 15.30 časova na Novom groblju u Beogradu.

Žena bez horoskopa.