Literatura| Ljubav| Život

Ljubavna osveta u šest verzija

amika RSS / 01.03.2017. u 21:32

ЉУБАВНА ОСВЕТА У ШЕСТ ВЕРЗИЈА

Године 1926. до 1928, тада још непознати енглески књижевник Дејвид Херберт Лоренс, тражећи благу климу као лек за „грудобољу“, сместио се у вили у околини Фиренце са својом женом Фридом. Имао је ту несрећу (или срећу?) да Фриду затекне ин флагранти са њеним љубавником, италијанским полицијским официром Анђелом Раваљијем. Како је то заиста изгледало и како се Лоренс тада понашао, не зна се, али је чињеница да је после тога написао "Љубавника леди Четерли". У љубавнику-ловочувару Мелорсу савременици су препознали аутентичну личност: управо Анђела Раваљу.

Роман је послужио као јасно усмерена литерарна освета за животну муку или, можда, ипак... Јер, по дугим, сензуалним и, неки мисле и перверзним, описима тих сцена у роману читалац може да наслути наглашену личну сензуалност Лоренса. Није ли та страст постала снажнија од осталих осећања, поготову ако је у питању писац за кога неки тврде да у основи има "сексуално-манијачки однос" према женама, уочљив у његовим причама... Како било да било, тек чињеница је да је Лоренс остао у браку са Фридом.

Објављивање романа је одбио енглески издавач, па амерички а прихвата је мали италијански књижар, Ориоли и на опомену Лоренса да би могао имати приблема са цензуром одговара: „Ох, то су ствари које ми радимо сваког дана“. Одштампао је 1.000 примерака на енглеском, у тамно-црвеном тврдом повезу. Шаље за Америку 200 примерака које заплењују цариници. У Енглеској, неки који су  прочитали роман, јавно то одричу, а продавци порнографије књигу  успешно продају, тајно преводе и прекрајају; подносе се тужбе и почињу судски процеси...

Ljubavnik-ledi-ceterli-D-H-Lorens-OK-Rijeka-1961-_slika_O_61625723.jpg

Када је Лоренс умро 1930. године у Венецији Фридин љубавник, Анђело Раваљи, поручује удовици: "Ако се осећаш усамљеном, ја те чекам". Фрида се много не премишља и после три недеље враћа се у Фиренцу. Стигла је управо на дан када је Анђело крштавао своје треће дете у цркви. Раваљи тада напушта жену Серафину и са Фридом одлази у Нови Мексико - на Лоренсов ранч који је Фрида наследила. Раваљијев развод са Серафином дуго траје тако да се он и Фрида венчавају тек 1948. године.

Године 1956. Фрида Лоренс, односно тада већ Раваљи, умире. Анђело Раваљи, алиас ловочувар Мелорс из "Лубавника леди Четерли" , постаје наследник четвртине Фридиног (односно Лоренсовог) имања, као и права од продаје романа  -  љубавне освете "Љубавника леди Четерли".

Животне судбине имају нешто од укуса "сапуница": као имућан човек Раваљи се враћа у Италију и то својој бившој жени Серафини. Године 1960, после суђења роману, “Љубавник леди Четерли" постаје светски бестселер, а Анђело Раваљи  -  богаташ. Умро је у својој 84. години у раскошној вили у Споторну на италијанској ривијери.

 

ШЕСТ ВЕРЗИЈА РОМАНА

Истинитост ове приче је била толико изазовна да је одмах надограђена – три верзије су и објављене као посебне књиге са три различита краја, четврта и пета су фељтонски састави а шеста је оквиру књиге нашег писца.

Прва верзија “Љубавника леди Четерли” даје главним личностима другачије карактеристике. У њoj је класна разлика између ледy Четерли и Паркера смањена. Нема експлицитних описа. Њих двоје схватају немогућност остварења љубавне везе и препознају свој неуспех.

Друга верзија, “John Thomas and lady Jane” (који су, иначе, еуфемизми за мушки и женски орган у књизи) најлепша је, обилује нежним, експлицитним описима. Акценат је на Паркеровој индивидуалности, класне разлике скоро и не постоје, чак Паркер  напушта политичка убеђења изражена у првој верзији. У опису бруталне, али нежне љубави у шуми Паркер је представљен као сексуални објекат, као Бог, отуда и наслов. Ова верзија, под наведеним насловом, могла се купити за 10 $ као  неауторизовано издање.

Трећа верзија је она која је ауторизована и позната под правим насловом. Паркин је Паркер, односно Мелорс, исти лик, само се у прве две верзије зове Паркин.

Четврта верзија: После смрти Фриде, Раваљи - Мелорс као имућан човек одлучује да отпочне нови живот у коме неће бити сексуални објект и наследник туђег. Мења  презиме у Паркин али грешком администрације у већем делу докумената написано је Паркер што му онемогућује да се врати у Италију. Године 1960, када роман постаје бестселер и доноси знатне приходе, њега не признају за наследника. Обраћа се Серафини да буде кључни сведок у судском спору и потврди да је он Мелорс. Она пристаје, затим прочита књигу и изричито то одбије: "Са мном никада ниси тако водио љубав". Раваљи, под презименом Паркин и Паркер, покушава да јој објасни да је то књижевност, али не успева: јаз између уметности и живота и овде је непремостив.

Пета верзија: После смрти Фриде, Раваљи налази Лоренсову књигу, прочита је и одлучује да напише своју верзију романа. Како то није једноставно, ангажује новинара и књижевника Паркина коме прича своју верзију и контролише рад на писању. Прихвата да се у роману зове Паркин под условом да роман: "обилује нежним, експлицитним описима. Истиче своју, односно Паркинову  индивидуалност, класне разлике скоро и не постоје, ослобађа роман политичких убеђења која су изражена у оригиналном тексту. Оставља опис бруталне, али нежне љубави у шуми, а себе представља као сексуални објекат, као Бога..."

Међутим, после 1960. године прави роман постаје исувише познат да би нова верзија, уз то од непознатог аутора, нешто значила, па збуњени књижевни историчари који наилазе на њу закључују да је то Лоренсова варијанта романа.

Раваљи тада схвата да је књижевност целовитија од живота. Последњих година је виђен како лута осамљен, мењајући места боравка, у сталном страху да га сада новинар Паркин прати и посматра да би написао књигу "Љубавник леди Четерли после љубави".

Шеста верзија је објављена у књизи „Пут у Вавилон“ нашег књижевника и  мултимедијалног  уметника (аутора 19 књига, 12 самосталних изложби, 6 приређених издања...), Миленка Пајића (1950 – 2015), која је 1992. године каталогизирана у ЦИП-у као „незавршени роман, еротичке композиције и друга искушења“. Под насловом „Љубавници леди Четерли“ Пајић описује своје гиманзијске доживљаје и узбуђење целе генерације у сусрету са тим романом и дословно цитира свих 9 еротско-сензуалних сцена, укупно око 18 страница, од првог сексуалног односа до секса у првим месецима трудноће, где развој односа мења обе личности. Посебно су еротичне и данас непревазиђене узбудљиве сцене њеног тражења да види „Џона Томаса“ и да се „упозна“ са њим и сексуални однос на киши.  

Упоредо, Пајић је за себе направио еротску историју уметности: женски акти, сцене са купања, Ева, Венера, Нимфе, Тахићанке, Бијелићеве и Фалконеове „Купачице“, Рубенс... која није објављена, остао је само делимичан списак дела у њој.

artwork_4263.jpg 

57lktkpTURBXy83NjQwZjE3MjIyN2I0ZTViYWM2ZThlMGRhNTZjOGUyOS5qcGeSlQLNAxQAwsOVAs0B1gDCww 

Alexandre_Cabanel_-_The_Birth_of_Venus_-_Google_Art_Project_21.jpg 

А онда је дошао последњи час те школске године и прсата наставница – пише Пајић – коју су звали Прва Сиса Школе и Оклопњача Потемкин улетела је у учионицу и још са врата саопштила леденим гласом:

- Децо, почео је Трећи светски рат!

Тренутном поседнику изобележаваног и већ мрљавог „Љубавника леди Четерли“ та култна књига је испала из руку и свом силином треснула о под: ТРАС. На другој страни Земљине кугле узлетали су

израелски бомбардери пут Суецког канала и синајских утврђења египатске армије; био је то јун 1967. године...

Још једна генерација, обузета сновима и адолесцентном еротиком, улетела је у стварност овог света.        

Парадокси, ироније и укуси "сапунице" у истинитим животним причама. Не дао вам Бог да нешто слично напишете, бићете оптужени за баналност, наивност, сладуњавост и исконструисану фабулу. Ако већ пишете, а ваша жена или љубавница, односно муж или љубавник, има и оног другог-другу, не радите то због освете или  сензуалности животне ситуације. А ако, заиста, не можете да се уздржите, ако је то јаче од вас, онда не пишите добро и разблудно јер тиме само изазивате судбину да се даље игра са вама.



Komentari (27)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nask nask 23:24 01.03.2017

Mudar

Ако већ пишете, а ваша жена или љубавница, односно муж или љубавник, има и оног другог-другу, не радите то због освете или сензуалности животне ситуације.


Tako je. Treba se držati one stare narodne mudrosti: if you can't beat them, join them.

Amika, jako lepa kratka povest.
amika amika 23:53 01.03.2017

Re: Mudar

Tako je. Treba se držati one stare narodne mudrosti: if you can't beat them, join them.


Придружи се, ако ствар/секс није исувише захтевна...

Amika, jako lepa kratka povest.


Служимо Блогу!
nask nask 01:26 02.03.2017

Re: Mudar

Eh, ljubav.

amika amika 05:59 02.03.2017

Re: Mudar

Eh, ljubav.


Черевићан Черевићан 03:48 02.03.2017

semper idem

ЈЕБ је мотив
био ... вазда
нас га зарад
Творац сазда


састав Вам до јаја, г. amika
amika amika 06:19 02.03.2017

Re: semper idem

Черевићан
ПРЦ је мотив
био ... вазда
нас га зарад
Творац сазда


састав Вам до јаја, г. amika


Тело јој звони
као меденице,
прскају бедра ко лубенице,
крв шуми попут вреле пшенице...

Љубимир Симовић
nsarski nsarski 06:40 02.03.2017

Ljubav, strast i ostala preterivanja..

Тело јој звони
као меденице,
прскају бедра ко лубенице,
крв шуми попут вреле пшенице...

Љубимир Симовић


Dobrica Erić.

Gružanska kupačica...(Recituje Bogosav Biljić)


amika amika 11:00 02.03.2017

Re: Ljubav, strast i ostala preterivanja..

Љубимир Симовић

Dobrica Erić.

Gružanska kupačica...


Да, у праву си - то је Добрица Ерић, наведена песма.

А ово је Љубомир Симовић, са наспрамне стране:

Миловање, али предострожно.
И трбушно, и грудно и ножно.
Нека зебња, мишљах безразложно...

А није било безразложно јер

... а ја лично
у тролејбус, па на венерично.
muaddib92 muaddib92 16:46 02.03.2017

Re: Ljubav, strast i ostala preterivanja..

... а ја лично
у тролејбус, па на венерично.


Бела соба, кожно одељење
Моја драга лежи оболење

Миљенко Жуборски
amika amika 18:10 02.03.2017

Re: Ljubav, strast i ostala preterivanja..

Миљенко Жуборски


Ljubav - Miljenko Žuborski
Kad je ljubav vatra prava
Ona isparava.
A sa nje se para skida
U vidu fluida.
Jedan fluid hrli da se s drugim grli.
Trču, trču, u ljubavnom grču,
Sa voljenih ustu najsladje se srču.
principessa_etrusca principessa_etrusca 08:25 02.03.2017

Ко је ко

Фрида и Лоренс су били из различитих класа, она немачка аристократкиња, рођена фон Рихтхофен (и рођака Црвеног Барона), а он из рударске породице (види нпр. Синове и љубавнике). Када су се срели 1912, он је имао 27 година, а она 33, удата за Лоренсовог професора на Нотингамском универзитету, филолога Виклија и мајка троје деце коју је оставила када је отишла са Лоренсом. Обично се мисли да је он Мелорс, а она леди Чатерли.

Ово су вероватно Лоренсове слике из времена када су срели и почињали заједнички живот:



Касније:




И заједничка фотографија из 1923:

bocvena bocvena 09:52 02.03.2017

Re: Ко је ко

dakle, frida ostavlja utrasirani put plemkinje, žene profesora i majke troje dece i odlazi sa lorensom, druga religija, druga klasa, pisac, slabašnog zdravlja, zveket razbijenih tanjira...onda ga prati u književnom usponu i zdravstvenom propadanju, vara, udaje se posle njegove smrti za ljubavnika koji ostavlja svoju ženu serafinu zbog nje...na kraju ljubavnik prenosi urnu njenog muža, nasleđuje njegovu imovinu posle fridine smrti i vraća se prvoj ženi!

frida i serafina su carice:)

tako je to u životu, ljudi bauljaju, sudaraju se, vole, rastaju, zaklinju, izdaju, vole, ljubomorišu, mrze, napuštaju, pa se vraćaju...a ponekad iz toga nastane i vrhunska književnost.

principessa_etrusca principessa_etrusca 10:56 02.03.2017

Re: Ко је ко

Мени је овде занимљиво и временско преклапање и непоклапање живота.

Лоренсово име је везано за прву четвртину 20. века када је стварао, живео је свега 45 година (1885-1930), а мислим да је и Дугу и Заљубљене жене писао за време Првог светског рата.

Фрида је била старија од њега и надживела га је (1879-1956).

Њен први муж, Ернест Викли био је дуговечнији од обоје (1865-1950).

Коначно, Анђело Раваљи (1891-1976), поживео је да многима од нас буде савременик и да рецимо гледа мјузикл "Косу".
amika amika 11:18 02.03.2017

Re: Ко је ко

Хвала за слике, и физички излед понешто објашњава.

Фрида и Лоренс су били из различитих класа, она немачка аристократкиња, рођена фон Рихтхофен (и рођака Црвеног Барона), а он из рударске породице (види нпр. Синове и љубавнике). Када су се срели 1912, он је имао 27 година, а она 33,


Племкиња, старија, навикла да има већа права, она је и у љубавном односу слободнија и преузима иницијативу. Лоренс је очигледно био свестан тога...
amika amika 11:26 02.03.2017

Re: Ко је ко

frida i serafina su carice:)

tako je to u životu, ljudi bauljaju, sudaraju se, vole, rastaju, zaklinju, izdaju, vole, ljubomorišu, mrze, napuštaju, pa se vraćaju...a ponekad iz toga nastane i vrhunska književnost.


Мени смета то олако остављање деце - Фридини су племићи,, муж професор они то нису толико осетили, али деца Раваља и Серафине? Поготову она ситуација: крсти дете и оде са љубавницом...

Снага страсти ствара ситуације, али треба бити Лоренс па од тога направити врхунско дело.
amika amika 11:32 02.03.2017

Re: Ко је ко

principessa_etrusca
Мени је овде занимљиво и временско преклапање и непоклапање живота.

Лоренсово име је везано за прву четвртину 20. века када је стварао, живео је свега 45 година (1885-1930), а мислим да је и Дугу и Заљубљене жене писао за време Првог светског рата.

Фрида је била старија од њега и надживела га је (1879-1956).

Њен први муж, Ернест Викли био је дуговечнији од обоје (1865-1950).

Коначно, Анђело Раваљи (1891-1976), поживео је да многима од нас буде савременик и да рецимо гледа мјузикл "Косу".


Што си необразованији, мање "дрилован", то си дуговечнији. Раваљи је у роману шумар, Лоренс га је спустио још степеницу ниже од официра полиције.
principessa_etrusca principessa_etrusca 11:39 02.03.2017

Re: Ко је ко

Хвала за слике, и физички излед понешто објашњава.


Додала бих још неколико слика.



Млади Лоренс




Негде у Прованси или у Италији?



Са Фридом
amika amika 12:00 02.03.2017

Re: Ко је ко



Слика која разочарава. Сва срећа да читалац ствара своју Фриду, иначе би роман, са оваквим илустрацијама ликова, знатно изгубио. Отуд оно: уметност је лаж која је истинитија од истине.
principessa_etrusca principessa_etrusca 12:53 02.03.2017

Re: Ко је ко

Раваљи је у роману шумар, Лоренс га је спустио још степеницу ниже од официра полиције.

Обично се мисли да је ловочувар Мелорс сам Лоренс. (Он никако није парализовани сер Клифорд Чатерли.)
Сва срећа да читалац ствара своју Фриду, иначе би роман, са оваквим илустрацијама ликова, знатно изгубио.

Да ли је леди Чатерли уопште саздана на Фриди?

То је велико питање.

Рецимо, Фрида је мајка, а леди Чатерли ће то тек постати.

Још када је почињала везу са Лоренсом (1912), Фрида је имала 33 године и троје деце, и тешко да би могла да буде сексуално фрустрирана леди Чатерли која је млада жена са парализованим мужем, а када је почела везу са Раваљијем крајем 1925, имала је пуних 46 година, отприлике као на тој последњој фотографији.
amika amika 13:41 02.03.2017

Re: Ко је ко

Да ли је леди Чатерли уопште саздана на Фриди?

То је велико питање.


Леди Четерли је, пре свега, сам Лоренс, његове сексуалне опсесије понашањем жене какву жели. Фрида је ту додала тек понеки детаљ "из живота" - понашањем, прељубом, пореклом...

То је оно што је говорио Флобер: Мадам Бовари сам ја.


mirelarado mirelarado 18:52 02.03.2017

Re: Ко је ко

То је оно што је говорио Флобер: Мадам Бовари сам ја.


И сама Фрида није порицала да је Лоренс имао и хомосексуалних склоности.
mirelarado mirelarado 18:52 02.03.2017

Re: Ко је ко

То је оно што је говорио Флобер: Мадам Бовари сам ја.


И сама Фрида није порицала да је Лоренс имао и хомосексуалних склоности.
bocvena bocvena 20:17 02.03.2017

Re: Ко је ко

Мени смета то олако остављање деце


a meni je potpuno nejasno zašto je rodila troje dece. vrlo površno znam njihove biografije, ali žena toga vremena koja kreće život ispočetka, u 33. i 46. godini, i to netipičnim partnerskim izborima, u meni izaziva poštovanje, bar za doslednost. najverovatnije je rođeni narcis, destruktivna i samodestruktivna, ali hrabra i bira da ne bude statista u sopstvenom životu.

do njenog vremena je to bilo rezervisano samo za muškarce:)

kao što nikada ne bih prokomentarisala njenu sliku sa - šta li je video na njoj, tako me ne sablažnjavaju njeni izbori, a još manje bih tražila odjeke njihovih privatnih života u književnosti. mislim, mora da ih ima i ja nikad ne bih bila ana karenjina, ali dobroj literaturi se za to fućka.

ovo o pajiću je čist kuriozitet! baš zanimljivo.

amika amika 20:35 02.03.2017

Re: Ко је ко

kao što nikada ne bih prokomentarisala njenu sliku sa - šta li je video na njoj, tako me ne sablažnjavaju njeni izbori, a još manje bih tražila odjeke njihovih privatnih života u književnosti. mislim, mora da ih ima i ja nikad ne bih bila ana karenjina, ali dobroj literaturi se za to fućka.

ovo o pajiću je čist kuriozitet! baš zanimljivo.


У праву си, морамо одвојити живот писца и његових ближњих од дела. Овде се то испреплело, па нас заведе да изједначимо оно што никако није исто. А Лоренс изненађује и данас, не толико секси-сценама колико понирањем у широке регистре осећања леди Четерли. (Не Фриде, наравно).

Пајић је био иноватор и та непрекидна жеља за новим омела га је у оном што је још могао да да. Онда, живео је у Лучанима, није припадао ниједној "књижевној кухињи/секти"...
principessa_etrusca principessa_etrusca 20:44 02.03.2017

Re: Ко је ко

И сама Фрида није порицала да је Лоренс имао и хомосексуалних склоности.

Руперт и Џералд come to mind, оно рвање Алана Бејтса и Оливера Рида.

Урсула каже Руперту да не може да има две врсте љубави, а Руперт одговара 'It seems as if I can't, yet I wanted it'.
kosta.babic kosta.babic 18:07 02.03.2017

Ljubavna osveta u šest verzija

Sjajan tekst i pregršt novih detalja,hvala gospodine Amika
amika amika 20:01 02.03.2017

Re: Ljubavna osveta u šest verzija

hvala gospodine Amika


[b]Ево наградног бонуса за све коментаторе -

LJUBAVNIK LEDI ČETERLI – D. H. Lorens
Ujedinjeno Kraljevstvo: zabranjeno 1928 do 1960 (32 godine)
Zabranjena zbog mnogobrojnih opscenih izraza i eksplicitnih opisa seksualnih odnosa.

3. од 9 жестоких сцена:[/b]

I priđe joj te je obuhvati rukom. Osjetila je njegovo tijelo uza svoje.
— Ah, ne sada, ne sada — uzviknu ona, nastojeći se otrgnuti.
— Zašto ne? Istom je šest sati. Imamo još pola sata. Da, da, želim te.

Čvrsto ju je držao, a ona osjeti njegovu potrebu. Iz starog nagona borila se za slobodu. No nešto drugo u njoj bijaše neobično, mlitavo i teško. Njegovo je tijelo htjelo u nju, i ona više nije imala srčanosti da se opire.

Obazreo se naokolo. — Hodi, hodi ovamo — reče, prodorno gledajući kroz guste jele, mlade i tek napol narasle. Pogledao je natrag, prema njoj. Vidjela mu je oči, uprte i sjajne, divlje, bez ljubavi. Ali njezina ju je volja ostavila.

Čudna joj težina sapela udove. Popuštala je, prepustila se. Poveo ju je kroz guštik bodljikava drveća, kuda bijaše teško probiti se, do mjesta gdje je bilo nešto prostora i gdje je ležala hrpa suhog granja. On ga nešto nabaca na tlo, prostrije na to svoj kaput i prsluk, i ona morade leći onamo, pod granje drveća, kao životinja, dok je on čekao, stojeći u košulji i hlačama i gledajući je užagrenih očiju. Ipak bijaše pažljiv, jer ju je lijepo polegao te je udobno ležala.

Uza sve to prekinuo je vrpcu na njezinu rublju, jer mu nije pomogla pri razvezivanju, nego je samo nepomično ležala. Razodjenuo se sprijeda, i ona osjeti njegovo golo tijelo kad je ušao u nju. Časak je mirovao u njoj, nabrekao i drhtav.

Zatim, kad se počeo micati u naglom bespomoćnom orgazmu, prođoše je novi, čudni srsi, sva joj se nutrina uzburkala. Srsi, srsi, sami srsi, kao da trepere nježni plamenovi, laki poput perja, sustižu se i plaze, plaze prema najvišoj milini, slatki i divni, i sve se u njoj topilo od samog milja. Bijaše kao da zvone zvona, rune se zvuci i lebde penjući se prema vrhu.

Ležala je i nije bila svjesna divljih, pritajenih vrisaka. Ali bilo je prebrzo gotovo, prebrzo a da bi sama svojim nastojanjem postigla svoj vrhunac.

Kako je sve to bilo drugačije, drugačije. Nije tu ništa mogla. Nije mogla i dalje biti ukočena, nije ga mogla zadržati i postići svoj svršetak. Nije mogla samo čekati; čekati i u duhu ječati, kad je osjetila da se on odmiče, povlači i steže, i da se bliži trenutak kad će kliznuti iz nje i sasvim se povući. A sva je njezina utroba bila otvorena i meka, povijala se kao morska sasa na plimi i zvala ga da opet uđe u nju i da joj dade konačnu potpunost.

Zakvačila se za nj nesvjesna u svojoj strasti te on nije sasvim kliznuo iz nje, i ona osjeti kako njegov meki pupoljak podrhtava u njoj i kako se čudni ritmovi miču u njezinoj nutrini u neobičnim kretnjama, kako se šire i bujaju dok nisu ispunili svu prazninu svijesti, i onda opet poče neiskazivo gibanje koje zapravo i nije bilo gibanje nego sve dublji vrtlozi čulnosti, sve dublji virovi što prodiru kroz njezino tkivo i svijest, dok se sva nije pretvorila u koncentrično strujanje osjećaja, i ona je ležala protiskujući nesvjesne i nejasne jecaje. Ti su prigušeni krikovi izvirali iz najdublje noći: život!

Muškarac je u nekom strahu slušao kako jecaji naviru pod njim dok se njegov život pretakao u nju. A kad je presahnuo, umirio se i on i ležao sasvim mirno, besvjesno, dok je njezin zagrljaj pomalo popuštao, te je i ona ležala nepomično.

I tako su ležali i ništa više nisu znali, bez svijesti jedno o drugome, oboje sasvim izgubljeno. Naposljetku se on počeo pridizati, postavši svjestan svoje nebranjene golotinje, a i ona opazi da je njegovo tijelo popustilo u svome grčevitom zahvatu. Odmaknuo se od nje, a ona osjeti da je ne smije ostaviti nepokritu. Sad je mora pokriti zauvijek.

Na kraju on se odvoji, poljubi je i pokrije te se i sam počne odijevati. Ona je ležala i gledala gore, u granje na drveću, ali još se nije mogla pomaknuti. On je stajao i zakapčao hlače, obazirući se naokolo. Sve sam guštik i tišina, osim uplašenog psa što je ležao s njuškom na prednjim šapama.

Lugar je opet sjeo na gomilu granja te bez riječi uzeo Constancinu ruku. Ona se okrene i pogleda ga.

— Ovaj smo put zajedno završili — reče on.
Nije odgovorila.
— Lijepo je kad je ovako. Mnogi prožive cio život a da to ne upoznaju — reče on nekako sneno.
Ona pogleda u njegovo zamišljeno lice. — Je li? — upita ona. — Je li ti drago?

On je pogleda ravno u oči. — Jest, drago mi je — potvrdi on. — Ali pustimo to. Nije želio da ona govori. Nagnuo se nad nju te ju poljubio, a ona osjeti da je mora uvijek tako ljubiti.
Naposljetku ona sjedne.
— Zar ljudi često ne svršavaju zajedno? — upita u bezazlenoj radoznalosti. Govorio je protiv volje, žaleći što je započeo. — Je li ti ovako bilo i s drugim ženama?
On je vedro pogleda. — Ne znam — reče — ne znam.

I znala je da joj neće nikad reći ono što joj ne želi reći. Promatrala mu je lice, i strast prema njemu pokrenu se u njezinoj nutrini. Odupirala se koliko je mogla, jer je to značilo da je izgubila sebe.
On odjenu na se prsnik i kaput te opet prokrči put do staze. Posljednje vodoravne sunčane zrake dotaknuše šumu.
— Ja neću dalje s tobom — reče on — bolje da ne idem.
Zamišljeno ga je pogledala prije nego što se okrenula. Pas je nestrpljivo čekao da konačno krenu, a on kao da nije imao što da još kaže. Ništa nije ostalo.
Connie je polako išla kući osjećajući koliko je ono drugo duboko u njoj. Probudilo se u njoj drugo biće, blago gorjelo i topilo se u njezinoj utrobi, u njezinu krilu, i tim je bićem obožavala njega. Obožavala ga je tako da su joj koljena počela klecati dok je išla dalje. Topila se u svojoj utrobi i krilu, i bila živa i ranjiva, nemoćna u obožavanju kao najjednostavnija žena. »To je kao da osjećam dijete u sebi«, reče u mislima. Bilo je tako da se njezina utroba, uvijek zatvorena, odjednom rastvorila i napunila novim životom, gotovo teretom, a ipak bijaše lijepo.


Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana