ЉУБАВНА ОСВЕТА У ШЕСТ ВЕРЗИЈА
Године 1926. до 1928, тада још непознати енглески књижевник Дејвид Херберт Лоренс, тражећи благу климу као лек за „грудобољу“, сместио се у вили у околини Фиренце са својом женом Фридом. Имао је ту несрећу (или срећу?) да Фриду затекне ин флагранти са њеним љубавником, италијанским полицијским официром Анђелом Раваљијем. Како је то заиста изгледало и како се Лоренс тада понашао, не зна се, али је чињеница да је после тога написао "Љубавника леди Четерли". У љубавнику-ловочувару Мелорсу савременици су препознали аутентичну личност: управо Анђела Раваљу.
Роман је послужио као јасно усмерена литерарна освета за животну муку или, можда, ипак... Јер, по дугим, сензуалним и, неки мисле и перверзним, описима тих сцена у роману читалац може да наслути наглашену личну сензуалност Лоренса. Није ли та страст постала снажнија од осталих осећања, поготову ако је у питању писац за кога неки тврде да у основи има "сексуално-манијачки однос" према женама, уочљив у његовим причама... Како било да било, тек чињеница је да је Лоренс остао у браку са Фридом.
Објављивање романа је одбио енглески издавач, па амерички а прихвата је мали италијански књижар, Ориоли и на опомену Лоренса да би могао имати приблема са цензуром одговара: „Ох, то су ствари које ми радимо сваког дана“. Одштампао је 1.000 примерака на енглеском, у тамно-црвеном тврдом повезу. Шаље за Америку 200 примерака које заплењују цариници. У Енглеској, неки који су прочитали роман, јавно то одричу, а продавци порнографије књигу успешно продају, тајно преводе и прекрајају; подносе се тужбе и почињу судски процеси...
Када је Лоренс умро 1930. године у Венецији Фридин љубавник, Анђело Раваљи, поручује удовици: "Ако се осећаш усамљеном, ја те чекам". Фрида се много не премишља и после три недеље враћа се у Фиренцу. Стигла је управо на дан када је Анђело крштавао своје треће дете у цркви. Раваљи тада напушта жену Серафину и са Фридом одлази у Нови Мексико - на Лоренсов ранч који је Фрида наследила. Раваљијев развод са Серафином дуго траје тако да се он и Фрида венчавају тек 1948. године.
Године 1956. Фрида Лоренс, односно тада већ Раваљи, умире. Анђело Раваљи, алиас ловочувар Мелорс из "Лубавника леди Четерли" , постаје наследник четвртине Фридиног (односно Лоренсовог) имања, као и права од продаје романа - љубавне освете "Љубавника леди Четерли".
Животне судбине имају нешто од укуса "сапуница": као имућан човек Раваљи се враћа у Италију и то својој бившој жени Серафини. Године 1960, после суђења роману, “Љубавник леди Четерли" постаје светски бестселер, а Анђело Раваљи - богаташ. Умро је у својој 84. години у раскошној вили у Споторну на италијанској ривијери.
ШЕСТ ВЕРЗИЈА РОМАНА
Истинитост ове приче је била толико изазовна да је одмах надограђена – три верзије су и објављене као посебне књиге са три различита краја, четврта и пета су фељтонски састави а шеста је оквиру књиге нашег писца.
Прва верзија “Љубавника леди Четерли” даје главним личностима другачије карактеристике. У њoj је класна разлика између ледy Четерли и Паркера смањена. Нема експлицитних описа. Њих двоје схватају немогућност остварења љубавне везе и препознају свој неуспех.
Друга верзија, “John Thomas and lady Jane” (који су, иначе, еуфемизми за мушки и женски орган у књизи) најлепша је, обилује нежним, експлицитним описима. Акценат је на Паркеровој индивидуалности, класне разлике скоро и не постоје, чак Паркер напушта политичка убеђења изражена у првој верзији. У опису бруталне, али нежне љубави у шуми Паркер је представљен као сексуални објекат, као Бог, отуда и наслов. Ова верзија, под наведеним насловом, могла се купити за 10 $ као неауторизовано издање.
Трећа верзија је она која је ауторизована и позната под правим насловом. Паркин је Паркер, односно Мелорс, исти лик, само се у прве две верзије зове Паркин.
Четврта верзија: После смрти Фриде, Раваљи - Мелорс као имућан човек одлучује да отпочне нови живот у коме неће бити сексуални објект и наследник туђег. Мења презиме у Паркин али грешком администрације у већем делу докумената написано је Паркер што му онемогућује да се врати у Италију. Године 1960, када роман постаје бестселер и доноси знатне приходе, њега не признају за наследника. Обраћа се Серафини да буде кључни сведок у судском спору и потврди да је он Мелорс. Она пристаје, затим прочита књигу и изричито то одбије: "Са мном никада ниси тако водио љубав". Раваљи, под презименом Паркин и Паркер, покушава да јој објасни да је то књижевност, али не успева: јаз између уметности и живота и овде је непремостив.
Пета верзија: После смрти Фриде, Раваљи налази Лоренсову књигу, прочита је и одлучује да напише своју верзију романа. Како то није једноставно, ангажује новинара и књижевника Паркина коме прича своју верзију и контролише рад на писању. Прихвата да се у роману зове Паркин под условом да роман: "обилује нежним, експлицитним описима. Истиче своју, односно Паркинову индивидуалност, класне разлике скоро и не постоје, ослобађа роман политичких убеђења која су изражена у оригиналном тексту. Оставља опис бруталне, али нежне љубави у шуми, а себе представља као сексуални објекат, као Бога..."
Међутим, после 1960. године прави роман постаје исувише познат да би нова верзија, уз то од непознатог аутора, нешто значила, па збуњени књижевни историчари који наилазе на њу закључују да је то Лоренсова варијанта романа.
Раваљи тада схвата да је књижевност целовитија од живота. Последњих година је виђен како лута осамљен, мењајући места боравка, у сталном страху да га сада новинар Паркин прати и посматра да би написао књигу "Љубавник леди Четерли после љубави".
Шеста верзија је објављена у књизи „Пут у Вавилон“ нашег књижевника и мултимедијалног уметника (аутора 19 књига, 12 самосталних изложби, 6 приређених издања...), Миленка Пајића (1950 – 2015), која је 1992. године каталогизирана у ЦИП-у као „незавршени роман, еротичке композиције и друга искушења“. Под насловом „Љубавници леди Четерли“ Пајић описује своје гиманзијске доживљаје и узбуђење целе генерације у сусрету са тим романом и дословно цитира свих 9 еротско-сензуалних сцена, укупно око 18 страница, од првог сексуалног односа до секса у првим месецима трудноће, где развој односа мења обе личности. Посебно су еротичне и данас непревазиђене узбудљиве сцене њеног тражења да види „Џона Томаса“ и да се „упозна“ са њим и сексуални однос на киши.
Упоредо, Пајић је за себе направио еротску историју уметности: женски акти, сцене са купања, Ева, Венера, Нимфе, Тахићанке, Бијелићеве и Фалконеове „Купачице“, Рубенс... која није објављена, остао је само делимичан списак дела у њој.
А онда је дошао последњи час те школске године и прсата наставница – пише Пајић – коју су звали Прва Сиса Школе и Оклопњача Потемкин улетела је у учионицу и још са врата саопштила леденим гласом:
- Децо, почео је Трећи светски рат!
Тренутном поседнику изобележаваног и већ мрљавог „Љубавника леди Четерли“ та култна књига је испала из руку и свом силином треснула о под: ТРАС. На другој страни Земљине кугле узлетали су
израелски бомбардери пут Суецког канала и синајских утврђења египатске армије; био је то јун 1967. године...
Још једна генерација, обузета сновима и адолесцентном еротиком, улетела је у стварност овог света.
Парадокси, ироније и укуси "сапунице" у истинитим животним причама. Не дао вам Бог да нешто слично напишете, бићете оптужени за баналност, наивност, сладуњавост и исконструисану фабулу. Ако већ пишете, а ваша жена или љубавница, односно муж или љубавник, има и оног другог-другу, не радите то због освете или сензуалности животне ситуације. А ако, заиста, не можете да се уздржите, ако је то јаче од вас, онда не пишите добро и разблудно јер тиме само изазивате судбину да се даље игра са вама.