Biz| Ekonomija| Gradjanske inicijative| Obrazovanje| Politika

Spremite decu u Srbiji za poslove sutrašnjice

/ 20.03.2017. u 08:31

Komentari: 361
Čitanost: 25024
/
Preporuke: 408
/

Predsedavajući panelu o obrazovanju, na Kopaonik biznis forumu pre desetak dana, Svetlana Kisić nas je podsetila da će od petoro šestogodišnjaka u svetu danas njih troje raditi na poslovima koji još ne postoje. I srpske stručne srednje škole obrazuju decu za poslove koji ne postoje. Ali dok je gospođa Kisić govorila o potrebi obuke dece za poslove budućnosti, srpske škole uče ih veštinama prošlosti za poslove koji su izumrli. Taj ogroman jaz između onoga što zahteva moderno, tržišno orijentisano obrazovanje zahteva i onoga što nude srednje stručne škole u Srbiji očigledno poziva na reforme.

Mislite da nema para da se to uradi? Nije tačno. Nije problem u novcu. Problem je u arhaičnoj strukturi koja odlučuje o školskim programima i shvatanju da svako selo treba da ima školu )čak i ako nema dece). To je ono što ne da Srbiji da ide napred.

Srbija je zaglavljena u obrazovnom sistemu koji je skup, daje osrednje rezultate, a program kroji zastareli sistem saveta (prosvetni savet, savet višeg obrazovanja i slično). Taj sistem je opterećen uskim interesima onih koji u njemu učestvuju. A oni su rešeni da održe status quo, a ne da idu u susret budućnosti. Recimo, umesto da mladi uče veštine informacionih tehnologija i preduzetništva, oni uče stvari koje su sve potpuno nebitne u modernoj privredi. Nije onda čudo da je nezaposlenost među mladima na neverovatnih 38 odsto. Mladi Srbije izlaze iz škole nepripremljeni za danas a kamo li za sutra.

Dozvolite mi da navedem neke očigledne činjenice. Preko trećine svih škola u Srbiji ima manje od 20 đaka, što je povećanje od 20 odsto u odnosu na 2010. godinu. U isto vreme, manje od 50 odsto dece u Srbiji ide u predškolske ustanove, a samo 10 odsto onih iz najsiromašnijih porodica. Zašto je to važno? Deca su ovde u startu hendikepirana u odnosu na svoje vršnjake u Evropi jer nemaju predškolsko obrazovanje a onda uđu u školu koja nije baš prilagođena učenju (ima puno škola sa jednim đakom), uče ih stvarima koje su važile za 1960-te i 1970-te godine, a koje ljubomorno održavaju oni koji sede po raznim obrazovnim savetima i u čijem je to uskom interesu. Rezultat toga je da mnogo dece koja izađu iz srpskih osnovnih škola zaostaje za svojim evropskim vršnjacima. Tako rezultati PISA testova pokazuju da je 40 odsto 14-godišnjaka u Srbiji funkcionalno nepismeno u matematici a trećina je funkcionalno nepismena u čitanju, značajno zaostaje za vršnjacima iz OECD zemalja.

Stvari postaju još gore kad deca izađu iz osnovne škole. Deca u Srbiji ne idu u srednje škole koje im daju generalno obrazovanje i koje ih pre fakulteta uče veštinama potrebnim za moderna i dobra radna mesta. Umesto toga, oko 75 odsto dece u Srbiji ide u (relativno skupe) srednje stručne škole, dok njih u Evropi u proseku pohađa 48 odsto mladih.

Ali to je, samo po sebi izvor koji svaka zemlja čini. Ali, da bi te stručne škole pružile obrazovanje koje će im pomoći da se zaposle njihovi programi moraju biti u skladu sa onim što se traži na tržištu rada i/ili da ostvare povezanost sa poslodavcima (ono što se zove „dualno obrazovanje"). Uspešni sistemi, poput finskog, nemačkog i austrijskog ispunjavaju sve ove kriterijume. Srpski ne ispunjava ni jedan: zanimanja su „zamrznuta" zahvaljujući onom sistemu „saveta", pa nisu usklađena sa potrebama tržišta. Uz to se članovi tih raznih saveta mršte na pokušaje odlaska u fabrike. Hvale vredan trud Privredne komore Srbije da pokuša i pokrene sistem dualnog obrazovanja (uz podršku Nemačke, Austrije i Švajcarke) sreo se sa otporom članova raznih saveta.

Skup rezultat svega toga je: a) đaci srednjih stručnih škola se ne zapošljavaju nakon završetka škole već idu na fakultet; a b) poslodavci se žale da ne mogu dobiti ljude sa potrebnim veštinama jer ih tehničko i stručno obrazovanje (TVET) ne uči onome što tržište rada traži. I tako Srbija troši dosta para na TVET koji ne daje rezultate. Rešenje je radikalna revizija postojećih zanimanja, a potrebno je zatvaranje većine njih, dok u isto vreme treba razvijati i negovati ograničen broj modernih, dualnih programa. I opet su oni obrazovni saveti protiv što mlade u Srbiji košta nemanja mogućnosti da se zaposle.

Ministar obrazovanja pokazao je da želi da reši ove anomalije i jasno je podržao viziju modernog i konkurentnog pred-fakultetskog obrazovanja. To, čini nam se, jako ohrabruje. U vladi takođe postoji razumevanje da ove promene valja napraviti u okviru postojećeg budžeta jer dodatnog novca nema. Zato je racionalizacija osnovnih škola i školskog programa ključ svega, a time oslobođena sredstva treba ulagati u vrhunske uslove u predškolskim ustanovama i u reformisanje i jačanje sistema osnovnog obrazovanja. Reformisanje modela srednjih škola, uz racionalizaciju (i modernizovanje) programa opšteg drugostepenog obrazovanja, praćeno manjim brojem relevantnih i tržištu prilagođenih programa tehničkog i stručnog obrazovanja je drugi stub promena koje bi mlade u Srbiji pripremili za privredu novog vremena.

Kad se ove mere sprovedu doći će vreme da se pozabavimo kvalitetom visokog obrazovanja, što će biti tema jednog od narednih blogova.

To nas dovodi do poslednjeg pitanja: hoće li uski interesi ljudi koji sede u raznim savetima i kontrolišu program i školski sistem nadvladati ili će ti ljudi shvatiti da su oni lično kočnica izgradnje konkuretnog obrazovnog sistema u Srbiji? Da, ima tu mesta za pametne savete o programu i mreži škola, ali odluka je na ministrima koji odgovaraju javnosti na izborima, a ne na stručnjacima u savetima koji ne odgovaraju nikome. Nadamo se, zbog budućnosti Srbije, da će se okasnele reforme u obrazovanju odblokirati pre nego što Srbija izgubi još više svog najvrednijeg resursa: mladih ljudi.

postavite na |

Komentari (361)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

alselone 02:26 21.03.2017

Re: Uski interesi

Core Curriculum koji je neophodan za tu neku Kulturnu Pismenost, tj Cultural Literacy, kako on to naziva (i kako mu se zove knjiga).

Ovo zvuci jako zanimljivo, imao sam "da, jebote" momenat posto sam procitao komentar. :)

princi 02:34 21.03.2017

Re: Uski interesi

Drugim rečima, tih 5000 pojmova su neophodni da bi čovek od podataka mogao da formira informaciju, da bi podacima mogao da da značenje. Na neki način, core curriculum formira svest ljudi (jer svest upravo postoji kroz kulturu ili kulture). Ali sama činjenica da WB ili MMF, pa i sve vlade Srbije se školstvom u Srbiji bave isključivo sa aspekta koštanja, govori šta oni zapravo misle o građanima Srbije i kako ih tretiraju. Oni ih smatraju za oruđa koja govore, robove koji imaju da rade šta im se kaže, naredi. Šta, kojikur, ima rob(ot) ili bot da razmišlja i da traži smisao? Ima da radi šta mu se kaže, ima da se zabavlja onim što mu je dato (Pink, Farma, beskrajni politički talk shows, Kurir, Informer) i basta.

Kruna takvog pristupa građanima Srbije nije ovaj trenutni kreten na vlasti; on je autoritarni, policijski mentol, nema intelektualne kapacitete da to prepozna i artikuliše. Kruna takvog pristupa je DS, najveće zlo i prevara u istoriji srpskog naroda, greatest Serbian swindle.

alselone 02:37 21.03.2017

Re: Uski interesi

Drugim rečima, tih 5000 pojmova su neophodni da bi čovek od podataka mogao da formira informaciju, da bi podacima mogao da da značenje. Na neki način, core curriculum formira svest ljudi (jer svest upravo postoji kroz kulturu ili kulture). Ali sama činjenica da WB ili MMF, pa i sve vlade Srbije se školstvom u Srbiji bave isključivo sa aspekta koštanja, govori šta oni zapravo misle o građanima Srbije i kako ih tretiraju. Oni ih smatraju za oruđa koja govore, robove koji imaju da rade šta im se kaže, naredi. Šta, kojikur, ima rob(ot) ili bot da razmišlja i da traži smisao? Ima da radi šta mu se kaže, ima da se zabavlja onim što mu je dato (Pink, Farma, beskrajni politički talk shows, Kurir, Informer) i basta.

Da, ima u 1984. onaj deo kada on objasnjava da zatupljivanje pocinje smanjianjem recnika, i ako se dobro secam jedan od primra je bio da se umesto "lose" govori "nedobro". Ili tako nesto. Uglavnom ovo sto se desava je upravo to. Smanjivanje poznatih informacija kojima se ona umanjuje sposobnost "krancovanja" podataka, tj. prakticno zakljucivanja.

Kruna takvog pristupa građanima Srbije nije ovaj trenutni kreten na vlasti; on je autoritarni, policijski mentol, nema intelektualne kapacitete da to prepozna i artikuliše. Kruna takvog pristupa je DS, najveće zlo i prevara u istoriji srpskog naroda, greatest Serbian swindle.

Sa ovim bih se mogao saglasiti u po noci.

Srđan Fuchs 04:54 21.03.2017

Re: Uski interesi

principessa_etrusca
Princi, cannot agree more.

Моје мисли, што би рекли, "потписујем".

Što se govorilo u praskozorju veba: "To, brate, tvoja misao je i moja misao." Tamo početkom 2000-itih, kada je vebom vladalo jedinstvo...

princi 08:41 21.03.2017

Re: Uski interesi

Da, ima u 1984. onaj deo kada on objasnjava da zatupljivanje pocinje smanjianjem recnika, i ako se dobro secam jedan od primra je bio da se umesto "lose" govori "nedobro". Ili tako nesto. Uglavnom ovo sto se desava je upravo to. Smanjivanje poznatih informacija kojima se ona umanjuje sposobnost "krancovanja" podataka, tj. prakticno zakljucivanja.

Pa da, tako nekako. Tih 5000 pojmova formira u nama taj neki skup tih mustri, kalupa, patterna (koji je srpski prevod za pattern?), pomoću kojih simbole i poruke spoljašnjeg sveta pretvaramo u informacije koje za nas imaju neko značenje. Što bi rekli informatičari, redundansu. Bez tih 5000 pojmova smo kao guske u magli.

Zato ja nemam previše vremena za one koji mi objašnjavaju kako "deca danas previše uče", i te koncepte "nepotrebnih znanja". Tako nešto ne postoji. Dete i čovek nikad ne može znati dovoljno, i ne postoji nepotrebno znanje.

maksa83 09:05 21.03.2017

Re: Uski interesi

Kad dodje 1997. nemam pojma sta ce biti. Nece nam vredeti ni koncepti ni Bog otac.

To ubrzava, a najveći broj ljudi nije svestan koliko ubrzava - čak ni ljudi koji su relativno blizu te bujice (ali nisu njen neposredan deo).

Ubrzano idemo ka svetu gde će (moja konzervativna procena koju sam izvadio iz d.) preko 50% trenutne radne snage postati višak. Sa ovim i ovakvim homo sapiensom po meni ne postoji magija ni nikakvo transformisano obrazovanje koje će tih 50% da transformiše u nešto drugo - potrebno (potrebno u "radno potrebno" smislu), a neumitan lom ili apokaliptično/antiutopijsko tavorenje može da se izbegne samo transformacijom društva. Bio bih iznimno srećan da se ispostavi da sam se u ovom pasusu jako nalupetao.

Predrag Brajovic 09:17 21.03.2017

Re: Uski interesi

Sa ovim i ovakvim homo sapiensom po meni ne postoji magija ni nikakvo transformisano obrazovanje koje će tih 50% da transformiše u nešto drugo - potrebno (potrebno u "radno potrebno" smislu),

Ne postoji.
Basic income postaje opšte prihvaćena stvar.
Bil Gejts predložio ekstra porez na robote.

No, da ne požuirimo previše sa zaključcima, mislim da je u Evropi oko pedesetih godina prošlog veka skoro polovina stanovništva i dalje radila u poljoprivredi (seljačka Evropa je tada kvarila prosek). Danas je to neznatno, a višak ljudi su prihvatile druge industrije.

Problem je što sada nema više drugih industrija. Sve će biti robotizovane :)

alselone 09:20 21.03.2017

Re: Uski interesi

Bil Gejts predložio ekstra porez na robote.

Koje robote? Fizicke? A sta cemo sa softverskim robotima? Ko ce prebrojati softverske robote, i pogotovo kako ce ih klasifikovati, prema propusnoj moci? Zvuci kao utopija.

Pre ce biti opsti kurslus kad u godinu dana nestanu milioni radnih mesta i 1% postanu jos 1000 puta bogatiji i mocniji nego sto ce neka utopijska drzava sa basic income-om da postane realnost. Tj, mozda i hoce ali to ce biti nivo socijalne pomoci, za leba i mleka i memljiv stan.

angie01 09:31 21.03.2017

Re: Uski interesi

Zato ja nemam previše vremena za one koji mi objašnjavaju kako "deca danas previše uče", i te koncepte "nepotrebnih znanja". Tako nešto ne postoji. Dete i čovek nikad ne može znati dovoljno, i ne postoji nepotrebno znanje.

samo sto to nije tako pojednostavljeno kao sto ovde kazes- mada se sa vecinom tvojih komentara na ovom blogu slazem,...

hocu da kazem, da mora da postoji neki koncept oko osnovne konstrukcije znanja,( onog koje je vezano za obavezno u skolama), kako bi posle moglo i da se nadogradjuje- sto opet ne mozes da generalizujes, jer su razliciti kapaciteti, potrebe, bla, bla,...u pitanju,

pa onda kada tu osnovu pokusavas da postavis, ne mozes je zagusivati podacima koje odvlace paznju od najbitnijih stvari, smanjuju interesovanje, jer su kolicine info -koje se posle traze da se reprodukuju- ugusile lakocu usvajanja i koncentraciju...

npr. kada se deca susrecu sa podacima o zemljama sveta iz geografije, u programu (O S) je toliko nebitnih info, tipa nacionalni dohodak, proizvodnja celika, industrija ova/ona, slivovi, procentualna struktura stanovnistva,...da deca ladno izadju iz skole i ne znaju na kom se kontinentu nalazi neka zemlja, a kamoli koji joj je glavni grad, jer su za ocenu morali da nabubaju razne nebitne podatke za taj trenutak da tako kazem, koje ce se posle lako nadograditi...khm, moram zlurado da primetim, da u nekim uredjenijim drzavama, deca za neke zemlje nisu ni culi, a jos manje gde se nalaze, i sl....

kao sto matematiku ne mozes da izucavas dalje bez osnovnih matematickih operacija i tablice mnozenja, tako i za sve ostale predmete, moras postaviti temelj za dalje lsaganje info, da bi to imalo nekog smisla i efekta,...

...sta znaci deci 15 raznih godina i gomila imena koje moraju da znaju napamet za odgovaranje u nekoj lekciji iz istorije, ako nisu ukapirali glavnu pricu- sta je cemu predhodilo, uzroci i posledice, ko su glavni likovi desavanja i koje su bile okolnosti, kako tece ta prica od pocetka do danas,...ti posle razne podatke mozes da lepis na tu osnovu, al bez nje su oni besmisleni.

Jukie 09:33 21.03.2017

Re: Uski interesi

WBinSerbia
Ako je tačno da škole u Srbiji uče đake da " podučavaju osnovnim principima, kritičkom razmišljanju" zašto su im onda loši rezultati na PISA testovima? PISA testovi služe upravo tome da se vidi da li mladi umeju da razmišljaju, odnosno da ono što su učili u školi primene u praksi. Ja se zalažem upravo za to o čemu vi govorite.

They are NOT teaching critical thinking NOW (except when teachers do that on their own, outside of official curriculum).

They SHOULD teach critical thinking, that would be great, but a lot of things has to be changed in order to have a critical-thinking curriculum.

For example:
Curricula still ask for rote regugritation of facts.
Therefore it is impossible to separate
a) teachers who LOVE rote regugritation of facts, from
b) those who HATE it, from
c) those who would like to ditch the rrof but are presently still demanding it because they play along according to the rules.
as all of them grade students' work which is mostly rrof

Then "kids just wanna have fun" and that comes from social media, not school

And parents LOOOVE good grades, especially straight-A grades, regardless of whether Junior is anywhere close to the A grade.

And the government let the kids have "childrens' rights" but did it upside down, so now it means lousy kids can go bartsimpsoning all day every day and they have rights to do that; and in the meantime those kids who could reach some level of excellence are stuck in the same room, loosing their youth as captive audience

nsarski 09:39 21.03.2017

Re: Uski interesi

Pre ce biti opsti kurslus kad u godinu dana nestanu milioni radnih mesta i 1% postanu jos 1000 puta bogatiji i mocniji nego sto ce neka utopijska drzava sa basic income-om da postane realnost. Tj, mozda i hoce ali to ce biti nivo socijalne pomoci, za leba i mleka i memljiv stan.

Kad vec spekulisemo, da i ja dam svjoih dva centa pameti. Onaj Brajovicev grafik je izuzetno koristan i na sazet nacin prikazuje socijalna kretanja tokom poslednjih 150+ godina. Nekada su mnogi radili na proizvodnji hrane, da ih zovemo "seljaci" jer su ziveli na selu, danas skoro niko. Ti ljudi su onda zaposleni u fabrikama kao "radnici", ali i ti poslovi izumiru. Sada su na usponu "serviseri" koji pruzaju usluge. Ali, i ta socijalna niša ce da se zatvori. I sta dalje?

Pa, postoji jos jedan veoma profitabilan "biznis" i vrsta delatnosti koja moze da angazuje mnogo ljudi, a to je rat. Ne samo da se angazuju ratnici, vec ceo sistem prisluskivanja, fizicke zastite, patrola i svega sto uz to ide. Univerzalni rat po celoj planeti. Rat ima dve prednosti: drzi normalan svet u strahu, tako da njime moze beskrajno da se manipulise, i, takodje, u ratovima ginu ljudi i tako se eliminise "visak ratne snage". Idealan "biznis" s velikim profitom.

I ja se nadam da potpuno gresim u ovoj prognozi.

emsiemsi 10:05 21.03.2017

Re: Uski interesi

angie01
Zato ja nemam previše vremena za one koji mi objašnjavaju kako "deca danas previše uče", i te koncepte "nepotrebnih znanja". Tako nešto ne postoji. Dete i čovek nikad ne može znati dovoljno, i ne postoji nepotrebno znanje.

samo sto to nije tako pojednostavljeno kao sto ovde kazes- mada se sa vecinom tvojih komentara na ovom blogu slazem,...

hocu da kazem, da mora da postoji neki koncept oko osnovne konstrukcije znanja,( onog koje je vezano za obavezno u skolama), kako bi posle moglo i da se nadogradjuje- sto opet ne mozes da generalizujes, jer su razliciti kapaciteti, potrebe, bla, bla,...u pitanju,

pa onda kada tu osnovu pokusavas da postavis, ne mozes je zagusivati podacima koje odvlace paznju od najbitnijih stvari, smanjuju interesovanje, jer su kolicine info -koje se posle traze da se reprodukuju- ugusile lakocu usvajanja i koncentraciju...

npr. kada se deca susrecu sa podacima o zemljama sveta iz geografije, u programu (O S) je toliko nebitnih info, tipa nacionalni dohodak, proizvodnja celika, industrija ova/ona, slivovi, procentualna struktura stanovnistva,...da deca ladno izadju iz skole i ne znaju na kom se kontinentu nalazi neka zemlja, a kamoli koji joj je glavni grad, jer su za ocenu morali da nabubaju razne nebitne podatke za taj trenutak da tako kazem, koje ce se posle lako nadograditi...khm, moram zlurado da primetim, da u nekim uredjenijim drzavama, deca za neke zemlje nisu ni culi, a jos manje gde se nalaze, i sl....

kao sto matematiku ne mozes da izucavas dalje bez osnovnih matematickih operacija i tablice mnozenja, tako i za sve ostale predmete, moras postaviti temelj za dalje lsaganje info, da bi to imalo nekog smisla i efekta,...

...sta znaci deci 15 raznih godina i gomila imena koje moraju da znaju napamet za odgovaranje u nekoj lekciji iz istorije, ako nisu ukapirali glavnu pricu- sta je cemu predhodilo, uzroci i posledice, ko su glavni likovi desavanja i koje su bile okolnosti, kako tece ta prica od pocetka do danas,...ti posle razne podatke mozes da lepis na tu osnovu, al bez nje su oni besmisleni.

Шта си хтела да кажеш ?
Молим појашњење !

princi 10:09 21.03.2017

Re: Uski interesi

Kad ste već počeli da se razbacujete centima, evo i ja da kažem (još) koju. Ono što ljudi ne shvataju, ili sporo shvataju je da tehnološke revolucije nikad ne donose trenutni napredak. Postoji neki vremenski lag između tehnološkog i društvenog napretka (tj napretka u smislu poboljšanja ljudskog standarda). Industrijska revolucija, parne mašine, šivaće mašine i sl, nije donela trenutni boljitak. Trebalo je 70, 80 godina dok standard ljudi nije počeo značajnije da raste. U tom međuvremenu, društva su prolazila kroz velike krize, prolivalo se mnogo krvi, letele su mnoge glave. Tako će verovatno biti i sa robot revolucijom. Novi poslovi neće odmah "izrasti". Proći će neko vreme, možda ne baš 70, 80 godina, ali možda 20, 30 i onda će se pojaviti poslovi za koje je čovek nezamenljiv.

I još jedna stvar: stari zanati, stari poslovi nikada potpuno ne umiru. Uticaj "agrarne" klase na politiku US ili EU danas značajno prevazilazi njenu brojnost i ekonomski značaj. To je "ostatak" predindustrijskog doba, kao u nekom antique shopu. Tako će verovatno biti i sa čeličarima, ili kopačima uglja. Njih verovatno u tom budućem, robotizvanom svetu neće biti od ukupno 12, ali će njihov politički uticaj verovatno značajno prevazilaziti taj odnos.

emsiemsi 10:11 21.03.2017

Re: Uski interesi

Predrag Brajovic
Sa ovim i ovakvim homo sapiensom po meni ne postoji magija ni nikakvo transformisano obrazovanje koje će tih 50% da transformiše u nešto drugo - potrebno (potrebno u "radno potrebno" smislu),

Ne postoji.
Basic income postaje opšte prihvaćena stvar.
Bil Gejts predložio ekstra porez na robote.

No, da ne požuirimo previše sa zaključcima, mislim da je u Evropi oko pedesetih godina prošlog veka skoro polovina stanovništva i dalje radila u poljoprivredi (seljačka Evropa je tada kvarila prosek). Danas je to neznatno, a višak ljudi su prihvatile druge industrije.

Problem je što sada nema više drugih industrija. Sve će biti robotizovane :)

Сагласан !
Но, ти се не секирај --- ја ћу да сервисирам роботе, а ти ћеш да ми додајеш шрафцигер, лемилицу, осцилоскоп, спектрални анализатор итд... А ако будеш добар, даћу ти и флеш да робота напојиш са последњом верзијом софтвера. Моји роботи неће бити спојени на мрежу да свако може да чачка "ремотелу" по њима.
Успут --- на жалост (истина, неко је то овде већ поменуо), нека будалчина (и многи који такве будалаштине подржавају) је потиснула значај школа у васпитавању ђака - које је једнако важно, ако не и важније, од образовања.
Јер, нема већих штеточина (и гамади) од људи високо образованих, а веома неморалних. Па шта мислите да је ова булумента која влада нама још и образована ?! Овако је њихова штета лимитирана.

maksa83 10:16 21.03.2017

Re: Uski interesi

Овако је њихова штета лимитирана.

Ne potcenjuj potencijale brutalnosti glupih i primitivnih ljudi, pogotovo u gomili.

emsiemsi 10:20 21.03.2017

Re: Uski interesi

maksa83
Овако је њихова штета лимитирана.

Ne potcenjuj potencijale brutalnosti glupih i primitivnih ljudi, pogotovo u gomili.

Не потцењујем --- али је штета оних првих много већа. Због њих смо овде где смо.

zilikaka 11:08 21.03.2017

Re: Uski interesi

npr. kada se deca susrecu sa podacima o zemljama sveta iz geografije, u programu (O S) je toliko nebitnih info, tipa nacionalni dohodak, proizvodnja celika, industrija ova/ona, slivovi, procentualna struktura stanovnistva,..

To zato što ih niko ne uči da podatke na licu mesta obradjuju. Ne da bi ih zapamtili nego da bi:
- stekli osećaj o veličinama i njihovim medjusobnim odnosima. Recimo, Poljska ima duplo manje stanovnika od Nemačke.
- naučili kako gomila naizgled beskorisnih podataka može dobiti smisao. Ako povežeš br.stanovnika i veličinu, eto priče dalje

...

Što se reforme školstva tiče, ne verujem da će dualno obrazovanje išta promeniti.
Prvo jer predstavu nemamo za koja zanimanja treba spremati decu za narednih 50 godina, a taman da imamo, postavlja se pitanje GDE ih obučavati za to.
Evo, u mom gradu više nemaš ni zidara gde da obučavaš. Zidaju se mahom kojekakvi mali objekti gde na gradilištu nemaš više od 10 ljudi. Taman da svako zaduži po jednog učenika - nema dosta.
O pravim industrijama tek nema priče.

angie01 11:39 21.03.2017

Re: Uski interesi

Ako povežeš br.stanovnika i veličinu, eto priče dalje

ne broj stanovnika- to je ok podatak, nekgo procenti po nekim parametrima...

emsiemsi 13:52 21.03.2017

Re: Uski interesi

princi
Da, ima u 1984. onaj deo kada on objasnjava da zatupljivanje pocinje smanjianjem recnika, i ako se dobro secam jedan od primra je bio da se umesto "lose" govori "nedobro". Ili tako nesto. Uglavnom ovo sto se desava je upravo to. Smanjivanje poznatih informacija kojima se ona umanjuje sposobnost "krancovanja" podataka, tj. prakticno zakljucivanja.

Pa da, tako nekako. Tih 5000 pojmova formira u nama taj neki skup tih mustri, kalupa, patterna (koji je srpski prevod za pattern?), pomoću kojih simbole i poruke spoljašnjeg sveta pretvaramo u informacije koje za nas imaju neko značenje. Što bi rekli informatičari, redundansu. Bez tih 5000 pojmova smo kao guske u magli.

Zato ja nemam previše vremena za one koji mi objašnjavaju kako "deca danas previše uče", i te koncepte "nepotrebnih znanja". Tako nešto ne postoji. Dete i čovek nikad ne može znati dovoljno, i ne postoji nepotrebno znanje.

Патерн !
Истина, може да се каже и узорак, мустра, модел, предефинисани облик, али патерн је српскије.

principessa_etrusca 14:17 21.03.2017

Re: Uski interesi

Патерн !
Истина, може да се каже и узорак, мустра, модел, предефинисани облик, али патерн је српскије.

Право је чудо да нема боље речи упркос вековној традицији ткања ћилима, везова и других ручних радова. (Као што је и чудо да се у српском користи турска реч боја, и поред велике традиције иконописања и фрескосликања.)

princi 14:56 21.03.2017

Re: Uski interesi

Meni se čini da je misteriju odgovarajućeg srpskog prevoda patterna jedino Mirela pozvana i sposobna da reši. Ako ona ne može, onda definitivno ne može niko.

maksa83 15:07 21.03.2017

Re: Uski interesi

Meni se čini da je misteriju odgovarajućeg srpskog prevoda patterna jedino Mirela pozvana i sposobna da reši. Ako ona ne može, onda definitivno ne može niko.

Oko prevođenja reči pattern se, kada se Design Pattern hajp zalaufavao početkom XXI veka olupalo mnogo, ali baš mnogo bajtova u cyberSrba, i nije nađeno zadovoljavajuće rešenje, sa sve učešćem ozbiljnih jezičkih znalaca i picajzli. Prosto nemamo reč koja može tako da se iskoristi.

princi 15:24 21.03.2017

Re: Uski interesi

Znači, patern rekognišn.

maksa83 15:26 21.03.2017

Re: Uski interesi

Znači, patern rekognišn.

To je lako - prepoznavanje oblika.

Što bi rekli "višestruko opterećena reč" koja njima radi u dosta konteksta a mi nemamo odgovarajuću za svaki.

princi 15:31 21.03.2017

Re: Uski interesi

prepoznavanje oblika.

Pa nije samo oblika, nego, što kaže lepa srpska reč, i trendova.

angie01 17:04 21.03.2017

Re: Uski interesi

Što bi rekli "višestruko opterećena reč" koja njima radi u dosta konteksta a mi nemamo odgovarajuću za svaki.

sablon, mustra, uzorak, obrazac,...

emsiemsi 17:20 21.03.2017

Re: Uski interesi

angie01
Što bi rekli "višestruko opterećena reč" koja njima radi u dosta konteksta a mi nemamo odgovarajuću za svaki.

sablon, mustra, uzorak, obrazac,...

Узорак делимично деклинира од патерна, мада може у неком натегнутом контексту да се тако схвати.
Узорку одговара sample, из простог разлога што се узорковање сматра активношћу при којој се по одређеном алгоритму, односно, статистици узимају узорци из некога скупа, како би се на основу узоркованога могло екстраполирати понашње, законитост или слично. Дакле - узорковању одговара семпловање, а узорку семпл.

Jukie 17:24 21.03.2017

Re: Uski interesi

šara

meni inače ovo uzorak smeta, jer uzorak vidim kao srpsku reč za sample
kakav uzorak su vijugave linijice na trbuhu neke ptice, šta se tu uzorkuje

mirelarado 17:56 21.03.2017

Re: Uski interesi

emsiemsi
angie01
Što bi rekli "višestruko opterećena reč" koja njima radi u dosta konteksta a mi nemamo odgovarajuću za svaki.

sablon, mustra, uzorak, obrazac,...

Узорак делимично деклинира од патерна, мада може у неком натегнутом контексту да се тако схвати.
Узорку одговара sample, из простог разлога што се узорковање сматра активношћу при којој се по одређеном алгоритму, односно, статистици узимају узорци из некога скупа, како би се на основу узоркованога могло екстраполирати понашње, законитост или слично. Дакле - узорковању одговара семпловање, а узорку семпл.

Да, нема српске речи која би одговарала баш овом специфичном значењу енглеског pattern.

За оне ћилиме и тканице што их спомиње Принчипеса, то се зове шара. За хеклање и гоблене мустра, шема. Стварно ништа од тога не погађа тачан смисао у овом контексту. Ни образац није сасвим одговарајућа реч... Мислим, предајем се. :)

Milan Novković 18:04 21.03.2017

Re: Uski interesi

mirelarado
emsiemsi
angie01
Što bi rekli "višestruko opterećena reč" koja njima radi u dosta konteksta a mi nemamo odgovarajuću za svaki.

sablon, mustra, uzorak, obrazac,...

Узорак делимично деклинира од патерна, мада може у неком натегнутом контексту да се тако схвати.
Узорку одговара sample, из простог разлога што се узорковање сматра активношћу при којој се по одређеном алгоритму, односно, статистици узимају узорци из некога скупа, како би се на основу узоркованога могло екстраполирати понашње, законитост или слично. Дакле - узорковању одговара семпловање, а узорку семпл.

Да, нема српске речи која би одговарала баш овом специфичном значењу енглеског pattern.

За оне ћилиме и тканице што их спомиње Принчипеса, то се зове шара. За хеклање и гоблене мустра, шема. Стварно ништа од тога не погађа тачан смисао у овом контексту. Ни образац није сасвим одговарајућа реч... Мислим, предајем се. :)

Za programiranje: obrazac, i semantički potpuno otslikava ono što se dešava sa design patterns - daju ti obrazac gde ti na prazna mesta treba da staviš kreativu, inteligentno, ono što radi poso

mirelarado 18:20 21.03.2017

Re: Uski interesi

Za programiranje: obrazac, i semantički potpuno otslikava ono što se dešava sa design patterns - daju ti obrazac gde ti na prazna mesta treba da staviš kreativu, inteligentno, ono što radi poso

Ako ti tako kažeš, verujem.

Još da se izjasne Maksa i Čarli, pa da stvar smatramo rešenom.

Milan Novković 18:22 21.03.2017

Re: Uski interesi

mirelarado
Za programiranje: obrazac, i semantički potpuno otslikava ono što se dešava sa design patterns - daju ti obrazac gde ti na prazna mesta treba da staviš kreativu, inteligentno, ono što radi poso

Ako ti tako kažeš, verujem.

Još da se izjasne Maksa i Čarli, pa da stvar smatramo rešenom.

To je meni neko od blogera davno rekao, zaboravio ko, pa sam ja "zaključio" da programeri u Srbiji to koriste

maksa83 18:24 21.03.2017

Re: Uski interesi

To je meni neko od blogera davno rekao, zaboravio ko, pa sam ja "zaključio" da programeri u Srbiji to koriste

Svi koje znam kažu "patern". Bez izuzetka.

Milan Novković 18:26 21.03.2017

Re: Uski interesi

maksa83
To je meni neko od blogera davno rekao, zaboravio ko, pa sam ja "zaključio" da programeri u Srbiji to koriste

Svi koje znam kažu "patern". Bez izuzetka.

I kod mene isti slučaj, nego sam mislio da "prevodimo" na Srpski po svaku cenu

mirelarado 18:28 21.03.2017

Re: Uski interesi

Svi koje znam kažu "patern". Bez izuzetka.

Pretpostavljam i zbog toga što je obrazac u srpskom sinonim za model, a i za formular.

emsiemsi 18:31 21.03.2017

Re: Uski interesi

mirelarado
Za programiranje: obrazac, i semantički potpuno otslikava ono što se dešava sa design patterns - daju ti obrazac gde ti na prazna mesta treba da staviš kreativu, inteligentno, ono što radi poso

Ako ti tako kažeš, verujem.

Još da se izjasne Maksa i Čarli, pa da stvar smatramo rešenom.

Патерн је за мене нешто шире од патерн рекогнишн, тј. препознавање предефинисаних облика.
Како је то напоменуо Принци, патерн може бити и свака стандирзована појава са својим атрибутима, пропертијима и фуннкциопналностима - од музике, социолошких "образаца", психолошких, свега осталога, итд ... ја бих за српску реч патерн нарадије употребио дивну српску реч парадигма !
И милина - права таутологија, нема зезања.
Јеботе --- није лако Србини бити, а још када се бавиш језиком. Како ли је оним Србима који се баве са два језика (или више) - српским и још неким.
Но, давно је неко изјавио, а неко други записао --- У почетку беше Реч итд...

mirelarado 18:39 21.03.2017

Re: Uski interesi

Јеботе --- није лако Србини бити, а још када се бавиш језиком. Како ли је оним Србима који се баве са два језика (или више) - српским и још неким.

Слатке су то муке, веруј ми на реч. Као и ти кад у програмирању наиђеш на проблем, па си здовољан кад га решиш. Све су то ствари које не могу да се раде само због профита, сатнице, плате, као што рече Шарски горе. У ствари, уопште се не раде због профита, сатнице, плате... да се вратимо на домаћинову тему. :)

emsiemsi 18:44 21.03.2017

Re: Uski interesi

mirelarado
Јеботе --- није лако Србини бити, а још када се бавиш језиком. Како ли је оним Србима који се баве са два језика (или више) - српским и још неким.

Слатке су то муке, веруј ми на реч. Као и ти кад у програмирању наиђеш на проблем, па си здовољан кад га решиш. Све су то ствари које не могу да се раде само због профита, сатнице, плате, као што рече Шарски горе. У ствари, уопште се не раде због профита, сатнице, плате... да се вратимо на домаћинову тему. :)

Претпостављам --- најбољи пријатељ наше куће је професор два страна језика и професионални преводилац.
Успут --- и сам сам превео 3 књиге, истина из једноставне материје, тј. електронике.

Predrag Brajovic 19:05 21.03.2017

Žuta Srbija

Još uvek ne mogu da verujem: vest o smrti Davida Rokfelera prenele su sve domaće novine, uz pikanteriju -- kako je živeo 101 godinu jer mu je 7 (sedam) puta presađeno srce??? Hajde, to se očekuje od Kurira i Informera i sličnih, da poveruju u ovu budalaštinu, ali... nekad ugledna Politika na naslovnoj strani najavljuje članak na trećoj -- "Dejvidu Rokfeleru otkazalo sedmo srce".

Sine, burazeru -- ne znam šta da kažem...
Tuga.

maksa83 19:09 21.03.2017

Re: Žuta Srbija

Još uvek ne mogu da verujem: vest o smrti Davida Rokfelera prenele su sve domaće novine

A Crnogorci ožalili.

Predrag Brajovic 19:12 21.03.2017

Re: Žuta Srbija

A Crnogorci ožalili.

Pa Crnogorci su ožalili i Eskobara.
David je ta klasa.

floki 19:27 21.03.2017

Re: Žuta Srbija

a pazi ekipu sto je ozalila ovog panteliju...

ja ne znam da li je tata od djerdja sorosa kresnuo mamu od ovog rokfelera ili je bilo obrnuto, ali mnogo lice... samo jos da govno soros odapne papke...

angie01 19:59 21.03.2017

Re: Uski interesi

mirelarado
Svi koje znam kažu "patern". Bez izuzetka.

Pretpostavljam i zbog toga što je obrazac u srpskom sinonim za model, a i za formular.

da ne kopiram dalje,...pa i rec pattern se koristi za imenovanje svih ovih znacenja koja sam navela,...a i jos nekih,....mrzi me ssada da googlam.

tako da bih ja, ako je uopste potrebno koristiti drugu rec na nasem jeziku, koristila po potrebi u odnosu na to, o cemu konkretno govorimo,...meni licno je patern neka mustra, koja se ponavlja,....sto opet lako biti model na koji se neko/nesto ugleda,... obrazac koji je upravo odredjenih karakteristika koje su uvek iste:)))

princi 20:07 21.03.2017

Re: Uski interesi

da ne kopiram dalje,...pa i rec pattern se koristi za imenovanje svih ovih znacenja koja sam navela,...a i jos nekih,....mrzi me ssada da googlam.

Pa ne, znamo svi da googleamo, zato sam i rekao da je to ipak posao za Mirelu.

Atomski mrav 20:24 21.03.2017

Re: Uski interesi

I kod mene isti slučaj, nego sam mislio da "prevodimo" na Srpski po svaku cenu

Taman posla, mislim da se od toga odustalo već devedesetih a pre toga je bilo bisera tipa "majka ploča" (motherboard). U Hrvatskoj prevode računarske termine sve u šesnaest, čitao sam pre par godina jedan njihov računarski časopis i trebalo mi je puno truda da razumem o čemu pišu. Jbt, inačica je verzija - ali to sam skapirao tek naknadno.

Atomski mrav 20:27 21.03.2017

Re: Uski interesi

Pretpostavljam i zbog toga što je obrazac u srpskom sinonim za model, a i za formular.

A na norveškom se formular kaže - šema (skjema). Ajd' navikne se čovek na to ali da je šema imenica srednjeg roda, to već malo teže.

mirelarado 20:27 21.03.2017

Re: Uski interesi

princi
da ne kopiram dalje,...pa i rec pattern se koristi za imenovanje svih ovih znacenja koja sam navela,...a i jos nekih,....mrzi me ssada da googlam.

Pa ne, znamo svi da googleamo, zato sam i rekao da je to ipak posao za Mirelu.

Ako se u struci ustalio izraz "patern", onda će on verovatno i ostati kao uvezeni termin. Tako obično biva kada doslovan prevod ima višestruka značenja i ne ukazuje neposredno na ono što treba da označi. A možda opstanu i oba izraza, kao kompjuterski ekran i monitor, na primer.

princi 20:27 21.03.2017

Re: Uski interesi

"majka ploča" (motherboard)

Hard disc je, pretpostavljam, čvrsnik.

Atomski mrav 20:30 21.03.2017

Re: Uski interesi

Hard disc je, pretpostavljam, čvrsnik.

Jeste, a interfejs je sučelje. Majka ploča datira još iz vremena rahmetli SFRJ a iskreno ne verujem da se u Hrvatskoj koristi taj izraz - tamo se ne prevodi tako bukvalno već se pronalaze (ili izmišljaju) reči koje bi trebalo da budu istog značenja.

P.S. Nije hard disc već (nepravilno) hard disk. Zanimljivo je da je CD ipak compact disc a ne disk...

angie01 20:30 21.03.2017

Re: Uski interesi

Pa ne, znamo svi da googleamo, zato sam i rekao da je to ipak posao za Mirelu.

pa nije d pojnt mog komentara u tome, nego da se rec pattern koristi za sve te situacije, za koje mi ponaosob imamo razlicite reci- koje me mrzi da sve napisem, a sigurno ih izlistava google,...a nije sporno da je mirela strucnjak za jezik.

mirelarado 20:32 21.03.2017

Re: Uski interesi

čvrsnik

Čim čuje tu reč, čovek neminovno pomisli na... hard disk.

Atomski mrav 20:35 21.03.2017

Re: Uski interesi

Čim čuje tu reč, čovek neminovno pomisli na... hard disk.

Dabome.

I 'ajde sučelje ima neke logike, ali inačica...

maksa83 20:39 21.03.2017

Re: Uski interesi

Hard disc je, pretpostavljam, čvrsnik.

Čvrsnik je hardver, disk je trebao biti čigrasto velepamtilo.

emsiemsi 20:42 21.03.2017

Re: Uski interesi

maksa83
Hard disc je, pretpostavljam, čvrsnik.

Čvrsnik je hardver, disk je trebao biti čigrasto velepamtilo.

Чуди ме да жене чврсник не асоцира на нешто друго.

Atomski mrav 20:45 21.03.2017

Re: Uski interesi

Чуди ме да жене чврсник не асоцира на нешто друго.

A tek kruti disk...

Atomski mrav 20:47 21.03.2017

Re: Uski interesi

maksa83

hardver

Misliš - sklopovlje?

princi 20:48 21.03.2017

Re: Uski interesi

maksa83
Hard disc je, pretpostavljam, čvrsnik.

Čvrsnik je hardver, disk je trebao biti čigrasto velepamtilo.

U sine, ovo je već izazov za moje dunđersko-inženjerske kognitivne sposobnosti.

princi 20:49 21.03.2017

Re: Uski interesi

Чуди ме да жене чврсник не асоцира на нешто друго.

Na cilindričnog vragolana?

nsarski 20:59 21.03.2017

Re: Uski interesi

U sine, ovo je već izazov za moje dunđersko-inženjerske kognitivne sposobnosti.

Gledaj, kad treba da stavis datnicu* na cvrsnik, to je nekako vise sexy. Ili kinkier.
Nedavno se pojavilo neko poredjenje izmedju CNN i Fox News-a.

Ovako:
The ideal CNN story is a baby down a well, while the ideal Fox story is probably a baby thrown down a well by a Muslim terrorist or an ACORN activist. Both companies offer the same service, it’s just that the Fox version is a little kinkier.

*datnica je na novohrvatskom, ako sam dobro zapamtio, baza podataka ili, moguce, file.

princi 21:03 21.03.2017

Re: Uski interesi

nsarski
U sine, ovo je već izazov za moje dunđersko-inženjerske kognitivne sposobnosti.

Gledaj, kad treba da stavis datnicu* na cvrsnik, to je nekako vise sexy. Ili kinkier.
Nedavno se pojavilo neko poredjenje izmedju CNN i Fox News-a.

Ovako:
The ideal CNN story is a baby down a well, while the ideal Fox story is probably a baby thrown down a well by a Muslim terrorist or an ACORN activist. Both companies offer the same service, it’s just that the Fox version is a little kinkier.

*datnica je na novohrvatskom, ako sam dobro zapamtio, baza podataka ili, moguce, file.

Sve verujem.

Atomski mrav 21:06 21.03.2017

Re: Uski interesi

ili, moguce, file.

Nas su u srednjoj školi na časovima informatike učili da se fajl zove "teka". I to nije imalo nikakve veze sa popularnim nazivom za svesku u Bosni već s tim što je fajl koji sadrži podatke - datoteka, a fajl koji sadrži neki program - logično, programoteka. Sve u svemu - smehoteka.

Predrag Brajovic 22:10 21.03.2017

Re: Uski interesi

Da vas vratim u temu: sjajan članak.

Amazon is going to kill more American jobs than China did

maksa83 22:26 21.03.2017

Re: Uski interesi

Predrag Brajovic
Da vas vratim u temu: sjajan članak.

Amazon is going to kill more American jobs than China did

Zanimljivo, kaže tamo:

Macy’s has floor walkers, and saleswomen at the makeup counter to give personal attention, and cashiers, if you can find one.

...što se apsolutno poklapa sa mojim Macy's iskustvom - nađeš nešto i onda lutaš po spratu od jedne do druge prazne kase čekajući da se možda neko od negde ukaže.

alselone 22:30 21.03.2017

Re: Uski interesi

maksa83
Predrag Brajovic
Da vas vratim u temu: sjajan članak.

Amazon is going to kill more American jobs than China did

Zanimljivo, kaže tamo:

Macy’s has floor walkers, and saleswomen at the makeup counter to give personal attention, and cashiers, if you can find one.

...što se apsolutno poklapa sa mojim Macy's iskustvom - nađeš nešto i onda lutaš po spratu od jedne do druge prazne kase čekajući da se možda neko od negde ukaže.

To znaci da nisi zalazio u delove sa kozmetikom. Tamo ih vreba gomila i jako su agresivne.

Predrag Brajovic 22:37 21.03.2017

Re: Uski interesi

i onda lutaš po spratu od jedne do druge prazne kase čekajući da se možda neko od negde ukaže.

Ovdašnji Uradi sam. Kad nađeš nekog zaposlenog -- uhapsiš ga!
Logiku ne moram da ti objašnjavam: ušteda, ušteda i samo ušteda.

Milan Novković 22:58 21.03.2017

Re: Uski interesi

Predrag Brajovic
Da vas vratim u temu: sjajan članak.

Amazon is going to kill more American jobs than China did

Na neviđeno:

- Amazon ima ogroman P/E ratio, najveći od tih big techies (oko 170, pri 400 milijardi kapitalizaciji, wow) - mi smo se posle Google i MS speech recognition evo bacili na Amazonovu Alexu-Echo - ko hoće neku "brzu" kintu a skroman je bi mogao brzo tu da se oproba se extension skill-setom

- Iako je Apple 700B njihov P/E od 15estak je još malo pa ko prosto-prošireno trgovački, tj neinventivan high-profit-margin biznis.

- Microsoft će, šanse su, prvi dotaknuti 1,000 milijardica, sulud intelectual property portfolio, brzo se oporavljaju od debila iako iritianti u portfoliju ostaju. Oni imaju i baš zdrav longer-term P/E od 30 (Amazon je malo čudo u tom smislu, i uvek bili, al njih spretan trkač može i stići i teoretski i praktično u nekom suženom al ne preuskom prostoru, MS nemoš ni teorijski)

... a Kinezi ko Kinezi, na Smart IoT London pre nekoliko dana prvo nam Kinez prišao, od jedno 20-30K posetilaca u dva dana, pa pita pošto-košta, ne softver, nego firma

dok na primedbu da fatamo investitore a ne kupce samo pita dal jurimo jednog investitora ili više njih, da bi znao sa koliko gazda da popriča

(sanjarim, njima čovek nikad ne zna da li kupuju ili kradu ideje)

Odoše Kinezi, tj dolaze, malecki je Amazon prema njima.

Ribozom 23:06 21.03.2017

Re: Žuta Srbija

Žuta Srbija
Još uvek ne mogu da verujem: vest o smrti Davida Rokfelera prenele su sve domaće novine, uz pikanteriju -- kako je živeo 101 godinu jer mu je 7 (sedam) puta presađeno srce??? Hajde, to se očekuje od Kurira i Informera i sličnih, da poveruju u ovu budalaštinu, ali... nekad ugledna Politika na naslovnoj strani najavljuje članak na trećoj -- "Dejvidu Rokfeleru otkazalo sedmo srce".

Sine, burazeru -- ne znam šta da kažem...
Tuga.

Ne mogu da verujem da si ti naivan ko francuska sobarica.
Secam se gadjenja kada se pre par meseci ministar za zdravlje hvalio da ce (parafraziram) 'novim zakonom o donorima organi da ce lakse stizati u Srbiju'.
Verujem da je i sindikat francuskih sobarica ukapirao da ga EU ne bi trazila da bi srbima donirala organe, vec suprotno.

I u tome je poenta naslova, da nas upozori u kakvom vremenu zivimo. Toliko je sumanuto da ne zelimo ni da poverujemo da je do organa dolazio ne cekajuci u redu nego kriminalom.

princi 01:32 22.03.2017

Re: Uski interesi

Macy's iskustvom

Macy's, JC Penney zatvaraju radnje, zatvaraju masovno mallove, death of suburbia, počeli su da zatvaraju Whole Foodsove... to je otprilike neki znak vremena u US u ovom trenutku.

princi 01:37 22.03.2017

Re: Kad trollujemo

Sine, Ivanka Trump to get office in White House. Treći svet, totalno, da ne veruje čovek.

bene_geserit 07:52 22.03.2017

Re: Uski interesi

Predrag Brajovic
Basic income postaje opšte prihvaćena stvar.
Bil Gejts predložio ekstra porez na robote.

Pre nego sto proglasis basic income za opste prihvacenu stvar, da ipak sacekamo da ga uvedu uspesno bilo gde na kugli zemaljskoj?
I Al Gor je predlozio da srusimo sve radove i potrosimo 90 ili bese 900 triliona dolara da sagradimo nove, bolje, energetski efikasnije.
Porez na robote je slicno tome budalastna neostvariva u praksi.

Predrag Brajovic 08:11 22.03.2017

Re: Uski interesi

bene_geserit
Predrag Brajovic
Basic income postaje opšte prihvaćena stvar.
Bil Gejts predložio ekstra porez na robote.

Pre nego sto proglasis basic income za opste prihvacenu stvar, da ipak sacekamo da ga uvedu uspesno bilo gde na kugli zemaljskoj?
I Al Gor je predlozio da srusimo sve radove i potrosimo 90 ili bese 900 triliona dolara da sagradimo nove, bolje, energetski efikasnije.
Porez na robote je slicno tome budalastna neostvariva u praksi.

Greškom sam kliknuo na preporuči ;-)

Ko ne razume da je basic income nužnost, mislim da ne razume ni današnji svet. Ko ne razume da je porez na robote ili neka vrsta sličnog dodatnog oporezivanja labour force+production plant kentaura nužnost, takođe, po mom uverenju, ne razume današnji svet.

No, mišljenje je kao i dupe, svako ga ima, pa i ja.

Predrag Brajovic 09:54 22.03.2017

Re: Žuta Srbija

Toliko je sumanuto da ne zelimo ni da poverujemo da je do organa dolazio ne cekajuci u redu nego kriminalom.

https://www.eurotransplant.org/cms/

Ovo je krovna EU organizacija.
Moja prijateljica je preko nje dobila organ preminulog, bez ikakve veze ili mita.
Srbija treba što pre ovo da reguliše -- doniranje organa.

tadejus 19:36 22.03.2017

Re: Uski interesi

maksa83
Kad dodje 1997. nemam pojma sta ce biti. Nece nam vredeti ni koncepti ni Bog otac.

To ubrzava, a najveći broj ljudi nije svestan koliko ubrzava - čak ni ljudi koji su relativno blizu te bujice (ali nisu njen neposredan deo). Ubrzano idemo ka svetu gde će (moja konzervativna procena koju sam izvadio iz d.) preko 50% trenutne radne snage postati višak. Sa ovim i ovakvim homo sapiensom po meni ne postoji magija ni nikakvo transformisano obrazovanje koje će tih 50% da transformiše u nešto drugo - potrebno (potrebno u "radno potrebno" smislu), a neumitan lom ili apokaliptično/antiutopijsko tavorenje može da se izbegne samo transformacijom društva. Bio bih iznimno srećan da se ispostavi da sam se u ovom pasusu jako nalupetao.

evo ja mislim da si u krivu..
fakat na koji naiđoh ovih dana.. rudarska industrija (možda i druge ali ja za ovu znam) uveliko raspravlja o problemu manjka zaposlenih (nastalog ne zbog rasta prpozvodnje koliko zbog nemilosrdnih otuštanja u cilju povećanja profitabilnosti a jer tako treba)..
sad se ispostavilo da ne treba..
no dobro.. recimo da mašine (a posebno senzori) još nisu u stanju da završe posao u rudniku ali će za koju deceniju moći..
recimo da je tako..
opet ovaj gore zaključak polazi od pretpostavke da su ljudi kroz istoriju radili poslove koje je trebalo uraditi pa sad više neće imati šta da rade jer to sve može i mašina..
ja bih ipak rekla da ljudi nikada nisu radili samo ono što treba..
evo ti primjer..
složićeš se da je recimo nakon II sv.r. značajno smanjen broj poslova koje mašina nije mogla da uradi u odnosu na situaciju prije II s.r.
pa opet, šta se desilo jeste da ti je poslije II s.r. praktično udvostručena radna snaga a nezaposlenost nije ni mrdnula (jer su jel i žene počele da rade a i one i muževi im su počeli da rade duže tokom životnog vijeka)..
dakle mi tu auomatizaciju gledamo već sto godina a broj radnika samo rastei raste i raste..
vračevi, dvorske lude, you name it.. ljudi su odavno prešli sa zadovoljavanja potreba na izmišljanje istih..
neka mašina može i da izmisli potrebu ali ne može da ti je proda..
osim ako nekako možeš da zamisliš neku Jones mašinu sa kojom ćemo kolektivno da catch up..
ja ne vidim da se to dešava..
a dok ima Joneses-a biće i poslova

berman 21:40 22.03.2017

Re: Uski interesi

Успут --- и сам сам превео 3 књиге, истина из једноставне материје, тј. електронике.

ako budeš imao poriv za novo prevođenje
prevedi ovo
https://www.amazon.com/Principles-Power-Electronics-John-Kassakian/dp/0201096897

bene_geserit 05:02 24.03.2017

Re: Uski interesi

Ko ne razume da je basic income nužnost, mislim da ne razume ni današnji svet. Ko ne razume da je porez na robote ili neka vrsta sličnog dodatnog oporezivanja labour force+production plant kentaura nužnost, takođe, po mom uverenju, ne razume današnji svet.

Ko se ne slaze sa Brajovicem, ne razume danasnji svet? Skromno.

Predrag Brajovic 18:30 24.03.2017

Re: Uski interesi

Ko se ne slaze sa Brajovicem, ne razume danasnji svet? Skromno.

Baviš se mojom ličnošću, a ne suštinom.

Želiš li da ti kažem da su Gejts i Mask zagovornici poreza na robote, a da nekoliko najrazvijenih zemalja svet uvodi, eksperimentalno i ograničeno, basic income?

Nemoj da raspravljaš s ljudima. Raspravljaj s njihovim idejama.

bene_geserit 00:59 25.03.2017

Re: Uski interesi

Predrag Brajovic
da su Gejts i Mask zagovornici poreza na robote ... Nemoj da raspravljaš s ljudima. Raspravljaj s njihovim idejama.

Ako pricamo o idejama a ne o ljudima zbog cega si ubacio Gejtsa i Maksa u pricu?

disident79 09:45 20.03.2017

Kontradiktornosti i loša rešenja

Kontradiktornost 1:

Mislite da nema para da se to uradi? Nije tačno. Nije problem u novcu.

U vladi takođe postoji razumevanje da ove promene valja napraviti u okviru postojećeg budžeta jer dodatnog novca nema.

Kontradiktornst 2:

Recimo, umesto da mladi uče veštine informacionih tehnologija i preduzetništva, oni uče stvari koje su sve potpuno nebitne u modernoj privredi.

Umesto toga, oko 75 odsto dece u Srbiji ide u (relativno skupe) srednje stručne škole, dok njih u Evropi u proseku pohađa 48 odsto mladih.

Dozvolite mi da navedem neke očigledne činjenice. Preko trećine svih škola u Srbiji ima manje od 20 đaka, što je povećanje od 20 odsto u odnosu na 2010. godinu. U isto vreme, manje od 50 odsto dece u Srbiji ide u predškolske ustanove, a samo 10 odsto onih iz najsiromašnijih porodica.

Ovo važi isključivo za osnovne škole. Ali kako će onda Ministarstvo reći da manje od 50% škola štrajkuje. Statistika je tu jako korisna, i nema veze sa Nacionalnim prosvetnim savetom i institucijama.

Uspešni sistemi, poput finskog, nemačkog i austrijskog ispunjavaju sve ove kriterijume.

Ove zemlje, kao i Južna koreja forsiraju dualno obrazovanje zato što imaju jaku privredu koja traži, a nema odakle da nađe radnike. U Srbiji je potpuno suprotno. Ankete među poslodavcima su to i pokazale, mali je broj onih koji mogu da povuku bar jedno odeljenje dualno.

a) đaci srednjih stručnih škola se ne zapošljavaju nakon završetka škole već idu na fakultet;

Ne znam zašto je ovo problem ako većina ide na strukovne studije. Pogotovu ako se one vezane za perspektivna zanimanja.

b) poslodavci se žale da ne mogu dobiti ljude sa potrebnim veštinama jer ih tehničko i stručno obrazovanje (TVET) ne uči onome što tržište rada traži. I tako Srbija troši dosta para na TVET koji ne daje rezultate.

Tržišta lokalnog nema. Izvoz usluga je jedino rešenje. Izvoz proizvoda bez uvoza tehnologije pretvara Srbiju u kolonijalnu zemlju jeftine i niskokvalifikovane radne snage.

Prvi problem u Srbiji je legalizacija trgovanja diplomama, fakultetskim, doktorskim, a od skoro sve masovnije i srednjoškolskim. To sprečava da odgovorne poslove obavljaju kompetentni ljudi.

Drugi problem su katastrofalno niska primanja što smanjuje kvalitet obrazovanja, bez mogućnosti napretka.

Treći problem je neulaganje u škole koje često nemaju elementarne uslove za rad.

Četvrti problem je mreža škola.

Ideja da se bez ulaganja može bilo šta poboljšati je smešna. Trenutna ulaganju u obrazovanje u Srbiji su među najmanjim, ako ne i najmanja u Evropi.

Ministar obrazovanja pokazao je da želi da reši ove anomalije i jasno je podržao viziju modernog i konkurentnog pred-fakultetskog obrazovanja.

Ministar obrazovanja se bavi ukidanjem autonomije škola, ukidanjem nezavisnih institucija obrazovanja i lakrdijom sa uvođenjem uniformi. Čak ni zakon o dualnom obrazovanju neće biti usvojen do septembra. Žao mi je što ima vašu podršku.

WBinSerbia 10:12 20.03.2017

Re: Kontradiktornosti i loša rešenja

Kad kažem da nije problem u parama - u okviru postoječeg bužeta - mislim da pare treba preusmeriti sa jednih na druge troškove.

I zaista moram da pitam: da li se vi zalažete da broj nastavnika/učitelja ostane isti ili da bude veći dok se broj đaka smanjuje? Ako se za to zalažete onda - nema veze...

disident79 13:47 20.03.2017

Re: Kontradiktornosti i loša rešenja

Kad kažem da nije problem u parama - u okviru postoječeg bužeta - mislim da pare treba preusmeriti sa jednih na druge troškove.

Procene, cifre, realnost. Koliko se novca odvaja trenutno procentualno po delovima obrazovanja (predškolski, 1-4 osnovno školski, 5-8 osnovno školski, srednji, strukovne, akademske studije - odvojeno novac poreskih obveznika, odvojeno privatni novac), uporediti sa zemljama na koje želimo da se ugledamo procentualno i nominalno. Onda možemo da pričamo da li novca ima dovoljno. Ovako lakonsko/politički kako raspravljate deluje da vas samo zanima ušteda, a ne bilo kako poboljšanje.

Počnite od mreže škola i rešavanja prevoza za ukinute škole.

zaista moram da pitam: da li se vi zalažete da broj nastavnika/učitelja ostane isti ili da bude veći dok se broj đaka smanjuje? Ako se za to zalažete onda - nema veze...

Zalažem se za kvalitet nastave. Jasno je da vas samo interesuje smanjenje broja nastavnika, a neka istraživanja poput PISA testiranja i paušalne ocene koristite da bi ostvarili cilj. Gde su cifre? Koliko je prosečno đaka u odeljenjima u srednjim školama, koliko u osnovnim. Uporedite sa zemljama koje su nam "uzori". Ako me pitate koji broj učenika je odgovarajući u 21. veku to je 15-20 u osnovnoj školi. A isti takav broj sa podelom u grupe do 10 učenika za serednje stručno obrazovanje. Treba uložiti oko 500 miliona evra da se omogući jednosmenski rad u svim školama, sa kuhinjom i svim propratnim sadržajima. Onda može da se priča o povećanju plata po Mađarskom modelu. Eto ako bi mogli da se ugledamo na neku zemlju a da nisu one koje su nam nedostižne u narednih 50 godina, nek to bude Mađarska.

I da, svima u Srbiji koji se bave obrazovanjem je jasno da je jedini razlog zašto se gura dualno obrazovanje ustvari ušteda u smanjenju fonda nastavnika - otpuštanje.

WBinSerbia 18:22 20.03.2017

Re: Kontradiktornosti i loša rešenja

U 2014. godini u Srbiji je u 2.303 škole bilo manje od 100 đaka.

WBinSerbia 18:38 20.03.2017

Re: Kontradiktornosti i loša rešenja

Žao mi je što se tekst koji se komentariše ne čita pažljivo. Jer evo šta sam napisao o takozvanom dualnom obrazovanju: "ograničen broj modernih, dualnih programa".

Na to se posredno odnosi I ova opaska:"manjim brojem relevantnih i tržištu prilagođenih programa tehničkog i stručnog obrazovanja".

arianna 19:21 20.03.2017

Re: Kontradiktornosti i loša rešenja

Na to se posredno odnosi I ova opaska:"manjim brojem relevantnih i tržištu prilagođenih programa tehničkog i stručnog obrazovanja".

jedna mala šala kao opaska na citirano

Radiš li nešto ?
- Da, ја sam "personal assistant of the executive technical head manager !"
- Ajd' na srpskom
- Dodajem alat majstoru ...

angie01 21:45 20.03.2017

Re: Kontradiktornosti i loša rešenja

Radiš li nešto ?
- Da, ја sam "personal assistant of the executive technical head manager !"
- Ajd' na srpskom
- Dodajem alat majstoru ...

to nije mala sala-to jeste tako,...na zapadu, sto je radno mesto nize i zahteva manje obrazovanja i skilsa, ima vise reci u svom nazivu- to im je valjda deo motivacionog marketinga.

emsiemsi 21:47 20.03.2017

Re: Kontradiktornosti i loša rešenja

angie01
Radiš li nešto ?
- Da, ја sam "personal assistant of the executive technical head manager !"
- Ajd' na srpskom
- Dodajem alat majstoru ...

to nije mala sala-to jeste tako,...na zapadu, sto je radno mesto nize i zahteva manje obrazovanja i skilsa, ima vise reci u svom nazivu- to im je valjda deo motivacionog marketinga.

Ништа без скилса !
Нема зајебанције !

disident79 09:23 21.03.2017

Re: Kontradiktornosti i loša rešenja

U 2014. godini u Srbiji je u 2.303 škole bilo manje od 100 đaka.

Milsim da bi bilo u redu da dajete prave i potpune podatke. Ovako je čista manipulacija.

Kad bi želeo da manipulišem rekao bih vam da u Srbiji ukupno ima 1858 škola danas. Što je informacija koja se može proveriti, na sajtu Ministarstva prosvete. Naravno propratio bih to rečima: "Ako ne umete da pronađete podatke o tome koiliko ima škola u Srbiji, toliko ste nekompetentni da nemamo o čemu da pričamo"

Potpuna informacija je da u Srbiji ima ukupno 4453 škola i isturenih odeljenja istih škola, u ovaj broj ulaze i umetničke i muzičke škole. Onda ne bi bilo loše da se vidi koji su uslovi u tim isturenim odeljenjima sa malo đaka, da li su to osnovne ili srednje škole, koliki su troškovi, da li su administrativni ili nastavnog osoblja. Kolike uštede bi se postigli ukidanjem takvih isturenih odeljenja, koliki su troškovi i kako organizovati prevoz đaka, onda naravno na red dolaze socijalni efekti ukidanja isturenog odeljenja i pravo na osnovno obrazovanje.

Što se mene tiče tek kada budete spremni da napišete blog sa potpunim i pravim podacima za sve o čemu želite da se diskutuje, sa jasno navedenim relevantnim izvorima, sa svojim podacima o efektima predloženih promena(pa valjda je to smisao Vašeg rada u Srbiji, a ne deklarativno zastupanje stavova), onda je moguća diskusija. Ovako možemo da se "preskačemo" do mile volje.

Predrag Brajovic 09:59 21.03.2017

Re: Kontradiktornosti i loša rešenja

Ma, totalna zajebancija, Disidente. Ključni je podatak koliko ima dece po profesoru:

I ključno je: šta pružate deci?

Srđan Fuchs 15:29 21.03.2017

Re: Kontradiktornosti i loša rešenja

Predrag Brajovic
Ma, totalna zajebancija, Disidente. Ključni je podatak koliko ima dece po profesoru:

I ključno je: šta pružate deci?

Velim, valjda zavisi od toga da li je predavač rezignirana ličnost ili ne. U Srbiji je teško sačuvati dignitet kada predavači rade za kikiriki - i to po diskontnoj, a ne maloprodajnoj ceni. Meni se, u slučaju sina, zalomila uciteljica na zalasku karijere, stara škola, koja deci usađuje veliku ljubav prema učenju i znanju. Šta će se zalomiti kasnije, videćemo...

angie01 09:59 20.03.2017

izvinite, ali mi je

tekst prilicno konfuzan i pun opstih mesta, toliko puta prezvakavanih,...rekli ste par stvari,

da je obrazovanje zastarelo- sto nije nikakva tajna i o tome diskutujemo vec dugo,

da je potrebno dualno obrazovanje- sto je prilicno diskutabilno, jer se ono odnosi samo na neke struke- kao praksa, koja je pre postojala u Srbiji,....a sada je glavni problem nedostatka tih mesta na kojima bi se praksa obavljala, jer je privreda prakticno unistena,

da su glavni kocnicari razni saveti i tela u okviru ministarstva, sto smo isto vise puta pomenuli- gde je glavni problem u pratijskom zaposljavanju nestrucnih kadrova, ili pak decenijsko sedenje pojedinaca na nekim mestima na kome nisu prakticno uradili nista pametno- jer se od njih to ocigledno ni ne ocekuje- obrazovanje je zajedno sa kulturom i zdravstvo na marginama ovog drustva,

da sadasnji ministar prosvete pokazuje znakove zainteresovanosti da sve to promeni- pa ne bih se slozila, i on je doveden po istom kljucu kao i predhodni, puno ce da prica, promenice neke gluposti- kao npr, uvodjenje kecelja i sl, a u stvari mu je glavni zadatak da odfingira postojanje brige o obrazovanju i da pazi da se ne uradi nesto sto ne odgovara vlasti,...pri tome, ni jedan ministar i da ima viziju, volju i odresene ruke da nesto sredi, to ne moze da uradi za 4 godine, za koje fakticki moze tek nesto da zapocne i to, probajuci da se izbori sa svim zatecenim kadrovima, koje smo vec objasnili kakvi su,...znaci, treba prvo izabrati ministra koji ima ideju kako i sta treba uraditi, dati mu da izabere timove koji ce napraviti projekat reforme i dovoljno vremena da moze da otprati rekonstrukciju i rezultate.

da treba ugasiti skole sa manje djaka- a gde da se skoluju ta deca, specificnost situacije odredjuje i resenja.

pocetak svega je reforma osnovnog obrazovanja, koje je sada preobimno, zaguseno i neefikasno, da se modernizuju nacini prezentovanja i utvrdjivanja gradiva i naravno, licencirati nastavni kadar i osposobiti inspekciju kako bi se omogucilo da sve to funkcionise, kao sto bi bilo svrsishodno da se direktori- menadzeri skole- biraju po konkursu, a ne partijskim semama.

Jukie 10:08 20.03.2017

Re: izvinite, ali mi je

angie01

da treba ugasiti skole sa manje djaka- a gde da se skoluju ta deca, specificnost situacije odredjuje i resenja.

Tačno, evo hipotetički, ako se ukine ona škola sa dva deteta u nekoj planini, i škola sa tri deteta u susednoj planini, i škola sa jednim detetom na trećoj planini (to je sve kao jedan isti planinski venac ali ima tri puteljka uzbrdo do tri vrha, tako sam to hipotetički zamislio) imamo šestoro dece koja nigde ne idu u školu i ceo život će čuvati koze umesto da postanu kao Mihajlo Pupin (ima i njegova autobiografija "Od pašnjaka do naučenjaka", da je on ostao na pašnjaku ne bi izmislio to što jeste), ili to, ili će reći "izvinite moliću lepo ali idem ja tamo gde ima škola" i onda će se škola zatvoriti, a kada se zatvori škola onda će se ugasiti selo, a 90% ljudi misli da je lošije da se "ugasi selo" nego da šestoro dece čuči na vrhu planine

WBinSerbia 10:15 20.03.2017

Re: izvinite, ali mi je

Što se tiče ukidanja škola sa malo đaka: deca će dobiti bolje obrazovanje ako rade sa vršnjacima u najbližoj školi; jeftinije je da se plati prevoz te dece do najbliže veće škole nego da se održava škola sa jednim ili pet-šest đaka.

angie01 10:19 20.03.2017

Re: izvinite, ali mi je

jeftinije je da se plati prevoz te dece do najbliže veće škole nego da se održava škola sa jednim ili pet-šest đaka.

khm, da, koji prevoz, kojim putem,...cesto su to planinske staze.

jedini prevoz koji ce drzava ( gradjani) da plati,

arianna 10:22 20.03.2017

Re: izvinite, ali mi je

Što se tiče ukidanja škola sa malo đaka: deca će dobiti bolje obrazovanje ako rade sa vršnjacima u najbližoj školi; jeftinije je da se plati prevoz te dece do najbliže veće škole nego da se održava škola sa jednim ili pet-šest đaka.

zbog takvog razmišljanja ostaćemo i bez škola i bez teritorije.

da dočaram... slažem se da je jeftinije platiti prevoz do najbliže škole, ali iz iskustva, tvrdim da ti autobusi neće saobraćati za pet, šest djaka, naročito zimi. A onda će roditelji, šta će kad moraju, malo po malo razmišljati o preseljenju u veće mesto. Tako nam ostadose seoske i planinske škole prazne, imovina napuštena, a ko jednom ode, sile nema da se vrati.

arcins 11:49 20.03.2017

Re: izvinite, ali mi je

WBinSerbia
Što se tiče ukidanja škola sa malo đaka: deca će dobiti bolje obrazovanje ako rade sa vršnjacima u najbližoj školi; jeftinije je da se plati prevoz te dece do najbliže veće škole nego da se održava škola sa jednim ili pet-šest đaka.

Jeftinije i pristupacnije je da se toj deci organizuje ucenje na daljinu (distance learning). Ima podosta primera u svetu, pa ne moramo neprestano da izmisljamo toplu vodu.

Jukie 13:22 20.03.2017

Re: izvinite, ali mi je

arcins
WBinSerbia
Što se tiče ukidanja škola sa malo đaka: deca će dobiti bolje obrazovanje ako rade sa vršnjacima u najbližoj školi; jeftinije je da se plati prevoz te dece do najbliže veće škole nego da se održava škola sa jednim ili pet-šest đaka.

Jeftinije i pristupacnije je da se toj deci organizuje ucenje na daljinu (distance learning). Ima podosta primera u svetu, pa ne moramo neprestano da izmisljamo toplu vodu.

A ovo ozbiljno pitam, jer ne znam: da li u seocetu na vrhu neke čuke postoji redovan internet da bi dete moglo da pohađa učenje na daljinu, ili bi trebalo da sedi i čita udžbenik (a ako mu nešto nije jasno, nema koga da pita) i onda periodično da se pojavi neko da ga ispituje?
I ako je distance learning podjednako dobro kao idenje u školu, zašto ne bi i dete koje sa svog prozora vidi školu moglo da pohađa distance learning umesto da fizički ide u školu? Najjeftinije bi bilo da svako dete dovoljno staro da mu ne treba bebisiting sedi kući i pohađa časove preko interneta

zemljanin 13:35 20.03.2017

Re: izvinite, ali mi je

distance learning je fenomenalna opcija za udaljene I usamljene đake ali zahteva infrastrukturu I praćenje ... ne bih rekao da je baš pozitivno rešenje za Srbiju ...

arcins 14:01 20.03.2017

Re: izvinite, ali mi je

Jukie
arcins
WBinSerbia
Što se tiče ukidanja škola sa malo đaka: deca će dobiti bolje obrazovanje ako rade sa vršnjacima u najbližoj školi; jeftinije je da se plati prevoz te dece do najbliže veće škole nego da se održava škola sa jednim ili pet-šest đaka.

Jeftinije i pristupacnije je da se toj deci organizuje ucenje na daljinu (distance learning). Ima podosta primera u svetu, pa ne moramo neprestano da izmisljamo toplu vodu.

A ovo ozbiljno pitam, jer ne znam: da li u seocetu na vrhu neke čuke postoji redovan internet da bi dete moglo da pohađa učenje na daljinu, ili bi trebalo da sedi i čita udžbenik (a ako mu nešto nije jasno, nema koga da pita) i onda periodično da se pojavi neko da ga ispituje?
I ako je distance learning podjednako dobro kao idenje u školu, zašto ne bi i dete koje sa svog prozora vidi školu moglo da pohađa distance learning umesto da fizički ide u školu? Najjeftinije bi bilo da svako dete dovoljno staro da mu ne treba bebisiting sedi kući i pohađa časove preko interneta

Siguran sam da je lakse obezbediti signal preko telefonije nego graditi puteve i skole, sto se tice interneta. Ovde se razgovara o hipotetickoj situaciji da treba prevesti Tot. dece sa nekoliko lokacija, sto u najgorem slucaju, nekoliko desetina kilometara, zima, smetovi, infrastruktura, moze da potraje u Srbiji i po nekoliko dana do skole i nekoliko dana nazad plus enormni troskovi amotizacije vozila, goriva, sofera. Naravno da je interakcija prosvetitelja sa decom nezamenjiva, doduse ona moze biti ostvarena i putem interneta, no stvarnost i virtuelna stvarnost su u razlicitoj kategoriji. Treba takodje uzeti u obzir i bezbednost dece.

berman 14:19 20.03.2017

Re: izvinite, ali mi je

da dočaram... slažem se da je jeftinije platiti prevoz do najbliže škole, ali iz iskustva, tvrdim da ti autobusi neće saobraćati za pet, šest djaka, naročito zimi. A onda će roditelji, šta će kad moraju, malo po malo razmišljati o preseljenju u veće mesto. Tako nam ostadose seoske i planinske škole prazne, imovina napuštena, a ko jednom ode, sile nema da se vrati

autobusi oće, privatni mali kombiji.. ljudima treba poso,, a i da odsele,valjda lmaju prava na traženje sreće. misliš da će šiptari ili crni arapi odma nagrnut u vukojebinu.. mobilnost je dvosmjeran proces i nije loša

principessa_etrusca 15:47 20.03.2017

Re: izvinite, ali mi je

WBinSerbia
Što se tiče ukidanja škola sa malo đaka: deca će dobiti bolje obrazovanje ako rade sa vršnjacima u najbližoj školi; jeftinije je da se plati prevoz te dece do najbliže veće škole nego da se održava škola sa jednim ili pet-šest đaka.

Можда би овакви резони могли да се примене на густо насељену равничарску земљу, али сигурно не на земљу у којој се празне огромне територије.

У Грчкој је веома скупо одржавати саобраћај до острва и сву острвску инфраструктуру, али то није разлог да се сви становци острва преселе у градове на копну.

WBinSerbia 18:33 20.03.2017

Re: izvinite, ali mi je

Poenta je da je održavanje škola po pravilu skuplje.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

WBinSerbia

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi