Kafane su bile pune iako je bio četvrtak, osećao se već početak poslednjeg predbožićnog vikenda. Upravo smo završili sa poslom zbog kojeg sam bio u Rigi ali sam rešio da ostanem još jedan dan da bih obišao rt Kolka i obližnji rezervat prirode Slitere sa peščanim dinama na obali Baltika.
Domaćini me odveli u restoran gde se sjajno jede, dimljena riba i litvansko crno pivo, jako. Pređemo u neki klub sa svirkom. Taman pred ponoć - zvoni mi mobilni (još nisam bio navikao da me telefon prekida u svako vreme i u svakoj aktivnosti). Centrala iz Njujorka:
Imaš li važeću ugandsku vizu?
- Imam, dobio sam prošli put multiplu na 6 meseci.
Imamo sranje u Kongu, možeš li odmah da kreneš, imaš avion iz Brisela ujutru.
- Ako mogu da stignem na vreme i ako nema ko drugi...
Nastavimo da pijemo. Javljaju da letim prvim jutarnjim letom za Brisel, odatle Sabena za Entebe a tamo me čekaju lokalni predstavnik i šofer.
Ostadosmo u klubu do iza 2, taman dođem u hotel, napunim kadu, natočim piće, iskuliram malo i na aerodrom. Čeka me već karta (još su postojale papirne karte). U Briselu od predstavnice American Expressa podižem dolare, centrala naručila. Udobna biznis klasa, ručam i spavam kao beba. Javim da sam stigao u Entebe i večeram sa Jusufom.
Krenemo u 3 ujutru da ne bismo najopasnijim delom vozili noću. Put je užas skoro 10 sati za 500 km, nekoliko kontrolnih punktova, sve više što se bližimo granici koja je to samo formalno jer su pobunjenici koje podržavaju Uganda i Ruanda krajem prethodne godine osvojili teritoriju uz granicu i proširili se duboko u unutrašnjost. U Bunaganu, grad koji se prostire sa obe strane granice, i u Ugandi i u Zairu/Kongu (ne sećam se je li se ime zvanično promenilo neposredno pre ili posle toga, nekako je bilo u to vreme) stižemo oko 2 popodne. Uobičajeno zajebavanje na granici dok konačno ne stavim u pasoš 50$, uredno lupaju pečat i onda mi traže još 50 što nemam potvrdu o vakcinaciji. Ne žuti karton, to uvek imam i nosim sa sobom nego nešto što su upravo izmislili da vaćare retke strance. Kažem plaćam samo ako daju potvrdu, ustrče se i dobijem nekakav papir sa murom. Dva sata na granici. 
Do Gome je 100 km ali i to traje preko 3 sata, kroz planine, nekoliko punktova, svi traže papire, hvata nas mrak. Konačno stižem u Gomu, mislim se da li da odmah instaliram satelitski telefon ili da ostavim za ujutru. Rešim da to odmah obavim.
Posle uobičajenog zezanja oko traženja satelita - tada su telefoni tek bili smanjeni na veličinu koferčeta ili ovećeg notebooka sa antenom u poklopcu - ali koja je, tako smanjena, bila na granici snage pa je bilo poprilično zezanje to nameštanje.
Zovem firmu, javlja se jedna Ruskinja ozbiljnim glasom "pa gde si dosad". Otkako smo se poslednji put čuli prošlo je manje od 24h.
Ne znam o čemu se radi ali imam ovde poruku da se najhitnije javiš tvojima u Beograd, zvala je tvoja sestra 3 puta.
Naravno, prvo pomislim da je neko umro. Klasična trauma života u inostranstvu. Poslednja baba umrla je prethodne godine, sad su na redu roditelji. Nadam se da su bar oni a ne neko od mlađih.
Dobijem sestru od prve. Kažem gde sam:
Dolazila je policija ocu na vrata jutros oko 3 da te traži, nisu hteli da kažu zašto. Posle su ponovo bili oko 7 pa je zatim zvao neki inspektor i najavio ćaletu da će da dođe. Došao je raspitivao se za tebe, ćale je rekao da si u inostranstvu ali da ne zna gde. Onda ga je policajac pitao koja kola vozim - ćale rekao da nemam kola u Beogradu i kad dođem da ponekad uzmem njegova. Kad će inspektor "a Opel Astra karavan registracije Teite?". I tu mu je ćale rekao da si ti to prodao pre skoro 2 godine ali kaže inspektor da se ta kola još vode na tebe, da je tim kolima ubijen čovek, da je vozač pobegao i da policija traži tebe i dao mi je broj da se najhitnije javiš. Ja sam odmah javila tvojima u firmi.)
Meni pao kamen sa srca, ovo će nekako da se reši. Pozovem inspektora, nije tu, neće da kažu kad dolazi ni da prenesu poruku. Nadrkani bahati idioti. Zovem nekoliko puta, nema ga. Zovem i u nedelju - ništa. Kažem sestri da ode u policijsku stanicu i traži tog inspektora, ubedi se ona sa nekim i dobije njegov kućni broj. Konačno u nedelju uveče dobijem inspektora:
- Ja sam tajitaj, zovem od juče, u Africi sam, dobio sam poruke.
Jeste vi vlasnik...
- Jesam na papiru ali ja sam kola prodao pre godinu i 2 meseca.
Kako se zove kupac?
- Nemam pojma, meni imena za 5 minuta izvetre iz glave. Ali mogu detaljno da ga opišem, znam gde mu je radnja, mogu i njegovog oca da opišem...
Krene on tu mene da drnda kako ne znam ime čoveka kome sam prodao kola, kako to da ih nisam preneo, znam li ja da je mojim kolima u petak uveče oko 2300 udaren pešak, da su svedoci videli da su se kola zaustavila, da je vozač izašao, pogledao žrtvu, seo u kola i pobegao. Ali videli svedoci registraciju, opisali i tip kola i otprilike boju i sve se slaže.
- Inspektore, što se gaženja tiče imam bar 20 dokaza i svedoka da nisam mogao da budem ja. Kad je taj udaren ja sam bio u Ugandi, na 5000 km. A sad sam u Kongu/Zairu i za sve to imam gomilu potvrda, pečata, svedoka i dokaza.
Ćaskamo mi tako po 10-20$ po minutu, koliko li je već Inmarsat, kaže on da mu fotokopiram sve dokumente i napišem izjavu, detaljnu, sa opisom kako da nađu kupca. Fotokopiram kartu, boarding pass jedan pa drugi, pa potvrdu da sam na aerodromu Brisel podigao pare, pa ulazni pečat na ugandskoj vizi, pa izlazni pečat iz Ugande, pa dva pečata za ulazak u Kongo/Zair, pa onu potvrdu o vakcinaciji i na kraju nekakvu prijavu boravka u Gomi. Pa krenem da pišem:
"U oktobru 1996. prodao sam kola taita preko oglasa. Na oglas se javio momak koji izgleda takoitako (sledi detaljan opis) i koji ima prodavnicu lustera u ulici kojoj ne znam ime ali izlazi uzbrdo na ulicu Tuitu. Njemu su bila potrebna dobra kola da ide u Sloveniju i donosi robu ali je rekao da mu fali 2000 DM ali da mu se sviđaju kola pa da odemo kod njegovog oca kolima da vide zajedno i odluče. Tako sam video gde je radnja i upoznao oca. Pristanu oni ali me mole da ih prve godine ne prenosimo jer nema da plati prenos jer su do poslednje kinte dali za kola. Meni se učini pristojan momak, ima takvu facu, a i upoznao sam mu oca, video radnju i pristanem. Bio sam mu rekao odličnu cenu, 17000 DEM za kola koja sam kupio za 15300 i pristanem da ga vozi na moje ime pa da ga prenese dogodine. Taman je isticala registracija i dogovor je bio da on plati novu registraciju ali i dalje na moje ime. To je bilo u oktobru ili novembru 1996. I taman pre nego što će isteći godina javlja se meni kupac da moli da još jednu godinu vozi na moje ime, ja taman bio u Beogradu, kažem ajde da mu učinim, odemo u opštinu Vračar, potpišem mu punomoć i to je sve što znam o njemu."
Odštampam izjavu, nacrtam skicu gde je radnja, priložim sve one fotokopije, bilo bar 10 strana. Pošaljem odmah u ponedeljak ujutru, koliko je koštao satelitski faks na 14400 bps ne smem ni da pomislim. Zovem par sati kasnije. Inspektor se valja od smeha:
Jesi ti siguran da nisi policajac, tako si ga opisao da može foto robot da se napravi. Kad smo izvukli sliku isti on sa tvog opisa. Inače ulica se zove Takoitako, ćaleta smo zatekli u radnji, pravio se lud 5 minuta dok ga nismo pritisli pa krenuo da plače kako je rekao sinu da ne beži, da će ga uhvatiti. Raspisali smo poternicu ali pretpostavljamo da je kod babe na selu. Ako te zanima šta je bilo javljaj se povremeno a kad dođeš u Beograd javi mi se da platiš piće.
Kola su iste večeri pronašli u ujakovom selu, negde kod Sombora, u ambaru kod nečijeg kuma. Čim je došla policija na vrata ovaj jadnik je sve priznao. Vozača su našli nekoliko dana kasnije u istom kraju, u nečijoj vikendici kad mu je neki jatak kojeg je neko ocinkario nosio klopu. Dobio je 4 godine i odslužio 3.
Ja sam onom inspektoru stvarno platio ne samo piće nego i večeru jer se ispostavilo da mu je da li zet, da li šurak, da li pašenog, bivši oficir JNA, bio u Zairu kao plaćenik pa je inspektora sve interesovalo jer se ovaj vratio crn kao crna zemlja i nije hteo ništa da priča, samo je znao da je taj njegov jedva živu glavu izvukao a dvojica njegovih drugara nisu.
Mnogo puta sam pomislio šta bi bilo da se nisam zatekao na drugom kraju sveta uz tolike dokaze koji su i najglupljem policajcu i sudiji morali biti dovoljni. Da sam, recimo, te večeri sedeo sam kod kuće i čitao knjigu pa legao i da su mi banuli panduri na vrata i odveli me. Pa da sam krenuo da objašnjavam kako sam prodao kola ali ih nisam preneo, da ne znam kako se čovek zove ali znam gde mu je radnja iako ne znam kako se zove ulica...
Ovaj blog posvećen je jednoj osobi koju slična glupost sa neprenošenjem kola košta 2000€!
A mogla je te pare itekako pametnije da potroši!
Blogovi autora
- Što smo blogovali - blogovali smo (339)
- የውስጥ ውይይት (401)
- Posmrtno osvajanje slobode (434)
- Blago nama, blagostanje (333)
- Čemu služi Država? (269)
- Sanitarni otklon (375)
- Jedne noći u decembru (181)
- Napred u srednji vek (587)
- Popušite pažljivo (270)
- Studenti su u pravu (465)
- Zombistan (221)
- Srbin koji je otvorio Hristov grob (100)
- Руске сезоне (Русские сезоны) (249)
- Da postoje novinari i urednici (156)
- Натпревар (683)
- Mi baš uvek izvučemo kraću slamku (394)
- Ako krenem (446)
- Privatne i javne istorije (254)
- Umro je drug Tito (372)
- Black Taso (710)
Najnovije VIP blogeri
- Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini - Dok su rakete krstarile nad Beogradom, tražeći svoje ciljeve
Vojislav Stojković
Najnovije blogeri
- DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović - Bebče siroče o tranzicionoj pravdi
Nebojša Milikić - DUB PUB:Dub From The 7th Sea
docsumann - DUB PUB: Bloody Red Blood
docsumann - DUB PUB: Ne želim da čekam voz koji neće doć'
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Zabava (2)
- Muzika (2)
- Hobi (2)
- Eksperimenti u blogovanju (2)
- Filozofija (1)
- Politika (1)
- Život (1)
- Budućnost (1)
- Mediji (1)
- Nostalgija (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org