Kultura| Muzika| Umetnost

Blues sa beogradskog asfalta

Inner Party RSS / 05.07.2017. u 17:55
Now, I wish I could write you 
a melody so plain
That could hold you, dear lady, 
from going insane

Sick%2BMick%2Bblues-4.jpg
Tog subotnjeg popodneva sam bio pun nekih sumnji. Dan pre toga sam posetio TLO Fest i po prvi put pogledao moćni nastup grupe E-Play i još jednom se uverio u bespoštednu posvećenost i profesionalnost ekipe iz benda Artan Lili. Ova dva nastupa su bila baš ono što malo po malo vraća nadu u magiju zvanu rock and roll, u taj voodoo koji kao da sve više postaje samo neka vrsta sve opskurnijeg folkora iz XX veka. Osmeh koji mi nije silazio sa lica te noći dok smo se vraćali iz Tomaševca ostajao je tu i sledećeg dana, ali je preko njega pala neka senka. To subotnje popodne sam posvetio preslušavanju snimaka sa novih nastupa ponovo okupljene grupe Slowdive. Pesme poput When The Sun Hits najbolje deluju kada im se posvetimo kao graničnom iskustvu, kada je zvuk koji izlazi iz zvučnika tako jak da je na granici bola. To je shoegaze, to je jedan od poslednjih autentičnih pravaca u rock and rollu, pravcu poslednje dekade XX veka koji je obožavanje gitare kao glavnog instrumenta mladalačke pobune doveo do vrhunca. Ni dan danas ne znam, da li je to bio kraj muzike zvane rock and roll. Znam da su i grunge i britpop bili tek prva prežvakavanja nekih već viđenih fenomena, fenomena koji su svoje korene nalazili na početku XX veka, u bluesu ...
 
 

On the train you get smaller 
as you get farther away
The roar covers everything 
you wanted to say 

Sick%2BMick%2Bblues-1.jpg
Ne znam, šta još ima da se kaže u tom razuzdanom i glasnom narativu zvanom rock and roll? Je li to sve zaista samo jedna pesma? Vratio bih se zato bluesu, jer blues jeste jedna pesma. Te večeri je u Klubu Vikend nastupao mladi beogradski bluzer Sick Mick. Ušli smo u klub, seli za sto ja (pisac) i Elena (fotograf) a za šankom je bilo još troje ljudi, uključujući kafedžiju. Dakle, Sick Mick na bini počinje svoj prvi set (svirao je te noći ukupno tri seta - jaka tri sata svirke) pred petoro ljudi u klubu. Njegov repertoar je sumanuto bogat i raznolik. Sick Mick peva, svira usnu harmoniku i akustičnu gitaru, primenjujući razne stilove i načine sviranja. Te večeri, meni je Mick bio najzanimljiviji kada je svoju svirku svodio na sirovu ali moćnu izvedbu rudimentarnih blues pesama uz sviranje na jednoj jedinoj žici i/ili samo lupkanje rudimentarnog ritma po telu svoje gitare. Omaži Tomu Waitsu i Kralju Čačka ukazuju na etos kojem stremi ovaj mladić. S obzirom na njegove godine, Sick Mick je pokazao divljenja vredno razumevanje materije. Ipak, njegovo izvođenja su i autentična, kod Micka nema težnje da se nametne kao doslovni interpretator pesama koje čine njegov repertoar. Pesmu Deda Mraz je švorc sam prepoznao tek kada je sjajna prva strofa prelazila onaj deo o praznoj boci vina i džaku punom muke ...  
Hang ups, let downs
Bad breaks, set backs
Natural fact is
I can't pay my taxes

Sick%2BMick%2Bblues-11.jpg
Negde tokom pauze između prvog i drugog seta Sick Mick je seo sa nama za sto. U ruci mu je samo nova flaša svežeg i ledeno hladnog piva. Prebirući danas po mojoj uvek nepouzdanoj memoriji, iz celog polusatnog razgovora punog svakakvih digresija i referenci (obojica znamo beogradske Rain Dogse!) - napabirčio sam nekoliko segmenata  ... "Bio sam jednom u srednjoj školi pao na popravni. Uplašio sam se i učio ta dva meseca k'o lud. Onda, veče pre popravnog ispita, bio je neki beer fest. Otišao sam. Probudio sam se sutradan na nekom travnjaku, sunce je već pržilo, a ja sam trčao u školu na polaganje. I tada, tada mi se u glavi pojavila ta pesma, neka pesma, neka melodija, a ne znam šta mi bi pa nisam imao nikakav tekst u glavi nego sam se setio onoga što sam učio za taj popravni. I tako je ta pesma sadržala hemijske elemente po abecednom redu -  Antimon, Argon, Arsenik, Astatin, Barijum, Berklijum, Berilijum, Bizmut, Borijum, Bor, Brom, Kadmijum, Cezijum, Kalcijum ... Tako je nekako bilo".

Sick%2BMick%2Bblues-2.jpg
Iako svojim izgledom podseća na studenta treće godine ETF-a, u razgovoru je veoma opušten i neposredan, "Moj prvi instrument je usna harmonika, tek kasnije sam uzeo i gitaru u ruke. Sviram ovako i nastupam sam nekoliko godina, pet valjda. Inače sam učitelj."

Oduševilo me ovo, jer za stolom su zapravo sedela tri prosvetna radnika - Sick Mick kao učitelj, fotograf Elena kao nastavnica likovnog i ja kao školski pedagog. Luda koincidencija ... "Bio sam jedan od pet mladića na celom fakultetu i sve su me devojke znale. A ja nisam znao skoro nijednu, bilo ih je previše ... To ih nije sprečavalo da mi prilaze, znale su me! Najviše pesama koje sviram su mi nekako vezane za period studiranja. Besparica, snalaženje za najobičniji obrok, otpadanje po raznim stanovima, upoznavanje mase novih ljudi, evo i Lenharta znam iz tog perioda ..." Onda je lokal počeo da se puni i bilo je vreme za drugi set svirke ...
 
 
When the sun comes creepin'
Over the mountain side
I at least lay down and tell myself I tried
I ain't like somebody gonna sit
In no ditch and cry

Sick%2BMick%2Bblues-10.jpg
Koraknimo samo malo unazad. Američki bluzer sa beogradskog asfalta Sick Mick je rođen u Beogradu 1988. godine. Muzikom se počeo baviti slučajno - početkom leta 2005. godine nakon što ga je prijateljica, kojoj je danas neizmerno zahvalan zbog toga, odvela na Voxtock, festival bluz muzike koji se održavao pod okriljem bluz i ritam & bluz kluba Vox u Beogradu. Ljubav prema usnoj harmonici tinjala je u njemu još od ranog detinjstva, ali su ga tek kasnije u životu sticaj okolnosti i odredena poznanstva spojili sa tim instrumentom. Odsustvo bilo kakvog formalnog muzičkog obrazovanja nadomestio je samostalnim učenjem što je kasnije dodatno podstaknuto sviranjem gitare. Opredeljenje za bluz je delom bilo uslovljeno izborom svog glavog muzickog instrumenta, usnom harmonikom. Do sada se nije odvažio da stvara svoju muziku jer ne mari mnogo za tekstove pesama, pa zato svira svoje interpretacije tudih kompozicija.

Sick%2BMick%2Bblues-5.jpg
Dvostruka profesija, muzičar i učitelj, omogućuje mu veliku slobodu pri izboru angažmana, te svira samo iz čistog zadovoljstva, uglavnom jednom nedeljno, po klubovima poput Kluba Vikend u Kovačici ... Ne znam šta će biti sa rock and rollom, sve je još uvek nekako tu. Iako mi se već dugo čini da je zauvek prošlo, uvek se pojave novi ljudi koji zagreju moje ledeno hladno srce ...

My baby she wrote me a letter
She didn't call me on the phone
Five little words was all she wrote
See ya later I'm gone



Sve fotografije © Elena Tomaš


Komentari (15)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli tasadebeli 18:56 05.07.2017

Е, Будо, Будо, шта учини!

Muzikom se počeo baviti slučajno - početkom leta 2005. godine nakon što ga je prijateljica, kojoj je danas neizmerno zahvalan zbog toga, odvela na Voxtock, festival bluz muzike koji se održavao pod okriljem bluz i ritam & bluz kluba Vox u Beogradu.






Blues sa beogradskog asfalta






Него, шта је то у просветарском бићу што га тера према... Блузу?

Oduševilo me ovo, jer za stolom su zapravo sedela tri prosvetna radnika - Sick Mick kao učitelj, fotograf Elena kao nastavnica likovnog i ja kao školski pedagog. Luda koincidencija ...


Коинциденција?

Ја не верујем у коинциденције...






П.С. - Последњи Voxtock за који знам био је онај добротворни за пострадале од поплава 2014.

Било нас је подоста те вечери на Александар стази...

Од тада не знам шта се догађа. Штета што се фестивал угасио. Било је лепо седети сваког краја јуна/почетка јула горе у Кошутњаку док пирка вечерњи ветрић, са пивом у руци, и слушати блуз, а све гледајући ужурбани и хистерични београдски асфалт како светлуца дубоко доле негде у даљини.

Седиш тако високо изнад сваког зла, а опет слушаш блуз. Па где то још има?



maksa83 maksa83 19:13 05.07.2017

Re: Е, Будо, Будо, шта учини!

Него, шта је то у просветарском бићу што га тера према... Блузу?

Verujem da to nije svakodnevno koračanje kroz trnovita polja pamuka oličena u deci koju treba zauzdati, nego neizbežna surova kazna u formi roditeljskih sastanaka i Otvorenih Vrata, kada se prosvetar suoči sa robovla... roditeljima koji su, kao što smo već rekli, vrlo često te-ški mentoli. Da su plate veće ta muka bi ih oterala u narkomaniju, ali pošto su takve kakve su otera ih u bluz. Bolje i to nego alkoholizam.

Inače, sviđa mi se poetika autora teksta i jasna mi je fascinancija, ali meni jako fali neki klip, minimum pre pisanja ovog teksta je da se neki Sick Mickov nastup snimi i okači ovde, ne mora neki ekstremni kvalitet, dosta je kao ovaj Afternoon Jam iz Voxa što si ti okačio. Da, našao sam mu jućub kanal ali nije baš prezentabilan.

Da ne ostane bez zvuka, jedan drugi Sick:



tasadebeli tasadebeli 19:40 05.07.2017

Re: Е, Будо, Будо, шта учини!

maksa83


Него, шта је то у просветарском бићу што га тера према... Блузу?


Verujem da to nije svakodnevno koračanje kroz trnovita polja pamuka oličena u deci koju treba zauzdati, nego neizbežna surova kazna u formi roditeljskih sastanaka i Otvorenih Vrata, kada se prosvetar suoči sa robovla... roditeljima koji su, kao što smo već rekli, vrlo često te-ški mentoli. Da su plate veće ta muka bi ih oterala u narkomaniju, ali pošto su takve kakve su otera ih u bluz. Bolje i to nego alkoholizam.










Da, našao sam mu jućub kanal ali nije baš prezentabilan.



И ја сам са тог последњег Voxtock фестивала једва нашао снимак који је колико-толико пристојан за гледање и слушање...

Па када је све снимано телефонима из руке...
docsumann docsumann 20:34 05.07.2017

Re: Е, Будо, Будо, шта учини!


...iglenim ušima slušali noću
muk s pamučnih polja
maksa83 maksa83 20:51 05.07.2017

Re: Е, Будо, Будо, шта учини!

И ја сам са тог последњег Voxtock фестивала једва нашао снимак који је колико-толико пристојан за гледање и слушање...

Nene, tvoj snimak je okej, mislio sam na ovog innerpartyjevog pulena - OriginalSickMick.

Mora malo da se potrudi oko svog onlajn prisustva, što se u tom svetu svodi na jućub, onda će da uslede i svirke i slava i... Znaš koliko takvih priča ima. Npr. trenutni Bon Jovi (znam, znam) gitarista koji je zamenio Richia Samboru (kog je izeo alkohol, i našao onu Orianthi i boli ga uvo) je dobio taj posao tako što je na jućubu bio demonstrator vintage gitara za neku američku prodavnicu, imao mali cult following, kanadski grk, vedar tip, veseo i lud kao da je iz Mapet Šoua izašao i jednog dana ga neko zvao "oćeš da sviraš za Bon Jovija?" - PhilX.

Dakle da se lepo snimi dečko.
tasadebeli tasadebeli 21:23 05.07.2017

Re: Е, Будо, Будо, шта учини!

maksa83
И ја сам са тог последњег Voxtock фестивала једва нашао снимак који је колико-толико пристојан за гледање и слушање...

Nene, tvoj snimak je okej, mislio sam na ovog innerpartyjevog pulena - OriginalSickMick.

Mora malo da se potrudi oko svog onlajn prisustva, što se u tom svetu svodi na jućub, onda će da uslede i svirke i slava i... Znaš koliko takvih priča ima. Npr. trenutni Bon Jovi (znam, znam) gitarista koji je zamenio Richia Samboru (kog je izeo alkohol, i našao onu Orianthi i boli ga uvo) je dobio taj posao tako što je na jućubu bio demonstrator vintage gitara za neku američku prodavnicu, imao mali cult following, kanadski grk, vedar tip, veseo i lud kao da je iz Mapet Šoua izašao i jednog dana ga neko zvao "oćeš da sviraš za Bon Jovija?" - PhilX.

Dakle da se lepo snimi dečko.




Да, схватам.

И у праву си потпуно, то данас тако функционише.
stefan.hauzer stefan.hauzer 10:08 06.07.2017

Re: Е, Будо, Будо, шта учини!

Dont Fear The Reaper Dont Fear The Reaper 12:51 06.07.2017

Re: Е, Будо, Будо, шта учини!

Da su plate veće ta muka bi ih oterala u narkomaniju, ali pošto su takve kakve su otera ih u bluz. Bolje i to nego alkoholizam.


Pa i nije. Bez alkohola bluz je isprazna ljuštura. Obaška - bluz u Srba (Hrvata, Čeha, Francuza, Rusa...) to je ko pingvin u šorcu ;>>

Ima Srbija svoje korene za muzičke tugovanke, kopiranje tuđih, naprosto je mehanička stvar ☻ Eto, Portugalci kada su krenuli da kukaju na Salazara, nisu udarili u neki tamo Bluz, nego daj brale Fado, pa udri!

Ili Španci kada imaju šta da kažu, onda oni - ovako:







tyson tyson 19:39 05.07.2017

Bluz

Samo da primetim da je danas umro veliki muzičar i naš blogokolega Mića Marković.


tasadebeli tasadebeli 19:44 05.07.2017

Re: Bluz

tyson
Samo da primetim da je danas umro veliki muzičar i naš blogokolega Mića Marković.




Да.

Принци је већ позвао да се напише пригодан текст.

И ја исто чекам да то уради неко упућен.
4krofnica 4krofnica 21:39 05.07.2017

IwokeupthismorningandIgotmyselfabeer


bespoštednu posvećenost i profesionalnost ekipe iz benda Artan Lili.


bend Artan Lili je fenomen.
kod njih je sve perfektno, svaka pesma je hit na keca, savršena produkcija, odlični spotovi... sve je dzapaniz precizno i savršeno, kao da nisu sa ovih prostora. ali kad sam jednom bila na koncertu na mikseru, nešto nisu bili raspoloženi (ili ta noć nije bila moj dan) i da sklonim u stranu tradicionalno loše ozvučenje, bili su kompletno raštrkani i neubedljivi.

što se tiče bluza, postojalo je vreme (devedesetih) kada je bilo sasvim normalno* da u klubu Sent Dzejms u Domu Omladine svake subote (ili beše petak) svira Pera Dzo ili Raw Hide. dugo smo išli tamo, to su bile sjajne svirke.

*normalno kao subjektivna merna jedinica. nešto kasnije je bilo normalno u istom tom Domu Omladine da se u velikom klubu prave maturske večeri sa takvom svadbarsko-šatorskom muzikom da sam u par navrata, slučajno prolazeći pored, u pravedničkom besu, odlazila do tonca da zahtevam da prekine skrnavljenje takve kulturne ustanove. ne moram reći da moje molbe nisu bile uslišene:))

ne znam za Sik Mika, znam za Strejt Mikija i Dečke
:)

emsiemsi emsiemsi 08:24 06.07.2017

Re: IwokeupthismorningandIgotmyselfabeer

4krofnica

bespoštednu posvećenost i profesionalnost ekipe iz benda Artan Lili.


bend Artan Lili je fenomen.
kod njih je sve perfektno, svaka pesma je hit na keca, savršena produkcija, odlični spotovi... sve je dzapaniz precizno i savršeno, kao da nisu sa ovih prostora. ali kad sam jednom bila na koncertu na mikseru, nešto nisu bili raspoloženi (ili ta noć nije bila moj dan) i da sklonim u stranu tradicionalno loše ozvučenje, bili su kompletno raštrkani i neubedljivi.

što se tiče bluza, postojalo je vreme (devedesetih) kada je bilo sasvim normalno* da u klubu Sent Dzejms u Domu Omladine svake subote (ili beše petak) svira Pera Dzo ili Raw Hide. dugo smo išli tamo, to su bile sjajne svirke.

*normalno kao subjektivna merna jedinica. nešto kasnije je bilo normalno u istom tom Domu Omladine da se u velikom klubu prave maturske večeri sa takvom svadbarsko-šatorskom muzikom da sam u par navrata, slučajno prolazeći pored, u pravedničkom besu, odlazila do tonca da zahtevam da prekine skrnavljenje takve kulturne ustanove. ne moram reći da moje molbe nisu bile uslišene:))

ne znam za Sik Mika, znam za Strejt Mikija i Dečke
:)


Ооооо, јбт, како време иде --- чини ми се да у Дому омладине нисам био још од повратничког концерта Душана Прелевића.
Аааа, да --- недавно застао испред зидића, свирао не знам ко, није ми било битно - било ми је битно само да мало одстојим ... што би рекао Ђорђе --- ко некад ...
eloy eloy 23:43 05.07.2017

rusi








stefan.hauzer stefan.hauzer 10:01 06.07.2017

*

tebra, Holly Springs, neviđena vukojebina u Misisipiju, skoro ih je pregazio tornado, ali uđeš u smrdljivu rupu i čuješ samo blues iz njegovih korena. Otprilike kao kad bi u Draginju kod Šapca išao da slušaš Ljubu Aličića, na nekoj ciganskoj svadbi.


tasadebeli tasadebeli 15:18 06.07.2017

Re: *

stefan.hauzer
tebra, Holly Springs, neviđena vukojebina u Misisipiju, skoro ih je pregazio tornado, ali uđeš u smrdljivu rupu i čuješ samo blues iz njegovih korena. Otprilike kao kad bi u Draginju kod Šapca išao da slušaš Ljubu Aličića, na nekoj ciganskoj svadbi.








То! Баш тако!

Мени то некако исто... Драгиња код Шапца, Холи Спрингс Мисисипи, циганска свадба, затвор у Тексасу...

Окрени, обрни, ово мало душе је ово мало душе ма где год на овом свету, јебеш му матер!!!






Description:

Thomas A. Dorsey's "Peace In the Valley," sung by Joe Savage, former muleskinner and Parchman Farm inmate, on the levee in Greenville, Mississippi. Shot by Alan Lomax, Worth Long, and John Bishop, on August 22, 1978. For more information about the American Patchwork filmwork, Alan Lomax, and his collections, visit http://culturalequity.org. [02.17.09]




Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana