Не сећам се када сам последњи пут гледао тај филм. Давно, пре двадесетак година. Али сад, мотајући кроз главу, чини ми се да памтим сваки детаљ.
- Вожња без речи.
- Слика празног плаца.
- Он хода натрашке с оне стране улице.
- Воки-токи испред банке.
- Који аутомобил?
- Плава коса и ружичасти џемпер.
- Инверзни пип-шоу у којем њено тело остаје покривено, а његова душа бива огољена.
- Син прстићима "крати" Настасјину косу и продужава покрет руке претварајући га у загрљај.
Боје у пустињи, светла у градовима, свитања, сумраци, Рај Кудеров слајд, Кансион Мистека, ...
И путеви, бесконачне траке, банкине, путокази, надвожњаци, прикључнице, паркинзи, бензинске пумпе, аутомобили, ... жеља да се негде врати, жеља да се негде оде, да се "ноћу, без ичега, трчи по аутопуту, преко поља, по речним коритима, да се стално трчи ...".
.