FRANCISELA

Zidovi su se krunili pod naletom vetra i kiše, opiljci su padali po sedištima autobusa. U podu je bilo nekoliko rupa, ali je na najvećoj nedostajao poklopac. Vlaga koja je mirisala na urin pacova uvlačila se u unutrašnjost osakaćenog vozila. U šaragama je treperila sveća.

            …zidovi valjda... zatvaraju se... pogoršana bolest... prevazilazeći tokove svesti…

            Ruka je gubila kontrolu nad olovkom koja je skliznula niz list papira. Pacov koji je uspeo da se popne na vrh rupe provirio je unutra. Vetar je oborio neke šipke koje su bile naslonjene na autobus. Metalni zvuk kršenja uplašio je glodara i on je pao nazad u rupu. Ruka se trgla iz sna. Napipavala je gde je olovka.

            …kao razlog potiskuje instinkt… odlazak se približava od kraja… ta prva i jedina sigurnost… snaga napušta skelet… bezizlaz u odlazak…

            Jeza, groznica i povišena temperatura motale su se po glavi koja je gledala prema rupi. Glava je osećala da se dole, ispod autobusa, nešto takođe krije. Vetar je pojačavao, obarao je i valjao po blatu metalnu burad za naftu koja su do malopre bila složena oko pokojnog vozila.

            …i uzrok, neki slučajni naslednik naših pogrešnih gena… nije ukrštan… osim onih koji se usuđuju da posete ovo mesto…

            Silueta se pojavila ispred jedinog prozora koji nije bio prekucan metalnim pločama. Svetlost se jedva probijala kroz kišu naduvavanu u staklo. Perspektiva nije postojala izvan autobusa. Nedogled je bio na dohvat ruke. Nagli pokret rukom negde prema nevidljivoj daljini, u oluji, iza oluje, bio je mučan. Silueta se srušila nazad u mrak.

            …nikada ne budi rad u nedoglednim danima… ali da idemo slobodno… razbijanje prostog zaključka…

            Malaksalost i bolovi u mišićima i zglobovima oborili su siluetu, porazili su glavu, ruka se umrtvila. Kiša je sada pronašla put unutra. Toliko je bila teška da je ni metalni krov nije zadržao. Uvlačila se neprimetno, kao bacil, koji već dugo pravi štetu, pre nego što je dijagnostikovan.

            …razlika donosi štetu… sva anarhična poplava besa… i sudbina te može ostaviti…

            Ljudi polako nestaju. Ponegde još, u zaboravljenim skloništima, ostaju siluete. Nestaju mnoge životinje. Ostaju pacovi, ali se i oni kriju. Na snazi je veliki korak unazad, u vreme bakterija. Radijus kretanja se sužava, svima. Autobus je nekada imao 10 točkova, sada nema ni jedan. Vetar pojačava i odlama parče krova kao da je krasta.

            …za obilazak putovanja, kako ste ga posadili… seme onoga što treba… neprijatna skrivena svaka pukotina… pukotina iskrivljene potrage…

            Kapljice kiše gase sveću. Ruka po osećaju pokušava da dopiše poslednje redove iz glave. Usled tularemije svest je poremećena. Vlaga se uvlači i u papir, a otisak olovke je sve slabiji i slabiji, slova je sve manje, razuma takođe.

            …potrage… putevi istine i života… ništa.