ZA UMERENI BEOGRAD ...

Preturam po arhivi i nađem papire iz 1982 godine o pokušaju promene mišljenja o gradu ... tada smo to pregnuće zvali „Za umereni Beograd“ ... pa evo nekih od zatečenih papira, tek podsećanja radi ...

Radionica za popravku grada pod geslom „Za Beograd, ovde i odmah“ je bila akcija čiji je inicijator Skupština grada Beograda, idejni tvorac Gradonačelnik Bogdan Bogdanović, izvedena je u organizaciji preduzeća „Beograd projekt – Centar za planiranje urbanog razvoja“ sa ciljem da se obnove zapušteni i zanemareni delovi prestonice uz učešće građana samogradnjom i ličnim angažovanjem. Akcija je usporena a kasnije ugušena jer je bila na putu da umanji uticaj institucija i unese novu energiju pravljenja grada van institucija i do tada nepoznatu  slobodu građana u odnose sa dužnosnicima.

Učesnici akcije: Goran Božović, Đorđe Bobić, Miša David, Romana Ćirić, Miodrag Ferenčak, Slobodan Lazić, Vladimir Macura, Nenad Novakov i Mihajilo Novitović   

 RADIONICA ZA POPRAVKU GRADA

BILTEN : BROJ 1... OKTOBAR 1982. ... GODINA IZDANJA I

Hoćemo da u Radionici radimo na menjanju načina razmišljanja o Beogradu, jer su se vremena i uslovi promenili te je potrebno istaći princip: Za Beograd, ovde i odmah

 ZA UMERENI BEOGRAD 

Očigledno je da Beograd doživljava krizu koja potresa veliki broj gradova, a koja je izmeđju ostalog uzrokovana nedovoljnom efikasnošću urbanističke prakse i nedostatku novih svežih ideja i koncepta. Moglo bi da se ukaže na neke probleme.

Moderno planiranje se sve oštrije suočava u zadnjoj deceniji sa jednim novim, predhodnom vremenu nepoznatom gradu – gradom energetske krize, gradom koji stagnira, gradom koji siromaši, gradom koji ne obezbeđuje svojim stanovnicima dovoljan kvalitet života.

Širenje svesti o urbanom okružju kao opštem materijalnom i kulturnom dobru sve jače nameće potrebu javnosti planiranja i naročito delovanja javnosti u realizaciji planova gde se oseća ozbiljna praznina.

Radikalan funkcionalistički pristup pitanjima gradskog razvoja je iscrpljen. Sve je manje onih koji veruju u gradove-spavaonice, u gradove bez korena i perspektive,u gradove nikle na totalnoj rekonstukciji, u gradove koje nisu gradili njegovi stanovnici.

U takvoj situaciji javlja se potreba brzog menjanja koncepta razvoja grada i njegovog planiranja, traženjem rešenja kroz stvarnu podruštvljenost tog procesa. Nalazimo se u prelaznom periodu u kome kulturološki obojeni stavovi dobijaju prevagu. Sve veću pažnju treba poklanjati izvornosti rešenja i adekvatnosti odluka, kontinuitetu kao načelu, jednostavnosti pristupa, oslanjanja na domaće i lokalne snage, traganjima za lakim i malim rešenjima.

Teško je verovati da i dalje možemo poklanjati veru u urbanizam šema i tekuće mode, urbanizmu velikih modela koji su do pre četvrt stoleća bili ideal.Vreme i uslovi su se promenili i nama je potreban takav urbanistički i urbanološki koncept koji će afirmisati princip: za Beograd ovde i sada.

Osnovni cilj „Radionice za popravku grada“, jeste da  pomogne u menjanju načina razmišljanja o Beogradu u propagiranju drugačijeg stava prema gradu, njegovim prostorima i sadržajima, njegovoj strukturi u sistemu. U ovom trenutku nazovimo taj novi pristup – „Za umereni Beograd“ u kome će Beograđani stvarati svoj grad, menjati ga, popravljati i prilagođavati svojim stvatrnim potrebama tražeći rešenje stambenog pitanja kroz laku gradnju, u revitalizaciji starog tkiva koja se oslanja na samodelatnost građana i minimalni oblik rušenja, u oplemenjivanju novih naselja radnim funkcijama, u iznalaženju i stvaranju novih prostora za rekreaciju kraj stana. Cilj je da se osnovni princip, kroz navedene ili druge ideje, materijalizuje kao niz stalnih akcija koje će biti pokrenute u Radionici i koje treba da animiraju odgovorne gradske institucije i službe koje će se brinuti o njihovom sporovođenju u život.

Radionica je zamišljena kao mesto gde će svi oni koji žele da poprave Beograd, moći da iskažu svoje mišljenje i ideje a takođe i da rade na njihovom propagiranju i realizaciji. Težnja je da se postigne najšire moguće uključivanje, kroz neposrednu produktivnu saradnju ili idejni doprinos, zainteresovanih stručnih ljudi i institucija kojih u Beogradu itekako ima (počevši od nezaposlenih, a aktivnih mladih arhitekata, sociloga, ekonomista, ljudi drugih struka, studenata, njihovih asistenata i profesora, redakcije stručnih časopisa, stručnih saveza i društava, najpozvanijih gradskih institucija za razvoj i planiranje Beograda pa sve do društveno političkih organizacija, mesnih zajednica, itd...) u rad Radionice.

Ideja je da Radionica kroz različite forme svog rada – izložbe, raspise malih konkursa, predavanja, razgovore, pilot-istraživanja, itd... obrađuje sa Beograđanima one teme koje stoje pred Beogradom i na koje je moguće baciti i drugačiji pogled.

Radionica počinje sa radom probnim tromesečnim ciklusom čiji je cilj da se ispita način i forme rada, odziv i zainteresovanost javnosti, aktuelnost tema i da se pripremi program za dalji rad sa Beograđanima koji su zainteresovani za ovu akciju. Planirane akcije za prvi ciklus treba da obuhvate ukupno zamišljenu strukturu delatnosti Radionice kako bi se odmah videlo šta je dobro, a šta ne i pokrenula diskusija o daljem radu.

Sigurno je da će posle ovog inicijalnog ciklusa biti bolje sagledani pravci razvoja i unapređenja Radionice za popravku Beograda, što će se istraživati i proveravati na eksperientalnim primerima uz široku javnu diskusiju, a dotle je potrebno postići da se Radionica afirmiše kao praktična korisna, zanimljiva, sadržajna, dobro posećena, visoko kvalitetna, dinamična i ekonomična aktivanost u gradu.

I posle otvaranja „Radionice za popravku grada“ početa dva ili tri tromesečna ciklusa rada biće takođe inicijalni i eksperimentalni po osnovnim obeležjima – jer „Radionica“ treba između ostalog, upravo i da pronađe i afirmiše seriju pogodnih oblika i pogodnih sadržaja za neposredno uključivanje građana u planiranje i građenje Beograda.