Neljubavni slučaj državne službenice

U susret lokalnim izborima, da iznesem moj slučaj...

U poslednje tri godine, ovog bržeg, boljeg i jačeg poretka, za brigu o 3 stare osobe i  osobi sa invaliditetom, dve sahrane, dva ostavinska postupka, prodaju dva stana i vikendice (doduše oronulih) i kupovinu jednog stana, država nam je pojela oko 4000 evra i saplitala nas na svakom koraku kojim je raspolagala.
Meni i penzosima su smanjili primanja, državni domovi su nas odbili, državni lekari slabo na teren izlaze, socijalne usluge su misaona imenica ili se čekaju dok korisnik ne umre, svi papiri i svi zahtevi moraju da se vade i predaju do dva sata, a mi, baš u inat njima, tad radimo i neku decu imamo...use i u svoje kljuse, plaćaj poreze i doprinose i plaćaj privatne domove, lekare i lekove i budi medicinski brat i gerontološka sestra, tuci se sa notarima i sudskim izvršiteljima, jer platio si takse na ostavinu, ali se to zagubilo u limbovima pisarnice i pošte, pa ti sad dokaži! Ako je bilo tri naslednika, dva su dobila poziv na ročište, treći nije, pa se sve odlaže, a ti tražio slobodan dan na poslu...krvlju plaćaj notara da izađe na teren za ovlašćenje, svaku overu, svakog od 1000 papira, pomnoži sa 370 do 1800 dindži, da l' prodaješ, da l' kupuješ nekretninu, oladiće te agenti, notari i poreska. To je, inače, jedino mesto gde nema redova i ažurni su za medalju, ta poreska. Daj, daj, daj, još ovaj papirić, daj, daj, daj...Ne želim da zvučim nezahvalno, na kraju tunela je moj prvi stan (skoro u pedesetoj:), ali i životi, krv, suze i znoj naših predaka, koji su mogli da imaju i malo lakše i srećnije treće doba. A i mi sa njima.
Znam da je to običan život „sendvič generacija", između ostarelih roditelja i još mlade dece, ali državni, administrativni i zdravstveno-socijalni aparat i plaćate i održavate da vam to olakšaju i budu na usluzi, a ne da finansirate njihove plate. I kad sve to obavljaš po izlokanim i nepočišćenim ulicama, pa kasniš jer je javni prevoz u haosu sa prvom kišom i snegom i onda se tako mokar kiseliš u redovima po dva sata, e onda te uhvati težak splin. Jer kasniš i na roditeljski, i na trening, i da platiš račune, jer hronično si u minusu...

Dakle, kad u nedelju izađete na izbore, a vi razmislite ko može da vam izgradi i popravi te puteve, obdaništa, škole, domove zdravlja, prevoz, administraciju, socijalu...zaboravite na partizane i četnike, Kosovo i stav prema ulasku u NATO, razmislite koja će ekipa da organizuje vaš svakodnevni život. Doslovno.

__________________________________________________________________________________

*beleške na margini

*Moja najveća pobeda nad sistemom je bila promena izabranog lekara u domu zdravlja! Neki cepaju atome, ja pet godina nisam uspevala da se izborim sa sestrama sa šaltera i lekarima. Onda sam ih tužila povereniku za zaštitu prava pacijenata. U-ta-ta! Mejl poslala u petak, u ponedeljak su me zvali i rekli da su razgovarali sa direktorom doma zdravlja i dali mi ime novog lekara. Bog vam dao zdravlja, đe čuli i ne čuli!
*Kad smo, u roku od par meseci, došli ponovo u pogebno da izaberemo kovčeg i ostalo, gleda ona službenica mog muža i kaže: „Nešto ste mi poznati! Da nije iz škole?" Jok, more, odavde. Zaslužili smo neki popust.
*Kupci stana: „Znate, ja sam se razveo i ostavio sve ženi i ćerki. Pa su me opljačkali i ukrali mi pištolj. Sad mi treba tako malo zavučen stan. Gospođo, Bocvena, što vi pametno pričate! Šta ste po zanimanju? Bibliotekarka?* Tako me tužno pogledao...i meni došlo žao.
*Prodavci stana: dvoiposoban stan od 52 kvadrata - mama, tata, dvoje sitne dece, 2 još sitnija psa, papiga i neka gušterčina koju klinac nosi na glavi! Pokazivali nam čime ga hrane: žive bube i još življi crvi...a kažu da voli i banane. I imali smo odlične poglede na pumpe, trafoe, groblje, fazane i komšije. Beogradska novogradnja je jedan veliki Pefkohori, bez mora.
*Preduzimači: „Što su vam glupe ideje, gospođo! Za šest i po hiljada evra imaćete nov stan! Imate odličan kredit u toj i toj banci!" Da sam imala još toliko para, ne bih tebe ništa ni pitala. Banke su zlo. Tačka. Razmišljam o nekom poštenom zelenašu iz kraja. Sigurno ovaj što drži kladionicu zna neku babu iz „Zločina i kazne".
*Išla sam na hadžiluk u Ikeu i kupila cediljku, lampion, rukavicu za rernu i pojela ćuftete.

Spremna sam za novi život.

Što i vama želim.