ВЕЛИКА ЦРВОТОЧИНА
Интернет је велика црвоточина пуна пречица у чијој утроби, уместо црва, чачкају моћни претраживачи. Један је управо ишчепркао његовог друга из детињства, Срећка Ч. Оног од кога се крио иза старих, шупљикавих врата. Проминуо је налик тамној сенци, као и некада давно, у дечјој игри. Тада је то било довољно да побегне на другу страну.
«Како то да ти увек побеђујеш?», знатижељно су питали.
Тада је крио тајну о ситним рупицама кроз које су се назирале сенке. Сада је могао да одговори: - Захваљујући црвоточинама! И на Интернету сам те тако нашао!
Или је то, можда, онај други Срећко, из војске? Једини коме је тада завидео: музичар по професији, био је распоређен за библиотекара војничког клуба, а он - за даљу обуку.
Оног магичног предвечерја када је пролазио између павиљона стресао се: неко је тихо плакао и певао. Плача у касарни није било, то је немилосрдно прогнано из војничке мушке епопеје. Песма је, опет, увек била прегласна и дречаво-изазивачка. А сада тај пригушено-мелодични, аветињски вапај и кикот који му је успоравао кораке и наводио га да се осврће – где се то налази, шта се то променило? Док није распознао меки, лелујави глас Срећковог саксофона из војничког клуба.
Још годинама је то певање сакса чуо дубоко у себи док није у Паризу, на распродаји, наишао на једину ствар која је чекала баш нa њега: CD “Sax at the movies”...
ада је нестрпљиво отворио слику и податке о Срећку Ч. са ФБ-а. Пречице и црвоточине Велике Мреже су овог пута омануле: био је то неки трећи Срећко Ч. који је једино могао да маше заставицом док су они пролазили у строју.
У е-пошти чекали су га огласи, позив да посети нови секс-сајт, банкарска уплатница на његово име и презиме на енглеском језику са бајколиком бројком од 1.219.998, 00 долара за коју треба да пошаље преостале личне податке, опомена његовог провајдера да је е-сандуче претрпано и да ће пући и понуда да се запосли на луксузном данском броду-хотелу за крстарење до Полинезије. Прва два је одмах избрисао; уплатницу погледао дивећи се уписаној бројци, у опомену гвирнуо док није нашао
Оба «лажњака» је једним кликом хитнуо у непостојање и отворио последњи имејл – понуду за запослење.
Избор из снова: од музичара и аниматора до келнера и собарица, са платом, бакшишима, бонусима... Услов је да агенцији у Србији пошаљеш копије докумената и 380 данских круна „за превод радне књижице“ и 265 круна „таксе за рад и боравак“, са провизијом за слање новца. Укупно, око 110 евра. Ако се навуче њих 30, 50 или више, бројка постаје примамљива.
Ови наши су брзи, мислио је, одмах прелазе на евре. Странци варају на дуге стазе, забљесну те иностраним рачуном, милионском бројком и брзом уплатом. Кад добију личне податке и бројеве рачуна, наплатиће и твоја будућа примања. Ако немаш ни цвоњка, опет су на добитку јер добијеним лозинкама и шифрама улазе у твој комп и претварају га у полигон за емитовање сличних лажњака за неупућене и наивне.
Иста шема као она ранија, италијанска....
Једног од актера је познавао из војске, после више година препознали су се у кафићу.
- Радим са туристима – похвалио се. – Наутика, луксузни аранжмани...
Пред њим су стајале фотокопије пријава и уплатница.
- Како их проналазиш? – зачудио се.
- Проналазим??? – осмехнуо се. – Сами се јављају. Огласи, лични позиви... А Фејсбук, знаш шта је то?
Неуверљиво је климуо главом.
- Знам... Чуо сам...
- Тај Фејсбук, он је чудо!
- Фотке? – сугестивно је додао, као, снебивајући се.
Подозриво га је погледао.
- Да, фотке. Пошаљем рекламне. Неки их одмах окаче. Па пожеле да буду тамо.
- Толико белосветских путника? – зачудио се, као, диви му се.
- Буде и путника. Већина би да ради и путује. Боље на лукс-броду по Карибима него у неком провинцијском хотелу...
Погледао је ка улазу, брзо спустио руку на папире пред собом, погнуо се и гурнуо руку под јакну.
Један младић је прошао поред њиховог стола и отишао у дубину сале. Познаник се усправио, покупио папире, климнуо главом и изашао.
Рука под јакну, сетио се. Он је и у униформи носио «скакавац». Давао му је снагу и осећај да је јачи и способнији од њих, маминих синова. Као јунак са филма, живи узбудљивим животом да се не би угушио у маси оних које више не може да достигне.
Сада је његова арена промењена у борбу за опстанак. Љуштура филмског јунака је нестала без трага. Они који смишљају и организују акције, мали и велики босови, они су на луксузним «крузерима» и у светским лукама убирају лову од његовог ризичног црнчења. А он је ослобођен принуда свакидашњице и саобраћа са скривеним бос(г)овима као са елементима своје судбине.